Microsoft Word - KI konacan izgled za sajt.docx

Транскрипт

1 KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA GODINU

2 UVODNA REČ GENERALNOG DIREKTORA Poštovani, Telekom Srbija Grupa (TSG), koju čine Telekom Srbija kao Matično društvo, zajedno sa zavisnim društvima, na regionalnim tržištima na kojima posluje u godini nastavila je trend pozitivnih performansi poslovanja, rasta i razvoja i ostvarila rast poslovnih prihoda od 1,4%, operativnu dobit (EBITDA) u iznosu od 328 miliona evra, odnosno neto dobit od 92 miliona evra. Dostignut je stabilan portfolio od oko 10 miliona poslovnih i privatnih korisnika širokog spektra usluga. Na skoro potpuno liberalizovanom tržištu fiksne telefonije nastavljen je stabilan trend pada broja korisnika fiksne telefonije uz smanjeni obim saobraćaja preko fiksnih mreža zbog kanibalizacije saobraćaja od strane mobilne telefonije, kao i internet tehnologija i aplikacija baziranim na internetu. Svi unutrašnji trendovi ali i fenomeni, koji su uočljivi na razvijenijim tržištima od našeg, zahtevali su korekciju naše strategije i usmeravanje agilnosti ka bržem uvećanju korisničke baze i to, pre svega, u delu usluga interneta i multimedije. Zato smo u drugoj polovini godine dominantno svoju korporativnu strategiju profilisali okvirima Adaptiranog strateškog poslovnog plana Matičnog društva za period godine. Izvršeno je redefinisanje vodećih prioriteta i strateški razvoj je usmeren na brzo i veoma značajno povećanje obima korisničkog portfolija Interneta i Multimedije u cilju obezbeđenja velikog i održivog rasta prihoda i liderskog strateškog pozicioniranja u zemlji i regionu. Usvojen je program, koga smo nazvali Milion+, koji u suštini podrazumeva plan dostizanja milion i više korisnika u segmentima usluga interneta i distribucije TV i medijskih sadržaja. Tri ključna oslonca za dostizanje ovako ambicioznih ciljeva su dalji razvoj i efikasnije korišćenje sopstvene infrastrukture, akvizicija kablovskih operatora i unapređenje ponude sadržaja, uključujući podizanje sopstvenih televizijskih kanala i produkciju. U svim segmentima je napravljen značajan rezultat. Podigli smo prodajne aktivnosti kada je u pitanju prodaja usluga na našoj infrastrukturi sa posebnim akcentom na optici kao rezultat realizacije ALL IP projekta, koji smo ranije započeli. Krajem godine akviziran je drugi po veličini, a početkom godine i treći najveći kablovski operator. Uz akviziciju nekoliko manjih kablovskih operatora, Telekom Srbija postaje neuporedivo značajniji tržišni igrač u ovom segmentu. Kroz saradnju sa kompanijom Astra, jednom od svetskih lidera u oblasti satelitskih usluga, omogućili smo korisnicima usluge satelitske televizije pod brendom m:sat TV u čitavoj regiji. Lansirali smo i

3 novi kanal filmsko-zabavnog karaktera pod brendom Superstar koji je doživeo veliku popularnost u veoma kratkom periodu. Svi ovi rezultati nam daju za pravo da možemo biti optimistični po pitanju dostizanja ciljeva koje smo definisali novim Strateškim planom. Slične aktivnosti sprovodimo i preko naših zavisnih društava u BiH i Crnoj Gori, gde takođe postajemo sve značajniji i respektabilniji igrač u svim tržišnim segmentima. Sve to smatramo jako značajnim u cilju obezbeđivanja dugoročne održivosti poslovnih performansi, a posebno imajući u vidu da fiksna telefonija, kao tradicionalno najveći kontributor u profitu, prestaje da bude usluga za kojom korisnici iskazuju potrebe. U segmentu mobilne telefonije Telekom Srbija Grupa u godini imala je neznatan pad broja korisnika i ostvarila korisnički portfolio od 5,7 miliona, uz povećani kvalitet mreže i ponudu usluga, kao i bolji racio postpaid i prepaid korisnika. Fokus kompanije je bio na povećanju kapaciteta mreže za mobilne širokopojasne usluge u cilju ispunjenja očekivanja korisnika i unapređenja korisničkog iskustva, a kako bi mogli na osnovu toga diferencirati pakete usluga po uključenom saobraćaju za prenos podataka. Ranijih godina su govor i SMS bili dominantni kod skaliranja tarifnih paketa, a od godine primat su preuzeli GB data saobraćaja uključenog u paket. U godini, po prvi put, su uvedeni postpaid tarifni profili u kojima se nacionalni govorni saobraćaj ka bilo kojoj mreži više ne tarifira. Promena ponašanja korisnika i tržišni trendovi uticali su na dalji značajan rast ukupnog mobilnog data saobraćaja, što je usmerilo i naše investicije ka razvoju 4G mreže u cilju povećanja geografske pokrivenosti, ali i kapaciteta i propusnosti mreže, naročito u velikim gradovima. Istakao bih da je bila rekordna godina po broju novih radio baznih stanica puštenih u rad. Za sada jedino mtel BiH nema 4G mrežu, koja treba da startuje u godini nakon dobijanja licence. Telekom Srbija je prvi operator u Srbiji koji je u toku godine predstavio novu, strateški značajnu, petu generaciju mreže za mobilnu telefoniju, čije će napredne karakteristike bitno povećati nivo kvaliteta globalnih digitalnih komunikacija. 5G mreža omogućiće gigabitske brzine prenosa podataka sa mogućnošću prenosa video sadržaja veoma visoke rezolucije (4K). U saradnji sa kompanijom Ericsson, prikazani su potencijali 5G tehnologije koja sa sobom donosi mobilnu Cloud robotiku, Internet znanja i druge mogućnosti. Takođe smo u godini započeli, rekao bih, revolucionarne tehnološke projekte koji imaju za cilj da se mrežne funkcionalnosti prebace na uobičajenu IT serversku infrastrukturu što na duži rok treba da donese brojne prednosti. Izgradnja i unapređenje bazične telekomunikacione infrastrukture bilo je naše opredeljenje i u godini. Nastavilo se sa izgradnjom optičkih mreža čiji je kapacitet sada oko km položenih optičkih kablova. Realizacijom navedenog strateškog razvoja infrastrukture stvoriće se tehnička pretpostavka za pružanje inovativnih ICT usluga korisnicima, prvenstveno putem IP protokola i brzog Interneta, ali i osnova za budući razvoj 5G mreža. Nastavljen je kontinuitet poboljšanja poslovnih performansi kroz povećanje efikasnosti, efektivnosti i optimizacije poslovnih procesa, kao i snažan ciklus razvojnih investicionih aktivnosti Telekom Srbija Grupe. Matično društvo je u godini zadržalo tempo ubrzanog procesa digitalne transformacije, prvenstveno kroz kapitalne projekte modernizacije, proširenja i transformacije kompanijske digitalne i IT infrastrukture, kao preduslova i pokretača sveobuhvatne digitalne transformacije svoga poslovanja u uslovima snažnih tržišnih pritisaka glavnih konkurenata. U protekloj godini Telekom Srbija dodatno ubrzava aktivnosti digitalne transformacije razvojem WiFi mreže, povećanjem kapaciteta u Data centrima, širokom primenom Cloud rešenja, kao i ubrzanim razvojem i lansiranjem novih projekata Cloud, Managed Data servisa i IoT mreže

4 Telekom Srbija je sredinom trećeg kvartala godine predstavio najsavremeniju LoRa mrežu namenjenu IoT rešenjima. U pitanju je mreža koja omogućava povezivanje i međusobnu komunikaciju velikog broja različitih uređaja i senzora i predstavlja osnovu za digitalnu transformaciju celog društva. Zajedno sa puštanjem u rad LoRa mreže, pušten je u rad i prvi kompleksan IoT servis baziran na toj mreži, koji pomoću hiljada senzora instaliranim u našim šahtovima, obezbeđuje nadzor i upravljanje kablovskom kanalizacijom Telekom Srbija. Ulazak i pozicioniranje na ICT tržištu Telekom Srbija ostvaruje dominantno kroz različite vidove kako projektnog, tako i strateškog partnerstva sa značajnim globalnim kompanijama u toj oblasti. U godini Telekom Srbija Grupa ubrzala je razvoj potencijala i povećala nivo poslovne eksploatacije zavisnog društva mts sistemi i integracije, na bazi sinergijskih efekata znanja i tehničkih resursa Grupe za pružanje usluga implementacije i održavanja sistem integracija, softverskih i poslovnih rešenja, mrežnih integracija i edukacija na ICT tržištu. U prošloj godini održan je trend razvoja zavisnog društva mts Banka kao digitalne banke, uz proširenje ponude atraktivnih finansijskih proizvoda preko online kanala. Završetak projekta mwallet i sertifikacije Telekom Srbija kao institucije elektronskog novca od strane Narodne banke Srbije će doprineti da mts Banka, u sinergiji sa mwallet uslugama, predstavlja oslonac razvoja digitalnih finansijskih usluga Grupe. Telekom Srbija Grupa je u godini zadržala vodeću ulogu u aspektu društvenoodgovornog poslovanja u svim dimenzijama društvene odgovornosti i brige o široj i užoj društvenoj zajednici. Telekom Srbija Grupa ojačala je proces permanentne podrške tehnološkom preduzetništvu pokretanjem različitih projekata i programa sa fokusom na mlade i na startup kompanije. Telekom Srbija Grupa je uspešne poslovne rezultate u godini ostvarila uz potpunu orjentaciju i posvećenost korisnicima. Dosledni našoj tradiciji koja nas obavezuje, realizovali smo našu misiju da korisnicima pružimo jedinstveno digitalno iskustvo, čineći im život lepšim, lakšim i zabavnijim kroz savremene ICT usluge, uz zahvalnost i poštovanje što su nam poklonili poverenje. U realizaciji naše vizije da budemo korak ispred drugih i budemo prvi izbor korisnika u digitalnom svetu usluga našu snagu zasnivamo na našim zaposlenima, akcionarima i poslovnim partnerima, kao i podršci šire društvene zajednice. Srdačno, Predrag Ćulibrk Generalni direktor Telekom Srbija a.d. Beograd - 4 -

5 SADRŽAJ: 1. MATIČNO DRUŠTVO, ZAVISNA I PRIDRUŽENA DRUŠTVA 6 2. PROMENE U GODINI I PO ZAVRŠETKU POSLOVNE GODINE MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE REGULATORNI OKVIR TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA KORPORATIVNO UPRAVLJANJE STRATEGIJA USLUGE KORISNICI USLUGA MATIČNOG I ZAVISNIH DRUŠTAVA INVESTICIJE ZAPOSLENI ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I OSTALE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI UPRAVLJANJE RIZICIMA

6 01 MATIČNO DRUŠTVO, ZAVISNA I PRIDRUŽENA DRUŠTVA

7 1. MATIČNO DRUŠTVO, ZAVISNA I PRIDRUŽENA DRUŠTVA NA DAN 31. DECEMBRA GODINE Mts Sistemi i integracije d.o.o. Beograd 100% Mtel Austrija GmbH Beč Logosoft d.o.o Sarajevo 100% 100% Telekomunikacije Republike Srpske a.d. Banja Luka 49% Mtel d.o.o. Podgorica TS: NET B.V. Amsterdam 100% 65% 51% 50% mts AntenaTV d.o.o. Beograd mts banka a.d. Beograd Telus a.d. Beograd 84,21% 100% TELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD 100% 100% 96,04% MTS d.o.o. Kosovska Mitrovica AVCOM d.o.o. Beograd 100% GO4YU d.o.o. Beograd Telus Pro d.o.o. Beograd 82,026% 60% 100% YUNET International d.o.o. Beograd HD-WIN d.o.o. Beograd Kopernikus technology d.o.o. Beograd 100% HD-WIN ARENA SPORT d.o.o. Zagreb - 7 -

8 1.1. MATIČNO DRUŠTVO OSNOVNI PODACI Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Telekom Srbija) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Osnovni kapital Broj i vrsta izdatih akcija web site Pretežna delatnost Akcionari (učešća u kapitalu) Kratak istorijat maj jun februar septembar decembar januar maj Telekom Srbija a.d. Beograd Takovska 2, Beograd miliona din običnih akcija mts.rs kablovske telekomunikacije Republika Srbija 58,11% Telekom Srbija - sopstvene akcije 20,00% Građani Srbije 14,95% Zaposleni i bivši zaposleni 6,94% Osnivanje Društva od strane JPPTT Srbija u formi jednočlanog a.d. 29,00% akcija prodato Stet International Netherlands N.V. a 20,00% akcija Hellenic Telecomunications Organization S.A. (OTE) ЈP PTT otkupio celokupan paket akcija u vlasništvu Telecom Italija Zaključen Ugovor o prenosu bez naknade akcija Telekom Srbija (poklonu) između JP PTT i Vlade Republike Srbije Skupština akcionara Telekoma Srbija donela Odluku o sticanju sopstvenih akcija, kada je i zaključen Ugovor o prodaji akcija između Telekom Srbija i OTE Grčka U potpunosti su isplaćena sredstva na ime udela manjinskog akcionara OTE u kapitalu Društva, a Telekom Srbija je postao vlasnik 20,00% akcija Društva (sopstvene akcije) Nakon podele besplatnih akcija došlo je do promene vlasničke strukture kapitala Društva, tako da je udeo Republike Srbije 58,11% Telekom Srbija 20,00%, građana Srbije 14,95%, a zaposlenih i bivših zaposlenih Telekom Srbija 6,94% akcija Tabela br. 1. Struktura učešća Telekom Srbija u vlasništvu zavisnih društava "Mtel a.d. Banja Luka Naziv "Kopernikus technology d.o.o. Beograd mtel d.o.o. Podgorica mts banka a.d. Beograd mts d.o.o. Kosovska Mitrovica "AVCOM d.o.o Beograd GO4YU d.o.o. Beograd HD-WIN d.o.o. Beograd "Yunet International" d.о.о. Beograd TS:NET B.V. Amsterdam Telus a.d. Beograd mts AntenaTV d.o.o. Beograd ,95% 20,00% Republika Srbija Građani Srbije 6,94% ,11% Telekom Srbija Zaposleni 65% ,78% 100% ,17% 51% ,14% 84% ,60% 100% ,74% 100% ,58% 96% ,25% 60% ,05% 82% ,52% 100% ,17% 100% ,01% 50% ,00% Ukupno ,00% Minus: Ispravka vrednosti učešća: mts banka a.d. Beograd "Yunet International" d.о.о. Beograd učešća Matičnog društva (%) Učešće u ukupnim plasmanima (000) Ukupno % učešća

9 1.2. ZAVISNA I PRIDRUŽENA DRUŠTVA (u daljem tekstu: zavisna društva) OSNOVNI PODACI Telekomunikacije Republike Srpske a.d. Banja Luka (u daljem tekstu: Mtel Banja Luka) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital Broj i vrsta izdatih akcija web site Pretežna delatnost Akcionari (učešća u kapitalu) Povezana pravna lica (učešća u kapitalu): Telekomunikacije Republike Srpske a.d. Vuka Karadžića 2, Banja Luka miliona KM običnih akcija mtel.ba pružanje telekomunikacionih usluga Telekom Srbija - 65,01% Ostali akcionari - 17,86% Penzijski rezervni fond a.d. Banja Luka - 8,92% Fond za restituciju Republike Srpske a.d. - 5,03% DUIF Krist.Invest a.d. - OMIF Future fund- 3,18% Mtel Austrija Gmbh Beč - 100,00% Logosoft d.o.o. Sarajevo - 100,00% Društvo za telekomunikacije "mtel" d.o.o. Podgorica - 49,00% 17,86% 8,92% 3,18% 5,03% Telekom Srbija Ostali akcionari Penzijski rezervni fond a.d. B.Luka Fond za restituciju Rep.Srpske a.d. 65,01% DUIF Kristal Invest a.d. - OMIF Future fund Kratak istorijat avgust Osnovano Javno državno preduzeće za telekomunikacije Republike Srpske Posle više transformacija, na osnovu Zakona o privatizaciji u Republici Srpskoj i rešenja Osnovnog suda u Banja Luci, upisana je statusna promena - vlasnička transformacija prodajom ukupnog dela državnog kapitala (65,01%) preduzeću Telekom Srbija Logosoft doo Sarajevo osnovao društvo mts sistemi i integracije d.o.o. Beograd Na ovaj dan Mtel Banja Luka ima učešće u vlasništvu tri zavisna društva i to: - Mtel Gmbh sa sedištem u Beču sa 100% udela u vlasništvu, - Logosoft d.o.o. Sarajevo sa 100,00% udela u vlasništvu i mts sistemi i integracije d.o.o. Beograd, - Mtel d.o.o. Podgorica sa 49,00% udela u vlasništvu - 9 -

10 Društvo za telekomunikacije mtel" d.o.o. Podgorica (u daljem tekstu: mtel Podgorica) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost Članovi (učešća u kapitalu) Društvo za telekomunikacije "mtel" d.o.o Kralja Nikole br. 27A, Podgorica ,07 miliona mtel.me pružanje telekomunikacionih usluga u oblasti mobilne i fiksne telefonije, interneta i multimedija Telekom Srbija - 51,00% Mtel a.d. Banja Luka- 49,00% 49,00% Telekom Srbija 51,00% Mtel a.d. Banja Luka Kratak istorijat mart jun Osnovano Društvo mtel d.o.o. Podgorica od strane Telekom Srbija sa 51% vlasničkog udela i Ogalar B.V. sa sedištem u Amsterdamu, Holandija sa 49% vlasničkog udela. Prodaja vlasničkog udela od strane manjinskog osnivača Ogalar B.V. Amsterdam Mtel a.d. Banja Luka. Dokapitalizacija u iznosu od 40 miliona (Telekom Srbija: 20,4 miliona, Mtel Banja Luka: 19,6 miliona ) Dokapitalizacija (Telekom Srbija: novčani ulog 1,3 miliona + Fibernet; Mtel Banja Luka Cabling) Na osnovu Ugovora o spajanju uz pripajanje mtel d.o.o. je preuzeo sledeća privredna društva: Cabling d.o.o. Budva, FiberNet d.o.o.podgorica Elta Mont d.o.o. Nikšić i Media Net d.o.o. Podgorica Izvršene dokapitalizacije MTEL doo od strane Matičnog društva u iznosu od 11 miliona EUR i 19,6 milion a EUR. mts Antena TV d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: mts Antena TV) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Datum sticanja Vrednost osnovnog kapitala web site Pretežna delatnost Članovi (učešća u kapitalu) Kratak istorijat mts AntenaTV d.o.o. Beograd Bulevar umetnosti 16, Beograd ,467 miliona din. mtsantenatv.rs bežične telekomunikacije Telekom Srbija - 50,00% JP Emisiona tehnika i veze Beograd - 50,00% 50,00% Telekom Srbija 50,00% JP Emisiona tehnika i veze Beograd Osnovano je privredno društvo mts Antena TV d.o.o. Beograd, zajedničkim ulaganjem Telekom Srbija i JP "Emisione Tehnike i veze" Beograd za potrebe distribucije medijskih sadržaja postredstvom DTT, Telekom Srbija sa učešćem od 50,00% i JP "Emisiona tehnika "sa 50,00%

11 mts banka" a.d. Beograd (u daljem tekstu: mts banka) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost Akcionari (učešća u kapitalu)* Kratak istorijat jun decembar do oktobar mts banka a.d. Franša D Eperea 88, Beograd miliona din. mtsbanka.rs bankarski poslovi Telekom Srbija - 84,21% Dunav osiguranje a.d.- 11,14% Dunav Re AD - 1,81% Ostali akcionari - 2,84% Datum osnivanja mts Banke (Kosovsko-Metohijska banka) a.d.zvečan Promena vlasničke strukture u postupku povećanja osnovnog kapitala Banke kada je Dunav osiguranje postao većinski akcionar. Počev od godine, banka je poslovala pod imenom Dunav banka a.d sa sedištem u Zvečanu, a od decembra sa sedištem u Beogradu Matično društvo vrši uplatu u postupku povećanja osnovnog kapitala čime stiče vlasništvo nad 56% akcija mts banke Izvršena je promena imena u "mts banka" 11,14% 1,81% 2,84% Telekom Srbija Dunav osiguranje a.d. Dunav Re AD Ostali akcionari Skupština akcionara mts banke donela Odluku o povlačenju akcija sa beogradske berze. U ovom periodu izvršeno je više dokapitalizacija od strane Matičnog društva. Izvršeno je povećanje kapitala od strane Telekom Srbija i udeo u akcijskom kapitalu je povećan na 84,21% 84,21% * Usled zaokruživanja učešća na dve decimale javljaju se neznatne razlike YUNET International d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: YUNET) Poslovno ime Sedište YUNET INTERNATIONAL d.o.o. Dubrovačka 35, Beograd 4,50% 4,49% Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost januar maj miliona din. yu.net kablovske telekomunikacije 8,98% Telekom Srbija - 82,03% Članovi (učešća u Zoran Karić - 8,98% kapitalu) jan Sreten Karić - 4,50% 82,03% Bogoljub Karić - 4,49% Kratak istorijat januar maj decembar januar Telekom Srbija Zoran Karić Sreten Karić Bogoljub Karić Osnovano društvo pod nazivom "MR Systems". Društvo registrovano pod nazivom YUNET INTERNATIONAL d.o.o. Telekom Srbija postaje većinski član YUNET sa 62,22% učešća u vlasničkoj strukturi Na osnovu ugovora o prenosu udela Telekom Srbija postaje vlasnik 81,22% YUNET-a Povećanje učešća "Telekom Srbija" a.d u vlasništvu YUNET-a na 82,03%

12 Društvo za telekomunikacije HD-WIN d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: HD-WIN) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osvnovni kapital web site Pretežna delatnost Članovi (učešća u kapitalu) Povezana pravna lica (učešća u kapitalu) : Društvo za telekomunikacije HD-WIN d.o.o. Visokog Stevana 38, Beograd miliona din. tvarenasport.com proizvodnja, emitovanje tv kanala i produkcija programa Telekom Srbija - 60,00% Goran Đaković - 40,00% HD-WIN Arena sport Zagreb - 100,00% 40,00% Telekom Srbija Goran Đaković 60,00% Kratak istorijat jul/avgust Datum osnivanja društva Stečeno 100,00% vlasništvo nad HD-WIN Arena sport u Hrvatskoj, koja ima dozvolu za emitovanje na teritoriji Hrvatske. Telekom Srbija izvršio dokapitalizaciju HD-WIN-a i stekao 51,00% učešća u vlasništvu Ugovorom o kupoprodaji izvršena je akvizicija agencije Sports ADD Limited, Nikozija, Kipar (manjinski vlasnik HD-WIN -a) od strane agencije MYD Sports SA, Ženeva, Švajcarska, pri čemu je 9,00% udela u društvu HD-WIN d.o.o. preneto na kompaniju Myd Sports SA. Izvršena je promena člana HD-Win-a, umesto Myd Sports SA, upisana kompanija Eiberman Investments LTD, Kipar tako da je trenutna vlasnička struktura: Telekom Srbija 51,00%,Goran Đaković 40,00% i Eiberman Investments LTD, Kipar 9,00% Ugovorom o kupoprodaji udela od godine izvršena je od strane Telekom Srbija kupovina 9% udela u ukupnom kapitalu HD-WIN, koji je do tada bio u vlasništvu EIBERMAN INVESTMENTS LTD, Kipar. Tako je došlo do promene vlasničke strukture: Telekom Srbija -60%, Goran Đaković -40%. GO4YU d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: GO4YU) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osvnovni kapital web site Pretežna delatnost Članovi (učešća u kapitalu) GO4YU d.o.o. BEOGRAD Franša D Eperea 88, Beograd avgust milion din. go4yu.com bežične komunikacije Telekom Srbija - 96,04% DIMEDIA GROUP H.KONG LTD- 3,96% 3,96% 96,04% Kratak istorijat avgust april april jun i Telekom Srbija Osnovano je ovo društvo od strane Dimedia Group SA Ženeva, Švajcarska DIMEDIA GROUP LTD U avgustu 2015 god. Telekom Srbija je stekao vlasništvo nad 50,00% osnovnog kapitala GO4YU. Dimedia Group Limited Hong Kong takođe učestvuje sa 50,00% učešća u vlasništvu Telekom povećava svoje učešće u kapitalu GO4YU na 72,25% Telekom povećava svoje učešće u kapitalu GO4YU na 83,57% Telekom povećava svoje učešće u kapitalu GO4YU na 91,38% Izvršene su dokapitalizacije od strane Matičnog društva čime je vlasnički udeo porastao na prvo na 91,38% pa onda na 96,04%

13 Zavisna društva 100% u vlasništvu Telekom Srbija Telus a.d. Beograd (u daljem tekstu: Telus) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost Kratak istorijat: februar decembar Privredno društvo za održavanje i obezbeđivanje objekata imovine i druge usluge TELUS a.d. Kosovska 47, Beograd miliona din. telus.rs delatnost privatnog obezbeđenja Osnovan Telus, privredno društvo za održavanje i obezbeđivanje objekata, imovine i druge usluge. Kao zatvoreno akcionarsko društvo sa 100% vlasničkog udela Telekom Srbija Telus sa Telekom Srbija zaključuje ugovore o pružanju delatnosti na godišnjem nivou. Nakon isteka petogodišnjeg poslovnog aranžmana, JP PTT (JP Pošta Srbije) sprovodi otvorene postupke javnih nabavki usluga FTO i usluga održavanja higijene, u okviru kojih su sa Telus-om zaključeni novi trogodišnji ugovori. Osnovano povezano privredno društvo Telus Pro d.o.o. Beograd, čija je pretežna delatnost usluge redovnog čišćenja zgrada. Uspostavljena dvodomna struktura, formiran Nadzorni odbor i imenovani članovi Nadzornog Odbora TS:NET B.V. Amsterdam (u daljem tekstu: TS:NET) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital Pretežna delatnost TS:NET B.V. Herengracht 493, 1017 BT, Amsterdam, The Netherlands februar februar ,77 miliona iznajmljivanje telekomunikacione opreme Kratak istorijat: februar Izvršena je registracija TS Net B.V. u formi zatvorenog akcionarskog društva sa ograničenom odgovornošću Nadzorni odbor matičnog društva, doneo je odluku o smanjenju osnovnog kapitala TS Net B.V. a u cilju povlačenja raspoloživih sredstava u korist Matičnog društva mart Nadzorni odbor Matičnog društva doneo je odluku kojom je data prethodna saglasnost na Odluku Izvršnog odbora od godine o izmenama i dopunama Odluke Izvršnog odbora od godine u pogledu iznosa odobrenog smanjenja kapitala TS:NET B.V. Nadzorni odbor doneo Matičnog društva doneo odluku o smanjenju osnovnog kapitala TS:NET u iznosu od 712 hiljada EUR Izvršeno je povećanje kapiala ulogom u novcu u iznosu od

14 mts" d.o.o. Kosovska Mitrovica (u daljem tekstu: mts d.o.o.) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost mts d.o.o. Kosovska Mitrovica oktobar oktobar ,59 miliona mtsdoo.com delatnost žičane telekomunikacije Kratak istorijat: oktobar Društvo je osnovano radi obavljanja telekomunikacione delatnosti na području Kosova i Metohije, od strane Telekom Srbija, koji je jedini njegov član sa udelom 100% decembar U decembru godine izvršene su dve dokapitalizacije "mts" d.o.o. Kosovska Mitrovica, u stvarima i pravima a druga u novcu Izvršeno je povećanje kapitala novčanim ulogom u iznosu od septembar Izvršeno je povećanje kapitala novčanim ulogom u iznosu od Kopernikus technology d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: Kopernikus Technology) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost Kratak istorijat: avgust novembar "Kopernikus technology" d.o.o. Beograd Bulevar Arsenija Čarnojevića 99b, Beograd - Novi Beograd miliona din. kablovske telekomunikacije Osnovano privredno društvo "Kopernikus technology" d.o.o. Beograd zaključeni su ugovori o kupoprodaji i prenosu udela privrednog društva Kopernikus Technology na osnovu kojih je Telekom Srbija postao vlasnik 100% udela u ukupnom osnovnom kapitalu Društva. Dana godine APR je donela rešenje kojim je Telekom Srbija registrovan kao jedini član Društva AVCOM d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: AVCOM) Poslovno ime Sedište Datum osnivanja Sticanje vlasništva Osnovni kapital web site Pretežna delatnost Kratak istorijat: jul decembar "AVCOM" d.o.o. Beograd 27. marta 36/24, Beograd - Palilula miliona din. kablovske telekomunikacije Osnovano privredno društvo "AVCOM" d.o.o. Beograd zaključeni su ugovori o kupoprodaji i prenosu udela privrednog društva AVCOM na osnovu kojih je Telekom Srbija postao vlasnik 100% udela u ukupnom osnovnom kapitalu Društva. Dana godine APR je donela rešenje kojim je Telekom Srbija registrovan kao jedini član Društva

15 02 PROMENE U GODINI I PO ZAVRŠETKU POSLOVNE GODINE

16 2. PROMENE U GODINI I PO ZAVRŠETKU POSLOVNE GODINE Promene u učešćima u kapitalu zavisnih društava: YUNET, januar godine - promena učešća sa 81,22% na 82,03%. TS:NET, april godine povećanje kapitala u iznosu od evra. GO4YU, 29. maj godine - promena učešća u osnovnom kapitalu sa 83,57% na 91,38%. HD-WIN, jul/avgust godine - promena učešća u osnovnom kapitalu sa 51,00% na 60,00%. mts d.o.o., septembar godine - povećanje kapitala novčanim ulogom od ,00 evra. mts banka, novembar godine - promena učešća u akcijskom kapitalu sa 82,45% na 84,21193%. GO4YU, 5. novembar godine - promena učešća u osnovnom kapitalu sa 91,38% na 96,04%. mtel Podgorica, novembar i decembar godine - povećanje kapitala novčanim ulogom od ,00 evra. Okončane akvizicije privrednih društava u godini: Kopernikus Technology, novembar godine, 100% u vlasništvu Telekoma Srbija. AVCOM, decembar godine, 100% u vlasništvu Telekoma Srbija. Okončane akvizicije privrednih društava u prvom kvartalu godine: Radijus vektor d.o.o. Beograd, januar godine, 100% u vlasništvu Telekoma Srbija. Dana 3. januara godine zaključen je Ugovor o kupoprodaji udela, a dana 11. januara godine zaključen je Ugovor o prenosu udela privrednog društva Radijus vektor d.o.o. Beograd, na osnovu kojih je Telekom Srbija a.d. Beograd postao vlasnik 100% udela u ukupnom osnovnom kapitalu Društva. Citadela komunikacije d.o.o. Beograd, januar godine, 100% u vlasništvu Radijus vektor d.o.o. Beograd. Dana 11. januara godine zaključen je Ugovor o prenosu 10% udela privrednog društva Citadela komunikacije d.o.o. Beograd, na osnovu kojeg je Radijus vektor d.o.o. Beograd, s obzirom na to da je prethodno već imao u vlasništvu 90% udela, postao vlasnik 100% udela u ukupnom osnovnom kapitalu Društva. Masko d.o.o. Beograd, januar godine, 100% u vlasništvu Telekoma Srbija. Dana 3. januara godine zaključen je Ugovor o kupoprodaji udela, a dana 11. januara godine zaključen je Ugovor o prenosu udela privrednog društva Radijus vektor d.o.o. Beograd, na osnovu kojih je Telekom Srbija a.d. Beograd postao vlasnik 100% udela u ukupnom osnovnom kapitalu Društva. Blicnet d.o.o. Banja Luka, januar godine, 100% u vlasništvu Mtel Banja Luka. Telrad Net d.o.o. Bijeljina, februar godine, 100% u vlasništvu Mtel Banja Luka. Link2YU Network LLL Volnat, SAD, 100% u vlasništvu GO4YU. Link2YU Network Gmbh Beč, 100% u vlasništvu GO4YU

17 03 MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

18 3. MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE Prema analizama Svetske banke objavljenim u januaru godine, globalni rast svetske ekonomije se usporava godina je završena sa rastom globalnog GDP od 3,1%, što je bilo značajno više od očekivanog, dok je za godinu predviđen rast u iznosu od 3,0% 1. Uopšteno posmatrajući, svetska ekonomija se i pored određenog usporavanja oporavlja, kao posledica rasta investicija, proizvodnje i trgovine. Predviđanja su da će ovaj pozitivni trend malo usporiti, te se za period očekuje rast od 2,8% do 2,9% 2. Trgovinski rat između Sjedinjenih Država i Kine bi se mogao odraziti i na usporavanje rasta zemalja u razvoju. Rast BDP-a u Evropskoj uniji u godini dostigao je 2,4%, što je za 0,7 procentnih poena više od očekivanog 3. Zbog očekivanja da će domaća tražnja malo izgubiti na intenzitetu, projektovani rast BDP EU za godinu iznosi 1,9%, što je niže od ostvarenog u 2017, ali značajno više od onoga što je bilo predviđano ranije. Za period predviđa se stopa rasta od 1,6%. U dužem periodu stope rasta EU su ograničene najvećim delom zbog toga što se smanjuje radno sposobna populacija u većini ekonomija Eurozone 4. U narednoj tabeli su prikazani osnovni makroekonomski pokazatelji Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore za godinu. Tabela br. 2. Makroekonomski podaci regiona za godinu Parametri Srbija BIH Crna Gora rast BDP 4,4 3,2 5,0 rast industrijske proizvodnje 2,0 1,6 22,4 rast prometa na malo 5,7 8,2 4,6 rast dolazaka turista 11,2 12,6 10,2 stopa rasta noćenja 12,1 13,8 8,2 prosečna godišnja stopa inflacije 2,0 1,4 2,6 stopa nezaposlenosti 12,9 18,4 14,1 prosečna neto zarada spoljni dug/bdp 58,0 24,6 56,3 rast kredita 6,2 6,4 10,1 rast depozita na god. nivou 8,5 7,8 10,3 rast izvoza 8,1 7,6 11,3 rast uvoza 13,0 6,0 12,4 rast direktnih stranih investicija 31,8 1,1 43,7 Napomena: svi podaci predstavljaju stopu rasta u odnosu na prethodnu godinu (u%) sem ukoliko nije posebno naznačeno u opisu Privredni rast u Srbiji u godini procenjuje se na 4,4% koji uglavnom počiva na privremeno visokom rastu sektora: poljoprivrede, proizvodnje električne energije. Javni dug je smanjen na ispod 60% BDP. Zabeleženo je pogoršanje neto izvoza zbog osetno bržeg rasta uvoza od izvoza kao i usporavanja prerađivačke industrije. Strane direktne investicije rastu u odnosu na godinu i dostižu vrednost oko 3 milijarde evra. Dugoročno održiv rast BDP Srbije može da se zasniva samo na rastu investicija i neto izvoza. 1 World Bank: Global Economic Prospect, January Table 1.1, Real GDP 2 Ibidem 3 Ibidem 4 Ibidem

19 Inflacija je niža u odnosu na godinu, a trendovi na tržištu rada su povoljni što se i očekuje u narednoj godini. Bosna i Hercegovina je u godini, prema podacima ekonomskog portala ostvarila rast od 2,3% 5. Sa stanovišta makroekonomskih kretanja, analitičari prognoziraju da će odblokirana sredstva od međunarodnih kreditnih institucija ostvariti pozitivan uticaj na kretanje BiH ekonomije u godini. Otvaranje novih radnih mesta, više doznaka od građana BiH koji žive u inostranstvu, te rastući sektor turizma, trebalo bi da podstaknu rast privatne potrošnje, dok će direktne strane investicije uticati značajno na ukupne investicije u BiH. Podeljena Vlada (uticaji tri naroda) bi mogla usporiti značajne reforme neophodne za stabilnu budućnost zemlje. Učesnici panela "Focus Economics" očekuju da će i u godini kao i u godini realni rast BDP-a u BiH iznositi 3,1%. Prema analizama Svetske banke, ključni izazov BiH ekonomije je disbalans njenog ekonomskog modela: javne politike i inicijative su usmerene više ka javnom nego privatnom sektoru, ka potrošnji pre nego proizvodnji, i uvozu pre nego izvozu 6. Zbog stabilnog rasta u EU, ipak se očekuje da bi ti pozitivni trendovi trebali uticati na unapređenje i BiH ekonomije. U Crnoj Gori je zabeležen rekordan rast BDP (prema podacima za treći kvartal stopa rasta je 5%). Procenjeno je da će javni dug iznositi oko 70% BDP što je prepreka rastu plata u državnom sektoru. Depoziti u bankama dostižu oko 3,5 milijardi evra, dok strane direktne investicije imaju neto priliv oko 303 miliona evra za 11 meseci godine što predstavlja stopu rasta oko 40%, Najveća ulaganja su u sektoru turizma i infrastrukturnim projektima. Spoljnotrgovinska razmena je povećana za 12% u odnosu na godinu, a najveći partner u razmeni je Srbija. Na osnovu makroekonomskih i drugih parametara koji su relevantni za poređenje poslovnog i investicionog okruženja na međunarodnom nivou, zemlje u regionu su različito pozicionirane na međunarodnim listama (Tabela br. 3.) Tabela br. 3. Kreditni rejting zemalja u regionu po međunarodnim listama Parametri Srbija BIH Crna Gora DOING list Moody's Investors Service Ba3 B3 B1 Standard&Poor's BB B B+ U rangiranju Svetske banke po lakoći poslovanja Srbija se plasirala na 48. poziciju među 190 zemalja. Glavni razlog ovog pada u rangiranju je brži napredak koji su druge zemlje ostvarile po pitanju regulisanja svog poslovnog okruženja, saopšteno je iz Svetske banke. Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije ispred Srbije se na "Doing business" listi nalaze Makedonija (10. mesto) i Slovenija (40), dok su iza Crna Gora (50), Hrvatska (58) i Bosna i Hercegovina (89). S&P je popravila izglede kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne i potvrdila rejting Srbije na BB, usled snažnog ekonomskog rasta i održanja cenovne i finansijske stabilnosti. Uslov za dalji rast rejtinga je nastavak snažnog rasta, dalje smanjenje javnog duga i zadržavanje deficita platnog bilansa u održivim okvirima

20 04 REGULATORNI OKVIR

21 4. REGULATORNI OKVIR Regulatorni okvir je od izuzetnog značaja jer se tek sa formiranjem regulatornih tela stiču svi regulatorni i institucionalni uslovi za preduzimanje aktivnosti na planu ubrzanog uređenja sektora i liberalizacije tržišta telekomunikacija, koji su pre formiranja regulatornih tela bili prilično haotični, bez jasno preciziranih pravila igre i bez otvorenog konkurentskog nadmetanja. Tabela br. 4. Uporedni podaci regulatornog okvira u regionu u oblasti telekomunikacija osnovni podaci Srbija BIH Crna Gora RATEL RAK EKIP nadležno Regulatorna agencija za Agencija za elektronske Regulatorna agencija za regulatorno telo elektronske komunikacije i komunikacije i poštansku komunikacije BIH poštanske usluge djelatnost web site najvažniji zakoni Zakon o izmenama zakona o informacionoj bezbednosti Zakon o informacionoj bezbednosti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama Zakon o elektronskim komunikacijama Zakon o komunikacijama izmene Zakon o komunikacijama izmene Zakon o komunikacijama izmene Zakon o komunikacijama Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama Zakon o elektronskim komunikacijama Zakon o izmenama i dopunama Zakona o digitalnoj radiodifuziji Zakon o digitalnoj radiodifuziji Tokom prošle godine sprovedene su različite aktivnosti u vezi sa regulativnim okvirom u regionu. Sva dokumenta su navedena i prikazana na službenim sajtovima nadležnih regulatornih tela. Između ostalih, u Srbiji su sprovedene analize veleprodajnog tržišta visokokvalitetnog pristupa koji se pruža na fiksnoj lokaciji kojim se Telekom Srbija oslobađa ZTS statusa. Sprovedene su analize veleprodajnih tržišta različitih pristupa kojima se Telekom Srbija proglašava za ZTS operatora odnosno kojima se obnavlja postojeći status. U BiH su usvojena pravila o korišćenju različitih radiofrekvencijskih opsega. Savet EKIP je odobrio da se u proceduru javnih konsultacija uputi predlog Analize maloprodajnog tržišta distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i usluga radija kao i nacrt Pravila o distribuciji pomenutog sadržaja. U Crnoj Gori je doneta odluka od utvrđivanju godišnje naknade za vršenje poslova regulacije i nadzora tržišta za godinu. Doneti su različiti pravilnici i planovi raspodele radiofrekvencija iz više opsega fiksne mreže. Poslovanje Telekom Srbija i pojedinih zavisnih društava prostire se i na tržištu Austrije. Regulisanje tržišta telekomunikacija u Austriji je u nadležnosti regulatorne agencije Rundfunk&Telekom Regulierungs (RTR), a zasnovano je na Zakonu o komunikacijama Republike Austrije. Mtel Austria pruža telekomunikacione usluge prvenstveno na osnovu Zakona o telekomunikacijama 2003 (TKG). Pojedina zavisna društva posluju na tržištima koja su uređena ostalim zakonskim regulativama: U delu emitovanja tv programa, tržište je uređeno Zakonom o radiodifuziji, Zakonom o autorskom i srodnim pravima, Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o oglašavanju. U delu bankarskog poslovanja, tržište je uređeno Zakonom o bankama i Odlukama o upravljanju rizicima, o adekvatnosti kapitala i upravljanju rizikom likvidnosti banke. Oblast usluga fizičko-tehničke i protivpožarne zaštite reguliše se Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakonom o oružju i municiji

22 05 TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA

23 5. TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA Telekomunikacije, kao osnovna delatnost Matičnog društva i većine zavisnih društava, predstavljaju privredni sektor koji i pored otežanih tržišnih uslova beleži stabilne prihode. Telekomunikaciono tržište je i dalje dinamično i kapitalno intenzivno, sa izraženom konkurencijom, prevashodno u domenu telefonije i interneta. Zajednička karakteristika tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, u mobilnoj telefoniji je čvrsto uspostavljena konkurencija sa barem tri operatora, kao i potpuna liberalizacija poslovanja baziranog na 3G tehnologiji, uz uvođenje naprednije LTE odnosno 4G tehnologije TRŽIŠTE SRBIJE Tokom prošle godine sprovedene su značajne promene u vlasničkoj strukturi glavnih operatora Srbije. Telenor grupa potpisala je ugovor o prodaji poslovanja u regionu Centralne i Istočne Evrope PPF grupi Češka, a transakcija je vredna 2,8 milijardi evra. Telekom Srbija je nastavio da širi mrežu kupovinom novih kablovskih operatora, uz najavu daljih investicija. S obzirom na to da će internet portali u budućnosti biti najveći proizvođači sadržaja Telekom Srbija je ovim najavio da će biti jedan od nosilaca pravljenja serijskog, sportskog ili naučnog programa. Sektor informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) je prepoznat kao strateški i smatra se ključnim za održiv ekonomski razvoj zemlje, u skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do godine. Tržište fiksne telefonije Kao i na drugim tržištima fiksne telefonije, primetan je trend prelaska na digitalnu telefoniju, kao i smanjeni obim saobraćaja preko fiksnih mreža zbog sve izraženijeg učešća mobilne telefonije. Ovaj trend u velikoj meri kompenzuje se pružanjem integrisanih (bundle) usluga. Operatori sa najvećim učešćem po broju korisnika su: Telekom Srbija sa učešćem od 81,8%; i Serbia Broadband-Srpske kablovske mreže d.o.o. ( SBB ) sa učešćem od 16,3%. Saobraćaj u fiksnoj mreži beleži konstantan pad (za oko 18,9% u odnosu na godinu) što značajno utiče na pad ukupnog prihoda. Broj korisika fiksne telefonije u četvrtom kvartalu iznosi 2,42 miliona i izraz je konstantnog dugoročnog pada. Procenjuje se da su prihodi od fiksne telefonije pali za oko 9% 7, odnosno iznose oko 29,5 milijardi dinara, od čega se najviše odnosi na telefonsku pretplatu. Broj korisnika paketa usluga na kraju godine iznosi oko 1,27 miliona što je za 7,4% veće u odnosu na prethodnu godinu. U poslednjem kvartalu godine primetan je pad broja korisnika paketa koji sadrže fiksnu telefoniju, dok je u porastu broj paketa sa dve usluge koje uglavnom sadrže uslugu interneta i multimedijalnog sadržaja. Tržište mobilne telefonije Prema podacima iz novembra godine, Srbija je na visokom 32. mestu od 123 izmerenih zemalja po stanju u mobilnim komunikacijama kada su u pitanju 4G protoci. Mobilne telekomunikacije beleže najveći udeo u ukupnim prihodima telekomunikacionih usluga u Srbiji. 7 U momentu pisanja izveštaja, RATEL nije objavio podatke o ostvarenim prihodima za godinu, podaci o tržištu su preračunati na osnovu raspoloživih podataka Telekom Srbija kao operatora sa učešćem od 81.8%

24 Na tržištu mobilne telefonije postoje operatori: Telekom Srbija sa učešćem od 45% Telenor d.o.o. sa učešćem od 31,6% Vip mobile d.o.o. sa učešćem od 23,2% Virtuelni mobilni operatori 0,2% Telekom Srbija ima 4,2 miliona korisnika i najveći je mobilni operator u Srbiji po broju korisnika usluga mobilne telefonije, sa učešćem na tržištu od 45%. Broj korisnika mobilne mreže na kraju godine iznosi oko 8,4 miliona ali je za 2% manji u odnosu na kraj godine. Tokom cele prošle godine broj pre-paid korisnika ima konstantan trend pada dok broj post-paid korisnika ima trend rasta. Segment mobilne telefonije karakteriše i sve veća upotreba OTT usluga zasnovanih na internetu, kao što su Skype, Viber i Whats App, zbog značajnih ušteda i lakoće upotrebe, što je dovelo do pada korišćenja SMS usluge. U pogledu penetracije i pristupa najnaprednijim uslugama, tržište mobilne telefonije u Srbiji je na nivou razvijenih tržišta. Broj aktivnih korisnika mobilnog pristupa Internetu u Srbiji preko mobilne mreže na kraju godine iznosi 5,8 miliona korisnika, uz porast količine prenetih podataka preko mobilne mreže. Količina prenetih podataka u mobilnoj internet mreži beleži značajan rast u godini u odnosu na godinu i iznosi oko 210 miliona GB što je veće za oko 140%. Procenjuje se da su prihodi od mobilne telefonije povećani oko 4,7% 8, odnosno iznose oko 97 milijardi dinara. Tržište interneta i ICT usluga Tržišta interneta i ICT usluga i dalje beleže rast. Razvoj IT sektora prate i zakonska i regulativna aktivnost i liberalizacija regulatornog režima, kao i uvođenje programa e-uprave u mnogim državnim institucijama. Najznačajnije učešće na rastućem tržištu internet usluga imaju operatori: Telekom Srbija, 41,2% SBB d.o.o., 32,5% Kopernikus Technology, 3,7% Ostali operatori su: Radijus Vektor (2,9%), SAT-TRAKT (2,3%), Orion Telekom (2,2%), Pošta Srbije (1,7%) i YUNET (1,1%) Broj korisnika fiksnog širokopojasnog pristupa internetu je stabilan i iznosi oko 1,53 miliona. Najzastupljeniji način pristupa Internetu i dalje je ADSL, dok je kablovski pristup u blagom porastu. U domenu ICT usluga, unapređena je ponuda cloud usluga, gde su zahtevi za bezbednošću i sigurnošću podataka izuzetno visoki. Dodatno su unapređene i usluge za poslovni segment, uključujući objedinjene pakete usluga, mogućnost povezivanja lokacija u jedan mrežni sistem, uvođenje WiFi usluge, kompletno IT security rešenje i Staas (Storage as a Service) rešenje koje obezbeđuje određeni skladišni prostor i maksimalan broj njegovih korisnika. Procenjuje se da tržište IT tehnologija u godini vredi oko 523 miliona evra što je za 8% više u odnosu na godinu. Takođe, ostvaren prihod iznosi 2,4% BDP u godini. Procenjuje 8 S obzirom da u momentu pisanja izveštaja, RATEL nije objavio podatke o ostvarenim prihodima za godinu, podaci o tržištu su preračunati na osnovu raspoloživih podataka Telekom Srbija kao operatora sa učešćem od 41,2%

25 se da su prihodi od interneta povećani oko 5% 9, odnosno iznose oko 24 milijarde dinara, od čega se najveći rast ostvaruje u oblasti ICT usluga. Tržište multimedija Operatori su svoje usluge tokom godine pružali preko sledećih javnih telekomunikacionih mreža KDS, IPTV i DTH. Digitalnim televizijskim signalom pokriveno je gotovo 100% stanovništva Srbije. Broj korisnika distribucije medijskih sadržaja raste i krajem godine iznosi 1,84 miliona. Najznačajnije učešće na tržištu multimedija imaju operatori: SBB d.o.o., 50,91% Telekom Srbija a.d., 24% Kopernikus Technology, 7,8% Broj korisnika paketa usluga je u porastu (u četvrtom kvartalu god. iznosi oko 1,27 miliona), a najviše su zastupljeni paketi sa dve usluge, širokopojasni internet plus televizija TRŽIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE 10 U oblasti telekomunikacija nastavljeni su procesi liberalizacije tržišta i podizanja stepena konkurencije. Ovaj trend prisutan je i na regionalnom tržištu i na tržištu telekomunikacija BiH. Pripreme za uvođenje 4G mobilne telefonije su završene, telekom operatori su spremni za prelazak, ali cena licence još nije dogovorena. Procenjeni ukupan prihod na tržištu telekomunikacija BiH u godini iznosi milijardi KM što je neznatno manje u odnosu na ostvarenje u godini. KDS i IPTV usluga se krajnjim korisnicima nude kao samostalne usluge ali sve više u sklopu paketa usluga. Sve prisutnija je mobilna TV usluga, širokopojasni pristup internetu putem fiksne i mobilne mreže. Tržište fiksne telefonije Na kraju godine javnu telefonsku uslugu preko fiksne telekomunikacione mreže u BiH pružalo je tri operatora koji poseduju Dozvolu za javnog operatora fiksne telefonije (BH Telecom d.d. Sarajevo, Telekom Srpske a.d. Banja Luka i Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar) i 12 operatora sa Dozvolom za pružanje fiksnih javnih telefonskih usluga. Iako je broj korisnika u odnosu na prethodnu godinu manji za oko 8%, pad je ublažen prelaskom korisnika na integrisane usluge koje se isporučuju korišćenjem fiksne mreže. Trend rasta ukupno prenesenih brojeva u fiksnoj telefonskoj mreži BiH je nastavljen. Stopa penetracije u fiksnoj telefoniji u BiH na kraju će iznositi cca 20,87%. Procenjeni prihod od usluga fiksne telefonije u godini iznosi oko 275 miliona KM ili 20,16% u ukupno procenjenim prihodima TK tržišta što predstavlja pad u odnosu na godinu od 6%. 3 Tržište mobilne telefonije U BiH tri operatora imaju Dozvolu za pružanje GSM i UMTS usluga: JP BH Telecom d.d. Sarajevo, Mtel Banja Luka i JP Hrvatske Telekomunikacije d.o.o. Mostar. Pored ovih, egzistiraju 9 S obzirom na to da u momentu pisanja izveštaja, RATEL nije objavio tačne podatke o ostvarenim prihodima na tržištu telekomunikacija za godinu, podaci o tržištu su preračunati na osnovu raspoloživih podataka Telekom Srbija kao operatora sa učešćem od 24%. 10 Podaci preuzeti iz: Interna procena dobijena korišćenjem SAS Visual Analytics forecast alata na bazi zvaničnih podataka RAK-a za 2018, Telekomunikacijski pokazatelji BiH u godini, Kvartalni uporedni podaci tržišta elektronskih komunikacija Q4 2018, Ekip, Ratel, Hakom

26 i operatori koji pružaju usluge mobilne telefonije na osnovu komercijalnih ugovora sklopljenih sa nosiocima Dozvola za pružanje GSM i UMTS usluga. Na kraju godine broj korisnika iznosi Prihod od usluga mobilne telefonije u godini iznosi oko 554 miliona KM, odnosno 40,62% u ukupno procenjenim prihodima TK tržišta, što predstavlja pad od 2,6% u odnosu na godinu. Na kraju godine učešće postpaid korisnika iznosi oko 28,21%, što je i dalje znatno niže od proseka u zemljama okruženja i EU koji iznosi 50%. Stopa penetracije u mobilnoj telefoniji u BiH na kraju 2018 iznosi 99,32%. Iako beleži konstantan rast iz godine u godinu ista je i dalje ispod vrednosti u zemljama okruženja i evropskog proseka koji iznosi cca 125%. Ukupan broj prenesenih brojeva u mobilnoj mreži na kraju godine iznosi oko brojeva što predstavlja rast od 21,17% u odnosu na godinu. Tržište internet usluga Tržište usluga pristupa internetu obeležilo je povećanje pristupnih brzina za sve korisnike, te integracija telekomunikacionih i usluga iz domena ICT (cloud, data centri, bezbednost). U BiH je prisutan značajan rast korišćenja Interneta putem mobilnih mreža. Stopu penetracije internet usluga na tržištu BiH karakteriše kontinuiran rast, sa širokopojasnim pristupom kao generatorom rasta. Stopa korišćenja interneta putem fiksne mreže na kraju godine je iznosila 85,25%, a procenjuje se da će na kraju godine iznositi 90,28%.. Procenjeni prihod od Internet usluga u godini iznosi oko 140 miliona KM ili 10,26% u ukupno procenjenim prihodima TK tržišta što predstavlja rast u odnosu na godinu od 26%. Broj korisnika usluga fiksnog širokopojasnog pristupa u BiH na kraju godine iznosi Procena je da će stopa penetracije širokopojasnog pristupa internetu u fiksnim mrežama, koja je na kraju iznosila 19,83%, na kraju godine iznositi 21,36%. Ovo ukazuje da, i pored porasta broja korisnika na tržištu širokopojasnog pristupa Internetu, BiH spada u grupu slabije razvijenih zemalja regije i znatno je ispod proseka EU. Broj širokopojasnih korisnika dostigao je 99,97% ukupnog broja internet korisnika. Tržište multimedija Tržište multimedijalnih usluga u BiH, iz ugla operatora sa značajnom tržišnom snagom, karakteriše konstantan rast broja korisnika paketskih usluga, akviziranjem novih korisnika ili zadržavanjem postojećih na način da xdsl korisnici i korisnici govornih usluga postaju korisnici 2P, 3P ili 4P paketa usluga. Procenjeni ostali prihodi (kablovska televizija, prenos podataka i dr.) za godinu, odnosno njihovo učešće u ukupno procenjenim prihodima tržišta ne menja se u odnosu na godinu kada su iznosili 401 milion KM ili 29,16% u ukupno procenjenim prihodima tržišta. U poslednje 3 godine, broj korisnika putem KDS se blago smanjuje, dok učešće broja priključaka putem IPTV beleži blagi rast. Manji operatori zbog nepovoljnih uslova poslovanja izlaze sa tržišta TRŽIŠTE CRNE GORE Tržište mobilne telefonije Na tržištu Crne Gore su prisutna tri operatora: mtel Podgorica, Telenor i Crnogorski Telekom koji su u svojoj mobilnoj mreži implementirali LTE tehnologiju. Crna Gora ima visok stepen pokrivenosti stanovništva signalom mobilnih mreža. O zasićenosti tržišta govori i podatak o penetraciji koja je poslednjih godina preko 160%. Broj prepaid korisnika na celom tržištu opada, dok broj postpaid korisnika raste za 9% u odnosu na godinu

27 Tržišno okruženje u je bilo dinamično, a tržišno učešće mtel Podgorica povećano na 32,67%, tako da je mtel po prvi put postao drugi operater na tržištu mobilne telefonije, pri čemu je zabeležen rast i u prepaid (2,3%) i u postpaid segmentu (2,24%). Tržište fiksne telefonije Na tržištu fiksne telefonije bila je primetna dominacija kompanije Crnogorski Telekom, sve dok mtel Podgorica nije počeo sa pružanjem usluge putem optike od jula godine. Razvojem kablovske infrastrukture, mtel Podgorica beleži značajan rast broja korisnika fiksne telefonije sa tržišnim učešćem od 26,01% kao drugi operator na tržištu fiksne telefonije. Broj korisnika interneta i televizije takođe raste. Ukupan broj priključaka na tržištu fiksne telefonije na kraju decembra godine iznosio je , dok je na kraju godine taj broj bio Tržište distribucije TV sadržaja Tržište se u poslednje dve godine značajno promenilo, jer je došlo do spajanja učesnika na tržištu, tako da je tržište podeljeno između tri dominantna operatora: T-Com, SBB i mtel Podgorica. Operatori su svoje usluge pružali preko sledećih javnih telekomunikacionih mreža: KDS, IPTV i DTH. Mtel Podgorica je u godini povećala svoje učešće sa 26% na 31% OSTALA TRŽIŠTA ZAVISNIH DRUŠTAVA Pored gore navedenih, osnovnih tržišta regiona na kojima posluju Matično društvo i zavisna društva, treba pomenuti i tržište televizije, tržište finansijskih usluga i tržište FTO i održavanja higijene kao i tržište telekomunikacija na teritoriji Austrije. Mtel Austria posluje na teritoriji Austrije. U Austriji korisnici imaju na raspolaganju tri dominantna operatora mobilne telefonije. Svi su deo velikih telekomunikacionih grupa (T-Mobile, Telecom Austria Group i Hutchison Whampoa Limited). Pored navedenih operatora na tržištu deluje ukupno 19 trenutno aktivnih MVNO. Stopa penetracije mobilne telefonije iznosi 156% i među najvećima je u Evropi. Što se tiče tržišta televizije kanali Arena sport na kraju godine su prisutni u distributivnim mrežama 58 operatora na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Na svim pomenutim tržištima, kanali Arena sport prisutni su na platformama svih glavnih telekomunikacionih operatera (T-Com Crna Gora, T-Com Makedonija, T-Com Hrvatska, BH Telecom, m:tel RS, HT Eronet, m:tel CG i Telekom Srbija). Glavni konkurent na tržištima gde posluje Arena sport jeste UMG (United Media Group) sa svojim Sport Klub kanalima. Mts banka posluje na tržištu finansijskih usluga Srbije koje je poslednjih godina doživelo značajne promene. Informatička tehnologija, uključujući modele savremene informatičke arhitekture, baze i skladišta podataka, zaštitu podataka, upravljanje podacima, komunikaciju između računara, savremeni statistički softver način i druge informatičke alate, doprineli su enormno velikom porastu brzine obrade podataka, uvođenju bankomata, funkcionisanju i procesuiranju raznih vrsta kreditnih i platnih kartica i omogućili finansijskim organizacijama da tržištu ponude bogat asortiman kvalitetnih proizvoda i usluga. U godini bankarski sektor je zabeležio pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 53,9 milijardi dinara, što je porast od 0,8% u odnosu na godinu. Na tržištu FTO i održavanja higijene egzistira 10 društava od kojih najveće učešće u poslovnim prihodima imaju G4s, Securitas, Telus, koja pokrivaju 80% ovog tržišta. Ukupan ostvaren poslovni prihod iznosi oko 9 milijardi dinara. Učešće Telusa u ukupnim prihodima tržišta iznosi oko 39%. Telus posluje na tržištu usluga FTO i održavanja higijene na teritoriji Republike Srbije. Glavni kupci su velika pravna lica (subjekti privrednih i društvenih delatnosti i državne institucije)

28 06 KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

29 6. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE 6.1. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE U TELEKOM SRBIJA Upravljanje Matičnim društvom organizovano je kao dvodomno. Tabela br. 5. Korporativni organi Telekom Srbija Korporativni organi Skupština Nadzorni odbor Izvršni odbor Napomena Skupštinu čine svi akcionari Društva, koji kroz njen rad ostvaruju svoja vlasnička prava. U 2018 je održana 53. redovna skupština. Nadzorni odbor poslove iz svog delokruga obavlja u skladu sa važećim zakonskim propisima. U skladu sa internim aktima u funkciji Nadzornog odobra su: komisija za reviziju, Sekretarijat Društva i Interna revizija. Komisija za reviziju je obrazovana od strane NO sa nadležnostima i odgovornostima u skladu sa Zakonom. Sekretara Društva imenuje NO a njegove nadležnosti su uređene Statutom Društva. Interna revizija je formirana kao posebna organizaciona celina, koja za svoj rad odgovara NO, koji je usvojio Povelju interne revizije i Pravilnik o internoj revizije. Ovi akti obezbeđuju način sprovođenja i organizaciju rada interne revizije. Članove Izvršnog odbora uključujući i Generalnog direktora, bira Nadzorni odbor. Članovi Izvršnog odbora su izvršni direktori. Organizacija, način rada i odlučivanja Izvršnog odbora su detaljnije regulisani Poslovnikom o radu, koji je u skladu sa svojim zakonskim i statutarnim nadležnostima doneo Izvršni odbor. Organizaciona struktura Matičnog društva Izvršni direktor imenovan za Generalnog direktora Sekretarijat Društva Izvršni direktor za Ljudske resurse/ Direkcija za ljudske resurse Izvršni direktor za finansije/ Direkcija za finansije NADZORNI ODBOR Izvršni direktor za Poslovne korisnike/ Direkcija za poslovne korisnike Izvršni direktor za Privatne korisnike/ Direkcija za privatne kprisnike Komisija za reviziju Interna revizija Izvršni direktor za IT podršku i ICT servise/ Direkcija za IT podršku i ICT servise Izvršni direktor za Tehniku/ Direkcija za tehniku

30 6.2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE U ZAVISNIM DRUŠTVIMA Zavisna i pridružena društva u vlasništvu Telekom Srbija su organizovana u skladu sa Zakonom, odnosno vrstom delatnosti koju obavljaju. Tabela br. 6. Korporativni organi zavisnih društava Društvo Mtel a.d. Banja Luka Logosoft d.o.o. Sarajevo mts sistemi i integracije d.o.o. Beograd m:tel Austrija GmbH Beč Blic Net d.o.o. Banja Luka akvizicija okončana Telrad Net d.o.o. Bijeljina akvizicija okončana Organi upravljanja Skupština akcionara Upravni odbor Generalni direktor Izvršni odbor Odbor za reviziju Interni revizor Uprava društva - direktor i najmanje dva izvršna direktora Skupština društva Skupština društva Nadzorni odbor Direktor Skupština društva Direktor Skupština Direktor Skupština Direktor Napomena Akcionarsko privredno društvo definisano Zakonom o privrednim društvima i Standardima komisije za HOV. Mtel ima usvojen Kodeks ponašanja i korporativnog upravljanja. Povezano pravno lice sa Mtel-om Banja Luka (100%) od Posluje po standardima principa korporativnog upravljanja, 100% vlasnik preduzeća - mts sistemi i integracije d.o.o. Beograd (avgust 2017.) Povezano pravno lice sa Logosoft d.o.o. Sarajevo. Posluje po standardima principa korporativnog upravljanja Povezano pravno lice sa Mtel-om Banja Luka (100%). Posluje po standardima principa korporativnog upravljanja. Povezano pravno lice sa Mtel-om Banja Luka (100%). Posluje po standardima principa korporativnog upravljanja. Povezano pravno lice sa Mtel-om Banja Luka (100%). Posluje po standardima principa korporativnog upravljanja. Mtel Podgorica Odbor direktora Izvršni direktor Odbor direktora čine predsednik i četiri člana. Izvršni direktor imenuje direktore odgovorne za pojedine oblasti poslovanja - podeljene u osam sektora. Mtel ima 16 poslovnica u 14 gradova Crne Gore. Telus mts d.o.o. Telus Pro d.o.o. Beograd Skupština Nadzorni odbor Izvršni direktor Skupština Direktor Skupština akcionara Direktor Zatvoreno akcionarsko društvo, jednodomno. Organizacionu strukturu čine direkcija (četiri službe) i teritorijalni (regionalni) centri. Povezano pravno lice sa Telus-om. Upravljanje je organizovano kao jednodomno, a organi upravljanja su skupština i direktor Upravljanje mts d.o.o. je organizovano kao jednodomno. Društvo poseduje licence za fiksne i mobilne komunikacije, a posluje kroz četiri poslovnice: S.Mitrovica, Gračanica, Ranilug, Štrpce HD-WIN HD-WIN ARENA SPORT Skupština društva Generalni direktor Skupština društva Direktor Društvo je organizovano u pet sektora. Povezano pravno lice sa HD-WIN-om

31 mts banka Društvo Organi upravljanja Skupština banke Upravni odbor Izvršni odbor Odbor za praćenje poslovanja Kreditni odbor Odbor za upraljanje aktivom i pasivom banke - ALCO Napomena Pored Statuta, kojim je utvrđena organizacija Banke, usvojen je i Kodeks korporativnog upravljanja u skladu sa principima i pravilima korporativne prakse naročito sa pravima akcionara, javnošću i transparentnošću poslovanja. Upravni odbor nadzire rad Izvršnog odbora, a u tome mu pomaže Odbor za praćenje poslovanja. Osim navedenih organa upravljanja, u kojima je i Skupština, formirani su i drugi odbori. Banka ima 5 filijala i 12 ekspozitura. GO4YU mts AntenaTV YUNET Kopernikus Technology Skupština Nadzorni odbor Direktor Skupština Nadzorni odbor Direktor Skupština Nadzorni odbor Direktor Skupština Direktor Upravljanje Društvom je organizovano kao jednodomno. Skupštinu čine akcionari Telekom Srbija i DIMEDIA GROUP LTD. Upravljanje mts Antena TV d.o.o. je organizovano kao dvodomno, gde osim Skupštine (Telekom Srbija i JP Emisiona tehnika i veze) postoji Nadzorni odbor od tri člana i direktor Upravljanje je organizovano kao dvodomno. Osim Nadzornog odbora (pet članova), Skupštinu čine članovi - tri fizička lica, koji su manjinski članovi i većinski član Telekom Srbija Upravljanje Kopernikus technology je organizovano kao jednodomno. AVCOM Skupština Direktor Upravljanje AVCOM organizovano je kao jednodomno. Radijus vektor d.o.o. Beograd Citadela komunikacije d.o.o. Beograd akvizicija okončana Skupština Direktor Skupština Direktor Upravljanje Radijus vektor organizovano je kao jednodomno. Povezano društvo Radijus vektora (100%). Upravljanje je organizovano kao jednodomno, gde osim skupštine postoji i direktor. Masko d.o.o. Beograd akvizicija okončana Skupština Direktor Upravljanje u Masko organizovano je kao jednodomno IZJAVE O KORPORATIVNOJ ODGOVORNOSTI Izjava o primeni Kodeksa korporativnog upravljanja Telekom Srbija Telekom Srbija primenjuje Kodeks korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: Kodeks), koji je usvojen na 1. sednici Nadzornog odbora Društva održanoj dana 26. juna godine i objavljen na internet stranici Društva, sada Kodeksom su regulisana, između ostalog: - prava akcionara; - naknade i nagrade članovima korporativnih organa Društva; - komunikacija sa javnošću, obelodanjivanje podataka i transparentnost; i - unapređenje korporativnog sistema

32 Društvo nastoji da razvije praksu korporativnog upravljanja, koja je zasnovana na savremenim i opšteprihvaćenim principima korporativnog upravljanja, iskustvima i najboljoj praksi u ovoj oblasti, a uz poštovanje zahteva predviđenih važećim propisima, kao i uvažavanje globalnih tržišnih uslova i kretanja na domaćem telekomunikacionom tržištu i definisanih razvojnih ciljeva Društva. Nadzorni odbor Društva nadležan je za primenu i tumačenje Kodeksa, redovno praćenje njegovog sprovođenja i usklađenosti korporativne organizacije i delovanja Društva sa Kodeksom. Primena principa adekvatnog uvažavanja interesa svih postojećih i potencijalnih akcionara, investitora, poverilaca, korisnika usluga, zaposlenih, članova korporativnih organa Društva, obezbeđuje se kroz, internim aktima definisane, postupke rada i odlučivanja korporativnih organa, kao i kroz komunikaciju i koordinaciju rada između svih organa Društva, rukovodilaca u poslovnom sedištu Društva i celinama njegove teritorijalne organizacije, zaposlenih, akcionara i javnosti. U implementaciji sistema korporativnog upravljanja, nije bilo odstupanja od pravila predviđenih Kodeksom. Izjava o primeni standarda korporativnog upravljanja Mtel Banja Luka Kompanija Mtel Banja Luka ima Kodeks ponašanja i korporativnog upravljanja, kojim su utvrđeni mehanizmi funkcionisanja organa Društva i zaštite interesa u međusobnim odnosima različitih nosilaca interesa u Društvu. Utvrđenim korporativnim principima u Društvu su obezbeđeni mehanizmi za određivanje ciljeva Društva, sredstva za njihovu realizaciju i praćenje efekata, te je stvoren trajan i konzistentan sistem kontrole rada organa Društva i zaštite interesa u međusobnim odnosima zainteresovanih strana. Cilj Društva je da se stalnom primenom propisanih standarda, kao i dobrim i odgovornim upravljanjem i nadziranjem poslovnih i upravljačkih funkcija Društva unapredi konkurentska sposobnost Društva i obezbedi povoljniji ambijent za investicionu aktivnost. Društvo se u toku godine primenom Standarda korporativnog upravljanja i Kodeksa ponašanja i korporativnog upravljanja, pridržavalo načela koja se odnose na transparentnost poslovanja, jasno razrađene procedure za rad organa koji donose važne odluke, izbegavanje sukoba interesa, efikasnu unutrašnju kontrolu i efikasan sistem odgovornosti. U cilju uspostavljanja visokih standarda i ostvarenja dobrog korporativnog upravljanja, te transparentnosti poslovanja kao osnove za zaštitu akcionara, investitora i drugih zainteresovanih strana, Društvo će nastaviti odgovorno poslovati uz uvažavanje interesa i položaja drugih nosilaca interesa prema Društvu i aktivno sarađivati sa svim zainteresovanim stranama. U godini Mtel Banja Luka će kao društveno odgovorna i tržišno orjentisana kompanija, primenjivati osnovna pravila ponašanja, kojima se osigurava efikasna primena principa korporativnog upravljanja Društva, a koja se odnose na prava akcionara, ravnopravan tretman akcionara, ulogu zainteresovanih strana, objavljivanje i javnost informacija i ulogu i odgovornost odbora, te nastojati da obezbedi dugoročan prosperitet kompanije i njenih akcionara. Izjava Mtel Banja Luka o usklađenosti organizacije i delovanja sa kodeksom ponašanja, odnosno standardima korporativnog upravljanja čini sastavni deo ovog izveštaja i objavljena je na internet stranici kompanije u sekciji Investitori : i internet stranici Berze: Zavisna društva Mtel-a Banja Luka - Logosoft d.o.o. Sarajevo i Mtel Austria, takođe, poštuju najviše standarde korporativnog upravljanja koji su preduslov za kvalitetne i dugoročne odnose s našim korisnicima, partnerima i različitim interesnim stranama

33 07 STRATEGIJA

34 7. STRATEGIJA Telekom Srbija je u godini uspešno je izvršio adaptaciju poslovne strategije razvoja u pravcu agresivnog i veoma signifikantnog povećanja tržišne penetracije i ojačanja pozicije lidera, odnosno značajnog igrača na telekomunikacionom tržištu Srbije i regionalnom tržištu (dominatno Bosne i Hercegovine i Crne Gore). U godini nastavljen je pozitivan trend razvoja i diversifikacije poslovanja Telekoma Srbija, kao Matičnog društva i Zavisnih društava: m:tel Austrija-MVNO operatora i mts Antena TV d.o.o, operatora distribucije medijskih sadržaja na platformi DTT tehnologije, da bi se dalje ubrzao rast prihoda i povećao broj korisnika multimedijalnih usluga prvenstveno u udaljenim ruralnim, planinskim i kompleksnim geografsko-reljefnim područjima Srbije. Telekom Srbija i zavisna društva nastavili su u godini intenzivnu poslovnu eksploataciju povezanog pravnog lica mts sistemi i integracije, da bi strateški povećala sinergiju znanja i tehničkih resursa za pružanje usluga primene i održavanja sistem integracija, softverskih i poslovnih rešenja, mrežnih integracija i edukacija na ICT tržištu Srbije i regiona. Sukcesivno, nakon dva uspešno realizovana ciklusa strateškog upravljanja (Strateški poslovni plan i Strateški poslovni plan ), Telekom Srbija je nastavio da unapređuje proces strateškog upravljanja kroz ojačani kontinuitet procesa strateškog poslovnog planiranja, zbog njegovog ključnog doprinosa na održivost i rast poslovnih prihoda od uspešno formulisane i implementirane poslovne strategije, kao i postizanja sinergije i strateškog razvoja sa Zavisnim društvima. U prvoj polovini godine pravovremeno je prepoznata poslovna potreba za adaptacijom Strateškog poslovnog plana Telekom Srbija, koja je bila inicirana promenama aktuelnog tržišnog okruženja, rastućim pritiskom konkurencije i ulaskom novih značajnih inostranih konkurenata na ICT tržište Srbije. Telekom Srbija je u septembru godine usvojio Adaptirani strateški poslovni plan za period godina. Adaptiranim strateški poslovnim planom za period godina Telekom Srbija je otvorio proces strateškog tržišnog repozicioniranja, dominatno u tržišnim segmentima Interneta i Multimedija, a u cilju brzog, značajnog i održivog povećanja tržišnog učešća i prihoda u periodu obuhvata Adaptiranog strateškog poslovnog plana. Adaptiranim strateškim planom za period godina Telekom Srbija: aktivira agresivnu strategiju rasta u sektorima Interneta i Multimedija, kojom strateški značajno povećava korisničku bazu prvenstveno u tržišnim vertikalama Interneta i Multimedija, kroz velika strateška akviziciona ulaganja i dodatno ubrzanje rasta generisano sopstvenom i partnerskom prodajom; intenzivira proces sopstvene digitalne transformacije ubrzanom simultanom realizacijom strateški značajnih projekata, kroz strateške inicijative i set novih projekata u cilju pozicioniranja kao lidera digitalne transformacije Srbije; nastavlja kontinuitet realizacije strateških ciljeva Telekoma Srbija za naredni trogodišnji period implementacijom inicijalnog seta strateških inicijativa i aktiviranjem novih strateških inicijativa; i ostvaruje višegodišnju održivost rasta ukupnih poslovnih rezultata i performansi na ICT tržištu Srbije. Lidersku poziciju na telekomunikacionom tržištu Srbije i maksimiranje zadovoljstva svojih korisnika Telekom Srbija je obezbedilo identifikacijom seta strateških ciljeva oslonjenih na pet strateških stubova: Core biznis za privatne korisnike, Core biznis za poslovne korisnike, Noncore, Infrastruktura i Efikasnost

35 Za realizaciju strateških ciljeva u četvorogodišnjem razvojnom ciklusu definisana je adaptirana poslovna strategija razvoja strukturirana za uspešnu implementaciju u šest oblasti: fiksno mobilna konvergencija (FMC), poslovanje za biznis korisnike (B2B), digitalna transformacija, korisničko iskustvo, All IP transformacija i finansijske usluge, koja će biti implementirana u periodu godina. Implementacijom adaptirane strategije u skladu sa tržišnim promenama stvara se veća nova vrednost od: dodatnog velikog povećanja tržišne vrednosti Telekoma Srbija prvenstveno implementacijom agresivne akvizicione strategije u tržišnim vertikalama Interneta i Multimedija, očuvanja liderske pozicije na tržištu, obezbeđivanja novih izvora prihoda, kontinuiteta rasta prihoda, poboljšanja finansijskih performansi poslovanja i rasta potencijala za unapređenje portfolija usluga i novih poslovnih modela, kontinuiteta unapređenja poslovnih procesa, unapređenja korporativne kulture i menadžerskog potencijala, kontinuiteta poslovne transformacije. Strateška kuća Telekom Srbija za period U procesu implementacije Adaptiranog strateškog poslovnog plana Telekom Srbija za period godina predviđena je realizacija proširenog seta komplementarnih i koordiniranih strateških inicijativa, čiju implementaciju simultano realizuje više organizacionih celina. Definisane strateške inicijative sadrže vremenske planove realizacije, set aktivnosti/programa/projekata, odgovorne organizacione celine, kvantitete, vremenske kontrolne tačke (godišnje vrednosti KPI-a) i potrebne resurse strateškog budžeta (STRATEX-a), odnosno planirane prihode, kapitalne, operativne i finansijske troškove. Adaptiranim strateškim poslovnim planom Telekoma Srbija za period godina, u skladu sa kompleksnom organizacionom strukturom i velikim brojem poslovnih procesa, definisana je adaptirana korporativna strategija, kao najviši hijerarhijski nivo strategije kojom se uspostavlja, adaptira i balansira odgovarajući strateški okvir neophodan za koordinaciju, usklađivanje i optimizaciju svih strateških resursa i procesa u funkciji realizacije Strateškog poslovnog plana

36 Korporativnu strategiju Adaptiranog strateškog poslovnog plana Telekoma Srbija za period godina sadržinski sačinjava set od 12 strateških inicijativa (9 kvantitativnih, od kojih je jedna rezultat adaptacije strategije i 3 kvalitativne, od kojih je jedna rezultat adaptacije strategije) za realizaciju 6 strateških ciljeva alociranih u šest poslovnih oblasti. Korporativna strategija Telekoma Srbija, definisana Adaptiranim strateškim poslovnim planom za period godina je polazni sistemski strateški planski okvir i osnov za: I Izradu, adaptaciju i usklađivanje funkcionalnih strategija organizacionih celina, odnosno drugih potrebnih dugoročnih planova razvoja po segmentima poslovanja, pri čemu su prepoznati kao prioritetni dugoročni planovi/strategije: plan razvoja portfolija usluga, plan razvoja mreže, plan razvoja IT sistema Matičnog društva telekom Srbija; II Adaptaciju i razvoj Balanced-Scorecard sistema (BSC) Matičnog društva za implementaciju strategije; i III Unapređenje i harmonizaciju sveukupnog procesa strateškog upravljanja Telekom Srbija i Zavisnih društva u celini. Telekom Srbija će Adaptiranim strateškim poslovnim planom za period godina ubrzano povećati uspešnosti dostizanja strateških ciljeva kroz povišeni nivo uzajamne korelativne integracije korporativne strategije, budžeta i akcionih planova (projekata/programa) za njihovu realizaciju. Harmonizacija adaptirane korporativne strategije i korelacija sa funkcionalnim strategijama Telekom Srbija je adaptiranom korporativnom strategijom lansiranom u trećem kvartalu godine započeo proces brze strateške akvizicije kablovskih provajdera u cilju zauzimanja dominantnog tržišnog učešća u segmentu Interneta i značajnog uvećanja tržišnog učešća u segmentu Multimedije. Navedene strateške akvizicije realizuju se aktiviranim strateškim programom Milion+ korisnika. Visoko rangirani prioritet strateškog usmerenja Adaptiranog strateškog plana Telekoma Srbija za period godina je digitalna transformacija Telekoma Srbija. Telekom Srbija je u prošloj poslovnoj godini ubrzao realizaciju strategije digitalne transformacije kroz simultanu realizaciju započetih projekata definisanim strateškim inicijativama i aktiviranjem seta novih projekata, kako bi se pozicionirao kao lider digitalne transformacije u Srbiji. U obe perspektive (internoj i eksternoj) digitalne transformacije Telekoma Srbija u godini su realizovane strateške implementacione aktivnosti. U internoj perspektivi nastavljeno je

37 unapređivanje poslovnih procesa, a u eksternoj perspektivi povećan je broj razvojnih projekata, odnosno lansiranja novih usluga i tržišnih modela u cilju proširenja i unapređenja portfolija ponude korisnicima u svim sektorima/segmentima (državna uprava, vlada, privreda, privatni sektor itd.). U procesu digitalne transformacije Telekom Srbija je fokusiran na on-line kanale i značajno povećanje prodaje (e-sales) i brige o korisnicima (e-care) kroz digitalne kanale. Simultano, Telekom Srbija uzima u obzir i koristi povoljne opšte faktore i ukupan sinergetski efekat digitalne transformacije, sa državom koja razume i podstiče liderske ICT kompanije u poslovnim aktivnostima, ubrzavajući digitalnu transformaciju Srbije. Telekom Srbija je u godini strateški prioritetno nastavio da uspešno razvija i implementira All IP projekat, modernizuje mrežnu arhitekturu, migrira korisnike na unapređenu mrežu i vrši komercijalizaciju samog projekta All IP transformacije izgradnjom future-proof infrastrukture. Matično društvo, kroz realizaciju adaptirane strategije, je u godini ubrzalo razvoj mreže, proširilo i unapredilo WiFi mrežu i usluge da bi omogućilo diferenciranje i povećanje vrednosti i tržišne atraktivnosti ponude usluga i konvergentnih paketa, uz povećanje upselling/arpu, smanjenje churn-a i sticanje novih korisnika. Komercijalna strategija Telekoma Srbija u godini na tržištu privatnih korisnika snažno je fokusirana na tržišno pozitivno repozicioniranje Telekoma Srbija, lansiranjem jedinstvene prodajne ponude (USP), od davanja popusta prema ponudama očuvanja vrednosti (premijum cenovno pozicioniranje). Osnov je redizajniran BOX koncept u skladu sa zahtevima tržišta, koji u kombinaciji sa uticajem All IP transformacije, uvođenjem dodataka i obogaćivanjem ponude vrši migraciju korisnika na premijum tarife. Telekom Srbija na tržištu poslovnih korisnika u godini strateški nastavlja proces razvoja i diversifikacije komercijalne ponude napredne konektivnosti, koja ima konkurentnu prednost unutar i izvan područja ALL IP transformacije, uz obuhvatanje velikih i srednjih preduzeća optičkom mrežom u sledećih nekoliko godina. Implementacijom Adaptiranog strateškog poslovnog plana za period godina Matično društvo strateški agresivno, u milionskom obimu, povećava korisnički portfolio Interneta i Multimedija i u tom cilju kontinuirano unapređuje korisničko iskustvo. Telekom Srbija značajno proširuje portfolio svojih usluga na ICT tržištu ulaskom u pojedine vertikale tržišta, a ponudom specifičnih IoT rešenja realizovaće veće doprinose rastu svojih ukupnih prihoda. Telekom Srbija je u godini nastavio da inicira i podržava strateška partnerstva da bi na tržištu pravovremeno lansirao dodatni spektar novih naprednih, fleksibilnih i komplementarnih usluga, ne samo u osnovnoj delatnosti, koje mogu bitno doprineti povećanju prihoda u dužem vremenskom roku. Telekom Srbija i zavisna društva su u započetom strateškom razvojnom ciklusu, u toku godine, nastavila realizaciju strateškog opredeljenja kontinuiteta poslovnog korišćenja postojećih sinergijskih efekata i identifikacije, inicijalizacije i razvoja novih potencijala za eksploataciju uzajamne sinergije u zajedničkom korišćenju: mrežne infrastrukture, logističkih, odnosno nabavnih optimizacija, komercijalnih akcija na tržištima na kojima nastupaju i optimizaciji alokacije potencijala ljudskih resursa. Matično društvo Telekom Srbija, u toku godine steklo je potpuno vlasništvo nad u privrednim društvima Kopernikus Technology d.o.o. Beograd i Avcom d.o.o. Beograd. Zavisno društvo Telekoma Srbija, Mtel Banja Luka je u godini započelo proces sticanja vlasničkih udela u privrednim društvima Blicnet d.o.o. Banja Luka i Telrad d.o.o. Bijeljina

38 08 USLUGE

39 8. USLUGE 8.1. USLUGE NA TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA Tabela br. 7. Uporedni prikaz usluga na tržištu telekomunikacija regiona Srbija BIH Crna Gora Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj Prenos broja Prenos broja Prenos broja IN servisi IN servisi Business trunking Fiksna prepaid Štedljive usluge Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj Telefonski saobraćaj Mobilni internet Mobilni internet Mobilni internet Prenos broja Prenos broja Blackberry Blackberry IN servisi TOTAL DATA Ino call Tarifne opcije Twitter sms, mms Pristup internetu (FiberBiz, Pristup internetu Pristup internetu Prenos podataka Prenos podataka Prenos podataka Pametne usluge ICT servisi i strukturno kabliranje ICT usluge Cloud servisi Cloud servisi Security Security (zaštita od DDoS) Wifi Wifi Usluge printing centra Usluge printing centra Telehousing Hosting Izrada prilagođenih IT rešenja INTEGRISANE USLUGE Box paketi Paketi sa 2, 3 i 4 usluge Paketi m:box Biz paket Biz paketi m:tv net TELEVIZIJA IPTV usluga IPTV usluga m:sat Usluga mts TV GO Usluga TV to GO Usluga "Move" Usluga mts hotel TV BIZ hotel TV usluga Usluga mts biz TV Usluga OTT pay TV Antena plus DTH Klik sport OSTALE USLUGE Prodaja uređaja Prodaja uređaja mpay QR plaćanje ebanking, mbanking

40 8.2. PONUDA USLUGA TELEKOM SRBIJA U GODINI Usluge mobilne telefonije Od februara postojeći mtel Plus dodatak, omogućen je i u Bosni i Hercegovini, u okviru mreže Mtel Banja Luka. Izmena obuhvata pripaid, postpaid, Kontrola troškova i postpaid mobilni net korisnike. Od polovine juna uvedeni su novi roaming dodaci koji su namenjeni korisnicima koji imaju potrebu za velikom količinom Interneta u roaming-u. Od februara su u ponudi Biz m:tel dodaci 2018 jednokratni roaming dodaci koji važe na teritoriji CG i BiH. Poslovni korisnici koji aktiviraju ove dodatke imaju pogodnost korišćenja roaming saobraćaja po povoljnijim cenama. Od aprila su u ponudi nove postpaid tarife: Morava 1, Morava 2, Morava 3, Omorika 1, Omorika 2, Omorika 3 i Soko. Benefiti novih tarifa su uvođenje neograničenih nacionalnih razgovora i SMS u nacionalnom saobraćaju, neograničeni minuti u mts mreži, međunarodni i roaming saobraćaj u okviru TS grupe uključen u pretplatu (objedinjena kvota) Od juna je startovala izmena postpaid internet dodataka za privatne korisnike. Svim korisnicima Soko tarife omogućen je neograničen besplatan roaming SMS ka mobilnim mrežama u okviru mobilnih mreža mts, m:tel Crna Gora i m:tel Republika Srpska. Biznis tarife - od 3. jula godine uvedene su nove tarife namenjene poslovnim korisnicima: Biznis Libero, Biznis Libero Ultra, Biznis Start U oktobru je pokrenuta usluga iznajmljivanja paketa satelitskih telefona (Thuraya SatSleeve+uređaj uz korišćenje Thuraya prepaid Sim kartice i odgovarajućeg mobilnog telefona koji se postavlja u satelitski uređaj), uz SIM karticu MTS sa TF Biznis start 1. Od novembra je omogućena uplata elektronske dopune korisnicima Mtel Austrija mreže u poslovnicama mts u Srbiji. U decembru je implementirana nova aplikacija za realizaciju usluge BizSMS. Omogućeno je slanje grupnih SMS poruka preko WEB aplikacije samo brojevima u okviru korisničke grupe korisnika. Usluge interneta U okviru sluge FiberBiz preko GPON optičke infrastrukture korisniku se nudi neograničeni pristup internetu brzina: 50/5 Mb/s, 100/10 Mb/s; 200/20 Mb/s i 400/40 Mb/s uz: 1 statičku IP adresu, 1 nalog i SLA paket za otklanjanje smetnji. U aprilu je unapređena ponuda Internet Max paketa. Povećane su upload brzine za nove Net korisnike. Izmenjene su upload brzine za korisnike Net paketa za brzine veće od 10 Mb/s, odnosno za brzine 20, 50 i 100 Mb/s, tako da se korisnicima nudi 20/4 Mb/s, 50/8 Mb/s i 100/10 Mb/s. Za postojeće korisnike je urađena postepena migracija. Od decembra je započeto pružanje usluge FiberPro koja omogućava korisnicima pristup internetu preko P2P optičke veze pristupnim brzinama od 10 Mb/s do 1 Gb/s simetrično i od 20/5 Mb/s do 200/100 Mb/s asimetrično sa dodatnim uslugama: Managed CE, Backup pristup, CE Firewall, zaštita od DDoS napada, WLAN. ICT usluge U februaru je uvedena usluga Hotelski informacioni sistem, poslovno rešenje koje obuhvata softver za obavljanje osnovnih aktivnosti pri upravljanju smeštajnim kapacitetima. U martu je unapređena usluga Office 365, ponuda za poslovne korisnike proširena je na Office 365 pakete: Exchange Online Kiosk, Business Essentials, B&B Premium

41 U decembru su uvedene funkcionalnosti online podnošenje zahteva za registraciju novih (cloud) korisnika i online podnošenje zahteva za kreiranje novog (zbirnog) računa korisnika kao nove funkcionalnosti na portalu oblaci.rs. Korisnik nakon prijave na portal sa svojim mts nalogom ima mogućnost da naruči bilo koju uslugu na portalu i da ima zbirni račun za odabrane usluge. Ovaj zbirni račun se ne odnosi na postpaid usluge mobilne telefonije. Registracija nacionalnih domena (ćiriličnih i latiničnih) i Web hosting su migrirane na Cloud platformu korišćenjem savremenije tehnologije i na taj način je omogućeno da se ponuda brže i lakše menja shodno poslovnim zahtevima i izvrši automatizacija realizacije ovih usluga. BizPaket U domenu kanala komunikacije, krajem aprila godine, na portal mts.rs postavljen je BizPaket savetnik, koji predstavlja novinu u komunikaciji sa poslovnim korisnicima, kreiranju ponude i realizaciji prodaje BizPaketa. U junu je Bizpaket unapređen u delu usluga pristupa internetu, odnosno omogućena je integracija Internet Max Paketa sa brzinama prenosa 20/4 i 50/4 Mbps za nove i postojeće poslovne korisnike, na period od 12 ili 24 meseca. Od novembra je svim korisnicima Bizpaketa, uveden besplatan saobraćaj u mts fiksnoj mreži za fiksne priključke u paketu. BOX usluge U februaru su komercijalno pušteni BOX 2 i BOX 3 paketi sa internet brzinom Net 100. Septembra meseca su redefinisane promocije za korisnike BOX 2 i BOX 3 paketa, na bakarnoj i optičkoj infrastrukturi. Takođe je pušten BOX 4 paket, čime je praktično vraćen hard bundle koncept gde su sve 4 usluge čvrsto uvezane u paket. Promena pojedinačne usluge podrazumeva promenu čitavog BOX 4 paketa. U sklopu Box4 je pušten shared allowance koncept 4 u BOX 4 gde se dodatnim postpaid linijama uz BOX 4 mesečno dodeljuje 100 GB data saobraćaja na zajedničko korišćenje. U sklopu fiksne telefonije BOX paketi su obogaćeni dodatnim besplatnim razgovorima: BOX 3 ima neograničen besplatan saobraćaj ka mts fiksnoj i mobilnoj mreži, a BOX 4 pored ovoga i neograničene besplatne pozive ka mtel mrežama u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Usluge televizije Tokom godine bila je aktuelna promotivna kampanja pružanja usluge "mts biztv" za poslovne korisnike nehotelskog tipa. Krajem maja komercijalno je uvedeno unapređenje mts TV GO aplikacije - ponudu video, audio i drugog multimedijalnog sadržaja preko interneta. Krajem decembra je u komercijalnu upotrebu uvedena nova usluga m:sattv. Usluga omogućava prijem TV i radio programa koji se direktno sa satelita dovodi do pojedinačnih korisnika putem DTH (Direct to the Home) tehnologije. DTH je satelitski sistem za direktno dostavljanje sadržaja krajnjem korisniku. Svi sadržaji se prenose isključivo u digitalnom obliku što garantuje visok kvalitet slike i zvuka. TV kanali su grupisani u odgovarajuće pakete. Ova usluga je namenjena privatnim korisnicima Telekoma Srbija u Republici Srbiji uključujući i Kosovo i Metohiju kroz mts doo, a kroz m:tel Crne Gore i Telekom Srpske će biti ponuđena i korisnicima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. U decembru je unapređena mtstv usluga Rezultati uživo prikaz sportskog widget-a dostupan je privatnim korisnicima mtstv usluge u sekciji Extra. Na raspolaganju su 8 sportova, pregled rezultata utakmica koje su završene u prethodnih 48 sati, praćenje trenutnih rezultata utakmica, pregled rasporeda planiranih utakmica

42 Finansijski i digitalni proizvodi i usluge U julu je završena prva faza ranije započetog projekta Razvoj portfolija i nastavak digitalne transformacije mts Banke u sinergiji sa TS čime su u portfolio bankarskih proizvoda uključeni proizvodi: dozvoljeno prekoračenje, ovlašćenje po MVR-u, izdavanje dodatnih kartica, zamena plastike i skoring modul. Proizvodi su bili dostupni preko kanala Light Branch aplikacije i WEB (ebanking). Kanal mobilna aplikacija za pomenute proizvode je pušten u avgustu. U oktobru je završena druga faza realizacije finansijskih proizvoda (keš kredit na 12 ili 24 meseca, kreditne kartice sa i bez osiguranja, trajni nalozi i gašenja računa). Proizvodi su ponuđeni kroz kanale Light Branch aplikacije i WEB (ebanking), dok je kanal mobilne aplikacije pušten u decembru godine. U decembru su svi proizvodi komercijalno zvanično pušteni čime je upotpunjen portfolio bankarskih usluga kroz sve željene kanale. U junu je iniciran projekat pod nazivom Nabavka i implementacija multifunkcionalnih self service uređaja u okviru kojeg će se nabaviti i postaviti 8 uređaja koji će pružati različite telekomunikacione i bankarske usluge, a koji će biti instalirani po odabranim mts poslovnicama. U okviru mobilnog plaćanja u julu je realizovano traženo unapređenje usluge dopuna prepaid kredita zaduženjem post-paid računa, gde su koraci u realizaciji ove usluge prilagođeni tako da korisnik nema potrebe da dodatno potvrđuje transakciju slanjem SMS poruke na kratki broj. Od 1. decembra godine, zbog raskida ugovora sa Raiffeisen bankom a.d. Beograd, onemogućeno je mobilno plaćanje mts računa i prepaid dopune putem Visa i MasterCard kartica. Zbog likvidacije preduzeća Diners club ukinuto je mobilno plaćanje dopuna prepaid računa Diners platnim karticama dok mobilno plaćanje računa i kupovina prepaid dopuna Dina Card karticom funkcioniše neometano. Urađena je promocija eračuna. Na poleđini papirnih računa na martovskim fakturama reklamirao se eračun uz obaveštenje koje sve pogodnosti korisnici dobijaju prelaskom na isti umanjenje prvog eračuna za 100 dinara, očuvanje životne sredine, dostavu računa na adresu i plaćanje računa bez provizije ukoliko to obave putem mts portala. U maju, u procesu daljeg razvoja mobilnog plaćanja iz aplikacija, u produkciju je sa partnerom pušten servis Ready to Wash - kupovina žetona za korišćenje samouslužnih autoperionica putem R2W aplikacije, uz naplatu sa mobilnog računa korisnika PONUDA USLUGA MTEL BANJA LUKA U GODINI godinu karakteriše unapređenje integrisanih i TV usluga, usluga mobilne telefonije, kao i uvođenje novih usluga s ciljem zadovoljenja potreba krajnjih korisnika. Nove usluge: Web self care portal. Nova usluga koja se odnosi na izradu korporativnog sajta i self care web portala čiji je cilj unapređenje prezentacionog dela proizvoda i usluga Društva po principu digitalnog izloga, odnosno prodavnice i kupovine u što manjem broju koraka. Tokom su realizovane sve ključne tačke projekta koje obuhvataju implementaciju sajta sa unapređenim prezentacionim delom, kreiranje novog kataloga proizvoda koji je optimizovan za digitalno prisustvo, e-commerce za nove i postojeće korisnike, e-commerce za teleprodaju, elektronsko plaćanje dopuna, implementaciju redizajniranog self care portala i Android self care aplikacije. DTH usluga. Ova usluga je uvedena krajem godine pod nazivom m:sat i podrazumeva isporuku TV programa putem satelita do odgovarajuće terminalne opreme instalirane na lokaciji korisnika, pri čemu se programski sadržaj organizuje u pakete televizijskih programa. Za potrebe pružanja usluge, korisniku se isporučuje terminalna oprema koju čine: satelitski prijemnik, satelitska antena sa priborom i LNB (Low Noise Block). Usluga je namenjena privatnim korisnicima i realizovana je u saradnji sa Telekomom Srbija

43 ICT usluga Cloud Security usluga koja obuhvata pružanje upravljanog NGFirewall rešenja zajedno sa Unified Threat Management servisima i izveštavanjem o svim aktivnostima za poslovne korisnike, uz mesečnu naknadu, bez inicijalnih ulaganja za implementaciju sistema. ICT usluga Virtual Private Server usluga koja omogućava korisnicima iznajmljivanje i korišćenje virtuelnih servera u Data centru Mtel-a. VPS usluga se kreira na bazi zakupa procesorske snage na dnevnom ili mesečnom nivou, operativne memorije, prostora za skladištenje podataka i potrebne propusnosti (brzine porta), uz odabir Linux OS ili Windows server operativnog sistema. Izvršena su brojna unapređenja postojećih usluga, koja obuhvataju: Unapređenje IPTV funkcionalnosti i sadržaja koje obuhvata implementaciju novih aplikacija na IPTV platfomi: Dječija TV, Vijesti i Sportski rezultati. Ponuda osnovnog paketa IPTV usluge je obogaćena većim brojem domaćih i inostranih kanala. Unapređenje postpaid usluga mobilne telefonije. Kreirane su nove postpaid tarife, uvedene su tarifne opcije mobilnog interneta u roamingu, omogućeni su značajni popusti na pretplatu za korisnike postpaid tarifnih modela, kreirani su novi tarifni modeli za poslovne korisnike sa minimalnom potrošnjom. Unapređenje prepaid usluga mobilne telefonije u smislu kreiranja novih tarifnih prepaid modela Standardica, Opuštencija, XY net. Uvođenjem tarifnog modela Opuštencija korisnicima je pružena veća zaštita od neželjene potrošnje, te generalno intenzivirano korišćenje tarifnih opcija. Novi tarifni model XY net karakterišu veći internet bonusi. Povećanje pristupnih brzina fiksnog broadband-a za poslovne korisnike budući da nove multimedijalne i internet usluge zahtevaju veće pristupne brzine. Uveden je novi tarifni model sa pristupnom brzinom do 100/20 Mbps po VDSL i GPON tehnologiji, a na postojećim tarifnim paketima su povećane pristupne brzine upload-a. Unapređenje ponude terminalne opreme nabavkom velikog broja različitih modela i brendova mobilnih telefona, proširenje ponude TV uređaja (što je omogućilo ponudu TV uređaja po ceni od 1 KM), nabavka različitih modela tableta, konzola. Logosoft Logosoft je osnažio poziciju i postavio visoke standarde kada je reč o pružanju poslovnih informaciono-komunikacionih usluga. Poslovna Logosoft platforma objedinjuje usluge stalnih internet linkova, povezivanja udaljenih lokacija - VPN, uslugu fiksne i mobilne telefonije, uslugu zakupa mobilnog interneta, ponudu Office365 rešenja serverskih i kancelarijskih aplikacija, lokalna, globalna i hibridna cloud rešenja, te je kao takva odlično poslovno, informacionokomunikaciono rešenje. Izrada različitih poslovnih rešenja iz domena sistem integracija, razvoj softvera i izgradnja Logosoft Data Centra nove generacije, implementacija različitih rešenja na Microsoft platformama Microsoft Dynamics NAV i Microsoft Dynamics CRM rešenja, pozicionirali su Logosoft u renomiranog poslovnog partnera velikog broja kompanija u BiH i regionu. Kompanija Logosoft je jedini partner Microsofta sa Microsoft Gold ERP partner kompetencijom u Bosni i Hercegovini, koji ima lokalizacijski CfMD modul za NAV 2018, kao i CfMD modul za obračun plata za tržište BiH, što predstavlja značajnu komparativnu prednost u odnosu na konkurentska preduzeća godina je obeležena ekspanzijom poslovanja na regionalno, kao i evropsko tržište. Partnerstvo sa globalnim cloud vendorima, Microsoft-om i Ciscom, te direktne veze sa najvećim svetskim Tier 1 provajderima, kompaniji je omogućio rad na zajedničkoj implementaciji cloud baziranih servisa i visok nivo dostupnosti i pouzdanosti usluga na lokalnom i regionalnom nivou. Dobitnik je dva prestižna certifikata, ISO/IEC 27001:2013 za sistem upravljanja bezbednošću informacija i ISO/IEC :2011 za IT sistem upravljanja uslugama

44 Kompanija je obezbedila i produženje Cisco Cloud and Managed Service Provider Master (CMSP Master) statusa, čime je potvrdila da Logosoft Data Centar ispunjava sve rigorozne tehničke, sigurnosne i organizacione zahteve za Cisco partnere koji nude cloud usluge koncipirane na Cisco infrastrukturnim rešenjima i poziciju regionalnog lidera u toj oblasti. Mtel Austrija Društvo se tokom godine orijentisalo na širenje postpaid ponude i rast postpaid korisničke baze uz zadržavanje kontinuiranog rasta prepaid korisničke baze. Redizajnirane su servis tarife i uvedena prodaja telefona visoke klase. Unapređena je postpaid ponuda koja podrazumeva neograničene pozive prema EU, u Austriji, prema mrežama Telekom Srbija Grupe, i neograničene pozive iz Srbije, BiH, CG prema svim mrežama u Austriji i mrežama Telekom Srbije Grupe. Povećana je količina mobilnog interneta u okviru mesečne pretplate. Sprovođene su intenzivne kampanje iz oblasti integrisanih marketinških komunikacija: digitalni marketing, oglašavanje, unapređenje prodaje, događaji i društvena odgovornost. Promenjen je logotip kompanije Mtel Austrija, te je redizajnirana korporativna web stranica PONUDA USLUGA MTEL PODGORICA U GODINI Usluge mobilne telefonije Tokom cele godine nastavljeno je sa kampanjom u kojoj se promoviše usluga mobilnog plaćanja mpay, koja po prvi put u Crnoj Gori omogućava korisnicima mtel-a plaćanje putem mobilnog telefona uz pristup uslugama: odabir načina plaćanja, pokloni, dopuna prepaid računa i sl. U postpaid segmentu, uvedeni su Urban office paketi, namenjeni biznis korisnicima, po sličnim uslovima kao što su Urban paketi za privatne korisnike. Urban paketi omogućavaju neograničene razgovore unutar mtel mreže, određeni broj minuta ka drugim mrežama u Crnoj Gori. U prepaid segmentu, uvedena je promotivna kampanja za m:go plus new korisnike, po kojoj korisnici dobijaju resurse unutar mreže, ka drugim mobilnim mrežama, uz posebnu povoljnost neograničenog korišćenja društvenih mreža u narednih 12 meseci fer politika, 10GB po maksimalnoj brzini. Tokom juna uvedeni su novi data roaming tiketi namenjeni svim postpaid korisnicima. Nastavljena je i promocija prodaje godišnjeg roaming tiketa za Srbiju, Kosovo i Sloveniju po promo ceni do kraja godine. Takođe, tokom juna uvedena je kampanja Naših zlatnih 11". Tokom septembra uvedeni su novi Internet paketi sa većom količinom interneta u okviru pretplate: Surf S,M,L,XL postpaid paketi sa internet kvotom od: 2GB, 50GB,100GB i 200GB, Uz pomenute surf pakete takođe je uvedena i prodaja modema po ceni već od 1evro. Usluge fiksne telefonije, Interneta i televizije Tokom januara i kasnije, nakon dve godine od uvođenja usluge, započete su aktivnosti na zadržavanju postojećih korisnika u segmentu kablovske, uz mogućnost upgrade-a na veći paket. Tokom novembra, uvedena je usluga Move" za korisnike BOX paketa koja podrazumeva plasiranje programskog sadržaja (televizijski, radijski i VoD sadržaj) putem interneta koja uz premotavanje televizijskih kanala sedam dana unazad nudi i čuvanje snimljenog sadržaja 7 dana. Krajem godine u istom segmentu uvedena je nova usluga m:sat, koja pruža Tv sadržaj putem satelitskog signala. U ponudi su tri paketa: Start, Plus, Max. U promotivnom periodu novi korisnici m:sat TV paketa dobijaju promotivnu pretplatu od 1 evra

45 8.5. PONUDA USLUGA OSTALIH ZAVISNIH DRUŠTAVA YUNET Promena vizuelnog identiteta, jačanje brenda i digitalna komunikacija sa korisnicima putem novog web sajta kompanije Yunet obeležila je godinu. Osluškivanje korisnika i njihovih zahteva iniciralo je proširenje portfolija usluga kroz partnerstvo sa Microsoft i IBM-om kao i unapređenje postojećih usluga baziranih na internetu što je rezultiralo povećanjem broja poslovnih korisnika. Prepoznata je inicijativa za uvođenje poslova polaganja optičke infrastrukture tako da se Yunet, kao podizvođač, kvalifikovao za izvođenje radova za Telekom Srbija i Huawei. U cilju modernizacije digitalnih alata i tehnologija započet je proces modernizacije mrežne i IT infrastrukture kao i postupak sertifikacije sistema menadžmenta prema zahtevima standarda: ISO 9001, ISO 14001, ISO i ISO mts Antena TV Društvo se bavi prodajom usluge Antena PLUS fizičkim i pravnim licima na celoj teritoriji Srbije. Usluga Antena PLUS podrazumeva isporuku video sadržaja (digitalna televizija) putem mreže zemaljskih TV predajnika (DTT) korišćenjem sistema koji omogućava da se formira paket od više televizijskih programa (multipleks). Programski sadržaji se organizuju u paketu koji se bežično distribuira do svih predajničkih lokacija i onda do terminalne opreme korisnika (antena i STB uređaj). Za potrebe digitalnog emitovanja Srbija je podeljena na 15 regiona. Antena PLUS donosi veliki izbor kvalitetnih tv kanala i to: Arena sport 1, Arena sport 2, Arena sport 3, Arena sport 4, Arena sport 5, Pink 2, Pink 3 info, Pink Premium, Pink Movies, Pink Action, Pink Serije, Pink Comedy, Pink Pedia, Pink Kids, Pink Western, Pink Reality, Pink Thriller, Film klub, Ženska TV, AgroTV, Kitchen TV, Minimax, Nickelodeon, B TV, Hram TV. AVCOM Usluge koje Avcom pruža zaključno sa 31. decembrom godine su: kablovska televizija (preko HFC, Ethernet i GPON mreže), Internet (kao Hosting i Housing), fiksna telefonija fizičkim i pravnim licima, pojedinačno i u paketima. Usluge koje je Avcom uveo tokom godine su u oblasti fiksne telefonije u paketu zajedno sa televizijom i internetom (potpisan ugovor sa Sat-Trakt 28. septembra godine, ali su prvi korisnici pušteni tokom godine). Kopernikus Technology Nakon promene vlasničke strukture krajem 2018.godine, Kopernikus je u svoju programsku šemu dodao 28 kanala iz Telekomove produkcije. Takođe, prateći tržišne trendove Kopernikus je ušao u pregovore sa HBO kućom radi ubacivanja HBO i Cinemax kanala. Kopernikus je obogatio ponudu internet paketa novim brzinama, radi usklađivanja ponude i potreba i svojih najzahtevnijih korisnika (15/1 Mb/s, 35/3 Mb/s, 60/4 Mb/s i čak 110/5 Mb/s). Usluga kablovskog interneta je paketirana sa uslugom kablovske televizije i/ili fiksne telefonije. Tokom godine Kopernikus je nabavio opremu sa kojom se registrovao i za uslugu DTH

46 Telus U okviru registrovane delatnosti, Telus pruža usluge obezbeđivanje objekata i imovine (FTO, PPZ i pratnje novca) i održavanje higijene poslovnog prostora i objekata. Imajući u vidu odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju i činjenicu da su prihodi od FTO usluga bili realizovani u nešto većem procentu u odnosu na prihode od ostalih usluga od godine pretežna delatnost Društva je promenjena u delatnost privatnog obezbeđenja. HD-WIN Arena sport je angažovana na produkcijama raznih sportskih dešavanja na teritorijama na kojima je prisutna (SL, ABA, BPL, KLS, LŠ i LE). Sva značajna takmičenja pokrivena su i studijskim emisijama i specijalnim emisijama koje su u sopstvenoj produkciji. Od početka emitovanja program Arena sport TV je baziran na ekskluzivnom premium content-u iz sveta sporta. Sadržaj se uglavnom obezbeđuje na bazi trogodišnjih ugovora na bazi pregovora sa nosiocima prava. Početkom rada studija, program je obogaćen i sa studijskim emisijama koje prate UEFA Ligu šampiona i Ligu Evrope, kao i dešavanja oko Super lige Srbije, francusku ligu i italijansku ligu, a prisutna je i emisija koja prati dešavanja u svetu košarke. Emituju se i dnevne vesti Arena News. mts banka Banka je proširila ponudu usluga klijentima kroz digitalne servise. Omogućeno je automatsko apliciranje za dozvoljeno prekoračenje, gotovinski kredit i kreditnu karticu. Uveden je automatski skoring model čime se značajno smanjuje rizik kreditiranja. Omogućeno je klijentima da podnesu zahtev za ovlašćenje po računu, izdavanje dodatne debitne ili kreditne kartice kao i izdavanje trajnih naloga za plaćanje računa preduzeća Infostan, Telekom Srbija i EDB za grad Beograd. Istovremeno je rađeno na optimizaciji i proširenju ostalih usluga na ebanking i mbanking aplikacijama, kao primena instant plaćanja i priprema sistema za plaćanje QR kodom. U saradnji sa Telekom Srbija kreiran je i poseban sinergetski proizvod, keš kredit, koji je doprineo značajnom rastu rezultata godine. Planirano je u godini uvođenje novih usluga preko multifunkcionalnih aparata (ATM uređaj koji omogućava i pružanje servisa korisnicima Telekoma Srbija), međunarodni transfer novca, sinergetski proizvodi sa Telekom Srbija, uvođenje DMS sistema skeniranja i arhiviranja dokumentacije uz mogućnost potpisivanja dokumentacije dvofaktorskom autentifikacijom. TS:NET TS:Net B.V. sa uslugom iznajmljivanje telekomunikacione opreme i sedištem u Amsterdamu i GO4YU Beograd predstavlja podršku za planirani prodor Matičnog društva i zavisnih društava na tržišta izvan matičnih, regionalnih tržišta. GO4YU GO4YU posluje prevashodno u SAD i Kanadi. Usluge VoIP fiksnog telefona i TV pruža širom sveta, osim u zemljama bivše Jugoslavije, a VoIP aplikaciju širom sveta, osim u Evropi

47 09 KORISNICI USLUGA MATIČNOG I ZAVISNIH DRUŠTAVA

48 9. KORISNICI USLUGA MATIČNOG I ZAVISNIH DRUŠTAVA 9.1. KORISNICI TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA Na kraju godine, Telekom Srbija sa svojim zavisnim društvima broji ukupno 9.8 miliona korisnika. U godini na zbirnom nivou je ostvareno povećanje broja korisnika Interneta i multimedijalnih usluga i smanjenje ukupnog broja korisnika u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. Tabela br. 8. Korisnici telekomunikacionih usluga po vrstama usluga (u 000) Vrsta korisnika Fiksna telefonija Mobilna telefonija Internet Multimedija Ukupno : Godina Telekom Srbija Banja Luka mtel Podgorica mts d.o.o. YU net Kopernikus Technology Avcom Ukupno , rast -6,5% -3,5% 118,9% -9,1% -5,1% rast -3,4% 2,5% 4,3% -1,9% -1,7% rast -2,7% 6,1% 31,1% 1,4% -14,7% 7,0% rast 3,4% 20,5% 31,9% 9,9% 36,3% rast -3,8% 2,8% 16,8% -3,4% -14,7% 0,5% Korisnici fiksne telefonije Usluge fiksne telefonije koristi 2.3 miliona korisnika i beleži pad od 5%. U Matičnom društvu Telekom Srbija i zavisnom društvu Telekom Srpske i mts d.o.o. broj korisnika fiksne telefonije na kraju godine manji je u odnosu na broj korisnika u godini, dok je u zavisnom društvu mtel značajno veći. Na kraju godine Grupa ima 2 miliona privatnih korisnika i 291 hiljadu poslovnih korisnika. Tabela br. 9. Korisnici usluga fiksne telefonije - privatni i poslovni (u 000) Vrsta korisnika Privatni Poslovni Ukupno : Godina Telekom Srbija Mtel Banja Luka mtel Podgorica mts d.o.o. Kopernikus Technology Avcom Ukupno ,09 0, rast -7,30% -5,67% 124,69% -9,95% -5,86% ,05 0, rast -0,78% 8,93% 64,33% 6,73% 0,92% ,00 0, ,13 0, rast -6,53% -3,48% 118,89% -9,09% -5,05%

49 Korisnici mobilne telefonije Ukupan broj korisnika mobilne telefonije na kraju godine iznosi 5.7 miliona i beleži pad od 1,7%. Kod svih društava TS Grupe beleži se pad broja prepaid korisnika, osim kod zavisnog društva Telekom Srpske, dok je kod svih članica Grupe zabeležen rast broja postpaid korisnika u odnosu na prethodnu godinu. Na kraju godine, broj prepaid korisnika iznosi 2.7 miliona i čini 47.8% ukupnog broja korisnika, dok broj postpaid korisnika iznosi 3 miliona i učestvuje sa 52.2%. Tabela br. 10. Korisnici usluga mobilne telefonije - prepaid i postpaid (u 000) Vrsta korisnika Prepaid Postpaid Ukupno : Godina Telekom Srbija Mtel Banja Luka mtel Podgorica mts d.o.o. Ukupno rast -10,64% 1,47% -8,33% -10,96% -6,55% rast 2,13% 5,08% 14,76% 1,47% 3,18% rast -3,44% 2,46% 4,25% -1,91% -1,71% Korisnici interneta i multimedije Ukupan broj internet korisnika na nivou Grupe na kraju godine je oko 1 milion i uključuje ADSL korisnike matičnog društva Telekom Srbija i zavisnih društava Mtel Banja Luka, mts d.o.o. i YUNET, ali i korisnike zavisnih društava Mtel, Kopernikus Technology i Avcom, koji internet koriste putem kablovske tehnologije, a kod Mtel-a i putem WiMax tehnologije. Broj korisnika multimedijalnih usluga na kraju godine iznosi 766 hiljada. Korisnici multimedijalnih usluga Grupe uključuju IPTV korisnike matičnog društva Telekom Srbija i zavisnih društva Telekom Srpske i mts d.o.o., kao i kablovske korisnike zavisnih društava Mtel, Kopernikus Technology i Avcom STRUKTURA KORISNIKA MATIČNOG I ZAVISNIH DRUŠTAVA U strukturi korisnika, najveće učešće imaju korisnici mobilne telefonije, u Srbiji preko 56%, a u Republici Srpskoj i Crnoj Gori 74% odnosno 63% % 50.00% 0.00% Struktura korisnika usluga po vrstama usluga Telekom Srbija Mtel Banja Luka mtel Podgoric a mts d.o.o. YU net Kopernik us Technolo gy Avcom Fiksna telefonija 27.52% 12.53% 9.52% 29.43% 0.00% 1.05% 2.00% Mobilna telefonija 56.34% 74.17% 62.84% 56.98% 0.00% 0.00% 0.00% Internet 10.0% 8.1% 12.9% 8.5% 100.0% 29.3% 31.8% Multimedije 6.1% 5.2% 14.7% 5.1% 0.0% 69.7% 66.2%

50 Učešće korisnika mobilne telefonije je stabilno u Srbiji i Republici Srpskoj, dok u Crnoj Gori beleži pad % 80.0% 60.0% 40.0% 20.0% Struktura korisnika usluga po članicama 0.0% Fiksna telefonija Mobilna telefonija Internet Multimedije Telekom Srbija 87.0% 70.4% 70.6% 57.6% Mtel Banja Luka 10.2% 23.8% 14.7% 12.5% mtel Podgorica 2.0% 5.2% 6.1% 9.2% Ostala zavisna društva 0.8% 0.5% 8.7% 20.7% Korisnici fiksne telefonije su u Srbiji još uvek na visokom nivou učešća 27,52%, a u Republici Srpskoj oko 12,5%; u oba slučaja u blagom padu, i u Crnoj Gori 9,5% što predstavlja značajan rast u odnosu na godinu. Učešće korisnika interneta i multimedija raste u celom regionu. Telekom Srbija ima najveće učešće u ukupnom broju korisnika telekomunikacionih usluga: 70% korisnika mobilne telefonije, 58% korisnika multimedijalnih usluga, 71% internet korisnika, 87% korisnika fiksne telefonije. Mtel Banja Luka je drugi po visini učešća i to najviše u mobilnoj telefoniji 24%, potom interneta 15% i multimedija 12,5%. mtel Podgorica u segmentu mobilne telefonije i interneta ima učešće 5% odnosno 6% u ukupnim korisnicima, a u multimedijalnim uslugama - 9%. Ostala zavisna društva značajno učestvuju u segmentu multimedije, od čega najveće pojedinačno učešće ima Kopernikus Technology od 18,5% KORISNICI USLUGA OSTALIH ZAVISNIH DRUŠTAVA HD-WIN Kanali Arena sport na kraju godine su prisutni u distributivnim mrežama 58 operatora na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Okviran broj domaćinstava u region do kojih stiže signal TV Arena sport je 2,35 miliona, a u Srbiji 475 hiljada. Tabela br. 11. Pokrivenost signalom TV Arena sport Tržište Broj domaćinstava Procenat korišćenja usluge Broj domaćinstava koji koriste uslugu Srbija % Crna Gora % BIH % Hrvatska % Makedonija % Ukupno:

51 mts banka Banka je tokom godine nastavila sa pružanjem bankarskih usluga svojim korisnicima uz osluškivanje tržišta kako usavršavanjem postojećih proizvoda, tako i uvođenjem novih koji bi klijentima odgovorili na sve njihove zahteve. U skladu sa tim, kao reakcija tržišta usledila je kroz rast broja klijenata od 26,3% u odnosu na prethodnu poslovnu godinu. Osim rasta broja klijenta koji koriste kredite za registraciju motornih vozila (WEB krediti), osetan rast broja klijenata beleže gotovinski krediti. Tabela br. 12. Broj i struktura klijenata mts banke po vrstama usluga Broj klijenata Vrsta proizvoda rast u % Transakcioni računi fizičkih lica ,34% Transakcioni računi pravnih lica ,29% Depoziti fizičkih lica ,65% Depoziti pravnih lica ,22% WEB krediti ,47% Potrošački krediti ,00% Investicioni krediti ,00% Stambeni krediti ,53% Gotovinski krediti ,67% Ostali plasmani ,51% Garancije ,36% Dinarski novčani račun za trgovanje akcijama ,67% Ukupno: ,30% Telus Pored preduzeća ''Telekom Srbija'' a.d. kao matičnog preduzeća i JP Pošta ''Srbija'' kao najvećeg kupca na tržištu, Telus a.d. je od godine počeo značajnije da osvaja nove kupce na tržištu i razvija se, prvenstveno, na tržištu usluga održavanja higijene. Glavni korisnici usluga Telusa, osim Telekom Srbija i JP Pošta su: Vlada Republike Srbije Ministarstvo finansija filijale Uprave za Trezor MUP RS-Policijske uprave -van Beograda Republički geodetski zavod Republički fond za zdravstveno osiguranje Filijale DDOR osiguranja Filijale PIO fonda Filijale Banke Poštanske štedionice Piraeus banka (sada Direktna Banka) mts Antena TV Broj korisnika usluga mts Antena TV u godini konstantno raste, u proseku 91%, što je i prikazano u narednoj tabeli. Tabela br. 13. Broj i struktura korisnika rast % Privatni korisnici Biznis korisnici UKUPNO

52 10 INVESTICIJE

53 10. INVESTICIJE INVESTICIJE MATIČNOG I ZAVISNIH DRUŠTAVA U GODINI Ukupna investiciona ulaganja u godini, na nivou Telekom Srbija Grupe iznose 38,7 milijardi dinara i za 45% su veća u odnosu na investiciona ulaganja u godini. Uporedni pregled investicionih ulaganja ostvarenih po pojedinačnim društvima u i godini je prikazan u sledećoj tabeli: Tabela br. 14. Stopa rasta investicija po društvima (u 000 RSD) Članice Stopa rasta Učešće u ukupnim investicijama Telekom Srbija ,1% 57,61% mtel Banja Luka ,7% 24,07% mtel Podgorica ,9% 16,42% mts d.o.o ,1% 1,36% TS Net ,5% 0,12% GO4YU ,7% 0,08% HD WIN ,9% 0,06% mts banka ,9% 0,04% Telus ,7% 0,03% Kopernikus Technology ,19% YU net ,03% Ukupno: ,75% 100,00% Posmatrano pojedinačno, najveće investicije u godini ostvarene su u Matičnom društvu Telekom Srbija, oko 58% (22,3 milijardi dinara), a najniže u zavisnom društvu YUNET (10 miliona dinara) INVESTICIJE TELEKOM SRBIJA Intenzivna investiciona ulaganja Telekoma Srbija realizovana su sa ciljem osiguranja poslovnog uspeha u svim poslovnim segmentima kroz jačanje tržišne pozicije, zadržavanje postojećih i privlačenje novih korisnika, kao i kroz rast sopstvene prodaje i akvizicije u segmentu pružanja multimedijalnih usluga i interneta. Kvalitetnom infrastrukturom i implementacijom najsavremenijih tehnoloških rešenja korisnicima se na najkvalitetniji način nude novi servisi i usluge. Ukupna investiciona ulaganja realizovana su u iznosu od 22,29 mlrd dinara i najvećim delom se odnose na ulaganja u segment fiksne telefonije, mobilne telefonije, interneta i distribucije medijskih sadržaja. Najveća investiciona ulaganja realizovana su u projekat ALL IP transformacije fiksne telefonije, koji je započet godine i predstavlja najveće investiciono ulaganje u informaciono - komunikacionu infrastrukturu još od osnivanja kompanije

54 Nastavkom investicionog ulaganja u ALL IP transformaciju fiksne telefonije korisnicima se obezbeđuje broadband pristup do 1Gb/s čime je zadržana osnova za očuvanje liderske pozicije na tržištu fiksne telefonije i interneta. Istovremeno, u cilju modernizacije i proširenja kapaciteta pristupne mreže i daljeg širenja optičke mreže, izvršena su značajna ulaganja u kablovsku infrastrukturu i kanalizaciju, kao i u pristupne uređaje fiksne mreže u područjima nepokrivenim ALL IP projektom, čime su korisnicima omogućeni servisi na broadband pristupu većih brzina. U segmentu mobilne telefonije, Telekom Srbija je nastavio ulaganja u proširenje, modernizaciju, optimizaciju i unapređenje RAN mobilne mreže, čime je svojim korisnicima omogućio kvalitetan signal i brz mobilni internet u svim delovima zemlje, što se odrazilo na ubrzano širenje pokrivenosti 4G mrežom i pokrivenosti stanovništva preko 96%. Snažnim razvojem i širenjem LTE mreže i komercijalnim pružanjem LTE usluga stvorena je potrebna osnova za zadržavanje liderske pozicije na tržištu mobilne telefonije. Realizovana su i značajna ulaganja u širenje pokrivenosti UMTS mreže gde je ostvareno preko 98% pokrivenosti stanovništva. U skladu sa modernizacijom fiksne mreže, kao i sa porastom mobilnog i fiksnog broadband saobraćaja, investiciona ulaganja u oblasti interneta usmerena su na proširenje i modernizaciju IP/MPLS mreže, kao i na dalji razvoj i proširenje OTN/DWDM i bežične transportne mreže. Sve to ima za cilj dalji rast saobraćaja, povećanje broja pristupnih mrežnih elemenata, kao i obezbeđenje kapaciteta za sve buduće mrežne i korisničke potrebe, kroz primenu najboljih rešenja na tržištu. U segmentu multimedijalnih usluga, investicije su usmerene na podizanje kvaliteta ponude i uvođenje dodatnih servisa, zadržavanje postojećih, kao i privlačenje novih korisnika, kao i na preuzimanje primarne pozicije u distribuciji medijskih sadržaja. Takođe, nastavljeno je i investiciono ulaganje u proširenje i unapređenje multimedijalne platforme sa ciljem povećanja broja korisnika kojima su dostupni kvalitetniji multimedijalni sadržaji i servisi. Najznačajniji IT projekti u prethodnoj godini odnose se na nastavak realizacije IT transformacionog programa u cilju održavanja odgovarajućeg nivoa poslovanja, uz istovremeni rast i transformaciju. Ulaganja koja su obeležila godinu odnose se na podršku novih oblika prihoda kroz ICT poslovne servise, Cloud platformu, API management, kao i razvoj aplikacija i servisa. S druge strane, realizovana su i ulaganja koja su usmerena na nastavak projekata vezanih za ERP standardizaciju kao i projekata vezanih za transformaciju Business Support System-a, razvoj Big Data inicijativa, kao i ulaganja u unapređenje internog Cloud-a i implementaciju Telco Cloud platforme. Pored toga, realizovana su i ulaganja u postojeće Data centre i u transformaciju digitalnog radnog mesta, kao i ulaganja u cilju usklađivanja poslovanja sa regulatornim okvirom i dalju standardizaciju poslovanja INVESTICIJE ZAVISNIH DRUŠTAVA Investicije u okviru Mtel Grupe Ukupne investicije Mtel Grupe u godini iznose 154,1 miliona KM. Tehničke investicije iznose 63,6 miliona KM i učestvuju sa 41,3% u ukupnim investicijama, a infrastrukturne investicije iznose 90,4 miliona KM sa učešćem od 58,7%. Najznačajnija investiciona ulaganja u godini ostvarena su u segmentu izgradnje kablovske transportne i pristupne mreže, te ulaganja u MSAN/ISAM/DSLAM/OLT pristupnu opremu

55 Mtel Banja Luka Tokom godine nastavljena je izgradnja optičke pristupne mreže, kako bi omogućila višestruko povećanje internet brzina, bolji nivo kvaliteta usluga sa setom novih funkcija, ne samo u većim gradskim centrima, nego i u ruralnim sredinama. Realizovano je nekoliko projekata izgradnje magistralnih i regionalnih optičkih kablovskih puteva, a na teritoriji grada Banja Luka izvršena je izgradnja kablovske kanalizacije u dužini od 143 kilometra. Nastavljeni su projekti modernizacije i izgradnje pristupne mreže za određena područja, odnosno prebacivanje korisnika na VDSL i GPON tehnologiju radi pružanja kvalitetne širokopojasne usluge. Takođe, nastavljeni su priprema i izvođenje radova za proširenje OTN/DWDM mreže. Završena je nadogradnja sistema za nadzor sinhronizacije Time Pictra, kao i aktivnosti u vezi sa optimizacijom fiksnog Backhauling-a. Jedna od značajnijih aktivnosti u godini je povezivanje signalnih mreža Mtel i Deutsche Telekom-a korišćenjem SIGTRAN protokol steka i migracija saobraćaja sa E1 linkova na IP/SIGTRAN. Na Mtel Cloud-u je instaliran sistem za zaštitu mobilnih korisnika na internetu. U domenu jezgra mobilne mreže, izvršena je priprema i povezivanje PS Core i CS Core mreža za potrebe uvođenja LTE tehnologije i servisa. Nabavljena je testna oprema za izgradnju LoRaWAN mreže s ciljem komercijalne realizacije IoT servisa. Unapređena je m:go aplikacija što podrazumeva i redizajn postojeće verzije. Proširen je kapacitet sistema IPTV STB uređaja kao i kapaciteti sistema i po broju npvr i OTT kanala, tako da su na platformi omogućene nove funkcionalnosti koje omogućavaju raznovrsnost ponude. Posebna pažnja posvećena je poboljšanju usluga na OTT servisu, te je pored proširenja broja OTT kanala na njima omogućeno korišćenje nelinearnih funkcionalnosti: pauziranja sadržaja, pokretanja trenutnog sadržaja ispočetka, gledanja sadržaja 72h unazad i reprodukcije snimljenog sadržaja. Pored toga, završena je i adaptacija novih verzija multiscreen aplikacija (TV To Go za telefon, tablet i PC). Radilo se na unapređenju digitalnih kanala u marketingu i prodaji, razvoju portfolija ICT usluga, te unapređenju upravljanja poslovnim procesima kroz mnogobrojne projekte i dorade na internim sistemima poslovanja. Razvijene su mobilne aplikacije za ios i Android, a na korporativnom portalu je omogućeno plaćanje karticom preko web-a za elektronske dopune i kupovina tarifnih planova za prepaid. U domenu ICT servisa završena je migracija Cloud platforme na KVM hipervizor i OpenStack uz instalaciju novog hardvera, proširenje storidža i prebacivanje svih postojećih internih i eksternih virtuelnih mašina na novu infrastrukturu čime su povećani sigurnost i performanse kompletnog sistema. U okviru logističkih ulaganja, značajne su investicije u izgradnju objekata bežične pristupne mreže čime je povećana pokrivenost, kapacitet i kvalitet usluge kroz uvođenje 3G na 900 MHz, uvođenje F2 i F3 na 2100 MHz, te je urađena instalacija opreme LTE1800 MHz stanica na ukupno 120 lokacija i LTE 800 MHz na 60 lokacija. Doneta je strateška odluka o kupovini poslovne zgrade kompanije, s prvenstvenim ciljem ostvarivanja dugoročnih pozitivnih finansijskih efekata. Mtel Austrija U godini realizovan je projekat softverske nadogradnje postojeće MVNO platforme čime su se ostvarili uslovi za pružanje usluge poslovnim korisnicima, kao i izgradnju novog web portala (web shop) mtel.at. Započet je projekat uvođenja LTE sa planiranim završetkom u godini. Logosoft U godini izvršena je nabavka terminalne opreme za pružanje usluga krajnjim korisnicima, kao i nabavku pristupnih uređaja fiksne mreže

56 Investicije ostalih zavisnih društava mtel Podgorica Ukupne investicije zavisnog društva M:tel u godini iznose 6,4 milijarde dinara i za 10% su manje u odnosu na ostvarene u godini. U godini investicije su bile usmerene na razvoj kablovske infrastrukture. Radi se o najvećem projektu u Mtel Podgorica, koji se dinamički odvija u zavisnosti od uslova na terenu. Razvoj HFC mreže počeo je u godini, tako da je u periodu od godine nastavljena kombinovana izgradnja HFC i GPON kablovske mreže kako bi se pokrile sve opštine u Crnoj Gori. U godini mreža je razvijana podzemno, u kablovskoj kanalizaciji mtel Podgorica i Crnogorskog Telekoma, i nadzemno na stubovima u vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore i stubovima javne rasvete u vlasništvu Komunalnih usluga u Podgorici, i lokalnih samouprava u drugim opštinama u Crnoj Gori. Ova ulaganja su omogućila komparativnu prednost nad konkurencijom, pa je posledično, stavljen akcenat na razvoj GPON kablovske infrastrukture, naročito u suburbanim zonama. U godini radilo se na proširenju postojeće kablovske infrastrukture u onim gradovima gde postoji razvijena kablovska infrastruktura kao i realizaciji GPON mreže u postojećim i novim gradovima. Posebna pažnja je posvećena razvoju tehničkih modela za realizaciju servisa za SOHO korisnike u koje spadaju mala preduzeća i hotelski kapaciteti (posebno istaći ključ u ruke rešenje WiFi pokrivanja čitavih apartmanskih i hotelskih kompleksa do kojih se prethodno došlo optikom). Tokom godine nastavljeno je i sa investicijama u mobilnu mrežu kroz značajnu ekspanziju 4G mreže kojom se parira konkurentskim operatorima kao i kroz izgradnju novih lokacija 2G/3G mreže. Takođe, investirano je u povećanje kapaciteta u Core i RAN delu mreže, u skladu sa očekivanim porastom saobraćaja, i dodatnu hardversku i softversku nadogradnju sistema za paketski saobraćaj PS Core. U godini je završena priprema prostora kao i instaliranje opreme na DRS lokaciji Nikšić (Disaster Recovery Site). Time je ispunjena regulatorna obaveza prema važećem Pravilniku o sigurnosti mreža i elektronskih komunikacionih usluga, a istovremeno je stvorena pretpostavka da se u godini mreža dodatno unapredi, kako bi u potpunosti bio realizovan BCDR plan (Business Continuity Disaster Recovery). Izvršena su ulaganja u mobilnu pristupnu mrežu, zbog ranije ostvarenih rezultata na pripremi izgradnje mobilne mreže. Reč je o projektima, taksama, dozvolama, izgradnji, ekološkim elaboratima i sl. Realizovane su i investicije u upravljačke komutacione sisteme mobilne i fiksne mreže, sistem za mobilno pozicioniranje MPS, kao i značajno povećanje licenci za fiksnu telefoniju zbog povećanja broja korisnika. Nakon dve godine rada na implementaciji, početkom godine, pušten je u produkciju novi Ericsson CBiO billing sistem. Time je nakon 10 godina od početka rada mtel Podgorica bila završena prva izmena billing sistema. Nastavljen je rad na dve velike investicije u platforme za podršku poslovnim procesima. Naime, prva investicija se odnosi na zamenu Microsoft Navision ERP platforme sa SAP-om, a druga investicija je uvođenje IBM Netezza DWH platforme. Uvođenje novih Biling, ERP i DWH platformi omogućiće kvalitetniji proces izveštavanja i fleksibilnije kreiranje novih tarifnih paketa, a to će kao posledicu imati povećanje prihoda mtel Podgorica. HD-WIN U godini ukupna investiciona ulaganja zavisnog društva HD WIN iznose 22 miliona dinara i odnose se na nabavku opreme za potrebe proširenja sistema za emitovanje i servera, zamenu vozila, kao i sitnijih tekućih nabavki i investicionog održavanja. Ostvarena investiciona ulaganja manja su u odnosu na prethodnu godinu za 5,5 miliona dinara

57 Telus U godini, ukupna investiciona ulaganja zavisnog društva Telus iznose 12,1 milion dinara i najvećim delom se odnose na nabavku šest radnih vozila. Ostvarena investiciona ulaganja veća su u odnosu na prethodnu godinu za 3,3 miliona dinara, odnosno za 38%. mts banka Realizovana investiciona ulaganja zavisnog društva mts Banka u godini iznose 15,6 miliona dinara i najvećim delom se odnose na ulaganja u infrastrukturu (6,6 miliona dinara), vozni park (4,8 miliona dinara), kao i ulaganja u IT opremu (3,8 miliona dinara). Ostvarena investiciona ulaganja veća su u odnosu na prethodnu godinu za 3,8 miliona dinara, odnosno za 33%. TS:NET U godini realizovana su investiciona ulaganja zavisnog društva TS:NET u iznosu od 46,2 miliona dinara i odnose se na nastavak ulaganja u OTN/DWDM opremu. Ostvarena investiciona ulaganja manja su u odnosu na prethodnu godinu za 100 miliona dinara, odnosno za 68%. mts d.o.o. U godini realizovana su investiciona ulaganja zavisnog društva mts doo u iznosu od 527 miliona dinara i odnose se na kupovinu opreme za uvođenje IMS platforme, ulaganja u pristupne uređaje fiksne mreže, u transportne sisteme, u IP/MPLS mrežu, kao i na ulaganja u servisne platforme mobilne mreže. Ostvarena investiciona ulaganja veća su u odnosu na prethodnu godinu za 341 milion dinara, odnosno za 183%. GO4YU Ukupna realizovana investiciona ulaganja zavisnog društva GO4YU u godini iznose 29,8 miliona dinara i najvećim delom se odnose na kupovinu BOSTEL korisnika (23 miliona dinara). Ostvarena investiciona ulaganja veća su u odnosu na prethodnu godinu za 23 miliona dinara. YUNET Realizovana investiciona ulaganja u godini iznose 10,3 miliona dinara i najvećim delom se odnose na ulaganja u korisničku opremu, vozni park, kao i na ulaganja u računarsku i Cisco opremu. Kopernikus Technology U godini realizovana su investiciona ulaganja zavisnog društva Kopernikus Technology u iznosu od 75 miliona dinara i u najvećoj meri se odnose na ulaganja u kablovsku infrastrukturu, korisničku opremu i multimedijalne servisne platforme

58 11 ZAPOSLENI

59 11. ZAPOSLENI BROJ I STRUKTURA ZAPOSLENIH Broj i struktura zaposlenih na nivou Matičnog društva i zavisnih društava Upravljanje i razvoj ljudskih resursa su u samom vrhu ciljeva i zadataka Telekoma Srbija i zavisnih društava. Briga o zaposlenima podrazumeva brigu o ukupnom zadovoljstvu zaposlenih, jačanju njihove motivacije i osećaja pripadnosti kompaniji u kojoj rade. Telekom Srbija i njegova zavisna društva uvek nastoje da za svoje zaposlene obezbede adekvatne uslove rada, ravnopravni tretman, zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i mogućnost daljeg usavršavanja i obrazovanja. U sledećim tabelama prikazan je uporedni pregled broja zaposlenih na određeno i neodređeno vreme na nivou Matičnog i zavisnih društava za i godinu. Tabela br. 15. Broj i struktura zaposlenih po članicama na kraju godine Članice Broj zaposlenih Struktura zaposlenih u % razlika rast (%) Telekom Srbija ,08 64,39 61,33 mtel Banja Luka ,27 18,87 18,22 mtel Podgorica ,90 2,45 2,60 Teus ,24 10,26 9,90 Ostale članice: ,99 4,03 7,95 HD-WIN ,29 0,59 0,59 GO4YU ,67 0,10 0,11 mts banka ,44 1,51 1,52 mts d.o.o ,57 1,15 1,18 mts AntenaTV ,00 0,02 0,02 YUNET ,50 0,67 0,53 Kopernikus Technology ,52 AVCOM ,48 Ukupno ,85 100,00 100,00 Zbog prirode posla 143 zaposlena iz Telekoma Srbija i 3 zaposlena iz Yunet privremeno je upućeno na rad u zavisna društva i kroz analizu ukupnog brojnog stanja isti su prikazani u zavisnim društvima. Pored zaposlenih na određeno i neodređeno vreme u Matičnom društvu i zavisnim društvima, na osnovu različitih ugovora o angažovanju van radnog odnosa (iznajmljeni radnici - lizing, privremeni i povremeni poslovi, angažovanje preko omladinske zadruge), angažovano je ukupno lice, od čega najveće procentualno učešće ima Telekom Srbija sa 57,92%, zatim Telus 23,45%, Mtel Banja Luka 7,53%, mtel Podgorica 6,62%, HD-WIN 3,62%, Kopernikus Technology 0,37%, AVCOM 0,21%, mts banka 0,16%, Yunet 0,08% i GO4YU 0,04%. U kompaniji Telekom Srbija na projektu Door 2 door na dan 31. decembra godine bilo je angažovano 164 lica po osnovu ugovora o delu

60 U narednom grafičkom prikazu prezentovana je obrazovna struktura zaposlenih na zbirnom nivou Obrazovna struktura Starosna struktura 30,03 7,61 9,36 6,19 6,62 40,19 sss kv nkv-nss vkv všs vss 15,73 39,35 3,52 5,98 0,04 35,38 preko do 20 Broj i struktura zaposlenih u Telekom Srbija U Društvu je na dan 31. decembra godine bilo ukupno zaposlenih. Od navedenog broja, a zbog prirode posla, 143 zaposlena su privremeno upućena na rad u druga zavisna društva, od čega je 139 zaposlenih u statusu mirovanja radnog odnosa, dok su 4 zaposlena upućena na rad u zavisna društva bez zasnivanja radnog odnosa. Pored navedenog broja, na dan 31. decembra godine angažovano je lica van radnog odnosa posredstvom agencije za zapošljavanje (lizing radne snage). Sledeći grafikon predstavlja obrazovnu strukturu zaposlenih u radnom odnosu (bez zaposlenih kojima miruje radni odnos): Obrazovna struktura Starosna struktura 32,68 10,33 56,99 sss všs vss 40,26 12,3 0,88 6,76 39,8 preko do 29 Posmatrajući obrazovnu strukturu zaposlenih na nivou Društva, primećuje se najveće učešće zaposlenih sa srednjom stručnom spremom (56,99%), slede zaposleni sa visokom stručnom spremom (32,68%), dok je najmanje učešće zaposlenih sa višom stručnom spremom (10,33%). Što se tiče starosne strukture zaposlenih, najveći procenat zaposlenih je starosne dobi od 40 do 49 godina (40,26%), dok je 46% zaposlenih starije od 50 godina

61 Broj i struktura zaposlenih pojedinih zavisnih društava Mtel Banja Luka Ukupan broj i struktura zaposlenih na kraju godine ostali su na približno istom nivou u odnosu na godinu. U broj zaposlenih nisu uključeni zaposleni koji su upućeni iz Telekom Srbije. U sledećim tabelama prikazan je uporedni pregled broja zaposlenih na nivou Mtel grupe za i godinu. Tabela br. 16. Broj i struktura zaposlenih po članicama grupe Članice / Godine Broj zaposlenih u grupi Struktura zaposlenih razlika stopa (%) Mtel Banja Luka ,33 94,85 94,29 Mtel Austrija ,00 0,53 1,06 Logosoft ,96 4,62 4,65 Ukupno ,27 100,00 100,00 Ukupan broj zaposlenih u grupi se povećao za 6, dok je u Mtel Austriji dupliran broj zaposlenih u odnosu na godinu. U ukupnom broju zaposlenih najveće učešće imaju zaposleni za srednjom stručnom spremom (56,40%). U odnosu na prethodnu godinu, struktura se neznatno menja u korist zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Primećuje se da je oko 30% zaposlenih starije od 50 godina, dok je najveći broj zaposlenih u starosnom razdoblju godina (38,97%). U odnosu na prethodnu godinu, struktura se neznatno menja u korist zaposlenih starosti do 30 godina, ali i preko 50 godina starosti. Obrazovna struktura Starosna struktura 56,40% 39,57% vss, mr, dr vš 31,30% 8,50% 21,56% ,03% 38,64% 50 i dalje Treba napomenuti da je u zavisnim društvima Mtel Austrija i Logosoft, starosna i obrazovna struktura značajno u korist zaposlenih visoke stručne spreme i starosti od 30 do 40 godina

62 mtel Podgorica Na dan 31. decembra godine, mtel Podgorica je imao 319 stalno zaposlenih radnika i 119 izvršilaca angažovanih van radnog odnosa. U ukupnom broju stalno zaposlenih najveće učešće imaju zaposleni za srednjom stručnom spremom (54,86%), dok je učešće visoke stručne spreme 41,07%. što je u odnosu na prethodnu godinu promena učešća u korist visoke stručne spreme. Najveći broj stalno zaposlenih je u starosnom razdoblju godina (46,08%), potom sa 29,78%. Obrazovna struktura Starosna struktura 54,86% 41,07% vss vš sss 29,78% 11,60% 12,54% i dalje 46,08% 4,07% mts banka Na dan 31. decembra godine, mts banka je imala 188 zaposlenih radnika i 7 izvršilaca angažovanih van radnog odnosa. Broj zaposlenih na neodr eđeno vreme je 165, a 23 zaposlena su u radnom odnosu na određeno vreme. U ukupnom broju, najveće učešće imaju zaposleni za visokom stručnom spremom (56,38%). U strukturi zaposlenih izjednačen je broj zaposlenih starosti više intervala, tj. preko 50% zaposlenih je starosti od 31 do 50 godina. Obrazovna struktura Starosna struktura 6,92% 17,02% 37,24% 56,38% vss vš sss 23,40% 27,66% do preko 60 6,38% 25,00% U skladu sa Ugovorom o poslovnoj saradnji između Telekom Srbija i mts banke, 667 zaposlenih je bilo angažovano u mts banci po osnovu Ugovora o dopunskom radu, i isti nisu uključeni u ukupan broj lica angažovanih van radnog odnosa u navedenim kompanijama

63 11.2. UPRAVLJANJE RAZVOJEM ZAPOSLENIH U GODINI Telekom Srbija Upravljanje razvojem ljudskih resursa u samom je vrhu ciljeva i zadataka Telekoma Srbija. Matično društvo nastoji da za svoje zaposlene obezbedi adekvatne uslove rada, ravnopravni tretman zaposlenih, zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i mogućnost daljeg usavršavanja i obrazovanja. Talent menadžment U okviru implementacije Talent menadžmenta kao strateškog cilja, realizovani su ciljani interni i eksterni programi unapređenja znanja svih talenata, poslovnih i menadžerskih veština. U tom smislu, prepoznati talenti su obuhvaćeni razvojno-motivacionim modalitetima tako što su upućeni na referentne eksterne obuke, konferencije, seminare, interne obuke i team building događaje, nastavu engleskog jezika, intenzivne menadžment programe, digitalne simulacije poslovnih procesa i školovanje. Najveći procenat talenata (71%) je obuhvaćen sa 3 do 5 razvojnih modaliteta. Procena radnog učinka zaposlenih Implementirana je nova Metodologija procene radne uspešnosti sa diferenciranim pristupom proceni zaposlenih i rukovodilaca. Usled implementacije nove organizacije Društva, postupak procene se odnosio na period od 1. aprila. do 31. decembra godine. U cilju unapređenja kompetencija za procenjivanjem pružena j edukativna podrška svim procenjivačima kroz grupne obuke, video materijale, individualne konsultacije, umrežavanje u Zajednicu procenjivača i stručno usmeravanje u svim fazama procesa. Transformacija korporativne kulture Ostvaren je niz aktivnosti usmerenih ka stvaranju odgovarajućeg organizacionog konteksta, promovisanju nove, željene korporativne kulture, definisanih vrednosti i liderskih ponašanja kroz internu komunikaciju putem Newsletter-a i banera korporativne kulture na internom portalu. U novembru je realizovano novo istraživanje korporativne kulture putem Upitnika koji je popunilo zaposlenih. Upravljanje zajednicama Realizovan je projekat implementacije Zajednica kao deo šire strateške inicijative uvođenja digitalnog radnog mesta. Zajednica je definisana kao grupa ljudi koja deli slične vrednosti, putem interne društvene mreže. Projekat je realizovan sa ciljem unapređenja digitalizacije poslovanja, omogućavanja dvosmerne neformalne komunikacije. Uvođenje Zajednica ima za cilj i podsticanje ransformacije korporativne kulture. Definisano je nekoliko ključnih Zajednica, koje su počele aktivnosti u godini i to: Zajednica Procenjivača kao podrška modelu procene radne uspešnosti; Zajednica Mts proizvodi i usluge, u cilju informisanja zaposlenih o uslugama kompanije i aktuelnim kampanjama; Zajednica Digitalna revolucija, u cilju informisanja zaposlenih o trendovima u oblasti digitalizacije i mogućnostima njihove primene u okviru kompanije; Zajednica Sinergija, sa ciljem povezivanja i unapređenja saradnje zaposlenih iz različitih organizacionih celina, angažovanih na najvažnijim projektima u kompaniji; i Zajednica Door to door koja je formirana kao podrška novom kanalu terenske prodaje. U svim zajednicama objavljeno je više od 180 tema iz različitih oblasti. Zajednice je od otvaranja posetilo više od zaposlenih

64 Poslovne simulacije Prateći savremene trendove u razvoju i unapređenju poslovnih veština, inicirana je primena jedne od vodećih globalnih platformi za on-line poslovne simulacije na planu menadžerske edukacije Cesim connect. Ova platforma korisnicima omogućava praćenje konkretnih finansijskih pokazatelja odnosno rezultata donetih odluka. Na taj način, unapređuje analizu procesa poslovanja, poslovno planiranje, analizu tržišta i konkurencije, sačinjavanje scenarija razvoja kompanije i međuzavisnosti donetih odluka na ukupnu uspešnost poslovanja kompanije. Eksterne i interne edukacije U toku godine, na eksterne edukacije u zemlji i inostranstvu upućeno je ukupno 1875 polaznika, koji su na edukacijama proveli ukupno 5097 dana, što iznosi približno 3 dana po korisniku. Eksterne edukacije u zemlji pohađalo je korisnika, Polaznici su na edukacijama u zemlji proveli dana. Na obrazovne događaje u inostranstvu upućeno je ukupno 128 polaznika. Polaznici su na obrazovnim događajima u inostranstvu proveli 419 dana. U organizaciji Trening centra Direkcije za ljudske resurse, tokom godine, kroz programe interne edukacije prošlo je ukupno 431 polaznika, koji su na internim edukacijama proveli 852 dana. Realizovana je nastava iz engleskog jezika za 127 polaznika grupne nastave i 66 polaznika individualne nastave. Internom nastavom engleskog jezika obuhvaćeno je 79 korisnika Nastavljena je realizacija internih team building programa u kojima je učestvovalo 170 polaznika iz Društva. U okviru projekta Terenske prodaje (Door 2 Door) organizovana je i realizovana edukacija za ukupno zaposlenih iz prodajnog kanala tehničari/monteri iz Direkcije za tehniku. Školovanje Sa zaposlenima koji se upućuju na dodatno školovanje zaključuju se ugovori o obavezivanju. Aktivnih ugovora o školovanju na dan 31. decembra godine je 19, a od tog broja u godini je odobreno 9 novih školovanja. Licence, sertifikati, članarine Društvo je u godini finansiralo različite vrste licenci, sertifikata, stručnih ispita i učlanjenja za ukupno 600 korisnika, i to: sticanje novih licenci i stručnih ispita Inženjerske komore Srbije, sticanje CISCO sertifikata, sertifikata za ovlašćenog računovođu, ispit za sticanje licence za procenu rizika i zaštitu lica, imovine i poslovanja, ispit za sticanje PMP sertifikata, obnova članarine Inženjerskoj komori Srbije za licence odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova (475 korisnika), članarina Savezu računovođa i revizora, članarina Komori ovlašćenih revizora, članarina Udruženju internih revizora, resertifikacija GIAC GPEN sertifikata, PMI članarina, resertifikaciju PMP sertifikata, članarina International Institute of Business Analysis. Regrutacija i selekcija Tokom godine, kao primarni kanal za regrutovanje mladih talenata i stručnjaka za rad u Telekomu Srbija korišćena je baza studenata koji su obavili stručnu praksu u Društvu u okviru saradnje sa Univerzitetom u Beogradu. Od ukupno 200 angažovanih kandidata, 145 je angažovano na poslovima u direktnom kontaktu sa privatnim i poslovnim korisnicima, 16 kandidata je angažovano za poslove razvoja interneta i multimedije, 21 kandidat na inženjerskim poslovima, 17 kandidata na operativnim poslovima i 1 kandidat na ostalim poslovima

65 Stručne prakse Tokom godine stručnu praksu u Društvu je obavilo 309 učenika srednjih škola i 137 studenata, od čega je 85% studenata iz oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija. U godini su realizovane i plaćene tri prakse za studente Univerziteta u Beogradu. Rotacija posla U godini sproveden je pilot projekat: Rotacija poslova u Direkciji za poslovne korisnike, čiji je osnovni cilj bio da se izvrši testiranje koncepta procesa rotacije poslova u Društvu, kroz praćenje zaposlenih uključenih u rotaciju i analizu radnih procesa u organizacionim celinama izabranim za učestvovanje u projektu. Pilot projekat je realizovan u periodu od 1. oktobra do 15. decembra godine, u kome je učestvovalo 88 zaposlenih iz tri direkcije, koji su proveli u procesu rotacije ukupno 58 radnih dana. Imajući u vidu da je osnovni kriterijum za izbor organizacionih celina bio povezanost u smislu radnih procesa (rešavanje smetnji i zahteva poslovnih korisnika), zaposleni su, uključivanjem u proces rotacije poslova, bolje razumeli proces End to End i alate koji se koriste, izvršen je transfer znanja i iskustva i ostvarena je bolja komunikacija među zaposlenima, što za posledicu ima unapređenje postojećih procesa, brži protok informacija i korišćenje novih aplikacija. Beneficije zaposlenih U cilju motivisanja i zadržavanja ključnih resursa u Društvu, tokom godine određeno je 250 zaposlenih - korisnika fleksibilnih beneficija iz svih organizacionih celina Društva. Realizovano je ukupno 745 zahteva za dodelu različitih vrsta fleksibilnih beneficija (naknada troškova različitih vrsta osiguranja zaposlenog, različitih vidova usavršavanja, turističkih putovanja, pokrivanje troškova školovanja dece zaposlenog, medicinskih usluga, fitness i wellness usluga, troškova goriva za putničke automobile, parkiranja ). Isplata jubilarnih nagrada vrši se zaposlenima, koji u periodu od 2. juna prethodne godine do 1. juna tekuće godine navršavaju 10, 20,30, 40 godina neprekidnog rada u Telekomu Srbija (u PTT sistemu Srbije). U godini izvršena je isplata jubilarnih nagrada za 647 zaposlenih. Povodom 8. marta, Dana žena, u godini, Društvo je odobrilo pravo na jednokratnu isplatu sredstava poklona za žene, zaposlene/angažovane van radnog odnosa. Društvo je u godini odobrilo pravo na jednokratnu isplatu sredstava poklona zaposlenima/licima, angažovanim van radnog odnosa, za kupovinu novogodišnjih paketića za decu, uzrasta do 10 godina, povodom nove godine. Mtel Banja Luka U godini realizovane su obuke za zaposlene u cilju unapređenja radnih procesa, kroz unapređenje kompetencija zaposlenih iz različitih oblasti (tehnika, prodaja, rukovođenje), kao i unapređenje komunikacije. Velika pažnja je posvećena organizovanju internih obuka i radu interne akademije - m:akademije. Druga godina rada Interne akademije organizovana je u 2 semestra. Realizovano je ukupno 46 treninga, za oko 1000 učesnika, a na realizaciji je angažovano 36 internih trenera. Interne obuke su održane iz tehničkih oblasti, oblasti prodaje, upravljanja projektima, ostalih poslovnih veština i poznavanja softvera i aplikacija

66 U godini realizovane su aktivnosti: Unapređenje kulture inovativnosti. nastavljeno je obučavanjem zaposlenih o design thinking alatima, odnosno o korisnički orjentisanim rešavanjima poslovnih problema. Organizovana je interna konferencija sa ciljem oblikovanja i promovisanja kulture, u cilju inspirisanja novih izazova i prilika u nove poduhvate bez straha od greške. Unapređenje kulture saradnje. Tokom godine su realizovani događaji sa naslovom Jačanje sinergije - interni događaji u kojem su učestvovali predstavnici menadžmenta i zaposleni izvršnih jedinica kompanije u cilju jačanja tima za efikasniju realizaciju poslovnih ciljeva. Smanjenje kulture administracije - digitalizacija HR procesa. Razvijen je i pušten u rad modul za podnošenje i odobravanje zahteva za edukaciju i službeni put. Takođe, pokrenut je razvoj aplikacije za prikupljanje i ažuriranje molbi za zaposlenje. Usklađivanje HR procesa sa korporativnim vrednostima kompanije. Izvršena je korekcija procesa procene radne uspešnosti tako što su osnovne kompetencije usaglašene sa korporativnim vrijednostima. Coaching kultura. Realizacijom edukacija u toku godine rađeno je na modelu intenzivne i na rezultat usmerene saradnje na svim nivoima menadžmenta, ali i na operativnom nivou. mts banka Mts banka je tokom godine organizovala pored ostalih, eksterne obuke zaposlenih: Savetovanje iz oblasti pravnih poslova, Privredni apelacioni sud GDPR primena (Uredba o zaštiti podataka o ličnosti) Projektna radionica na temu implementacije i integracije MSSU (Printec BT) u okruženju Telekom Srbija i mts banke Seminar Compliance funkcija u bankama, Seminar u organizaciji UBS Seminar Izmene i dopune Zakona o privrednim društvima Seminar BankFining upravljanje rizicima, UBS Kopaonička škola prirodnog prava - Kopaonik Seminar Status banaka i pravna zaštita, UBS Podzakonska akta Zakona o deviznom poslovanju, Institut za ekonomsku diplomatiju Savetovanje BANKINFO u organizaciji UBS Savetovanje Godišnji račun na Paliću, UBS Seminar iz oblasti radno pravnih odnosa, Balkanski savet za razvoj i edukaciju Beograd Forum Izazov forum komunikacionih lidera, Marketing mreža Beograd Seminar na temu Izmene Pravilnika o pregledu obračuna PDV-a Trinaesto okupljanje Asseco SEE ebank club 13" YU INFO 2018 & ICIST 2018 Kopaonik MCDC konferencija održana u Lapovu, Ukrajina, Mastercard Konferencija New Banking Vision održana u Bugarskoj Sofija, u organizaciji ASSECO SEE i Payten-a Održane su različite interne prezentacije i obuke: Prezentacija Compliance testa iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao i usklađenosti poslovanja elektronskim putem Obuka iz oblasti SPN i FT i informatičke sigurnosti Obuke zaposlenih savetnika za prodaju proizvoda i usluga fizičkim i pravnim licima iz oblasti prodaje proizvoda

67 12 ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I OSTALE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI

68 12. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I OSTALE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI Svoje aktivnosti u godini matično i zavisna društva usmerili su na stvaranje poslovnog okruženja u službi digitalnih inovacija, na jačanje obrazovnog procesa, pružanje podrške tehnološkim preduzetnicima u ranoj fazi rasta i osnaživanje privrednih sektora sa potencijalom značajnog rasta. Godinu je obeležila kampanja Pokrećemo pokretače u okviru koje su objedinjeni vodeći projekti iz obrazovanja i podrške preduzetništvu i koja je kao jedinstvena komunikaciona platforma dala jasnu sliku o korporativnim vrednostima kompanije u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Izveštaj o zaštiti životne sredine Telekom Srbija preduzima mere za zaštitu životne sredine usvajajući ekološki orijentisane tehnologije i metode sa ciljem da se smanji negativan uticaj na životnu okolinu. Tokom obavljanja delatnosti, vodi se računa o aspektima zaštite životne sredine, kao što su racionalna potrošnja energije, prevencija nastajanja otpadnog materijala, pravilno odlaganje otpadnog materijala i njegova reciklaža. Društvo investiranjem i ugradnjom najsavremenije telekomunikacione tehnologije doprinosi primeni čistih tehnologija i tehnologija koje troše manje električne energije, emituju manju buku u odnosu na uređaje koji su korišćeni proteklih decenija. Telekom Srbija generiše razne vrste otpada koji se uredno uklanja prema zakonskim propisima. Društvo ima zaključene ugovore za otkup opasnog i neopasnog otpada sa 24 preduzeća ovlašćena za ovu vrstu delatnosti. Tokom godine predato je 374 t otpada, što je za 21% manje generisanog otpada nego u godini. Elektromagnetno zračenje koje se emituje u životnu sredinu uglavnom potiče od radio baznih stanica mobilne telefonije tzv. visokofrekventno zračenje. Pre instaliranja bazne stanice, radi se Studija procene uticaja na životnu sredinu u kojoj su navedeni svi tehnički podaci i mere zaštite za tu baznu stanicu u skladu sa Zakonom o zaštiti od nejonizujućeg zračenja. Društvo do sada nije imalo prekoračenje dozvoljenog nivoa zračenja. U toku godine izvršeno je merenje nivoa nejonizujućeg zračenja na 680 baznih stanica od kojih su 104 bazne stanice proglašene za izvore zračenja od posebnog interesa. Na ime uvezenih elektronskih i električnih proizvoda i akumulatora koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, Društvo je uplatilo naknadu u iznosu od dinara, a ta sredstva će se koristiti za unapređenje zaštite životne sredine. Briga o zaštiti životne sredine, predstavlja trajnu kategoriju u poslovnoj strategiji Mtel Banja Luka, pa je i u godini, preduzela specifične aktivnosti iz domena zaštite životne sredine i ljudi. Pored svih zakonskih obaveza, Mtel Banja Luka je kontinuirano sprovodio i internu i eksternu kampanju za uštedu papira, odnosno korišćenje elektronskih računa umesto papirnih, kao i aktivnosti koje se tiču pravilnog odlaganja zastarele i pokvarene elektronske opreme i telefona. Projekti u godini Pokrećemo pokretače je krovni program Društva koji osnažuje institucije i pojedince da u svom okruženju pokreću promene i motivišu druge da krenu tim putem. Kroz pojedinačne projekte Stvaramo znanje, mts app konkurs, mts startap ubrzanje, kompanija ulaže u sve pokretače novih i boljih društvenih promena jer veruje da stabilna podrška na samom početku može da bude presudna za njihov dalji razvoj. Društvo sarađuje sa organizacijom Startit i sa njom

69 deli zajednički cilj - da do godine bude obučeno mladih ljudi, IT stručnjaka koji će ostati da rade i žive u Srbiji. Kao nosilac kampanje Pokrećemo pokretače je izabran Miloš Milisavljević, jedan od osnivača kompanije Strawberry energy čiji proizvodi - solarne klupe krase mnogobrojne svetske prestonice. Stvaramo znanje podrška za najmlađe pokretače. U okviru projekta donirana je informatička oprema i opremljeno je 20 informatičkih kabineta u 20 osnovnih škola. mts app konkurs i regionalni app izazov pokrećemo talentovane mlade programere Telekom Srbija od organizuje mts app konkurs za izradu aplikacija za mobilne uređaje, s ciljem da podstakne razvoj preduzetničkog duha učenika gimnazija, IT odeljenja. Mts app konkurs, uvršten je u selekciju evropske organizacije za društvenu odgovornost - CSR Europe. Od godine konkurs se pod istim uslovima realizuje i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, u organizaciji Mtel Banja Luka i mtel Podgorica, a februara u Beogradu je održan Regionalni APP izazov. mts startap ubrzanje i m:tel Playground-programi za pokretače novih biznisa Kompanija Telekom Srbija se među prvima uključila u izgradnju startap ekosistema. Društvo je strateški partner sa organizacijom Startit u vezi sa ciljevima vezanim za dugoročnu promociju tehnološkog preduzetništva i dodatne edukacije u oblasti preduzetništva i novih znanja i veština u oblasti IT-a. Učesnici programa su osnivači startapova u ranoj fazi, polaznici tromesečnog kursa Startap akademija, edukativnog programa organizacije Startit. Za najbolje rešenje dodeljuje se novčana nagrada od evra. Mtel Banja Luka je realizovala IT razvojnu platformu pod nazivom m:tel Playground s ciljem doprinosa razvoju lokalne IT zajednice sa savremenim ICT trendovima. Playground će na jednom virtuelnom prostoru okupljati talente - kreativce, dizajnere, programere, akademce, biznis partnere i sve one zainteresovane za tehnološko preduzetništvo. Pokrenuta je i startup akademija pod nazivom m:tel Playground izazov. Podrška obrazovanju Telekom Srbija neguje čvrste veze sa zajednicom u kojoj posluje, a jedna od tih je i organizacija Dostignuća mladih u Srbiji koja kroz projekat Poslovni izazov podstiče srednjoškolce da razvijaju svoje poslovne ideje i razmišljaju kao budući preduzetnici. Tokom Društvo je podržalo nacionalno finale takmičenja Poslovni izazov, kao i održavanje regionalnog takmičenja pod nazivom Poslovni izazov zapadnog Balkana na kojima su izabrani učenički timovi sa najboljom preduzetničkom idejom. Društvo tradicionalno sarađuje sa Matematičkom gimnazijom u Beogradu, u razvoju mladih talenata i omogućava održavanje Letnjeg matematičkog kampa u Šapcu i Tulbi kod Požarevca. Tokom godine ostvarena je saradnja sa udruženjem studenata BEST na projektu Artificial Intelligence BattleGround - AIBG Belgrade, prvom programerskom takmičenju koje se bavi veštačkom inteligencijom. Društvo podržava Regionalni centar za talente kao i Fondaciju Petlja na projektu izrade edukativnih i interaktivnih materijala za učenje programiranja u višim razredima osnovnih škola. U okviru saradnje sa Društvom matematičara Srbije, omogućeno je učešće tima Srbije na informatičkom turniru Džon Atanasov u Bugarskoj. U prenosu znanja i iskustva učestvuju i zaposleni u kompaniji, kao mentori srednjoškolcima i studentima, ali i kao predavači u okviru Akademije poslovnih veština - jednom od projekata Foruma za odgovorno poslovanje koji okuplja društveno odgovorne kompanije u Srbiji

70 Mtel Banja Luka je nastavio tradicionalnu saradnju sa elektrotehničkim fakultetima u BiH. Osma generacija studenata koji su postali stipendisti kompanije Mtel, promovisana je tokom godine, a nastavljena je i saradnja sa Udruženjem na međunarodnoj razmeni studenata. mtel Podgorica je nastavio da pruža podršku različitim edukativnim projektima. Nastavljena je podrška projektu Fabrika znanja, koji se iz godine u godinu održava u okviru Otvorenih dana nauke čime se pruža šansu studentima i đacima da se upoznaju sa novinama iz IT oblasti. Pomognuti su različiti projekti nevladinog sektora, kakav je Digitalni samit u organizaciji Asocijacije menadžera Crne Gore. Ulaganje u zajednicu, zdravstvo i socijalnu zaštitu Tokom obezbeđena su sredstva za nabavku opreme zdravstvenim ustanovama: Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Domu zdravlja u Sopotu, Domu zdravlja dr Simo Milošević u Beogradu, Domu zdravlja Vračar, Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Telekom Srbija je podržao kampanju Niste sami kroz seriju tribina u nekoliko gradova u zemlji i ukazao na važnost socijalizacije mladih ljudi sa psihičkim problemima i invaliditetom. Društvo je obezbedilo potrebnu telekomunikacionu infrastrukturu i besplatne servise za funkcionisanje BELhospice dnevnog centra čija je misija da pruži sveobuhvatnu pomoć i specijalizovane usluge onkološkim pacijentima kao i podršku članovima njihovih porodica. Društvo je pomoglo humanitarnoj organizaciji Prijatelj u nevolji, Centru za popularizaciju ekologije Ekosfera a nastavljeno je i sa podrškom udruženju LiceUlice. Kompanija je obezbedila besplatan internet u domovima za decu sa posebnim potrebama. Podršku Društva dobili su i Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, Centar za socijalni rad Užice i Centar za unapređenje društva za projekat Družimo se i učimo zajedno. Mtel Banja luka je obezbedio brojne donacije: za izgradnju Kongresnog centra u Banjaluci, za Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Banjaluci, za nabavku uređaja za robotski asistiranu rehabilitaciju dece sa poremećajima kretanja. Dao je podršku Međunarodnom danu osoba sa Daunovim sindromom, Međunarodnom danu osoba sa autizmom, Danu prevremeno rođenih beba. Podržan je i rad Plavog telefona, linije za pomoć deci u kriznim situacijama, i obeležavanje Dana sigurnijeg interneta u BiH. mtel Podgorica je u godini donirao milion evra u projekat Telemedicina, što je najveća donacija svih vremena u Crnoj Gori. Podržan je projekat Prava priča, specijalizovana edukativna kampanja o prevenciji kao o glavnom načinu borbe protiv raka dojke. Podrška kulturi osnov za napredak svakog društva Društvo i Zadužbina Ilije M. Kolarca nastavili su dugogodišnju saradnju na programu Kolarac - Tvoj svet muzike u okviru kog su u Beogradu gostovala značajna imena svetske muzičke scene. Društvo tradicionalno podržava kulturnu manifestaciju Nušićevi dani u Smederevu, Dečji oktobarski salon i Zmajeve dečje igre. Pod pokroviteljstvom društva održana je i izložba 100 žena minijatura čiji je cilj aktivno očuvanje tradicionalnog nasleđa u Srbiji Narodnoj biblioteci u Zrenjaninu obezbeđeni su tablet računari za nagrađene učenike dečje manifestacije Pesnička štafeta. Uz podršku Društva otvorena je i izložba Milena Pavlović Barili u Domu Jevrema Grujića. Kompanija je nastavila saradnju sa Odsekom za nove medije na Fakultetu likovnih umetnosti dodelivši nagradu Telekoma Srbija studentu Pavlu Banoviću za najbolji rad na tom Odseku Mtel Banja Luka tradicionalno sarađuje sa Narodnim pozorištem RS, Gradskim pozorištem Jazavac, Kulturnim centrom Banski dvor, Muzejom RS, Muzejom savremene umetnosti. Mtel je ulagao u kulturne manifestacije: Dani Vlade S. Miloševića u Banjaluci, Đurđevdanskog festivala, Banjalučkog bijenala i brojne festivale i koncerte

71 mtel Podgorica je bio sponzor više festivala: Godišnji Sea Dance festivala u Buljaricama, Džad film festa u Podgorici, kao i regionalni poznatog Bedem festa u Nikšiću. Kulturna sreda Svaka sreda u godini na mts Facebook profilu bila je posvećena kulturi kroz postove i fotografije a podeljeno je više od 250 karata za pozorišta, koncerte, kao i 43 knjige o istoriji i 10 grafika. Sport i mladi Matično društvo pokazuje svoju posvećenost mladima i kada je reč o sportu. Ističe se saradnja sa Pokretom za žensku košarku Marina Maljković na projektu besplatne škole košarke za devojčice u Beogradu i u nekoliko gradova u Srbiji, kao i organizovanjem košarkaškog turnira i izdavanjem Organizatora planera aktivnosti. Društvo je podržalo i majsko peto sportsko okupljanje dece i njihovih porodica u brojnim sportskim veštinama, koje organizuje Pravoslavno sportsko društvo Sveta Srbija. pod nazivom Sportsko sabranje Svete Srbije. Mtel Banja Luka je u godini podržao broje manifestacije: održavanje m:tel polumaratona 2018, 12. biciklističke trke Beograd-Banjaluka, međunarodni plivački miting Banja Luka Open 2018 i Svetski kup u kajaku i kanuu na divljim vodama Banja Luka-Vrbas 2018, Međunarodni teniski turnir ATP Challenger Srpska Open u Banjaluci, kao i teniski turnir m:tel Open u Prijedoru. Pored toga, podržani su i Dani zime na Kozari, Zimska avantura na Jahorini Trka poznatih ljubitelja Jahorine, ali i Pecka Outdoor Festival mtel Podgorica je finansijski podržao različite sportove: od košarke, preko vaterpola i fudbala do karatea. Nastavljena je podrška Košarkaškom savezu Crne Gore, FK Budućnost i KK Mornar. Društvo je doniralo sredstva FK Ribnica, FK Bokelj i mnogim drugim lokalnim i regionalnim klubovima. Nagrade i članstva Kao član lokalne kancelarije Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, društvo Telekom Srbija se obavezalo da svoje delatnosti usaglasi sa deset univerzalnih principa iz oblasti ljudskih prava, rada, zaštite okoline i anti-korupcije u cilju izgradnje socijalno odgovornog poslovanja i tržišta koje uključuje sve relevantne društvene činioce u promovisanju ciljeva održivog razvoja u okviru Agende Pored toga, Telekom Srbija je član Foruma za odgovorno poslovanje koji promoviše kompanije koje podstiču razvoj društveno odgovornog poslovanja i uspostavljanje trajnih i stabilnih društveno odgovornih praksi u poslovnom sektoru. Dobitnik je više odlikovanja, nagrada i zahvalnica: Najvišeg odlikovanja Srpske pravoslavne crkve, Ordena Svetog Save prvog stepena, za kontinuirano učešće u aktivnostima Sprske pravoslavne crkve. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Društvu Svetosavsku nagradu za izuzetan doprinos i kontinuirano ulaganje na polju obrazovanja koji su ostvareni tokom godine. Nagrade za humanitarni rad kompaniji dodelio je magazin Diplomacy & Commerce za njene filantropske aktivnosti u toku godine. zahvalnice Ministarstva kulture zbog podrške koju kompanija pruža institucijama i pojedincima u procesu digitalizacije u oblastima umetnosti i kulture. Mtel Banja Luka je u godini dobitnik nagrade za doprinos razvoju korporativne društvene odgovornosti Privredne komore RS, u okviru 15. manifestacije Izbor najuspešnijih u privredi RS. Dobitnik je priznanja za doprinos unapređenju bezbednosti saobraćaja i rada Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srpske povodom partnerstva u kampanji Budi pametniji od telefona. Ne koristi telefon dok voziš!, kao i zahvalnice institucija i humanitarnih udruženja za podršku i pomoć u realizaciji njihovih aktivnosti i projekata

72 13 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

73 13. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ TELEKOM SRBIJA GRUPE Tabela br. 17. Konsolidovani bilans uspeha U milionima RSD % rasta Poslovni prihodi ,40% Fiksna telefonija ,80% Mobilna telefonija ,50% Maloprodaja interneta ,50% Multimedija ,30% ICT usluge ,30% Ostali poslovni prihodi ,10% Poslovni rashodi ,40% Troškovi zarada i naknada zarada ,40% Troškovi operatora ,90% Troškovi materijala i održavanja ,00% Troškovi amortizacije ,00% Troškovi zakupa ,10% Ostali poslovni rashodi ,70% EBIT ,00% Stopa EBIT 12,2% 9,6% - EBITDA ,20% Stopa EBITDA 33,8% 30,9% - Finansijski (rashodi)/prihodi, neto Učešće u gubitku pridruženih društava Porez na dobit, neto ,00% Neto dobit ,30% Stopa neto dobiti 11,9% 8,7% - U godini ostvareni su ukupni poslovni prihodi u iznosu od 125,5 milijardi dinara i viši su za 1% u odnosu na godinu. U istom periodu poslovni rashodi su porasli za 4% i iznose 113,4 milijarde dinara. EBIT iznosi 12,1 milijardu dinara (pad za 20%) sa maržom od 9,6% i EBITDA 38,8 milijardi dinara (pad za 7%) sa maržom od 30,9%. Finansijski rashodi, neto, iznose 135 miliona dinara, dok su u godini finansijski prihodi, neto, iznosili 1,4 milijarde dinara. Pozitivne kursne razlike, neto, su niže za 1,3 milijarde dinara u odnosu na godinu. Neto dobit iznosi 10,9 milijardi dinara (niža je za 26%) sa stopom od 8,7%. Poslovni prihodi rastu za 1,8 milijardi dinara. Prihodi mobilne telefonije rastu za 2,1 milijardu dinara i iznose 62,2 milijarde dinara. Priznati prihodi od prodaje uređaja u paketu uz ugovornu obavezu rastu usled primene MSFI 15. Prihodi od interkonekcije su niži za 9%, prepaid za 4%, postpaid usluga za 1% kao i roaminga za 22%. Multimedija raste za 1,5 milijardi dinara (13%), maloprodaja interneta i ICT usluge za 618 miliona dinara (5%) i 303 miliona dinara (55%), respektivno

74 S druge strane, prihodi fiksne telefonije opadaju za 4,6 milijardi dinara i iznose 31,1 milijardu dinara. Pad su najvećim delom uslovili niži prihodi od saobraćaja (18%) i mesečnih naknada (8%). Poslovni rashodi rastu za 4,8 milijardi dinara. Troškovi zarada i naknada zarada rastu za 3,7 milijardi dinara (17%), uglavnom zbog troškova otpremnina za dobrovoljni odlazak zaposlenih u Matičnom preduzeću. Troškovi materijala i održavanja rastu za 1,3 milijarde dinara najvećim delom usled troškova prodatih telefona i uređaja u okviru paketa (rast za 9%). Takođe, rastu rashodi po osnovu učešća u konzorcijumima Matičnog preduzeća za 730 miliona dinara, kao i troškovi kupljenih sadržaja za 692 miliona dinara. S druge strane, troškovi operatora opadaju za 1,8 milijardi dinara uglavnom usled nižih troškova mobilne i fiksne interkonekcije. Tabela br. 18. konsolidovani bilans stanja Telekom Srbija Grupe U milionima RSD % rasta STALNA SREDSTVA ,20% Nematerijalna ulaganja i goodwill ,20% Nekretnine, postrojenja i oprema i avansi ,10% Ostalo ,40% OBRTNA SREDSTVA ,40% Zalihe ,30% Potraživanja i ostala obrtna sredstva ,90% Ugovorna imovina Gotovina i gotovinski ekvivalenti ,40% Ostalo ,40% UKUPNA AKTIVA ,50% UKUPAN KAPITAL ,80% Kapital vlasnika ,40% Učešća bez prava kontrole ,20% DUGOROČNE OBAVEZE ,20% Dugoročni krediti ,70% Ostalo ,90% TEKUĆE OBAVEZE ,70% Tekuća dospeća dugoročnih kredita i kratkoročni krediti ,50% Obaveze iz poslovanja ,00% Ugovorne obaveze Ostale kratkoročne obaveze ,70% UKUPNA PASIVA ,50% Tabela br. 19. Konsolidovani tokovi gotovine Telekom Srbija Grupe U milionima RSD % rasta Dobit pre oporezivanja ,70% Usaglašavanje dobiti ,80% Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ,70% Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja ,60% Neto priliv/(odliv) gotovine iz aktivnosti finansiranja Neto priliv gotovine i gotovinskih ekvivalenata Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine ,00% Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju godine ,40%

75 Tabela br. 20. Racio analiza konsolidovanih rezultata poslovanja U milionima RSD % rasta Ukupan dug ,10% Neto dug ,40% Neto dug/ebitda 1,15 2,35 104,30% Ukupne obaveze/ebitda 2,23 3,92 75,80% Koeficijent zaduženosti 22,4% 34,7% - Rigorozni racio likvidnosti 0,74 0,82 10,80% FINANSIJSKI IZVEŠTAJI MATIČNOG DRUŠTVA Tabela br. 21. Bilans uspeha U milionima RSD % rasta Poslovni prihodi ,60% Fiksna telefonija ,00% Mobilna telefonija ,70% Maloprodaja interneta ,90% Multimedija ,80% ICT usluge ,20% Ostali poslovni prihodi ,80% Poslovni rashodi ,10% Troškovi zarada i naknada zarada ,00% Troškovi operatora ,60% Troškovi materijala i održavanja ,30% Troškovi amortizacije ,40% Troškovi zakupa ,50% Ostali poslovni rashodi ,30% EBIT ,20% Stopa EBIT 13,9% 10,1% - EBITDA ,60% Stopa EBITDA 32,2% 28,0% - Finansijski prihodi, neto ,30% Porez na dobit, neto ,20% Neto dobit ,10% Stopa neto dobiti 16,5% 11,5% - Poslovni prihodi u godini iznose 88,7 milijardi dinara i rastu za 1% u odnosu na godinu. Poslovni rashodi rastu za 5% i iznose 79,8 milijardi dinara. Brži rast poslovnih rashoda u odnosu na poslovne prihode je uticao na niže EBIT i EBITDA. EBIT iznosi 8,9 milijardi dinara (pad za 27%) sa maržom od 10,1%. EBITDA iznosi 24,9 milijardi dinara (pad za 13%) sa maržom od 28%. Finansijski prihodi, neto, iznose 2 milijarde dinara i niži su za 47% u odnosu na godinu

76 Neto dobit iznosi 10,2 milijarde dinara (niža je za 30%) sa stopom od 11,5%. Poslovni prihodi rastu za 0,5 milijarde dinara. Prihodi mobilne telefonije rastu za 1,9 milijardi dinara i iznose 43,3 milijarde dinara. Efekti primene MSFI 15 uticali na rast priznatih prihoda od prodaje uređaja u paketu uz ugovornu obavezu. Postpaid usluge opadaju za 782 miliona dinara, prepaid je niži za 729 miliona dinara i interkonekcija za 540 miliona dinara. Prihodi multimedije rastu za 267 miliona dinara i dostižu iznos od 4,9 milijardi dinara. Prihodi od ICT usluga rastu za 229 miliona dinara i iznose 518 miliona dinara. Maloprodaja interneta raste za 83 miliona dinara i iznosi 9,5 milijardi dinara. Prihodi fiksne telefonije opadaju za 2,7 milijardi dinara i iznose 27,2 milijarde dinara. Pad je najvećim delom uslovljen nižim prihodima od saobraćaja i mesečnih naknada. Poslovni rashodi rastu za 3,9 milijardi dinara. Troškovi zarada i naknada zarada rastu za 3,3 milijarde dinara najvećim delom zbog troškova otpremnina za dobrovoljni odlazak zaposlenih. Troškovi materijala i održavanja rastu za 924 miliona dinara, najvećim delom usled viših troškova prodatih telefona i uređaja. U okviru ostalih poslovnih rashoda rastu rashodi po osnovu učešća u konzorcijumu za 800 miliona dinara, dok troškovi kupljenih sadržaja rastu za 338 miliona dinara delom zbog većeg broja IPTV korisnika. Troškovi operatora opadaju za 1,4 milijarde dinara uglavnom usled kontinuiranog pada cena terminacije u mobilnu mrežu. Tabela br. 22. Bilans stanja U milionima RSD % rasta STALNA SREDSTVA ,80% Nematerijalna ulaganja ,00% Nekretnine, postrojenja i oprema i avansi ,00% Ostalo ,70% OBRTNA SREDSTVA ,20% Zalihe ,00% Potraživanja i ostala obrtna sredstva ,80% Ugovorna imovina Gotovina i gotovinski ekvivalenti ,90% Ostalo ,70% UKUPNA AKTIVA ,90% KAPITAL ,20% DUGOROČNE OBAVEZE ,00% Dugoročni krediti ,30% Ostalo ,90% TEKUĆE OBAVEZE ,50% Tekuća dospeća dugoročnih kredita ,10% Obaveze iz poslovanja ,00% Ugovorne obaveze Ostale kratkoročne obaveze ,00% UKUPNA PASIVA ,90%

77 Tabela br. 23. Tokovi gotovine U milionima RSD % rasta Dobit pre oporezivanja ,90% Usaglašavanje dobiti ,10% Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ,00% Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja ,20% Neto priliv/(odliv) gotovine iz aktivnosti finansiranja Neto priliv gotovine i gotovinskih ekvivalenata Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine ,20% Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju godine ,90% U julu godine isplaćene su dividende akcionarima iz dobiti za godinu u iznosu od 8,1 milijardu dinara. Dividende od zavisnih pravnih lica Mtel Banja Luka i Telus iznose 2,2 milijarde dinara i 25 miliona dinara, respektivno. Tabela br. 24: Racio analiza U milionima RSD % rasta Ukupan dug ,20% Neto dug ,10% Neto dug/ebitda 1,12 2,55 127,70% Ukupne obaveze/ebitda 2,02 4,1 103,00% Koeficijent zaduženosti 19,0% 30,9% - Rigorozni racio likvidnosti 0,64 0,68 6,30% Rast koeficijenta zaduženosti na dan 31. decembra godine uslovljen je porastom kreditnih obaveza Grupe

78 14 UPRAVLJANJE RIZICIMA

79 14. UPRAVLJANJE RIZICIMA Grupa je u svom redovnom poslovanju u različitoj meri izložena i određenim finansijskim rizicima: Tržišni rizici, koji obuhvataju: o rizike od promene kursa stranih valuta o rizike od promena visine tržišnih kamatnih stopa o rizike od promena cena usluga rizici likvidnosti; kreditni rizici; i rizici kapitala. Tabela br. 25. Vrste finansijskih rizika sa bližim opisima Opis rizika Tržišni rizik je rizik od promena tržišnih cena, kao što su devizni kursevi, kamatne stope i cene instrumenata kapitala, koje mogu imati negativan efekat na prihode Grupe ili vrednost njenih finansijskih intrumenata. Cilj upravljanja tržišnim rizikom je kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara uz ostvarenje optimalnog prinosa. Grupa je izložena riziku od promene kursa stranih valuta, prvenstveno eura. Grupa je izložena rizicima koji kroz efekte promene visine tržišnih kamatnih stopa deluju na njegovu finansijsku poziciju, rezultate poslovanja i tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa uglavnom proističe iz dugoročnih kredita od banaka i dobavljača sa varijabilnom kamatnom stopom, koja je vezana za Euribor uvećana za maržu dok su depoziti uglavnom sa fiksnom kamatnom stopom. Grupa je izložena rizicima od promene cena usluga jer postoji obaveza kontrole cena za tržišta na kojima je Društvo proglašeno za operatora sa ZTS. Grupa se suočava sa intezivnom konkurencijom u oblasti mobilne telefonije, interneta i multimedije, kao i pojavom operatera u oblasti fiksne telefonije. Upravljanje rizicima Upravljanje rizicima u Grupi je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsku poziciju i poslovanje u uslovima nepredvidivosti finansijskih tržišta i definisano je finansijskim i računovodstvenim politikama pojedinačnih društava usvojenim od strane nadležnih organa upravljanja. Ustanovljena je politika upravljanja rizikom u odnosu na njegovu funkcionalnu valutu putem hedžing transakcija. To ne obuhvata derivate, zbog čega se u ovim okolnostima ne primenjuje računovodstvo hedžinga. Vrši se analiza izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranja, pre svega za dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatanosnu poziciju. Grupa nastoji da smanji izloženost ovom riziku uvođenjem raznovrsnih usluga i unapređenjem kvaliteta pruženih usluga. Pored toga prisutna je i diverzifikacija usluga grupe, s obzirom na to da su u njemu i članice iz drugih oblasti poslovanja (Telus i mts banka)

80 Opis rizika Rizik likvidnosti predstavlja rizik da Grupa neće biti u stanju da izmiri svoje finansijske obaveze po njihovom dospeću u novcu ili drugim finansijskim sredstvima. Pristup upravljanju rizikom likvidnosti ima za cilj da se uvek obezbedi, u meri u kojoj je to moguće, adekvatna likvidnost za izmirenje obaveza po njihovom dospeću, kako pod uobičajenim tako i pod vanrednim okolnostima, bez nastanka neprihvatljivih gubitaka ili rizika od narušavanja reputacije Grupe. Kreditni rizik je rizik od finanijskog gubitka za Grupu u slučaju da kupac ili druga strana kod finansijskog instrumenta ne ispuni svoje obaveze. Izloženost kreditnom riziku je primarno ustanovljena pojedinačnim karakteristikama svakog kupca. Ne postoji značajna koncentracija rizika budući da je prisutna široka baza nepovezanih kupaca sa pojedinačno malim obavezama. Rizik kapitala. Cilj upravljanja kapitalom je zadržavanje sposobnosti nastavljanja poslovanja u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi se očuvala optimalna struktura kapitala sa ciljem da se smanje troškovi kapitala, a akcionarima obezbede dividende. Upravljanje rizicima U cilju upravljanja rizikom likvidnosti, usvojene finansijske politike kojom su definisani uslovi plaćanja, maksimalni iznos avansnog plaćanja isporučiocima opreme i izvođačima radova, grejs period i dužina otplate dela nabavke koji se otplaćuje na kredit, i to u zavisnosti od vrednosti i vrste ugovorene obaveze. Grupa prati očekivane novčane prilive od naplate potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja, zajedno sa očekivanim novčanim odlivima po osnovu plaćanja obaveza prema dobavljačima i ostalih obaveza. Konsolidovani finansijski izveštaji pokazuju da grupa kontinuirano posluje sa neto dobitkom, odnosno da se na konsolidovanom nivou ostvaruje dovoljno novčanih priliva iz poslovnih aktivnosti i blagovremeno izmiruju obaveze. Kreditnim rizikom se upravlja preduzimanjem odgovarajućih mera i aktivnosti, kao što su procena rizika klijenta, praćenje poslovanja klijenta i njegovog finansijskog stanja, kao i upravljanje potraživanjima i nenaplativim potraživanjima. U slučaju neispunjavanja obaveza, vrši se obustava daljeg pružanja usluga klijentu, preduzimaju se i druge mere: reprogramiranje dugovanja, pokretanje sudskog postupka, vansudsko poravnanje i slično. Grupa razmatra sledeće opcije: korekcija isplate dividendi akcionarima, vraćanje kapitala akcionarima, izdavanje novih akcija ili prodaja sredstava kako bi se smanjila dugovanja. Strategija upravljanjem kapitalom je nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu

81