Upravljanje otpadom

Транскрипт

1

2 Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно потрошача, нису за даље коришћење и морају се одбацити. Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става друштва према отпаду. Он се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље, кога је пратила реална опасност од исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине.

3 Подела отпада Отпад се дели на више начина: Према месту настанка Према токсичности Према саставу

4

5 Опасан отпад Отпад који има бар једно од својстава које га чине опасним (експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне супстанце, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и екотоксичне карактеристике), као и амбалажа у којој је био или јесте спакован опасан отпад. Неопасан отпад Отпад који нема карактеристике опасног отпада. Инертни отпад Отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује.

6 Комунални отпад Отпад из домаћинстава (кућни отпад) и комерцијални отпад, односно отпад који се сакупља са одређене територијалне целине, најчешће општине, у складу са прописима и плановима општине. Кућни отпад Отпад из домаћинстава који се свакодневно сакупља, као и посебно сакупљен опасан отпад из домаћинстава, кабасти отпад, баштенски отпад и сл. Комерцијални отпад Отпад који настаје у предузећима, установама и другим институцијама које се у целини или делимично баве трговином, услугама, канцеларијским пословима, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из домаћинства и индустријског отпада.

7 Биодеградабилни отпад Отпад који је погодан за анаеробну или аеробну разградњу, као што су храна и баштенски отпад и папир, и картон. Амбалажни отпад Свака амбалажа или амбалажни материјал који не може да се искористи у првобитне сврхе, изузев отпада насталог у процесу производње амбалаже. Индустријски отпад Отпад из било које индустрије или са локације на којој се налази индустрија, oсим отпада из рудника и каменолома.

8 PROIZVOĐAČ OTPADA definisan je kao privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.

9 Управљање отпадом представља спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, и одлагања отпада, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после затварања.

10 Upravljanje otpadom se vrši na način kojim se obezbeďuje najmanji rizik po ugroţavanje zdravlja i ţivota ljudi i ţivotne sredine kontrolom i merama smanjenja: zagaďenja vode, vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i ţivotinjski svet; opasnosti od nastajanja udesa, poţara ili eksplozije; negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih mirisa. ProizvoĎač otpada duţan je da: - sačini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovoďenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada (član 26 Zakona o upravljanju otpadom"sl. glasnik RS", br. 36/2009).

11 Концепт хијерархије управљања отпадом указује на кључне активности у управљању отпадом. Најефективније и најефикасније решење за животну средину је смањење стварања отпада тј. минимизирање. Tамо где смањење није практично применљиво, производи и материјали могу бити искориштени поново, било за исту или за другу намену (поновна употреба). Уколико та могућност не постоји, отпад се може даље искористити кроз рециклажу или компостирање или кроз добијање енергије. Само ако ни једна од поменутих опција не даје одговарајуће решење отпад треба одложити на депонију. Циљ хијерархије управљања отпадом је да извуче максималну практичну корист од производа, а да притом генерише минималну количину отпада.

12 Циљ управљања отпадом (Закон о управљању отпадом, члан 2.) је да се обезбеде и осигурају услови за: -Управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна средина -Превенцију настајања отпада, посебно развојем чистих технологија и рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину -Поновно коришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из отпада и коришћење отпада као енергента -Развој поступака и метода за одлагање отпада -Санацију неуређених одлагалишта отпада -Праћење стања постојећих и новоформираних одлагалишта отпада -Развијање свести о управљању отпадом

13 PROIZVOĐAČ OTPADA KOJI GODIŠNJE GENERIŠE VIŠE OD 100 T NEOPASNOG OTPADA ILI VIŠE OD 200 KILOGRAMA OPASNOG OTPADA, DUŢAN JE DA: napravi plan upravljanja otpadom obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom; sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana skladišti otpad na način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu preda otpad licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaţe odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom omogući nadleţnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.

14 Plan upravljanja otpadom Svrha izrade plana upravljanja otpadom na predmetnoj lokaciji je prikaz tokova otpada od njegovog nastanka, trenutnog zbrinjavanja i konačnog odlaganja, na način najmanjeg mogućeg negativnog uticaja na okolinu. Planom se posebno regulišu sledeće aktivnosti: - načini i procedure upravljanja otpadom (otpadna ulja i maziva), - zaštita okoline od ispuštanja ili nekontroliranog odlaganja otpada. Plan upravljanja otpadom prema navedenom članu Zakona treba da sadrži: -dokumentaciju o otpadu koji proizvodi preduzeće (poreklo, vrste otpada u skladu sa listom otpada, sastav, količina) -mere koje se trebaju preduzeti radi sprečavanja proizvodnje otpada, posebno kada se radi o opasnom otpadu; -odvajanje otpada, posebno opasnog otpada od druge vrste otpada i od otpada koji će se ponovo koristiti -odlaganje otpada na deponiji -metode tretmana i/ili odlaganja.

15 Obaveza izrade plana upravljanja otpadom utvrďena je Zakonom o upravljanju otpadom ( Sluţbeni glasnik RS broj 36/09 i 88/2010) za sva preduzeća koja na godišnjem nivou generišu preko 200 kg opasnog otpada ili 100 tona neopasnog otpada. Pored navedenog, a u skladu sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ( Sluţbeni glasnik RS broj 135/04), izrada navedenog dokumenta je obavezna i za sva preduzeća koja svojim kapacitetom spadaju u ona koja moraju ishodovati integrisanu dozvolu. Dokument plan upravljanja otpadom je sastavni deo dokumentacije koja se prilaţe uz Zahtev za dobijanje integrisane dozvole. Cilj izrade plana je identifikacija otpada, ustanovljavanje tokova otpada, ustanovljavanje mera za redukciju otpada, primenu načela hijerarhijskog upravljanja otpadom,ustanovljavanje standardnih operativnih procedura (SOP) za upravljanje otpadom, kao i sprovoďenje mera zaštite ţivotne sredine i zdravlja ljudi.

16 Plan upravljanja otpadom mora biti precizan i lako razumljiv, jer je namenjen direktno zaposlenima i ugovornim stranama u oblasti upravljanja otpadom. Pored navedenog, plan mora biti sastavni deo šire Politike zaštite ţivotne sredine. Revizija ovog dokumenta vrši se svake tri godine.

17 Primer: Plan upravljanja otpadom za fabriku šećera Fabrika šećera u Senti Ovim dokumentom ureďuje se upravljanje otpadom koji se generiše iz procesa prerade šećerne repe, kao i otpadom koji nastaje na lokaciji predmetne fabrike. Navedeni dokument izraďuje se u skladu sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ( Službeni glasnik RS broj 135/04) i sastavni je deo dokumentacije koja se prilaţe uz Zahtev za dobijanje integrisane dozvole. Metodologija Plana ustanovljena je članom 15, stav 2, Zakona o upravljanju otpadom ( Sluţbeni glasnik RS broj 36/09 i 88/2010)

18 POSTUPAK UPRAVLJANJA OTPADOM Sav otpad koji generiše postrojenje za preradu šećerne repe u svim svojim fazama prerade pripada vrsti industrijskog otpada, a njegov veći deo pripada neopasnom otpadu. Jedan deo neopasnog otpada, ima vrednost sekundarne sirovine i predmet je daljeg prometovanja, dok se ostatak moţe na ekološki prihvatljiv način odlagati na sanitarne deponije komunalnog otpada. Specifičnost delatnosti proizvodnje šećera u fabrici šećera u Senti, je postojanje sopstvenih deponija laguna za odlaganje neopasnog otpada. Aktivnosti sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina vrše se na način kojim se obezbeďuje zaštita ţivotne sredine i zdravlja ljudi. ProizvoĎač, odnosno vlasnik otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije, razvrstava, klasifikuje navedeni otpad nastao njegovom delatnošću, na propisan način i čuva do predaje licu koje vrši sakupljanje i/ili licu koje vrši transport navedenog otpada, odnosno licu koje vrši njegovo skladištenje i/ili tretman. ProizvoĎač, odnosno vlasnik otpada, predaje navedeni otpad sakupljaču i/ili licu koje vrši transport, odnosno licu koje vrši skladištenje i/ili tretman navedenog otpada, sa kojim je prethodno zaključio ugovor.

19 Razvrstavanje otpada je postupak određivanja vrste otpada prema poreklu, karakteru i kategoriji otpada. Preporuka je da se razvrstavanje vrši odmah na mestu nastajanja otpada kako se ova operacija ne bi usloţnjavala na mestu privremenog skladištenja.

20 Fabrika šećera u Senti je prema svom internom inventaru, identifikovala u godini ukupno ,9 t otpada. U ukupno identifikovanoj količini otpada preovlaďuje otpad organskog porekla koji je okarakterisan kao neopasan otpad u količini od ,56 t. Karakterizaciju je izvršila ovlašćena i akreditovana laboratorija Instituta za zaštitu na radu iz Novog Sada. Ispitivanje i karakterizacija otpada, prema članu 8. Zakona o upravljanju otpadom ( Službeni glasnik RS broj 36/2009 i 88/2010) vrši se samo za opasan otpad i onaj koji po svom poreklu, sastavu i karakteristikama moţe biti opasan.

21

22

23

24

25 MERE ZA SMANJENJE PROIZVODNJE OTPADA IZ PROCESA Velike količine zemlje, trave i drugih nečistoća dopremaju se do fabrike šećera, kao deo isporuke šećerne repe. Manipulacija sa ovim neţeljenim materijalom zahteva veliku potrošnju resursa, kao što su energija i voda. Računa se da organske nečistoće (mulj od pranja repe, koren, lišće i sl.) variraju u zavisnosti od vremenskih prilika, tokom vaďenja repe i opreme koja se tom prilikom koristi. Saturacioni mulj, kao deo procesnog otpada, predstavlja visokokvalitetan sastojak za obogaćivanje zemljišta. Ukupan sadrţaj organskih materija obezbeďuje idealne uslove za mikrobiološku razgradnju i stvaranje novog proizvoda visokokvalitetnog organskog Ďubriva.

26 S obzirom da u Republici Srbiji ne postoji deponija opasnog otpada, fabrika šećera, kao generator istog, je u obavezi da ovaj otpad propisno obeleţen, privremeno skladišti na propisan način do njegovog konačnog zbrinjavanja ili eventualnog izvoza. U tehnološkom procesu koji se odvija na lokaciji fabrike šećera u Senti, nastaju navedene vrste ambalaţnog otpada, identifikovane prema karakteru: karton, papir, drvo, otpadna plastika (polietielen) NEOPASAN otpadna polipropilenska ambalaţa kontaminirana opasnim materijama i ambalaţa opasnih materija iz laboratorije OPASAN administrativni ambalaţni otpad - NEOPASAN

27 IZRADA PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM!!! Plan upravljanja otpadom duţan je da sačini proizvoďač otpada i organizuje njegovo sprovoďenje, ukoliko godišnje proizvodi više od 100t neopasnog ili više od 200kg opasnog otpada. ProizvoĎač (generator) otpada je privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada. Neopasni otpad je otpad koji nema karakteristike opasnog otpada. Opasni otpad je otpad koji ima jednu ili više opasnih karakteristika, i neophodno je, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, dodeliti mu indeksni broj, iz Kataloga otpada. ProizvoĎač otpada je, radi utvrďivanja sastava i opasnih karakteristika otpada, duţan da izvrši ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama moţe biti opasan otpad.

28 Sadržaj plana: dokumentacija o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada postupke i način razvrstavanja različitih vrsta otpada način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada mere zaštite od poţara i eksplozije mere zaštite ţivotne sredine i zdravlja ljudi Planom upravljanja otpadom svakog proizvodnog preduzeća, uspostavlja se integrisan i odrţiv sistem upravljanja otpadom, kojim se ne ugroţava ţivotna sredina i zdravlje ljudi.

29 Cilj izrade plana: identifikacija otpada ustanovljavanje tokova otpada ustanovljavanje mera za redukciju otpada primena načela hijerarhijskog upravljanja otpadom ustanovljavanje standardnih operativnih procedura za upravljanje otpadom sprovoďenje mera zaštite ţivotne sredine i zdravlja ljudi

30 У циљу превазилажења наведених проблема у Националној стратегији је приказано решење које обухвата формирање мреже 5 врста инфраструктурних објеката на подручју Србије у функцији ефикасног управљања отпадом: Врста објекта Број објеката Регионалне санитарне депоније 29 Трансфер станице 44 Рециклажни центри 17 Центри за компостирање 7 Спалионице комуналног отпада 4

31 Koncept rizika Analiza ekološkog rizika je sastavni element procesa donošenja ekoloških odluka. Donosioci ekoloških odluka moraju prvo identifikovati sve rizike i oceniti mogudnost negativnih uticaja na životnu sredinu. Na toj osnovi bide omoguden izbor najpodesnijeg pravca akcije za smanjenje rizika. Realno, ne mogu svi ekološki rizici biti eliminisani. Zbog toga je važno da donosioci ekoloških odluka odrede koliki je taj nivo rizika koji bi društvo moglo da toleriše. Neophodno je odrediti prihvatljiv nivo rizika.

32 Koncept rizika Sa stanovišta ekološke ekonomije, upravljanje ekološkim rizikom trebalo bi bazirati na analizi troškova i koristi (cost benefit analysis) sa smanjenjem ekoloških šteta. Nažalost, menadžeri su često suočeni sa nedostatkom podataka neophodnih za potpunu procenu troškova i korisiti smanjenja ekološkog rizika. Rizik se može definisati kao negativno procenjena posledica čije je ostvarenje neizvesno. Iz same definicije rizika, da bi se izbegle negativne posledice, slede dva osnovna zadatka a to su: identifikacija i procena rizika, i reagovanje na rizik.

33 Ekološki rizik je pokazatelj verovatnode nastanka gubitka života, zdravstvene i imovinske štete ili štete u životnoj sredini usled izloženosti datoj ekološkoj opasnosti. Sadržinu ekološkog rizika određuju dva osnovna elementa: ekološka opasnost, izlaganje ekološkoj opasnosti. Ekološka opasnost je izvor ekološke štete ili negativnog efekta, kao što su otrovne emisije iz fabrika ili toksične hemikalije izbačene u reku. Izlaganje ekološkoj opasnosti obuhvata vezu između izvora štete i životne sredine koja trpi uticaj.

34 Procena ekološkog rizika Procena ekološkog rizika predstavlja sistemski pristup kategorizaciji rizika izlaganja određenoj ekološkoj opasnosti, tj. Obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu ocenu rizika za životnu sredinu od aktuelnog ili potencijalnog prisustva (korišdenja) određenih zagađujudih materija. Model analize ekološkog rizika koji je predložila američka Agencija za zaštitu životne sredine obuhvata tri osnovne faze: formulisanje problema, analiza rizika, kategorizacija rizika.

35 Zakon o upravljanju otpadom Ovim zakonom ureďuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom. Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za: 1) upravljanje otpadom na način kojim se ne ugroţava zdravlje ljudi i ţivotna sredina; 2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu; 3) ponovno iskorišćenje i reciklaţu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta; 4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada; 5) sanaciju neureďenih odlagališta otpada; 6) praćenje stanja postojećih i novoformiranih odlagališta otpada; 7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

36 Upravljanje otpadom vrši se na način kojim se obezbeďuje najmanji rizik po ugroţavanje ţivota i zdravlja ljudi i ţivotne sredine, kontrolom i merama smanjenja: 1) zagaďenja voda, vazduha i zemljišta; 2) opasnosti po biljni i ţivotinjski svet; 3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili poţara; 4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti; 5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.