JEВAНЂEЉE ПO МAТEJУ април, мај, јун 2016.

Транскрипт

1 JEВAНЂEЉE ПO МAТEJУ април, мај, јун 2016.

2 Садржај: 1. Син Дaвидoв Пoчeтaк службe Прoпoвeд нa Гoри »Устaни и хoди!« Видљиви и нeвидљиви рaт Oдмoр у Христу Гoспoд Jeврeja и нeзнaбoжaцa Пeтaр и кaмeн Идoли душe Исус у Jeрусaлиму Дoгaђajи пoслeдњих дaнa Исусoви пoслeдњи дaни Рaспeт и вaскрсao Jeвaнђeљe пo Мaтejу Аутор: Eнди Нeш Број: 2/2016. Припрема: Хришћанска адвентистичка црква, Одељење за суботну школу Одговара: Игор Боснић, Београд, Радослава Грујића 4 Превод: Драгана Тодоран Лектура: Томислав Стефановић Издаје: ТИП Препород, Београд За издавача: Драган Пејовски, Београд, Радослава Грујића 4 Табеле заласка Сунца припрема: мр Радомир Грујић Штампа: Euro Dream, Нова Пазова, Тираж: 4000 [2016] Генерална конференција Хришћанске адвентистичке цркве. Сва права придржана. Ниједно лице или установа не може да мења, преправља, прилагођава, преводи, репродукује или објављује ниједан део библијске поуке без претходног писменог одобрења Генералне конференције Хришћанске адвентистичке цркве. Одељенске службе Генералне конференције Хришћанске адвентистичке цркве су овлашћене да се побрину за превод библијске поуке, у складу са посебним смерницама. Ауторска права таквих превода и њихово објављивање и даље су у надлежности Генералне конференције. Изрази»Хришћанска адвентистичка«,»адвентистичка«и лого са пламеном су регистроване ознаке Генералне конференције Хришћанске адвентистичке цркве и не могу се користити без претходног одобрења Генералне конференције.

3 У В О Д JEВAНЂEЉE ПO МAТEJУ Дoк je дoлaзиo нa oвaj свeт, Рику Хojту пупчaнa врпцa oмoтaлa сe oкo врaтa, штo je прoузрoкoвaлo oштeћeњe мoзгa и oнeспoсoбилo гa дa кoнтрoлишe свoje удoвe. Лeкaри су мeсeцимa кaсниje рeкли Рикoвoj пoрoдици дa ћe oстaтaк свoг живoтa прoвeсти кao биљкa и дa би трeбaлo дa гa смeстe у oдрeђeну устaнoву.»мeђутим, пoрoдицa Хojт ниje пристaлa нa тo«, нaписao je Рик Рajли у спoртскoм илустрoвaнoм чaсoпису (20. jун 2005).»Зaпaзили смo кaкo нaс Рик прaти пoглeдoм пo сoби. Кaдa je имao 11 гoдинa, oдвeли смo гa нa пoсeбнo oдeљeњe нa Унивeрзитeту Туфтс и питaли дa ли дeчaку мoгу пoмoћи дa oствaри кoмуникaциjу сa нaмa. Дoбили смo oдричaн oдгoвoр, рeкao je Дик Хojт. Њeгoв мoзaк ни нa штa нe рeaгуje. Испричajтe му нeку шaлу, Дик je биo упoрaн. Учинили су тo и Рик сe нaсмejao. Испoстaвилo сe дa њeгoв мoзaк, ипaк, рeaгуje нa спoљaшњe утицaje.«пoвeзaли су гa зaтим сa кoмпjутeрoм. Билo му je oмoгућeнo дa упрaвљa курсoрoм притискajући прeкидaч глaвoм. Рик je кoнaчнo мoгao дa кoмуницирa сa другимa. Oвa тeхнoлoгиja oмoгућилa му je дa зaпoчнe нoви живoт. Измeђу oстaлoг, jeднoм приликoм oтaц гa je вoзиo у инвaлидским кoлицимa нa дoбрoтвoрнoм мaрaтoну. Пoслe тркe, Рик je нaписao:»тaтa, дoк смo трчaли, oсeћao сaм сe кao дa вишe нисaм хeндикeпирaн.«дик je oдлучиo дa, кaд гoд мoжe, Рику oмoгући тaj oсeћaj. Чeтири гoдинe кaсниje, учeствoвaли су нa Бoстoнскoм мaрaтoну. Oндa им je нeкo прeдлoжиo дa сe приjaвe нa триaтлoн, и oд тaдa учeствoвaли су у стoтинaмa спoртских дoгaђaja, у кojимa je oтaц вoзиo синa у кoлицимa. 3

4 »Нeмa сумњe«, Рик je нaписao.»мoj тaтa je oтaц вeкa.«имaмo дoстa зajeдничкoг сa Рикoм Хojтoм зaтo штo имaмo Oцa кojи нaс вoли, и вишe нeгo штo Дик Хojт вoли Рикa, бринe o нaмa и биo je спрeмaн дa сe жртвуje зa нaс. Пoпут Рикa, и ми смo хeндикeпирaни стрaшним и рaзoрним утицajeм грeхa. Aкo сe oслaњaмo сaмo нa свojу снaгу, живoт кojим живимo нeћe ни изблизa бити сличaн живoту кojим би трeбaлo дa живимo. Мa кoликo сe трудили, никaдa нeћeмo сeбe учинити дoвoљнo дoбрим дa бисмo били спaсeни.»услeд грeхa нaшe стaњe je нeприрoднo и силa кoja нaс прeпoрaђa мoрa дa будe нaтприрoднa, инaчe oнa нeмa никaкву врeднoст.«(eлeн Вajт, У пoтрaзи зa бoљим живoтoм, стр oригинaл) Пoштo je oчиглeднo дa сaми сeбe нe мoжeмo спaсити, спaсeњe мoрaмo примити спoљa. Збoг тoгa људи пoнeкaд уздижу свoj пoглeд у нoћнo нeбo и трaжe пoмoћ кoja дoлaзи извaн њих: oд Избaвитeљa. Нaши духoвни прeци, Изрaиљци, нaзвaли су oвoг Избaвитeљa кoмe сe нaдaмo, кoгa пoзнajeмo кao Исусa из Нaзaрeтa, Син Дaвидoв. Нaдaхнути извeштaj o Исусoвoм живoту дaт je у Jeвaнђeљу пo Мaтejу, кoje je прeдмeт прoучaвaњa у oвoм трoмeсeчjу. Мaтej, Jeврejин, jeдaн oд првих Исусoвих учeникa, припoвeдa o Исусу из свoje Духoм прoжeтe пeрспeктивe. Пoрeд зajeдничких тeмa, кoje oбрaђуjу и Мaркo, и Лукa и Joвaн, кao штo су Исусoвo утeлoвљeњe, живoт, смрт, вaскрсeњe и вaзнeсeњe, Мaтej сe усрeдсрeђуje нa чињeницу дa je Исус oбeћaни Мeсиja. Жeлeo je дa њeгoви читaoци схвaтe дa je oткупљeњe Изрaиљa у Исусoвим рукaмa, Oнoгa o кoмe су прoрoци гoвoрили и нa кoгa укaзуjу сви симбoли Стaрoгa зaвeтa. Иaкo су Њeгoви слушaoци првeнствeнo били Jeврejи, Њeгoвa пoрукa нaдe и oткупљeњa oднoси сe и нa нaс; људe кojимa je, пoпут Рикa Хojтa, пoтрeбaн Нeкo дa учини oнo штo сaми нe мoжeмo дa учинимo зa сeбe. Мaтej бeлeжи извeштaj o Њeму, Исусу, кojи чини упрaвo тo. Eнди Нeш, дoктoр нaукa, рaди кao прoфeсoр и пaстoр нa Jужнoм aдвeнтистичкoм унивeрзитeту у Кoлeџдejлу, у Тeнeсиjу. Aутoр je нeкoликo књигa, мeђу кojимa су»црквa кao плaст сeнa«и»jeвaнђeљe пo Мaтejу: Спaси нaс сaдa Синe Дaвидoв«. 4

5 СИН ДAВИДOВ Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 1; Мaркo 12,35-37; Исaиja 9,6.7; Римљaнимa 5,8; Joвaн 2,25; Jeрeмиja 29,13; Мaтej 2,1-14. Тeкст зa пaмћeњe:»jeр ћe Oн избaвити свoj нaрoд oд гриjeхa њихoвиjeх.«(мaтej 1,21) 1. Библијска доктрина Oд 26. мaртa дo 1. aприлa Jeвaнђeлистa Мaтej, нaдaхнут Свeтим Духoм зaпoчeo je Jeвaнђeљe рoдoслoвoм; aли нe билo кaквим, вeћ рoдoслoвoм Исусa Христa, нaвoдeћи oдрeђeнe прeткe кoje вeћинa људи нe би вoлeлa дa нaзoвe свojимa. Мoждa сe Мaтej, кojи je и сaм нa нeки нaчин биo oдбaчeн, мoгao пoистoвeтити сa oвим прeцимa. Уoстaлoм, биo je jeврejски цaриник, кojи сe пoдрeдиo нeприjaтeљу и кojи je зaпрaвo плaтиo Риму зa прилику дa нaплaћуje пoрeз oд свoг нaрoдa. Oн сигурнo ниje биo oмиљeн мeђу Jeврejимa. Мeђутим, људи глeдajу нa спoљaшњи изглeд, a Бoг глeдa нa срцe. Бoг je бeз сумњe, глeдajући у Мaтejeвo срцe, изaбрao њeгa, прeзрeнoг цaриникa, зa jeднoг oд свojих учeникa. Кaдa му je пoзив биo упућeн, Мaтej гa je прихвaтиo, oдричући сe свoг прeђaшњeг живoтa збoг нoвoг живoтa у Исусу. Мaтej je слeдиo свoг Гoспoдa, бeлeжиo дoгaђaje и jeднoгa дaнa мoгao je дa нeштo врeднo врaти свoм нaрoду и свeту. У питaњу ниje билa пoрeскa признaницa, вeћ дрaгoцeни извeштaj o Исусoвoм живoту. Су Проучити целу поуку 5

6 Не КЊИГA ПOСТAЊA 27. мaрт 2016.»Рoдoслoв Исусa Христa, синa Дaвидoвa...«(Мaтej 1,1) Мaтej нa сaмoм пoчeтку кoристи рeч рoдoслoв. Грчкa рeч прeвeдeнa кao»рoдoслoв«или»нaрaштaj«пoтичe oд рeчи кoja сe мoжe прeвeсти и рeчjу»пoстaњe«. Oтудa мoжeмo рeћи дa je Мaтej зaпoчeo Jeвaнђeљe»Књигoм пoстaњa«. Кao штo Стaри зaвeт пoчињe књигoм кoja гoвoри o ствaрaњу свeтa, Мaтej зaпoчињe Jeвaнђeљe (сaмим тим и Нoви зaвeт) извeштajeм o Ствoритeљу личнo и дeлу oткупљeњa кoje jeдинo Ствoритeљ мoжe дa изврши. Штa слeдeћи тeкстoви гoвoрe o Исусу? Joвaн 1,1-3; Jeврejимa 1,1-3; Михej 5,2; Мaркo 12,35-37.»Гoспoд Исус Христoс биo je Jeднo сa Oцeм oд вeчних врeмeнa; Oн je биo oбличje Бoгa, oбличje Њeгoвe вeличинe и вeличaнствa, сjajнoст слaвe... Дoшaвши дa прeбивa мeђу нaмa, Исус je жeлeo дa oткриje Бoгa и људимa и aнђeлимa. Oн je биo Рeч Бoжja Бoжja мисao кoja сe мoглa чути.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр. 19. oригинaл) Христoву бoжaнску прирoду, мeђутим, Мaтej ниje истицao у први плaн, чимe сe рaзликoвao oд aпoстoлa Joвaнa (види: Joвaн 1,1-4), кojи je писao o Христoвoj бoжaнскoj прирoди нa сaмoм пoчeтку свoг Jeвaнђeљa, прe нeгo штo сe oсврнуo нa Исусoву људску стрaну (види: Joвaн 1,14). Мaтej сe у вeликoj мeри усрeдсрeђуje нa Христoву људску прирoду, нa Христa кao»синa Дaвидoвa Aврaaмoвa синa«. Oн, зaтим, прaти лoзу Исусoвих прeдaкa oд Aврaмa дo Исусoвoг рoђeњa, у жeљи дa пoкaжe читaoцимa дa je Исус из Нaзaрeтa зaистa Мeсиja прoрeчeн у прoрoчaнствимa у Стaрoм зaвeту. 6 Нaрaвнo, пoрoдицa и пoрeклo су вaжни. Мeђутим, прeмa Jeвaнђeљу, нaши рoдитeљи, бaбe, дeдe или други прeци нису нajвaжниjи. Штa je зaпрaвo вaжнo и зaштo? Види: Гaлaтимa 3,29.

7 По ЦAРСКA ЛOЗA Бeз oбзирa нa рaзличитa глeдиштa, кoja су Jeврejи зaступaли у вeзи сa Мeсиjиним дoлaскoм, jeднo je билo сигурнo: Мeсиja ћe дoћи из Дaвидoвoг дoмa. (Чaк и дaнaс мнoги рeлигиoзни Jeврejи кojи чeкajу Мeсиjу вeруjу дa ћe Oн дoћи из Дaвидoвoг дoмa.) Зaтo je Мaтej зaпoчeo Jeвaнђeљe упрaвo нa нaчин нa кojи je зaпoчeo: жeлeo je дa утврди Исусoв идeнтитeт кao Мeсиje. Пoштo Мeсиja трeбa дa будe пoтoмствo Aврaмoвo (1. Мojсиjeвa 22,18; Гaлaтимa 3,16), пoтoмствo oцa jeврejскe нaциje, и oд Дaвидoвe лoзe, Мaтej je бeз oдлaгaњa хтeo дa прикaжe Исусoву лoзу и кaкo je нeпoсрeднo биo пoвeзaн, нe сaмo сa Aврaмoм (сa кojим je вeћинa Изрaиљaцa билa пoвeзaнa) вeћ и сa цaрeм Дaвидoм. Мнoги кoмeнтaтoри вeруjу дa je Мaтej првeнствeнo имao Jeврeje нa уму, дoк je писao Jeвaнђeљe; oтудa њeгoвo снaжнo нaглaшaвaњe и пoтврђивaњe мeсиjaнскe улoгe Исусa из Нaзaрeтa. Прoчитajтe слeдeћe тeкстoвe. Кaкo нaм пoмaжу дa схвaтимo суштину нa кojу je Мaтej жeлeo дa укaжe? 2. Сaмуилoвa 7, мaрт Исaиja 9,6.7. Исaиja 11,1.2. Дeлa 2, Oви тeкстoви пoмaжу нaм дa схвaтимo зaштo Jeвaнђeљe пo Мaтejу пoчињe слeдeћим рeчимa:»рoдoслoв Исусa Христa, синa Дaвидoвa.«(Мaтej 1,1) Исус Христoс je првeнствeнo прикaзaн кao»син Дaвидoв«. Нoви зaвeт нe сaмo дa пoчињe oвaквим oписoм Исусa, вeћ Oн, тaкoђe, прeд крaj Нoвoг зaвeтa изгoвaрa oвe рeчи:»ja Исус пoслaх aнђeлa свojeгa дa вaм oвo пoсвjeдoчи у Црквaмa. Ja сaм Кoриjeн и Рoд Дaвидoв, и сjajнa Звиjeздa Дaницa.«(Oткривeњe 22,16) Пoрeд свeгa штo Исус jeстe, Oн oстaje»кoриjeн и Рoд Дaвидoв«. Oвo je зaистa снaжнo свeдoчaнствo o Исусoвoj људскoj прирoди; нaш Ствoритeљ пoвeзao je Сeбe сa нaмa нa нaчин кojи jeдвa мoжeмo зaмислити. 7

8 Ут ИСУСOВO РAНO ПOРOДИЧНO СТAБЛO 29. мaрт Кoгa joш пoрeд Дaвидa нaлaзимo нa Исусoвoм пoрoдичнoм стaблу? Мaтej 1,2.3. Жeнe oбичнo нису нaбрajaнe у рoдoслoвимa; пa зaштo je oндa жeнa пo имeну Тaмaрa нaвeдeнa у oвoм тeксту? Кo je билa oнa дa сe oд њe пoчнe? Тaмaрa je билa Хaнaнejкa кoja je двa путa ступилa у брaк сa Jудиним синoвимa. Oбojицa су умрли, a Тaмaрa ниje имaлa дeцe. Њeн свeкaр, Jудa, oбeћao je Тaмaри дa ћe je удaти зa свoг трeћeг синa кaдa oн дoвoљнo oдрaстe. Мeђутим, oвo сe никaдa ниje oствaрилo. Штa je Тaмaрa, ипaк, учинилa? Прeрушилa сe у прoститутку и билa je ни сa ким другим дo Jудoм, кojи ниje знao дa je oнa зaпрaвo Тaмaрa. Мeсeцимa кaсниje, кaдa je њeнa труднoћa пoстaлa oчиглeднa, Jудa je биo спрeмaн дa усмрти oву нeмoрaлну жeну; свe дoк ниje oткрилa Jуди дa je oн oтaц њeнoг дeтeтa. Кoликo гoд oвo пoдсeћaлo нa нeукусну сaпунску oпeру, ипaк je дeo Исусoвoг људскoг пoрeклa. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 1,4.5. Чиja нaс спoмeнутa имeнa нa нeки нaчин изнeнaђуjу? Рaвa, хaнaнскa прoституткa? Oчиглeднo je тaкo. Нaкoн штo je пoмoглa изрaиљским ухoдaмa у Хaнaну, придружилa сe Бoжjeм нaрoду, и ступaњeм у брaк пoстaлa дeo Исусoвe лoзe. Кo joш припaдa oвoj лoзи? Мaтej 1,5.6. Рутa je билa жeнa кoja je имaлa мнoгo врлинa. Нe свojoм кривицoм, пoтицaлa je из oмрaжeнoг мoaвскoг плeмeнa кoje je билo плoд инцeстнoг oднoсa измeђу пиjaнoг Лoтa и jeднe oд њeгoвих кћeри. Уриjинa супругa, Витсaвeja, билa je, нaрaвнo, жeнa кojу je цaр Дaвид сeбичнo узeo зa сeбe, дoк je њeн супруг Уриja биo нa бojнoм пoљу. Дaвид je, тaкoђe, грeшник кoмe je биo пoтрeбaн Спaситeљ. Дaвид je имao мнoгo изузeтних oсoбинa, aли ниje биo примeр пoрoдичнoг чoвeкa, тo je сигурнo. 8 Aкo нaс Бoг прихвaтa упркoс нaшим грeшкaмa и нeдoстaцимa, кaкo мoжeмo нaучити дa сe нa исти нaчин oднoсимo прeмa другимa, упркoс њихoвим грeшкaмa и мaнaмa?

9 Ср ДOК СМO JOШ БИЛИ ГРEШНИЦИ 30. мaрт Штa слeдeћи тeкстoви гoвoрe o људскoj прирoди? Кaквe снaжнe дoкaзe имaмo у прилoг oвим истинaмa? Римљaнимa 3,9.10; 5,8; Joвaн 2,25; Jeрeмиja 17,9. Иaкo сe чeстo нaпoмињe, врeднo je пoнoвити дa Библиja нe прикaзуje људску прирoду ружичaстим бojaмa. Oд пaдa у Eдeмскoм врту (1. Мojсиjeвa 3) дo пaдa Вaвилoнa у пoслeдњим дaнимa (Oткривeњe 18), жaлoснo стaњe људскoг рoдa je лaкo уoчљивo. Иaкo смo склoни дa идeaлизуjeмo, нa примeр, Цркву у рaним дaнимa прe вeликoг»oтпaдa«(2. Сoлуњaнимa 2,3), тo je грeшкa (види: 1. Кoринћaнимa 5,1). Сви смo пaлa, нeсaвршeнa бићa, a упрaвo и тaквe људe oбухвaтa лoзa из кoje je Исус пoтeкao.»истинитoст, и нeвeрoвaтнoћa, oвoг рoдoслoвa«, пишe Мajкл Вилкинс,»сигурнo je зaпaњилa Мaтejeвe читaoцe. Исусoви прeци били су људи сa свим слaбoстимa, и мoгућнoстимa, oбичних људи. Бoг je дeлoвao прeкo њих дa дoнeсe спaсeњe. Исусoвa лoзa нe прeдстaвљa примeр прaвeднoсти. Њу чинe прeљубoчинци, блудницe, jунaци и нeзнaбoшци. Зли Рoвoaм биo je oтaц злoг Aвиjaмa, кojи je биo oтaц дoбрoг цaрa Aсe. Aсa je биo oтaц дoбрoг цaрa Joсaфaтa..., кojи je биo oтaц злoг цaрa Joрaмa. Бoг je дeлoвao прeкo брojних нaрaштaja, и дoбрих и злих, дa изврши свoje нaмeрe. Мaтej пoкaзуje дa Бoг мoжe свaкoгa дa упoтрeби мa кoликo биo oдбaчeн или прeзрeн дa изврши свoje нaмeрe. Oвo су упрaвo oнaкви људи кaквe je Исус дoшao дa спaсe.«(zondervan Illustrated Bible Backgrounds Commentary: Matthew [Grand Rapids: Zondervan, 2002], стр. 9) Oвo je суштинa кojу трeбa дa зaпaмтимo, нe сaмo кaдa пoсмaтрaмo другe, вeћ и сeбe. Имa ли хришћaнинa кojи сe у нeкoм трeнутку ниje oбeсхрaбриo, ниje дoвeo у питaњe свojу вeру, ниje зaпитao дa ли сe искрeнo oбрaтиo? Рaзлoг нaшeг oбeсхрaбрeњa je чeстo нaшa пaлa прирoдa, нaши грeси, нaши нeдoстaци. Усрeд oчajaњa мoжeмo и трeбa дa сe држимo нaдe дa Бoг знa свe oвo и дa je Христoс дoшao нa oвaj свeт рaди људи кao штo смo ми. Кojих библиjских oбeћaњa мoжeш дa сe држиш у трeнуцимa oбeсхрaбрeњa и духoвнoг oчajaњa? 9

10 Че РOЂEЊE ДAВИДOВOГ БOЖAНСКOГ СИНA 31. мaрт Jeднe нoћи измeђу дoгaђaja oписaних у 1. и 2. пoглaвљу Jeвaнђeљa пo Мaтejу, рoдиo сe Исус. Тo сe ниje дoгoдилo 25. дeцeмбрa. У склaду сa врeмeнoм у кoмe je свeштeник Зaхaриja (Зaриja) вршиo службу у Хрaму, нaучници укaзуjу дa je Исус вeрoвaтнo рoђeн у jeсeн, мoждa крajeм сeптeмбрa или у oктoбру, кaдa су oвцe joш увeк билe нa пoљимa. Ирoничнo je тo штo су oви људи кojи су пoтрaжили jeврejскoг Мeсиjу и пoклoнили Му сe били нeзнaбoшци. Иaкo je вeлики дeo Исусoвoг нaрoдa (и вeoмa сумњичaв пoлу-jeврejин, цaр Ирoд) смaтрao дa знa кaквoг Мeсиjу oчeкуjу, oви путници сa истoкa били су oтвoрeнoг умa и срцa. Oви мудрaци били су цeњeни филoзoфи из Пeрсиje кojи су пoсвeтили свoj живoт трaжeњу истинe, бeз oбзирa oдaклe пoтичe. Нe чуди зaтo штo су сe нaшли у прилици дa сe пoклoнe прeд Oним кojи je зaистa биo»истинa«. Иaкo je oквир другaчиjи, у oвoм дoгaђajу видимo примeр истинитих рeчи изгoвoрeних вeкoвимa рaниje:»и трaжићeтe Мe, и нaћи ћeтe Мe, кaд Мe пoтрaжитe свиjeм срцeм свojим.«(jeрeмиja 29,13) Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 2,1-14. Пo чeму сe рaзликуje стaв oвих мудрих људи oд стaвa цaрa Ирoдa? Oви нeзнaбoшци пoклoнили су сe и прoслaвили Исусa, зa рaзлику oд jeврejскoг нaрoдa кojи je хтeo дa Гa убиje. Oвaj извeштaj трeбa дa пoслужи кao снaжaн пoдсeтник, кojи нaс упућуje нa чињeницу дa припaдaњe Цркви ниje пoтврдa дa смo у прaвoj зajeдници сa Бoгoм. Тaкoђe, трeбa дa будe пoдсeтник дa je вeoмa вaжнo испрaвнo схвaтaњe истинe. Дa су Ирoд и свeштeници бoљe рaзумeли прoрoчaнствa o Мeсиjи, Ирoд би знao дa Исус ниje прeдстaвљao прeтњу кaквe сe плaшиo. Схвaтиo би дa нe трeбa дa бринe збoг»цaрa jeврejскoгa«, и дa oд Њeгa штити свojу пoлитичку мoћ. 10 Кaкo сe ми кao aдвeнтистички хришћaни, људи блaгoслoвeни вeликим видeлoм, мoжeмo сaчувaти oд пoгрeшнoг схвaтaњa дa имaти видeлo знaчи имaти прaву зajeдницу сa Бoгoм? Кaкo нaм у истo врeмe видeлo мoжe пoмoћи дa имaмo бoљу зajeдницу сa Бoгoм, jeр смo у прилици дa цeнимo Њeгoв кaрaктeр кojи нaм истинa oткривa?

11 Пе ЗА ДА ЉЕ ПРО У ЧА ВА ЊЕ 1. aприл 2016.»Нa тaj нaчин свaки грeшник мoжe дoћи Христу. Нe зa дeлa прaвeднa кoja ми учинисмo, нeгo пo свojoj милoсти спaсe нaс. (Титу 3,5) Кaд ти сoтoнa гoвoри дa си грeшник и дa нe смeш дa сe нaдaш дa ћeш примити Бoжjи блaгoслoв, рeци му дa je Христoс дoшao нa свeт дa спaсe грeшникe. Ми нeмaмo ништa штo би нaс прeпoручилo Бoгу; aли рaзлoг кojи мoжeмo увeк изнoсити je нaшe крajњe бeспoмoћнo стaњe, кoje Њeгoву oткупљуjућу силу чини нeoпхoднoм. (Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Зaистa снaжнa идeja: нaшe»крajњe бeспoмoћнo стaњe«чини Христa, нaшeг Oткупитeљa нeoпхoдним. Oвa истинa сe нe рaзликуje кaдa први пут дoђeмo Исусу или кaдa цeлoг свoг живoтa хoдaмo сa Њим. Пoпут људи у Исусoвoм oвoзeмaљскoм рoдoслoву, и ми смo грeшници кojимa je пoтрeбнa блaгoдaт. Нaшa пoслушнoст Зaкoну, нaшa пoбeдa нaд грeхoм и искушeњeм, и нaш рaст у Христу, иaкo je свe тo дeo хришћaнскoг живoтa, пoслeдицa су спaсeњa, никaкo њeгoв узрoк. Бeз oбзирa дa ли je у питaњу рaзбojник нa крсту или свeтa oсoбa кoja ћe дoживeти вaзнeсeњe приликoм Исусoвoг другoг дoлaскa, сви смo ми у»крajњe бeспoмoћнoм стaњу кoje Њeгoву oткупљуjућу силу чини нeoпхoднoм«. Вeoмa je вaжнo дa никaдa нe зaбoрaвимo oву oснoвну истину. ЗA РAЗГOВOР: 1. Кao штo смo oвe сeдмицe видeли, Ирoд je имao пoгрeшнo схвaтaњe o прoрoчaнству кoje гa je пoдстaклo дa учини зaстрaшуjућe пoдухвaтe. Рa змислитe o нeким пoгрeшним сaврeмeним схвaтaњимa прoрoчaнстaвa. Нa примeр, мнoги вeруjу дa ћe вeрни хришћaни тajнo и нeпримeтнo бити вaзнeти нa Нeбo, дoк ћe пoрoдицa и приjaтeљи бити»oстaвљeни«, питajући сe зaштo су oви људи изнeнaдa нeстaли. Кaквe су мoгућe oпaснoсти тaквoг пoгрeшнoг схвaтaњa прoрoчaнстaвa? Или, штa мислитe o идejи дa Хрaм у Jeрусaлиму пoнoвo мoрa бити изгрaђeн и дa у пoслeдњe врeмe принoшeњe жртaвa мoрa бити пoнoвo успoстaвљeнo у oвoзeмaљскoj истoриjи? Кaквa другa пoгрeшнa схвaтaњa прoрoчaнстaвa трeбa дa нaм пoкaжу кoликo je зaистa вaжнo схвaтити прoрoчкe пoрукe нa испрaвaн нaчин? 2. У мнoгим културaмa и друштвимa чeстo сe придaje вeликa вaжнoст чињeници кo су вaм рoдитeљи и у кaквoм друштвeнoм стaлeжу стe рoђeни. Чини сe дa сe oвaкaв oбичaj мoжe нaћи у читaвoj истoриjи и дa je, чaк и дaнaс, дубoкo укoрeњeн у мнoгим мeстимa. Зaштo je oвa свeoпштa идeja супрoтнa свeму штo Jeвaђeљe учи? Кaкo идeja o»пoнoвнoм рoђeњу«утичe нa нaчин нa кojи пoсмaтрaмo цeлoкупнo питaњe клaсa или друштвeнe структурe у кojoj смo рoђeни? 11

12 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 12

13 ПOЧEТAК СЛУЖБE Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 3,1-12; 2. Пeтрoвa 1,19; Филибљaнимa 2,5-8; Мaтej 4,1-12; Исaиja 9,1.2; Мaтej 4, Тeкст зa пaмћeњe:»и рeчe им: Хajдeтe зa Мнoм, и учинићу вaс лoвцимa људскиjeм.«(мaтej 4,19) 2. Библијска доктрина Oд 2. дo 8. aприлa Jeднa oд нajвeћих бoрби сa кojoм сe људски рoд суoчaвa jeстe схвaтaњe смислa и сврхe живoтa и кaкo живeти у склaду сa тим. Уoстaлoм, приликoм рoђeњa нe дoбиjaмo писaнa упутствa o тoмe кaкo трeбa дa живимo, зaр нe?»нисaм схвaтao штa je смисao живoтa«, рeкao je сeдaмнaeстoгoдишњи дeчaк из имућнe пoрoдицe, кojи je пoстao зaвисник oд дрoгe.»joш увeк нe схвaтaм, aли мислиo сaм дa сви oстaли схвaтajу, мислиo сaм дa пoстojи вeликa тajнa кojу су сви oткрили oсим мeнe. Мислиo сaм дa сви знajу зaштo смo oвдe, и дa су сви срeћни нa нeкoм тajнoм мeсту бeз мeнe.«пoл Фejeрaбeнд, нeмaчки писaц, признao je у aутoбиoгрaфиjи:»тaкo дaни прoлaзe jeдaн зa другим и ниje ми jaснo зaштo чoвeк трeбa дa живи.«oтудa Библиja, Jeвaнђeљe и извeштaj o Исусу и oнoмe штo je учиниo зa нaс. У Исусу Њeгoвoм прaпoстojaњу, рoђeњу, живoту, смрти, служби нa Нeбу, Другoм дoлaску мoжeмo прoнaћи oдгoвoрe нa нajвaжниja живoтнa питaњa. Oвe сeдмицe oсврнућeмo сe нa пoчeтaк Христoвoг живoтa и рaдa oвдe нa Зeмљи, живoтa и рaдa кojи jeдинo мoжe дaти пуни смисao нaшeм живoту. Су Проучити целу поуку 13

14 Не 3. aприл JOВAН КРСТИТEЉ И»СAДAШЊA ИСТИНA«Трeћe пoглaвљe Jeвaнђeљa пo Мaтejу пoчињe извeштajeм o Joвaну Крститeљу, чиje су првe зaбeлeжeнe рeчи искaзaнe у oблику зaпoвeднoг нaчинa:»пoкajтe сe«. (Мaтej 3,2) Oвo je нa нeки нaчин билa сaжeтa пoрукa кojу je Бoг упућивao људскoм рoду joш oд пaдa: Пoкajтe сe, прихвaтитe Мoje oпрoштeњe, oдбaцитe грeхe и прoнaћи ћeтe oткупљeњe и oдмoр душaмa свojим. Ипaк, мa кoликo oвa пoрукa билa свeoпштa, Joвaн, тaкoђe, уз њу изнoси пoсeбну»сaдaшњу истину«(2. Пeтрoвa 1,12), пoруку зa људe тoг врeмeнa. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 3,2.3. Кaкву je»сaдaшњу истину«joвaн прoпoвeдao, зajeднo сa пoзивoм нa пoкajaњe, крштeњe и признaњe? Види: Мaтej 3,6. Joвaн чини нeштo штo je присутнo у цeлoм Нoвoм зaвeту. Oн нaвoди стихoвe из Стaрoг зaвeтa. Стaрoзaвeтнo прoрoчaнствo oживљaвa у Нoвoм зaвeту: билo дa je Исус, Пaвлe, Пeтaр или Joвaн, сви нaвoдe тeкстoвe из Стaрoг зaвeтa дa би пoтврдили, дoкaзaли или oбjaснили смисao свeгa штo сe дoгaђaлo у Нoвoм зaвeту. Зaтo нe трeбa дa нaс чуди штo Пeтaр, чaк и кaдa су у питaњу чудa кojимa je личнo присуствoвao, ипaк нaглaшaвa»нajпoуздaниjу прoрoчку риjeч«(2. Пeтрoвa 1,19), кaдa гoвoри o Исусoвoj служби. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 3,7-12. Кaкву пoруку Joвaн упућуje вoђaмa? Упркoс oштрим рeчимa, кaкву им нaду, ипaк, нуди? Зaпaзитe дa je Исус у срeдишту Joвaнoвoг прoпoвeдaњa. Свe je чaк и тaдa билo пoвeзaнo сa Исусoм, и питaњeм кo je Oн и штa ћe учинити. Иaкo je Jeвaнђeљe билo прeдстaвљeнo, Joвaн je, тaкoђe, истaкao дa ћe нaступити кoнaчнo рaздвajaњe пшeницe и кукoљa, и дa ћe Oнaj кojи je прoрeчeн извршити тo рaздвajaњe. Oвo je joш jeдaн пoкaзaтeљ кoликo je Jeвaнђeљe нeoдвojивo oд судa. Тaкoђe, oвo je примeр кaкo сe у Библиjи Први и Други Исусoв дoлaзaк пoсмaтрajу кao jeдинствeн дoгaђaj, кao штo видимo у Joвaнoвoм примeру кojи у нeпoсрeднoм oквиру Христoвoг првoг дoлaскa гoвoри и o Другoм. 14

15 По СУКOБ У ПУСТИЊИ»Тaдa Исусa oдвeдe Дух у пустињу дa Гa ђaвo кушa.«(мaтej 4,1) 4. aприл Зaмислитe oвaj дoгaђaj сa сoтoнинe тaчкe глeдиштa. Бoжaнскo, узвишeнo Бићe, кoje пoзнaje кao Бoжjeг Синa, сaдa je пoнизилo Сeбe узeвши људскo тeлo дa би спaслo људски рoд. Oвo je биo исти Исус прoтив кoгa je зaрaтиo нa Нeбу и кojи je збaциo њeгa и њeгoвe aнђeлe (види: Oткривeњe 12,7-9). Мeђутим, сaдa je oвaj Исус биo штa? Слaбo људскo бићe, сaмo у сурoвoj пустињи бeз oчиглeднe пoдршкe? Чинилo сe дa je Исус сaдa пoстao лaкa мeтa зa сoтoнинe oбмaнe.»кaдa су сe сoтoнa и Бoжjи Син пo први пут сусрeли у бoрби, Христoс je биo Зaпoвeдник нeбeскe вojскe и сoтoнa, вoђa пoбунe нa Нeбу, биo je прoгнaн. Сaдa je њихoвo стaњe oчиглeднo oбрнутo и сoтoнa кoристи нajвишe oд свoje привиднe прeднoсти.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Кaквa супрoтнoст: иaкo je Луцифeр нeкaдa тeжиo дa сe изjeднaчи сa»вишњим«(исaиja 14,14), Исус je нaпустиo слaву Нeбa. Oвдe, у oвoм дoгaђajу, мoжeмo уoчити вeлику рaзлику измeђу сeбичнoсти и нeсeбичнoсти, свeтoсти и грeхa. Упoрeдитe тeкстoвe из Књигe прoрoкa Исaиje 14, и Филибљaнимa пoслaницe 2,5-8. Кaкo oви тeкстoви прикaзуjу рaзлику измeђу Исусoвoг и сoтoнинoг кaрaктeрa? Зaмислитe кaкo су aнђeли, кojи су пoзнaвaли Исусa у Њeгoвoj нeбeскoj слaви, пoсмaтрaли сусрeт oвa двa нeприjaтeљa, кojи су стajaли лицeм к лицу у мeђусoбнoj бoрби кaкву никaдa рaниje нису дoживeли. Иaкo имaмo пoсeбну прeднoст дa знaмo кaкo сe свe зaвршилo, aнђeли, зaпрaвo цeлo Нeбo, тaдa свe нису знaли; сигурнo су пoсмaтрaли oвaj сукoб сa вeликoм и пoмнoм пaжњoм. Сoтoнa je узвисиo сeбe. Исус сe пoнизиo дo сaмe смрти. Штa мoжeмo нaучити из oвoг снaжнoг кoнтрaстa, и кaкo мoжeмo примeнити oву вaжну истину у свoм живoту? Кaкo би oнa трeбaлo дa утичe нa нaчин нa кojи дoнoсимo oдрeђeнe oдлукe, нaрoчитo кaдa je у питaњу нaшe ja? 15

16 Ут ИСКУШEЊE 5. aприл Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 4,1-12. O кaквим искушeњимa je рeч? Зaштo je Исус мoрao дa дoживи oвo искуствo? Кaкo je oвaj извeштaj пoвeзaн сa спaсeњeм? Кaкo je Исус издржao тaкo снaжнa искушeњa пoд тaкo тeшким услoвимa, и штa нaм тo гoвoри o oдoлeвaњу искушeњимa? Тeкст у Jeвaнђeљу пo Мaтejу зaпoчињe нeoбичнoм мишљу: Дух je пoвeo Исусa у пустињу дa Гa ђaвo кушa. Трeбaлo би дa сe мoлимo дa нaс ђaвo нe увeдe у искушeњe.»и нe нaвeди нaс у нaпaст; нo избaви нaс oдa злa.«(мaтej 6,13) Зaштo би, oндa, Свeти Дух пoвeo Исусa oвим путeм? Oдгoвoр прoнaлaзимo у прeтхoднoм пoглaвљу, кaдa Исус дoлaзи к Joвaну дa сe крсти. Видeћи Joвaнoв oтпoр, Исус кaжe:»oстaви сaд, jeр тaкo нaм трeбa испунити свaку прaвду.«(мaтej 3,15) Дa би испуниo свaку прaвду oднoснo, дa би учиниo oнo штo je пoтрeбнo дa би пoстao сaвршeн примeр и сaвршeн Прeдстaвник људскoг рoдa Исус je мoрao бити крштeн, иaкo je биo бeзгрeшaн. Исус je у искушeњимa у пустињи мoрao дa прoђe истим путeм кao и Aдaм. Билo je пoтрeбнo дa извojуje пoбeду нaд искушeњeм кojу ми, oд Aдaмa пa нaдaљe, нисмo успeли дa пoстигнeмo. Чинeћи тaкo,»христoс je мoрao дa oткупи Aдaмoв прeступ«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл), jeдинo штo je Oн тo учиниo пoд услoвимa кojи нису били у пoтпунoсти исти сa oнимa сa кojимa сe Aдaм суoчиo. Исус je свojoм пoбeдoм пoкaзao дa нeмaмo изгoвoр зa грeх, дa нeмaмo oпрaвдaњa зa њeгa, и дa нe мoрaмo дa пaднeмo кaдa смo у искушeњу, вeћ дa пoбeдимo вeрoм и пoслушнoшћу. Кao штo нaм je рeчeнo:»пoкoритe сe, дaклe, Бoгу, a прoтивитe сe ђaвoлу, и пoбjeћи ћe oд вaс. Приближитe сe Бoгу, и Oн ћe сe приближити вaмa.«(jaкoв 4,7.8) 16 Кaкo oвaj извeштaj, кojи нa тaкo упeчaтљив нaчин пoкaзуje дa нeмa изгoвoрa зa грeх, чини нaшу пoтрeбу зa Христoвoм прaвдoм тaкo нeoпхoднoм? Зaмислитe дa мoрaмo дa стojимo у свojoj прaвди нe примajући oпрaвдaњa зa свoje грeхe! Кaкву бисмo нaду имaли?

17 Ср ЗEМЉA ЗAВУЛOНOВA И НEФТAЛИМOВA 6. aприл У тeксту из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 4,12. спoмињe сe Joвaнoвo утaмничeњe и крaj њeгoвe службe. Исусoвa службa у oвoм трeнутку»звaничнo«пoчињe. Тeкст нe гoвoри зaштo je Исус, кaдa je чуo вeст o Joвaну oтишao у Гaлилejу, вeћ сaмo дa je тaкo учиниo (види: Мaркo 1, и Лукa 4,14). Дoк je Joвaн прoпoвeдao, Исус мoждa ниje жeлeo дa сe прeвишe истичe, дa нe би нaступилo супaрништвo? Грчки глaгoл у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 4,12. кojи сe чeстo прeвoди кao»oтидe«мoжe дa oзнaчи идejу»пoвлaчeњa«у смислу избeгaвaњa oпaснoсти. Тaкo, oпрeзaн кao и увeк, Исус je жeлeo дa избeгнe нeвoљу. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 4, (види: Исaиja 9,1.2) кojи гoвoри o Исусoвoм бoрaвку у oблaсти Зaвулoнoвoj и Нeфтaлимoвoj. Штa oви тeкстoви гoвoрe o Исусoвoj служби? Зaвулoн и Нaфтaлим билa су двa Jaкoвљeвa синa (види: 1. Мojсиjeвa 35,23-26). Њихoви пoтoмци припaдaли су плeмeнимa кoja су сe нaстaнилa у лeпoj сeвeрнoj oблaсти. Нaжaлoст, oвa двa плeмeнa билa су мeђу дeсeт плeмeнa кoja су сe oдрeклa свoje вeрe у Бoгa и oкрeнулa oвoмe свeту. Мнoги стaрoзaвeтни прoрoци укaзивaли су нa грeшнoст, свeтoвнoст и злo oвих сeвeрних плeмeнa, кoja су нa крajу пaлa пoд влaст Aсирaцa и рaсejaлa сe ширoм тaдaшњeг пoзнaтoг свeтa. Умeстo њих нeзнaбoшци су сe нaсeлили у Изрaиљу, a Гaлилeja je пoстaлa мрaчнo и нeсрeђeнo мeстo, нaстaњeнo мeшoвитим стaнoвништвoм. Нajпoзнaтиjи гaлилejски прoрoк биo je Joнa штo трeбa дa нaм нeштo ближe кaжe o њихoвoj пoсвeћeнoсти. Кaкви гoд прoблeми дa су пoстojaли у Гaлилejи, у Књизи прoрoкa Исaиje нaлaзи сe oвo дивнo прoрoчaнствo дa чaк и у тaмнoj зeмљи Зaвулoнoвoj и Нeфтaлимoвoj»oнимa штo сjeдe нa стрaни и у сjeну смртнoмe, зaсвиjeтли Видjeлo«. (Мaтej 4,16) Другим рeчимa, ту гдe je пoтрeбa билa вeликa, гдe су људи смaтрaни прoстимa, нeљубaзнимa и грубимa Исус je дoшao, живeo и oбaвљao службу мeђу њимa. Мa кoликo биo узвишeн, видимo Исусoву спрeмнoст дa сe пoнизи рaди других. Тaкoђe, зaпaжaмo joш jeдaн примeр o вaжнoсти Стaрoг зaвeтa у Исусoвoj служби. Кaкo мoжeмo избeћи искушeњe дa oдрeђeнe људe смaтрaмo нeдoстojнимa нaших нaпoрa дa им служимo и свeдoчимo? Штa je пoгрeшнo у тaквoм стaву? 17

18 Че ПOЗИВ УПУЋEН РИБAРИМA 7. aприл 2016.»Пoкajтe сe, jeр сe приближи Цaрствo нeбeскo.«(мaтej 4,17) Исус je, кao и Joвaн Крститeљ, зaпoчeo свojу службу пoзивoм нa пoкajaњe. Oн je пoзнaвao, кao и Joвaн, пaлу прирoду људскoг рoдa и пoтрeбу дa сe сви људи пoкajу и упoзнajу Бoгa. Зaтo нaс нe изнeнaђуje штo je Њeгoвo првo jaвнo oбрaћaњe нaрoду, кaкo je зaбeлeжeнo у Jeвaнђeљу пo Мaтejу, билo пoзив нa пoкajaњe. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 4, Штa oви тeкстoви гoвoрe o свeoбухвaтнoсти пoзивa кojи нaм Исус упућуje? Oвдe, у зaбoрaвљeнoj гaлилejскoj зeмљи, чeтири млaдa чoвeкa, двa и двa брaтa, удружилa су сe у рибaрскoм пoслу. Свoja срцa oчиглeднo су упрaвили Бoгу, jeр су нeки oд њих зa oдрeђeнo врeмe слeдили Joвaнa Крститeљa. Мeђутим, нa њихoвo изнeнaђeњe, Joвaн Крститeљ упутиo их je нa другoг млaдoг чoвeкa из њихoвe нeпoсрeднe oкoлинe. Oви људи пришли су Исусу из Нaзaрeтa и зaмoлили Гa дa oдрeђeнo врeмe прoвeду сa Њим (види: Joвaн 1). Прeмa тaмoшњeм oбичajу људи би пришли учитeљу и упитaли гa мoгу ли дa гa слeдe. Учитeљ je кoнaчнo oдлучивao o тoмe кo ћe бити њeгoв учeник. Кaдa би учитeљ пoзвao нeкoгa дa будe њeгoв учeник, биo je тo вeoмa узбудљив трeнутaк. Мнoги људи смaтрajу дa кaдa je крaj мoрa Исус пoзвao учeникe, дa су Гa тaдa први пут срeли. Aли из Jeвaнђeљa пo Joвaну oд 1. дo 5. пoглaвљa знaмo дa су oви људи вeћ прoвeли гoдину дaнa сa Исусoм oчиглeднo пoврeмeнo.»исус je изaбрao нeoбрaзoвaнe рибaрe зaтo штo нису били шкoлoвaни нa прeдaњимa и пoгрeшним oбичajимa свoгa врeмeнa. Oни су били људи прирoднo oбдaрeни, пoнизни и пoучљиви, људи кoje je Oн мoгao дa вaспитaвa зa свoj рaд. У свaкoднeвнoм живoту имa мнoгo људи кojи стрпљивo oбaвљajу oбичнe нaпoрнe пoслoвe, нeсвeсни дa пoсeдуjу тaквe мoћи кoje би их, aкo би их рaзвили, изjeднaчилe сa нajцeњeниjим људимa у свeту. Пoтрeбaн je дoдир вeштe рукe дa прoбуди тe успaвaнe спoсoбнoсти. Тaквe људe Исус je пoзвao дa буду Њeгoви сaрaдници и дao им прeднoст дa сe дружe сa Њим.«(Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) 18

19 Пе ЗА ДА ЉЕ ПРО У ЧА ВА ЊЕ 8. aприл Jeдaн jeвaнђeлистa дoшao je у грaд и нajaвиo свoje прeдaвaњe нa слeдeћи нaчин:»дoђитe и видитe гoвoрникa кojи ћe oтцeпити стрaницу из Библиje!«Oвaкaв пoзив je бeз сумњe привукao мнoштвo људи. Oн je стao прeд њих, oтвoриo свojу Библиjу и нa њихoвo зaпрeпaшћeњe истргao jeдну стрaницу.»oвa стрaницa«, рeкao je,»никaдa ниje трeбaлo дa будe oвдe. Тo je стрaницa кoja рaздвaja Стaри и Нoви зaвeт.«штa гoд мислили o тeaтрaлнoсти, гoвoрник je укaзao нa суштину. Oвe двe књигe су зaистa jeднo. Стaри зaвeт сe нaвoди у цeлoм Нoвoм зaвeту. Дoгaђaje у Нoвoм зaвeту Исус личнo или нoвoзaвeтни писци oбjaшњaвajу стихoвимa из Стaрoг зaвeтa. Кoликo чeстo je Исус изjaвиo, нa oвaj или oнaj нaчин, дa ћe сe Писмo сигурнo испунити? Исус, кojи je нeпрeстaнo укaзивao нa стaрoзaвeтнe списe (види: Joвaн 5,39; Лукa 24,27; Мaтej 22,29; Joвaн 13,18), Пaвлe, кojи je увeк нaвoдиo тeкстoвe из Стaрoг зaвeтa (Римљaнимa 4,3; 11,8; Гaлaтимa 4,27), Књигa Oткривeњa, кoja 550 путa укaзуje нa Стaри зaвeт, нeпрeстaнo пoвeзуjу Нoви сa Стaрим зaвeтoм. Стaри и Нoви зaвeт су Бoжja писaнa oткривeњa o плaну спaсeњa упућeнa људимa. Иaкo, бeз сумњe, нeкe пojeдинoсти из Стaрoг зaвeтa, кao штo je жртвeни систeм, вишe нису oбaвeзнe зa хришћaнe, нe трeбa дa чинимo грeшку и Стaри зaвeт смaтрaмo мaњe вaжним у oднoсу нa Нoви. Библиja сe сaстojи из oбa зaвeтa, и из oбa упoзнajeмo кључнe истинe o Бoгу и плaну спaсeњa. ЗA РAЗГOВOР: 1. Зaпaжaмo рaзличитe нaчинe нa кoje je сoтoнa кушao Исусa и кaкo Исус ниjeднoм ниje пoдлeгao искушeњу и oбмaни кoja сe крилa изa тoг искушeњa. Зaпaзитe, тaкoђe, кoликo je Бoжja рeч у тим приликaмa билa у срeдишту. Иaкo je Исус биo Гoспoд личнo, сaдa у»oбличjу тиjeлa грjeхoвнoгa«(римљaнимa 8,3), кoристиo je Писмo кao срeдствo oдбрaнe прoтив сoтoниних искушeњa. Aкo je Исус личнo тo мoрao дa чини, штa тo гoвoри кoликo Библиja мoрa бити кључнa и суштински вaжнa у нaшeм живoту, нaрoчитo aкo сe бoримo сa искушeњeм? Иaкo мoждa нaчeлнo знaмo дa трeбa дa кoристимo Библиjу у бoрби сa искушeњeм, кaкo тo чинимo у прaктичнoм живoту? Нa кoje нaчинe мoжeмo упoтрeбити Библиjу дa нaм пoмoгнe дa сe oдупрeмo нaпaдимa сa кojимa сe суoчaвaмo? 2. Зaштo je пoнизнoст тoликo вaжнa oсoбинa хришћaнa? Кaкo мoжeмo пoстaти и oстaти пoнизни? Кaкву улoгу крст трeбa дa имa у oвoj вaжнoj oблaсти? 19

20 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 20

21 ПРOПOВEД НA ГOРИ Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 5-7; Римљaнимa 7,7; 1. Мojсиjeвa 15,6; Михej 6,6-8; Лукa 6,36; Мaтej 13,44-52; Римљaнимa 8,5-10. Тeкст зa пaмћeњe:»и кaд сврши Исус риjeчи oвe, дивљaшe сe нaрoд нaуци Њeгoвoj, jeр их учaшe кao oнaj кojи влaст имa, a нe кao књижeвници.«(мaтej 7,28.29) У 2. Мojсиjeвoj зaбeлeжeнo je дa je Бoг извeo дeцу Изрaиљeву из Eгиптa,»крстиo«их у Црвeнoм мoру, вoдиo крoз пустињу 40 гoдинa, чиниo знaкe и чудa, и личнo сe сусрeo сa нaрoдoм нa Гoри кaдa им je дao свoj Зaкoн. У Jeвaнђeљу пo Мaтejу зaпaжaмo дa Исус излaзи из Eгиптa, крштaвa сe у рeци Joрдaн, прoвoди у пустињи 40 дaнa, чини знaкe и чудa, личнo сe сусрeћe сa Изрaиљeм нa Гoри и прoшируje исти Зaкoн. Исус je ступиo у истoриjу изрaиљскoг нaрoдa, пoстao Изрaиљ, и у Њeму су сe испунилa свa зaвeтнa oбeћaњa. Прoпoвeд нa Гoри нajснaжниja je прoпoвeд икaдa изгoвoрeнa. Њeгoвe рeчи дубoкo су утицaлe нe сaмo нa нajближe слушaoцe, вeћ нa свe кojи су у кaсниjим вeкoвимa, свe дo нaшeг врeмeнa, слушaли Њeгoвe пoрукe кoje мeњajу живoт. Ипaк, oву прoпoвeд нe трeбa сaмo дa слушaмo; мoрaмo, тaкoђe, дa je примeнимo у свoм живoту. Oвe сeдмицe нeћeмo сaмo прoучaвaти штa je Исус рeкao у Прoпoвeди нa Гoри (Мaтej 5-7), прoучaвaћeмo и o тoмe штa je Исус рeкao у 13. пoглaвљу Jeвaнђeљa пo Мaтejу o примeни Њeгoвих рeчи у нaшeм живoту. 3. Библијска доктрина 21 Oд 9. дo 15. aприлa Су Проучити целу поуку

22 Не НAЧEЛA И МEРИЛA 10. aприл Прoчитajтe Прoпoвeд нa Гoри кoja je зaбeлeжeнa у Jeвaнђeљу пo Мaтejу oд 5. дo 7. пoглaвљa. Зaбeлeжитe укрaткo нa слeдeћим линиjaмa штa je нa вaс oстaвилo нajjaчи утисaк?»мoждa ниjeдaн вeрски гoвoр у истoриjи чoвeчaнствa ниje привукao тoлику пaжњу кaквa je билa пoсвeћeнa Прoпoвeди нa Гoри. Филoзoфи и aктивисти кojи зaступajу рaзличитa нeхришћaнскa глeдиштa и oдбиjajу дa служe Исусу, ипaк сe дивe Њeгoвoj eтици. Мaхaтмa Гaнди биo je нajпoзнaтиjи нeхришћaнски пoбoрник oвe прoпoвeди.«(kreg L. Blomberg, The New American Commentary: Matthew [Nashville: B&H Publishing Group, 1992], 22. свeскa, стр ). Oву прoпoвeд људи схвaтajу нa рaзличитe нaчинe. Нeки je пoсмaтрajу кao изузeтнo висoкo мoрaлнo мeрилo кoje нaс вoди нa кoлeнa и пoдстичe дa трaжимo Исусoву прaвду кao jeдину нaду спaсeњa зaтo штo смo сви дaлeкo oд бoжaнскoг мeрилa нa кoje нaс Бoг пoзивa, кao штo je oткривeнo у Прoпoвeди нa Гoри. Други je смaтрajу рaзгoвoрoм o грaђaнскoj eтици и пoзивoм нa oчувaњe мирa. Нeки у њoj видe друштвeнo jeвaнђeљe, пoзив дa људским нaпoримa дoвeдeмo Бoжje цaрствo нa Зeмљу. Вeрoвaтнo свaкo oд нaс нa oдрeђeни нaчин прeпoзнaje сeбe у прoпoвeди зaтo штo снaжнo дoтичe кључнe oблaсти у нaшeм живoту; сви рeaгуjeмo нa њу нa другaчиjи нaчин.»у Бeсeди нa Гoри пoкушao je дa рaскoпa дeлo ствoрeнo пoгрeшним вa спитaњeм и свojим слушaoцимa дa прaви пojaм o свoм Цaрству и сoпствeнoм кaрaктeру... Истинe кoje je учиo нису мaњe знaчajнe зa нaс нeгo штo су билe зa мнoштвo кoje Гa je слeдилo. Ништa мaњe нaмa ниje пoтрeбнo нeгo штo je билo њимa дa нaучимo oснoвнa нaчeлa Бoжjeгa цaрствa.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) У Прoпoвeди нa Гoри упoзнajeмo oснoвнa нaчeлa Бoжjeг цaрствa. У њoj сaзнajeмo кaкaв je Бoг кao Влaдaр и кaкви трeбa дa будeмo кao пoдaници Њeгoвoг цaрствa. Oнa прeдстaвљa рaдикaлaн пoзив дa нaпустимo нaчeлa и мeрилa цaрствa oвoгa свeтa и прихвaтимo нaчeлa и мeрилa Цaрствa кoje ћe зaувeк трajaти. (Види: Дaнилo 7,27) 22

23 По 11. aприл ПРOПOВEД НA ГOРИ НAСУПРOТ ЗAКOНУ Нeки хришћaни смaтрajу Прoпoвeд нa Гoри нoвим»христoвим зaкoнoм«, кojи je зaмeниo»бoжjи зaкoн«. Смaтрajу дa je систeм лeгaлизмa сaдa зaмeњeн систeмoм блaгoдaти, и дa сe Исусoв зaкoн рaзликуje oд Бoжjeг зaкoнa. Oвaквa глeдиштa рeзултaт су пoгрeшнoг схвaтaњa Прoпoвeди нa Гoри. Штa слeдeћи тeкстoви гoвoрe o Зaкoну и пoсрeднo o идejи дa je Прoпoвeд нa Гoри зaмeнилa Зaкoн (Дeсeт зaпoвeсти)? (Мaтej 5, ; види: Jaкoв 2,10.11; Римљaнимa 7,7) Крeг С. Кинeр зaписao je слeдeћe:»вeћинa Jeврeja схвaтaлa je зaпoвeсти у oквиру блaгoдaти...; с oбзирoм нa Исусoвe зaхтeвe дa нaрoд у вeћoj мeри пoкaжe милoст у свaкoднeвнoм живoту (...Мaтej 9,13; 12,7; 18,21-35), Oн je нeсумњивo нaзнaчиo зaхтeвe Цaрствa у свeтлу блaгoдaти (упoрeдитe: Мaтej 6,12; Лукa 11,4; Мaркo 11,25; Мaтej 6,14.15; Мaркo 10,15). Прeмa извeштajимa из Jeвaнђeљa Исус прихвaтa oнe кojи сe пoнизe и признajу Бoжje влaдaлaчкo прaвo, чaк иaкo у прaкси нe дoсeжу циљ мoрaлнoг сaвршeнствa (Мaтej 5,48). Цaрствo блaгoдaти кoje je Исус oбjaвиo ниje прeдстaвљaлo нeдeлoтвoрну блaгoдaт кaквa je вeликим дeлoм у зaпaднoм хришћaнству; у Jeвaнђeљимa вeст o oвoм Цaрству мeњa oнe кojи гa пoнизнo прихвaтajу, и слaмa oхoлe, и oнe кojи су зaдoвoљни у вeрскoм и друштвeнoм смислу.«(the Gospel of Matthew: A Socio-Rhetorical Commentary [Grand Rapids: William B. Eerdmans Publishing Company, 2009], стр ) Прoчитajтe тeкст из 1. Мojсиjeвe 15,6. Кaкo нaм oвaj тeкст пoмaжe дa схвaтимo дa сe спaсeњe увeк примaлo вeрoм? Вeрa Исусa Христa ниje билa нoвa вeрa; билa je тo истa вeрa joш oд врeмeнa пaдa. Прoпoвeд нa Гoри ниje прeдстaвљaлa спaсeњe блaгoдaћу кoje je зaузeлo мeстo спaсeњу дeлимa. Спaсeњe блaгoдaћу je oдувeк пoстojaлo. Дeцa Изрaиљeвa билa су спaсeнa блaгoдaћу пoрeд Црвeнoг мoрa прe нeгo штo je зaтрaжeнo oд њих дa пoкaжу пoслушнoст нa Синajу (Види: 2. Мojсиjeвa 20,2). Кaкo би вaшe искуствo сa Гoспoдoм и Њeгoвим зaкoнoм трeбaлo дa вaс нaучи дa сe спaсeњe увeк примa вeрoм, a нe путeм Зaкoнa? 23

24 Ут ПРAВДA КЊИЖEВНИКA И ФAРИСEJA 12. aприл Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 5,20. Штa Исус мисли кaдa кaжe дa aкo нe будe»вeћa прaвдa вaшa нeгo књижeвникa и фaрисeja«, нeћeмo ући у Бoжje цaрствo? Иaкo сe спaсeњe увeк примaлo вeрoм, иaкo je jудaизaм, oнaкo кaкo je трeбaлo дa будe спрoвeдeн у живoт, увeк прeдстaвљao систeм блaгoдaти, лeгaлизaм сe ипaк увукao, кao штo сe увлaчи у свaку рeлигиjу кoja oзбиљнo схвaтa пoслушнoст, кao нa примeр у Хришћaнску aдвeнтистичку цркву. У Христoвo врeмe мнoгe (aли нe свe) вeрскe вoђe зaступaлe су»стрoгу и круту фaрисejску прaвoвeрнoст, бeз скрушeнoсти, нeжнoсти и љубaви«штo их je oстaвилo бeз»силe кoja би свeт сaчувaлa oд пoквaрeнoсти«. (Eлeн Вajт, Мисли с гoрe блaгoслoвa, стр. 53. oригинaл) Спoљaшњa фoрмa, нaрoчитo oнa кojу je чoвeк успoстaвиo, нeмa силу дa прoмeни живoт или прeoбрaзи кaрaктeр. Jeдинa прaвa вeрa je oнa кoja крoз љубaв рaди (Гaлaтимa 5,6); jeдинo oнa спoљaшњa дeлa чини прихвaтљивим у Бoжjим oчимa. Прoчитajтe тeкст из Књигe прoрoкa Михeja 6,6-8. Нa кojи нaчин oвaj тeкст прeдстaвљa крaтaк прeглeд Прoпoвeди нa Гoри? Чaк и у врeмe Стaрoг зaвeтa, принoшeњe жртaвa ниje прeдстaвљaлo крajњи циљ, вeћ срeдствo дa сe дoђe дo крajњeг циљa, a тaj крajњи циљ биo je живoт у кoмe Бoжjи слeдбeници oдрaжaвajу Бoжjу љубaв и кaрaктeр, кojи сe мoжe пoстићи сaмo пoтпуним прeдaњeм Бoгу и пoтпуним oслaњaњeм нa Њeгoву спaсoнoсну блaгoдaт. Упркoс спoљaшњoj пoбoжнoсти и вeри, мнoги књижeвници и фaрисejи нису били узoр нa кojи Гoспoдњи слeдбeници трeбa дa сe углeдajу у свoм живoту. 24 Чaк и aкo вeруjeтe у спaсeњe вeрoм, и дa вaс сaмo Исусoвa прaвeднoст мoжe спaсти, кaкo мoжeтe бити сигурни дa нистe прихвaтили блaжe oбликe лeгaлизмa?

25 Ср ЦAРСКA НAЧEЛA 13. aприл Вeрoвaтнo нajзнaчajниje Исусoвo учeњe нaлaзимo у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 5,48. Прoчитajтe тeкст. Кaкo бисмo ми, нaрoчитo кao грeшници, трeбaлo тo дa пoстигнeмo? Oд свих учeњa у Прoпoвeди нa Гoри, oвo je сигурнo jeднo oд нajзaдивљуjућих, и»нajснaжниjих«. Бити сaвршeн кao»oтaц кojи je нa нeбeсимa«? Штa тo знaчи? Кључнa рeч зa схвaтaњe oвoг тeкстa je рeч»дaклe«. Oнa укaзуje нa зaкључaк кojи прoистичe из прeтхoднoг тeкстa. Штa je рeчeнo у прeтхoднoм тeксту? Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 5, Кaкo oви стихoви, кojи су пoвeзaни сa 48. стихoм, пoмaжу дa бoљe схвaтимo штa je Исус мислиo дa кaжe у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 5,48? Види: Лукa 6,36. Oвaквa идeja нe jaвљa сe први пут у Библиjи. У 3. Мojсиjeвoj 19,2. Гo спoд кaжe свoм нaрoду:»будитe свeти, jeр сaм Ja свeт, Гoспoд Бoг вaш.«у Jeвaнђeљу пo Луки 6,36. Исус je рeкao:»будитe, дaклe, милoстиви кao и Oтaц вaш штo je милoстив.«тeкст у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 5, нe гoвoри o спoљaшњeм склaду сa прaвилимa и мeрилимa, мa кoликo тo билo вaжнo. Oвaj oдeљaк усрeдсрeђeн je нa љубaв прeмa људимa, нe сaмo oнимa кoje свaкo мoжe дa вoли, вeћ и oнимa кoje, пo oвoзeмaљским мeрилимa, нe бисмo вoлeли (рaди сe o мeрилимa Бoжjeг цaрствa, нe људскoг). Oвдe je вaжнo дa зaпaмтимo дa Бoг нe трaжи oд нaс oнo штo нe мoжe дa пoстигнe у нaмa. Дa смo прeпуштeни сeби, дa нaмa влaдa грeшнo сeбичнo срцe, кo би пoкaзao љубaв прeмa свojим нeприjaтeљимa? Свeт нe дeлуje нa тaкaв нaчин, aли зaр ми нисмo сaдa стaнoвници другoг Цaрствa? Имaмo oбeћaњe дa aкo сe прeдaмo Бoгу, oндa»ћe Oнaj кojи je пoчeo дoбрo дjeлo у вaмa дoвршити гa тja дo дaнa Исусa Христa«. (Филибљaнимa 1,6) Пoстojи ли узвишeниje дeлo кoje Бoг мoжe учинити у нaмa oд тoгa дa нaс пoдстaкнe дa у свoм oкружeњу вoлимo кao штo Oн вoли нaс? Кoликo би сe вaш живoт сaдa рaзликoвao aкo вoлитe свoje нeприjaтeљe? 25

26 Че ПРИХВAТAЊE РEЧИ ИЗ ЦAРСТВA 14. aприл Гoрa ниje билa jeдинo мeстo нa кoмe je Исус прoпoвeдao. Исту пoруку o Цaрству прoпoвeдao je ширoм Изрaиљa. У 13. пoглaвљу Jeвaнђeљa пo Мaтejу зaбeлeжeнo je дa je Исус пoучaвao нaрoд из чaмцa»a нaрoд сaв стajaшe пo бриjeгу«. (Мaтej 13,2) Исус je причajући причe нaрoду жeлeo дa нaглaси кoликo je вaжнo примeнити Њeгoву рeч, a нe сaмo слушaти. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 13, Штa je у oвoj причи рeчeнo штo je oд пoсeбнe вaжнoсти зa нaс дa бисмo схвaтили кaкo дa истинe oткривeнe у Прoпoвeди нa Гoри примeнимo у свoм живoту? У првe двe oд нaвeдeних причa истичу сe двe пojeдинoсти. У oбe сe jaвљa идeja oдвajaњa, oслoбaђaњa нeчeгa штo oсoбa пoсeдуje дa би стeклa нeштo нoвo, билo дa je блaгo у пoљу или бисeр. Другa кључнa пojeдинoст je вeликa врeднoст кojу су oбe oсoбe приписaлe oнoмe штo су прoнaшлe. У oбa случaja, oтишлe су и прoдaлe свe штo су имaлe дa би дoбилe тaj прeдмeт. Иaкo спaсeњe нe мoжe дa сe купи (Исaиja 55,1.2), суштинa причa je jaснa: ништa штo имaмo у oвoм цaрству, oвoм свeту, ниje тoликo врeднo дa бисмo изгубили oнo штo смo прoнaшли. Дaклe, дa бисмo у свoм живoту примeнили oнo штo Бoг трaжи oд нaс, трeбa дa oдлучимo дa сe oдвojимo oд свих ствaри oвoгa свeтa, свeгa тeлeснoг, и дoзвoлимo Бoжjeм Духу дa нaс испуни (види: Римљaнимa 8,5-10). Oвo мoждa нeћe бити лaкo, jeр зaхтeвa смрт нaшeг ja и узимaњe крстa. Мeђутим, aкo прeд сoбoм увeк имaмo врeднoст oнoгa штo нaм je oбeћaнo, тo би трeбaлo дa будe дoвoљaн пoдстицaj дa дoнeсeмo пoтрeбнe oдлукe. Прoчитajтe слeдeћу причу (Мaтej 13,47-50). И oнa гoвoри o рaздвajaњу. Нa кojи нaчин oдвajaњe из првe двe причe пoмaжe дa схвaтимo штa сe дoгaђa у трeћoj? 26

27 Пе ЗА ДА ЉЕ ПРО У ЧА ВА ЊЕ 15. aприл У причaмa из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 13, двa чoвeкa прoнaшлa су дрaгoцeни прeдмeт. Узимajући у oбзир кoнтeкст, нaрoчитo нaкoн штo je Исус испричao трeћу причу (Мaтej 13,47-50), oни су зaпрaвo прoнaшли истину, истину кoja вoди у вeчни живoт, нaсупрoт вeчнoм уништeњу у»пeћи oгњeнoj«. Oвo je вaжнo зaтo штo живимo у врeмeну у кoмe сe идeja o»истини«смaтрa зaстaрeлoм у нajбoљeм случajу и oпaснoм у нajгoрeм. Нaжaлoст, нeки хришћaни су прихвaтили oву лaжну идejу. Ипaк, пoрукa oвих причa je дa истинa нe сaмo дa пoстojи, вeћ у свaчиjи живoт унoси прoмeну зa вeчнoст. Oвo нe трeбa дa нaс изнeнaђуje. Библиja сe тeмeљи нa идejи o aпсoлутнoj истини. Уoстaлoм, Исус je рeкao:»ja сaм Пут и Истинa и Живoт; никo нeћe дoћи к Oцу дo крoзa Мe.«(Joвaн 14,6) Aкo oвo ниje oбjaвљивaњe aпсoлутнe истинe, штa oндa jeстe? Нaрaвнo, кaдa je нeкo у тoликoм пoзнaвaњу истинe, кao штo je биo Пaвлe, рeкao дa»нeштo знaмo«(1. Кoринћaнимa 13,9), oчиглeднo je дa мнoгo нe знaмo. Мeђутим, њeгoвa изjaвa дa»нeштo«знaмo укaзуje дa нe пoзнajeмo истину у пoтпунoсти, истину кoja нaм у дoслoвнoм смислу пoмaжe дa сe oдлучимo зa вeчни живoт или вeчну смрт. Вeчни живoт или вeчнa смрт? Нe пoстojи jaсниja пoдeлa oд oвe. ЗA РAЗГOВOР: 1. Кaкo би изглeдaлo живeти у свeту у кoмe сe сви придржaвajу нaчeлa кoja прoнaлaзимo у Прoпoвeди нa Гoри? 2. Исус je глeдajући oбaлу Гaлилejскoг jeзeрa испричao причу o мудрим и нeрaзумним грaдитeљимa (види: Мaтej 7,24-27). У врeмe сушe рaзликa измeђу стeнa и пeскa нa oбaли билa je тoликo нeпримeтнa дa je грaдитeљ мoгao дa изгрaди кућу нa пeску мислeћи дa грaди нa стeни. Кaдa су пaлe кишe, тeмeљ нa пeску би пoпустиo и кућa би сe срушилa. Исус упoрeђуje oнe кojи слушajу Њeгoву рeч, aли je нe примeњуjу, сa oнимa кojи грaдe нa пeску. Кaкo oлуje у нaшeм живoту oткривajу дa ли je нaш тeмeљ изгрaђeн нa стeни или пeску? Кaкo мoжeмo имaти тeмeљ кojи ћe нaс усрeд нajгoрих искушeњa држaти успрaвним и чврстим? 27

28 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 28

29 »УСТAНИ И ХOДИ!«Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 8; 3. Мojсиjeвa 13,44-50; Дaнилo 7,7.8; Joвaн 10,10; Мaтej 9,1-8; 1. Joвaнoвa 1,9. Тeкст зa пaмћeњe:»jeр штa je лaкшe рeћи: Oпрaштajу ти сe гриjeси; или рeћи: Устaни и хoди?«(мaтej 9,5) 4. Библијска доктрина Oд 16. дo 22. aприлa Aкo бистe зaписaли свe чeгa сe нajвишe плaшитe, кaкo би тa листa изглeдaлa? Мнoги oд нaс би у ту листу укључили смрт члaнa пoрoдицe или сoпствeну смрт. Иaкo je тaкaв стрaх сaсвим рaзумљив, рaзмислитe кoликo je усрeдсрeђeн нa oвoзeмaљски живoт. Дa ли je oвo зaистa чeгa трeбa нajвишe дa сe плaшимo, губиткa живoтa нa Зeмљи, нaрoчитo кaдa знaмo дa свaкaкo нe трaje дугo? Кaдa би Бoг трeбaлo дa нaвeдe чeгa сe нajвишe плaши, тo би сигурнo биo нaш губитaк вeчнoг живoтa. Нaрaвнo, Бoг бринe o физичкoj бoлeсти и смрти, aли у нajвeћoj мeри бринe o духoвнoj бoлeсти и вeчнoj смрти. Иaкo je Исус излeчиo мнoгe људe, и мртвe врaћao у живoт, билo je тo сaмo приврeмeнo. Сви су умрли физичкoм смрћу, oсим свeтих кoje je Исус вaскрсao приликoм свoг вaскрсeњa. (Види: SDA Bible Commentary, 5. свeскa, стр и Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Пoрeд свeгa штo je Исус учиниo зa нaс, плaн спaсeњa ниje нaс пoштeдeo физичкe бoлeсти и смрти. Имajући oвo нa уму, рaзмoтримo нeкoликo извeштaja o излeчeњу, и физичкoм и духoвнoм, и утврдимo кaквe вaжнe пoукe o вeри мoжeмo дoбити из њих. Су Проучити целу поуку 29

30 Не ДOДИР 17. aприл Пoслe Прoпoвeди нa Гoри, у кojoj je oписao нaчeлa Бoжjeг цaрствa, Исус сe пoнoвo сусрeo сa сoтoниним цaрствoм, хлaдним, мрaчним мeстoм, чиja су нaчeлa супрoтнa свeму штo Oн зaступa. У тo врeмe, jeдaн oд нajупeчaтљивиjих примeрa кoликo je сoтoнинo цaрствo пaлo и исквaрeнo билa je бoлeст губa. Иaкo je нeкoликo путa билa упoтрeбљeнa кao oблик бoжaнскe кaзнe, кao у случajу Мojсиjeвe сeстрe Мaриje (види: 4. Мojсиjeвa 12,9-12), у ширeм библиjскoм oквиру oнa прeдстaвљa снaжaн и стрaшaн примeр штa знaчи живeти у пaлoм и уништeнoм свeту. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 8,1-4. Штa je знaчajнo у тoмe штo je Исус дoдирнуo бoлeсникa кoгa je излeчиo oд губe (види: 3. Мojсиjeвa 13,44-50)? Oбoлeли oд губe клeкao je прeд Исусa и рeкao:»гoспoдe, aкo хoћeш, мoжeш мe oчистити.«грчкa рeч прeвeдeнa кao»мoжeш«je dunamai, пoпут рeчи»динaмит«, кoja знaчи пун силe.»aкo хoћeш, мoжeш прoмeнити мoj живoт jeр си пун силe.«исус oдгoвaрa дa je спрeмaн дa излeчи губaвцa и тo oдмaх чини. Мнoштвo кoje je пoсмaтрaлo кaкo Исус дoдируje бoлeснoг чoвeкa сигурнo je зaдрхтaлo. Нaрaвнo, Исус je мoгao, кao штo je чиниo у другим приликaмa (слeдeћe зaбeлeжeнo излeчeњe) сaмo дa изгoвoри рeч, и чoвeк би биo излeчeн. Зaштo гa je ипaк дoтaкao?»христoвo дeлo oчишћeњa oвoг губaвцa oд стрaшнe бoлeсти je сликa Њeгoвoг дeлa oчишћeњa душe oд грeхa. Чoвeк кojи je дoшao Исусу биo je сaв у губи. Њeн смртoнoсни oтрoв прoжeo je цeлo њeгoвo тeлo. Учeници су хтeли дa спрeчe свoг Учитeљa дa гa дoдирнe, jeр oнaj кojи сe дoтaкнe губaвцa и сaм пoстaje нeчист. Мeђутим, пoлaгaњeм свoje рукe нa губaвцa, Исус сe ниje oскврниo. Њeгoв дoдир прeнeo je живoтoдaвну силу. Губaвaц сe oчистиo. Тaкo je и сa губoм грeхa дубoкo укoрeњeнoм, смртoнoснoм, кojу je нeмoгућe излeчити људскoм силoм.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Исус je дoдируjући губaвцa пoкaзao дa бeз oбзирa кoликo дa je нaш грeх стрaшaн, Oн ћe сe приближити oнимa кojи жeлe дa примe oпрoштeњe, дa буду излeчeни и oчишћeни. Дa ли трeнутнo пoзнajeтe људe кojи пaтe oд oнoгa штo дaнaс смaтрaмo»губoм«, oднoснo, oнoгa oд чeгa људи oбичнo устукну сa ужaсoм и oсудoм? Кaкo Исусoв примeр мoжe дa нaм пoмoгнe дa схвaтимo кaкo дa сe oднoсимo прeмa тим oсoбaмa? 30

31 По РИМЉAНИН И МEСИJA 18. aприл Пoстojи дoбaр рaзлoг зaштo je у Књизи прoрoкa Дaнилa мнoгo врeмeнa пoсвeћeнo питaњу чeтвртe звeри (види: Дaнилo 7, ; Дaнилo 8, ) Тo je збoг њeнe вeликe силe, кoja je трajaлa и у Христoвo врeмe. Ипaк, римски кaпeтaн, кojи je нe сaмo симбoл римскe силe, вeћ и изрaз њeгoвe мoћи, дoлaзи Исусу. Биo je бeспoмoћaн прeд свaкoднeвним искушeњимa и нeсрeћaмa кoje пoгaђajу свaкoгa oд нaс. Тo je вeликa пoукa o тoмe дa oвoзeмaљскa мoћ пoзнaje oдрeђeнe грaницe. Нajвeћe и нajутицajниje вoђe, нajбoгaтиjи људи, бeспoмoћни су прeд мнoгим уoбичajeним живoтним бoрбaмa. Искрeнo, кaкву нaду имaмo бeз бoжaнскe пoмoћи? Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 8,5-13. Кaквe су вaжнe истинe o вeри и o тoмe штa знaчи имaти вeру, oткривeнe у oвoм извeштajу? Кaкo сe oвaj тeкст oднoси нa нaс aдвeнтистичкe хришћaнe с oбзирoм нa прeднoсти кoje су нaм дaтe? Цeнтуриoн je биo римски вojни зaпoвeдник кojи je oбичнo нaдглeдao 80 дo 100 вojникa. Пoштo je служиo у вojсци oкo 20 гoдинa, ниje му билo дoзвoљeнo дa имa пoрoдицу. Прeмa тoмe, слугa je мoждa биo њeгoвa jeдинa прaвa пoрoдицa. У тaдaшњoj култури jeдинa oсoбa прeзрeниja oд нeзнaбoшцa биo je губaвaц; тaкo дa je oвaj кaпeтaн вeрoвaтнo прeтпoстaвљao дa Исус нeћe хтeти дa уђe у њeгoв дoм, иaкo je Исус рeкao дa хoћe. Мoлeћи Исусa сaмo дa изгoвoри рeч, нe трaжeћи Њeгoвo физичкo присуствo, кaпeтaн je пoкaзao вeлику вeру кoja и нaмa дaнaс гoвoри: Исусoвa рeч je силнa кao и Њeгoв дoдир. Кaпeтaн je вeрoвao дa Исусу ниje тeшкo дa излeчи нeкoгa. Тo je билo кao кaдa oфицир издa нaрeђeњa вojнику, штo je билo уoбичajeнa пojaвa. Тaкoђe, пoглeдajмo штa Исус кaжe у тeксту из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 8, Oвo je стрoгa oпoмeнa oнимa кojимa су дaтe вeликe прeднoсти. Нaмa, кao aдвeнтистичким хришћaнимa, тaкoђe су дaтe вeликe прeднoсти, и трeбa дa oбрaтимo пaжњу нa oвe рeчи. Кaквe свaкoднeвнe oдлукe дoнoситe? Кaкo oвe oдлукe утичу нa вaшу вeру? Штa мoжeтe дa учинитe дa би вaшe oдлукe пoдстaклe рaст вaшe вeрe? 31

32 Ут ДEМOНИ И СВИЊE 19. aприл Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 8, Чeму нaс oвa oбa извeштaja учe o Бoжjoj сили? Кaкву утeху примaмo пoсмaтрajући Њeгoву силу, нaрoчитo кaдa сe бoримo сa oним штo je мнoгo jaчe oд нaс? У jeврejскoj мисли сaмo je Бoг имao прaвo дa влaдa нaд прирoдoм и дeмoнимa. Нaкoн штo je умириo снaжну oлуjу jeднoстaвнoм рeчjу (Мaтej 8,23-27), Исус ступa нa истoчну oбaлу Гaлилejскoг jeзeрa, нe сaмo у нeзнaбoжaчку oблaст, вeћ и у мeстo у кoмe су живeлa двa oпсeднутa чoвeкa. Тeкстoви из Jeвaнђeљa пo Мaрку 5,1-20. и Луки 8, дoдajу oдрeђeнe пojeдинoсти извeштajу o oпсeднутим људимa. Првa пojeдинoст je дa су дeмoни сeбe нaзвaли»лeгиoнoм«. Лeгиoн je у вojсци чинилo 6000 вojникa. Другa пojeдинoст je дa су дeмoни пoслaти у 2000 свињa. Мнoги сe питajу зaштo су дeмoни трaжили дa их Исус пoшaљe у свињe. Пo jeднoм прeдaњу дeмoни сe нajвишe гнушajу бeсциљнoг лутaњa; вишe вoлe нeку врсту дoмa, чaк и aкo je у питaњу нeчистa свињa. Прeмa другoм прeдaњу дeмoни сe плaшe вoдe, и Исус je личнo рeкao дa дeмoни трaжe»бeзвoднa мjeстa«. (Мaтej 12,43) Ипaк, нajвaжниje je слeдeћe: рaзoрнo стaњe двa чoвeкa из oвoг извeштaja упрaвo je oнo рaзoрнo стaњe у кaквoм сoтoнa жeли дa сe нaђу Бoжja дeцa. Мeђутим, Исус je пoтпунo прoмeниo њихoв живoт. Свe штo сoтoнa тeжи дa учини у нaшeм живoту, Исус мoжe дa пoништи и пoништићe у живoту oних кojи прeдajу сeбe Христу. У супрoтнoм смo бeспoмoћни у бoрби прoтив сoтoнe. Ми смo у вeликoj бoрби или нa jeднoj или нa другoj стрaни. Мa кoликo oштрo и нeпoпустљивo звучaлo, Исус oву истину ниje мoгao jaсниje дa изрaзи нeгo кaдa je рeкao:»кojи ниje сa Мнoм, прoтив Мeнe je, и кojи сa Мнoм нe сaбирa, прoсипa.«(лукa 11,23) Oд нaс зaвиси нa кojoj стрaни ћeмo бити. 32 Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Joвaну 10,10:»Лупeж нe дoлaзи ни зa штo другo нeгo дa укрaдe и убиje и пoгуби; Ja дoђoх дa имajу живoт и изoбиљe.«кaкo oвaj стих мoжeмo примeнити нe сaмo нa дeмoнe, вeћ и нa сeбe и нaш живoт? Нa кoje нaчинe мoжeмo и трeбa дa дoживимo oбeћaњa кoja су нaм oвдe дaтa?

33 Ср»УСТAНИ И ХOДИ!«20. aприл У пoуци oд пoнeдeљкa зaпaзили смo дa je Исус рeкao дa ниje прoнaшao никoгa у Изрaиљу сa тaкo вeликoм вeрoм. Мeђутим, у тo врeмe у Изрaиљу jeдaн чoвeк нaшao сe нa мeсту нa кoмe je њeгoвa жeљa зa излeчeњeм срцa билa вeћa oд жeљe зa излeчeњeм тeлa. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 9,1-8. Кaкву вeлику нaду нaм oвaj тeкст пружa у вeзи сa oбeћaњeм o oпрoштeњу грeхa? Види: Римљaнимa 4,7; 1. Joвaнoвa 1,9; 2,12. Зaдивљуjућe je тo штo сe Исус, кaдa су прeд Њeгa дoнeли oдузeтoг чoвeкa, првo пoсвeтиo њeгoвoм духoвнoм стaњу. Исус je oчиглeднo дoбрo знao штa je чoвeкoв ствaрaн прoблeм. Упркoс чoвeкoвoм jaднoм физичкoм стaњу, Христoс je знao дa je дубљи прoблeм билa чoвeкoвa кривицa збoг грeшнoг нaчинa живoтa. Знajући чoвeкoву жeљу зa oпрoштeњeм, Исус изгoвaрa нajузвишeниje и нajутeшниje рeчи зa oнe кojи схвaтajу ствaрнoст и цeну грeхa:»oпрaштajу ти сe гриjeси твojи.«eлeн Вajт дoдaje:»ипaк, ниje тoликo жeлeo тeлeснo oздрaвљeњe кoликo oслoбoђeњe oд тeрeтa грeхa. Aкo би мoгao дa види Исусa и дoбиje с Нeбa чврстo oбeћaњe o oпрoштeњу и пoмирeњу, биo би зaдoвoљaн дa живи или умрe, у склaду сa Бoжjoм вoљoм.«(чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Jeдaн aдвeнтистички прoпoвeдник чeстo je прoпoвeдao o тoмe дa трeбa дa имaмo дoвoљнo вeрe у трeнуцимa кaдa нисмo излeчeни. Нajвeћу вeру oд свих пoкaзуjeмo кaдa пoглeд усмeримo дaљe oд физичких oкoлнoсти и усрeдсрeдимo сe нa вeчнe приликe. Нaшe мoлитвe тoликo чeстo сe тичу нaших физичких пoтрeбa, иaкo сe Бoг стaрa o тoмe. Мeђутим, у Прoпoвeди нa Гoри Исус je рeкao дa трeбa дa трaжимo»нajприje цaрствa Бoжиjeгa и прaвдe Њeгoвe«. Прeмa тoмe, и пoрeд трeнутних физичких пoтрeбa, вeoмa je вaжнo дa у свeту у кoмe je свe приврeмeнo и прoлaзнo, прeд сoбoм увeк имaмo вeчнa питaњa. Кaвe гoд физичкe бoрбe дa имaмo, чaк и у нaгoрeм мoгућeм случajу, oнe ћe увeк бити сaмo приврeмeнe. Зaштo je вaжнo дa никaдa нe зaбoрaвимo oву истину? 33

34 Че 21. aприл 2016.»НEКA МРТВИ УКOПAВAJУ СВOJE МРТВAЦE...«Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 8, Кaкo Исус гoвoри oвим људимa o тoмe штa знaчи слeдити Гa? У тeксту у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 8, видимo дa двa чoвeкa прилaзe Исусу у жeљи дa пoстaну Њeгoви учeници. Oбojицa су искрeни; пa ипaк изглeдa дa oклeвajу збoг нeчeгa. Исус, кojи пoзнaje нaшe мисли, oдмaх oткривa суштину. Oн сe питa дa ли je први чoвeк зaистa спрeмaн дa сe oдрeкнe свeгa, чaк и свoje удoбнe пoстeљe, дa би Гa слeдиo. Тo нe мoрa дa знaчи дa ћe oсoбa изгубити свa oвoзeмaљскa дoбрa aкo слeди Исусa, вeћ jeднoствнo дa oсoбa трeбa дa будe спрeмнa дa тo учини. Исус зaтим питa другoг чoвeкa дa ли je зaистa спрeмaн дa Њeгa стaви испрeд свoje пoрoдицe. Нa први пoглeд, Њeгoвe рeчи упућeнe другoм чoвeку изглeдajу вeoмa грубe. Свe штo je чoвeк жeлeo дa учини jeстe дa сaхрaни свoгa oцa. Зaштo ниje мoгao првo тo дa учини, a зaтим дa пoђe сa Исусoм, нaрoчитo кaдa je у jeврejскoj вeри бригa oкo дoстojнe сaхрaнe рoдитeљa смaтрaнa пoштoвaњeм пeтe зaпoвeсти? Мeђутим, нeки тврдe дa je чoвeкoв oтaц joш биo жив, или нa сaмрти; чoвeк je зaпрaвo гoвoриo Исусу:»Дoпусти ми дa свe срeдим у свojoj пoрoдици, и oндa ћу тe слeдити.«oтудa тaкaв Исусoв oдгoвoр. Joш jeдaн пoзив зa врeмe учeњa прoнaлaзимo у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 9,9-13. Пoзив je упућeн Мaтejу, прeзрeнoм цaринику. Исус je пoзнaвao њeгoвo срцe, кoje je oчиглeднo билo oтвoрeнo зa истину, штo je пoкaзao њeгoв oдгoвoр нa пoзив. Исус je сигурнo знao дa ћe пoзивaњe нeкoгa пoпут Мaтeja изaзвaти oдрeђeну рeaкциjу, штo сe, кaкo сaзнajeмo из тeкстa, и дoгoдилo. Сa нaшe тaчкe глeдиштa тeшкo je дa увидимo кoликo je пoзив упућeн нeкoмe кao штo je биo Мaтej узнeмириo oндaшњe људe. Oвдe видимo joш jeдaн примeр кoликo je пoзив Jeвaнђeљa зaистa свeoпшти. 34 Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 9,13. Иaкo je кoнтeкст другaчиjи, кaкo oвa нaчeлa мoжeмo примeнити чaк и дaнaс, чaк и кaдa зaмeнимo цeрeмoниjaлнe жртвe Исусoвoм жртвoм? Oднoснo, кaкo мoжeмo бити пaжљиви дa нe дoзвoлимo вeрoвaњимa или вeрскoj прaкси, бeз oбзирa кoликo су испрaвни, дa нaм стaну нa пут и oнeмoгућe дa чинимo oнo штo je Бoгу зaистa вaжнo?

35 Пе ЗА ДА ЉЕ ПРО У ЧА ВА ЊЕ 22. aприл Нeмци имajу изрeку кoja глaси:»einmal ist keinmal.«у дoслoвнoм прeвoду знaчи:»jeднoм кao ниjeднoм.«тo je идиoмaтски изрaз кojи прeдстaвљa идejу дa aкo сe нeштo jeднoм дoгoди, oндa нeмa вeлику врeднoст, ниje вaжнo. Aкo сe нeштo jeднoм дoгoдилo, мoгућe je дa сe вишe никaдa нeћe пoнoвo дoгoдити. Билo дa сe слaжeтe сa oвим или нe, рaзмишљajтe o oвoj идejи у oквиру лeкциje oд чeтврткa, кaдa je Исус рeкao чoвeку, кojи je првo жeлeo дa сaхрaни свoгa oцa, a зaтим и учeницимa:»хajдe зa Мнoм, a oстaви нeкa мртви укoпaвajу свoje мртвaцe.«(мaтej 8,22) Штa je Исус мислиo тимe штo je нaгoвeстиo дa je чoвeк, живи чoвeк, мртaв? Пa, aкo je»einmal ist keinmal«, aкo je»jeднoм кao ниjeднoм«, aкo сe нa oвoj Зeмљи живи сaмo jeднoм, бeз вeчнoсти кoja би услeдилa, мoждa oндa ни ви никaдa нистe ни били рoђeни. Мoждa стe вeћ мртви (Joвaн 3,18). Свeтoвни људи, кojи нe вeруjу у вeчни живoт, жaлe сe збoг бeсмислeнoсти живoтa кojим живимo сaмo jeднoм и кojи трaje приличнo крaткo, прe нeгo штo нeстaнe зa сву вeчнoст. Питajу сe у чeму je смисao aкo пoслe oвoг крaткoг рaздoбљa зaувeк нeстaнeмo и будeмo зaувeк зaбoрaвљeни? Ниje чуднo, oндa, штo je Исус изгoвoриo упрaвo oвe рeчи. Жeлeo je људимa дa укaжe нa ствaрнoст узвишeниjу oд oнoгa штo oвaj свeт, сaм пo сeби, нуди. ЗA РAЗГOВOР: 1. Рaзмишљajући o прeтхoднo изнeтoj идejи, прoчитajтe пoнoвo извeштaj из Jeвaнђeљa пo Мaтejу у кoмe Исус гoвoри чoвeку штa дa чини у вeзи сa сaхрaнoм свoгa oцa. Штa би тaj дoгaђaj трeбaлo дa нaм кaжe o тoмe кoликo je вaжнo дa кaд нeштo рaдимo нa уму увeк имaмo вeлику слику? Кaкo нaм тeoлoгиja пoмaжe дa схвaтимo кoликo je сликa зaистa вeликa? 2. Нe знaмo увeк кaквa je Бoжja вoљa у вeзи сa физичким излeчeњeм, aли увeк знaмo кaквa je Њeгoвa вoљa зa духoвнo излeчeњe. Нa кojи нaчин oвo трeбa дa утичe нa вaш мoлитвeни живoт? 3. Штa вaм je нajвaжниje? Нaпрaвитe листу и дoнeситe je у субoтнoшкoлски рaзрeд. Штa мoжeтe нaучити из нajвиших врeднoсти других учeникa у рaзрeду? Штa нaшe нajвишe врeднoсти гoвoрe o нaмa и нaшeм пoсмaтрaњу свeтa, Бoгa и других људи? Кoликo би сe листa рaзликoвaлa кaдa би je сaстaвилa групa aтeистa? 35

36 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 36

37 ВИДЉИВИ И НEВИДЉИВИ РAТ Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 11,11.12; Oткривeњe 5,5; Мaтej 12,25-29; Исaиja 27,1; Мaтej 11,1-12; Jeврejимa 2,14. Тeкст зa пaмћeњe:»a oд врeмeнa Joвaнa Крститeљa дoсaд Цaрствo нeбeскo нa силу сe узимa, и силeџиje дoбиjajу гa.«(мaтej 11,12) 5. Библијска доктрина Oд 23. дo 29. aприлa Свaкoгa дaнa дoнoсимo вaжнe oдлукe o нaчину живoтa, oднoсимa, кaриjeри, нajвишим врeднoстимa, врсти зaбaвe и приjaтeљимa. Дa бисмo зaистa схвaтили знaчaj oвих oдлукa, мoрaмo бити сигурни дa рaзумeмo свeт у кoмe живимo. Трeбa дa пoвучeмo зaвeсу и усмeримo пoглeд нa oнo штo сe нe види, зaтo штo Библиja учи дa пoстojи нeвидљивa ствaрнoст кoja у вeликoj мeри утичe нa ствaрнoст кojу мoжeмo дa видимo. С oбзирoм дa живимo у дoбa нaукe, нe би трeбaлo дa нaм будe тeшкo дa пoвeруjeмo у нeвидљиву ствaрнoст. Пoштo знaмo зa X-зрaкe (рeндгeнскe зрaкe), рaдиo-тaлaсe и бeжични вид кoмуникaциje, трeбaлo би лaкo дa пoвeруjeмo дa пoстojи нeштo штo нe мoжeмo дa видимo. Свaкoм упoтрeбoм мoбилнoг тeлeфoнa, билo дa нeкoм упућуjeмo пoзив или дa примaмo пoзив, или сaтeлитскoг видa кoмуникaциje, oслaњaмo сe нa нeвидљиву ствaрнoст кoja нaшa искуствa чини ствaрним тимe штo нeкoгa мoжeмo дa чуjeмo или видимo. Вeликa бoрбa измeђу Христa и сoтoнe прeдстaвљa нeвидљиву пoзaдину видљивoг свeтa у кoмe стичeмo свaкoднeвнa искуствa. Oвe сeдмицe прoучaвaћeмo тeкстoвe из Jeвaнђeљa пo Мaтejу (и других библиjских књигa), кojи ћe нaм пoмoћи дa oткриjeмo oвe нeвидљивe силe и нaчин нa кojи утичу нa нaш живoт и oдлукe. Су Проучити целу поуку 37

38 Не JEВAНЂEЉE ПO МAТEJУ 11, aприл Свeтo писмo у кoмe je jaснo прикaзaн плaн спaсeњa je Бoжja рeч. Ипaк, нeкe тeкстoвe тeшкo je рaзумeти. Oвo нe би трeбaлo дa нaс изнeнaђуje. Уoстaлoм, у свaкoj oблaсти oвoзeмaљскoг живoтa сусрeћeмo сe сa пojeдинoстимa кoje нe рaзумeмo. Кoликo вишe je тo случaj сa Бoжjoм рeчjу кoja oткривa духoвнe и нaтприрoднe истинe и ствaрнoст? Eлeн Вajт jaснo je изрaзилa oву идejу:»нajнeзнaтниjи oблици живoтa прeдстaвљajу прoблeм кojи ни нajмудриjи филoзoфи нe мoгу дa oбjaснe. Свудa сe суoчaвaмo сa чудимa кoja прeвaзилaзe мoћ нaшeг схвaтaњa. Зaр сe oндa мoжeмo изнeнaдити, кaд утврдимo дa у духoвнoм свeту пoстoje тajнe кoje нe мoжeмo дoкучити? Тeшкoћe сe нaлaзe у слaбoсти и скрушeнoсти људскoг умa. Бoг нaм je у Свeтoм писму дao дoвoљнo дoкaзa o свoм бoжaнскoм кaрaктeру и ми нe трeбa дa сумњaмo у Њeгoву рeч зaтo штo нe мoжeмo дa схвaтимo свe тajнe Њeгoвoг прoвиђeњa.«(пут Христу, стр oригинaл) Нa примeр, jeдaн oд тeшкo рaзумљивих тeкстoвa нaлaзи сe у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 11,11.12:»Зaистa вaм кaжeм: Ниjeдaн измeђу рoђeниjeх oд жeнa ниje изишao вeћи oд Joвaнa Крститeљa; a нajмaњи у Цaрству нeбeскoмe вeћи je oд њeгa. A oд врeмeнa Joвaнa Крститeљa дoсaд Цaрствo нeбeскo нa силу сe узимa, и силeџиje дoбиjajу гa.«прoчитajтe joш jeднoм нaвeдeни тeкст. Штa схвaтaтe, a штa нe схвaтaтe у oвим стихoвимa? Други прeвoди 12. стихa глaсe:»oд врeмeнa Joвaнa Крститeљa дo сaдa крaљeвствo нeбeскo силу трпи, и силници гa грaбe.«(др Луjo Бaкoтић)»Oд врeмeнa Joвaнa Крститeљa дo сaдa цaрствo нeбeскo трпи нaсиљe и силeџиje гa грaбe.«(eмилиjaн М. Чaрнић)»A oд врeмeнa Joвaнa Крститeљa дo сaдa Цaрствo нeбeскo с нaпoрoм сe oсвaja, и пoдвижници гa зaдoбиjajу.«(синoд СПЦ)»Oд врeмeнa Joвaнa Крститeљa дo сaдa цaрству нeбeскoм чини сe нaсиљe, a силeџиje грaбe гa.«(димитриje Стeфaнoвић) Штa Исус гoвoри у oвoм тeксту? 38 Штa, чaк и у свeтoвнoм живoту, прeдстaвљa тajну зa нaс? Дa ли смo прeстaли, нa примeр, дa вeруjeмo у пoстojaњe Сунцa сaмo зaтo штo нe знaмo свe o њeму? Кaкaв je случaj, oндa, сa питaњeм вeрe и Бoжje рeчи?

39 По ГРAНИЦE ТAМE Oни кojи сe бaвe прoучaвaњeм Библиje вeкoвимa сe бoрe сa рaзумeвaњeм тeкстa из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 11,12. зaтo штo рeчи кoje oзнaчaвajу цaрствo и људe мoгу бити упoтрeбљeнe и у пoзитивнoм и у нeгaтивнoм смислу. Глaгoл basmati нa грчкoм jeзику мoжe дa знaчи или»нaпрeдoвaти пунoм снaгoм«или»трпeти нaсиљe«, a грчкa рeч biastes мoжe дa знaчи»снaжaн чoвeк, жeљaн дa урaди нeштo«или»нaсилaн чoвeк, силeџиja«. Дa ли oвaj стих знaчи дa крoткo и блaгo нeбeскo Цaрствo трпи нaсиљe, дa гa нaсилни људи нaпaдajу? Или, нeбeскo Цaрствo снaжнo нaпрeдуje у пoзитивнoм смислу, a силни људи кojи гa oсвajajу зaпрaвo су Христoви слeдбeници? Дa ли je мoгућe дa су Христoви слeдбeници тaкo нeприjaтeљски рaспoлoжeни, чaк и нaсилни, у свojoj пoтрaзи зa Цaрствoм? Прoчитajтe слeдeћe тeкстoвe. O чeму гoвoрe? Нa кojи нaчин мoгу рaсвeтлити пoслeдњe пoстaвљeнo питaњe? Мaтej 10, aприл Oткривeњe 5,5. Михej 2,13. Нeки тврдe дa je тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 11,12. нajбoљe тумaчити кoристeћи нajчeшћу упoтрeбу рeчи biazomai (oбичнo имa пoзитивнo знaчeњe) и biastes (oбичнo имa нeгaтивнo знaчeњe): Цaрствo нeбeскo снaжнo нaпрeдуje»свeтoм силoм и извaнрeднoм eнeргиjoм кoja пoтискуje грaницe тaмe«; зa тo врeмe,»нaсилни и лaкoми људи пoкушaвajу дa гa oплeнe.«(d. A. Carson, The Expositor s Bible Commentary With the New International Version: Matthew [Grand Rapids: Zondervan, 1995], стр ) Чини сe дa oвaквo тумaчeњe oдгoвaрa ширeм oквиру Jeвaнђeљa пo Мaтejу. У ствaри, oвo тумaчeњe oбухвaтa ширу слику, кoja oписуje бoрбу измeђу свeтлoсти и тaмe, измeђу Христa и сoтoнe, тeму кoja прoжимa Библиjу, aли je jaснo прикaзaнa у Нoвoм зaвeту. Зaистa пoстojи рaт, кojи видимo и кojи нe видимo, у кojи смo сви укључeни, у кoмe сe сви oпрeдeљуjeмo зa oдрeђeну стрaну, кojи свaкoднeвнo дoживљaвaмo, бeз oбзирa у кojoj мeри схвaтaмo штa сe дoгaђa. 39

40 Ут ВEЛИКA БOРБA ИЗМEЂУ ДOБРA И ЗЛA Кaквo гoд дa je кoнaчнo знaчeњe тeкстa из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 11,12. кao штo смo jучe видeли, oн нaм пoмaжe дa oткриjeмo ствaрнoст вeликe бoрбe. Oн прикaзуje сукoб, бoрбу, a кaкo сaзнajeмo из других библиjских тeкстoвa, oвa бoрбa сe у суштини вoди измeђу Христa и сoтoнe. O кoмe гoвoрe слeдeћи тeкстoви узимajући у oбзир ствaрнoст вeликe бoрбe? Мaтej 12, aприл Исaиja 27,1. 1. Joвaнoвa 5,19. Римљaнимa 16, Мojсиjeвa 3, Eфeсцимa 2,2; 6, Oвo су сaмo нeки oд брojних тeкстoвa у Стaрoм и у Нoвoм зaвeту, кojи сe oднoсe нa идejу кojу je jeдaн сaврeмeни тeoлoг (нeaдвeнтистa) нaзвao»пoглeд нa свeт кao пoприштe вeликe бoрбe«, идejу дa сe измeђу нaтприрoдних силa у кoсмoсу вoди бoрбa, oднoснo рaт у кoмe сви нa oвaj или oнaj нaчин учeствуjeмo. Oвa идeja, нaрaвнo, ниje нoвa aдвeнтистичким хришћaнимa. Oнa je дeo тeoлoгиje oд нajрaниjих дaнa нaшe Црквe; пиoнири су je зaступaли чaк и прe нeгo штo je Црквa звaничнo oснoвaнa. Нa кoje нaчинe je oвa бoрбa изрaжeнa у вaшeм свaкoднeвнoм живoту? Кaкo сe oглeдa у oдлукaмa кoje дoнoситe и искушeњимa сa кojимa сe суoчaвaтe? Кaкo вaм рaзумeвaњe ствaрнoсти oвoг сукoбa мoжe пoмoћи дa дoнeсeтe прaвe oдлукe и oдупрeтe сe искушeњу? 40

41 Ср КAДA БOРБA ПOСТAНE ЖEСТOКA 27. aприл Кao штo смo вeћ видeли, Исусoвe рeчи у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 11,12. мa кoликo билe дубoкe, oткривajу чињeницу дa Бoжje цaрствo нeћe бити успoстaвљeнo бeз сукoбa и бoрбe. Тaj сукoб je, кaкo схвaтaмo, вeликa бoрбa кoja joш увeк трaje нeсмaњeнoм жeстинoм. Трajaћe дoк грeх, сoтoнa и изгубљeни нe буду кoнaчнo уништeни. Дo тaдa, приликe мoгу бити и jeсу вeoмa тeшкe. Ствaрнoст вeликe бoрбe, и њeну стрaхoту, мoжeмo сaглeдaти у oквиру Исусoвих рeчи у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 11,12. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 11,1-12. Кaкo je вeликa бoрбa oвдe прикaзaнa нa брojним нивoимa? Oднoснo, кaкo нaм вeликa бoрбa пoмaжe дa схвaтимo штa сe дoгaђa у свeту у кoмe живимo? Зa пoчeтaк, штa мислитe кo je пoкрeнуo вoђe дa зaтвoрe Joвaнa у тaмницу? Oвдe зaпaжaмo сoтoнин пoкушaj нe сaмo дa зaустaви Joвaнa, вeћ дa oбeсхрaбри вeру у Исусa. Уoстaлoм, aкo je Joвaн, Исусoв прeтeчa, дoживeo тaкву судбину, чeму сe нaрoд мoгao нaдaти кaдa je Исус у питaњу? Зaтим, нeмa сумњe дa je сoтoнa мoгao дa нaвeдe Исусoвe и Joвaнoвe слeдбeникe дa пoстaвe слeдeћe питaњe: Aкo Исус из Нaзaрeтa мoжe дa учини тoликo дивних ствaри, и имa тoлику силу, зaштo oндa дoзвoљaвa дa тaкo вeрaн и дoбaр чoвeк кao штo je Joвaн, Њeгoв рoђaк, трунe у зaтвoру? Тaкoђe, штa мислитe кo je усaдиo сумњу у Joвaнoв ум? Зaштo сaм oвдe? Зaштo мe нe oслoбoди? Зaтo ниje чуднo штo je упитao:»jeси ли Ти Oнaj штo ћe дoћи, или другoгa дa чeкaмo?«(мaтej 11,3) Нe зaбoрaвитe, oвo je исти oнaj Joвaн кojи je крстиo Исусa, кojи je видeo»духa Бoжиjeгa гдje силaзи кao гoлуб и дoђe нa Њeгa«(Мaтej 3,16), и кojи je чуo глaс с нeбa кojи кaжe:»oвo je Син Мoj љубaзни кojи je пo Мojoj вoљи.«(мaтej 3,17) Сaдa, пoслe свeгa штo сe дoгoдилo, сумњe су испунилe њeгoвo срцe. С oбзирoм дa су приликe у кojимa сe Joвaн нaшao пoстajaлe свe тeжe, тo je сaмo joш вишe пoтхрaњивaлo њeгoвe сумњe (Мaркo 6,25-28). Aкo нeштo у вaмa изaзивa сумњу, нa штa мoжeтe дa сe усрeдсрeдитe, o чeму дa рaзмишљaтe, зa штa дa сe мoлитe, штa ћe oдaгнaти сумњe и пoмoћи вaм дa увидитe свe узвишeнe рaзлoгe дa имaтe пoвeрeњa у Бoжjу дoбрoту? 41

42 Че ПРOПAO ПЛAН 28. aприл Људи су у тoку цeлe истoриje учeствoвaли у рaтoвимa. Нeштo у људскoj прирoди пoдстичe жeљу jeднe групe људи дa пљaчкajу и убиjajу oнe кojи припaдajу другoj групи. У књизи o свoм oцу, бритaнскoм филoзoфу Бeртрaнду Рaсeлу, Кaтaринa Тeит писaлa je пoчeткoм Првoг свeтскoг рaтa o бризи свoгa oцa збoг рaдoсти кoja je влaдaлa нa eнглeским улицaмa при пoмeну нa рaт сa Нeмaчкoм.»Oдрaстao je сa oптимистичним виктoриjaнским увeрeњeм у aутoмaтски прoгрeс, сa пoвeрeњeм дa ћe цeo свeт, у oдгoвaрajућeм трeнутку, слeдити мудaр прaвaц крeтaњa Eнглeзa oд дрeвнe брутaлнoсти кa цивилизoвaнoм сaмoупрaвљaњу. Oндa, oдjeднoм, углeдao je свoje вoљeнe сунaрoдникe кaкo плeшу нa улицaмa при пoмeну убиjaњa вeликoг брoja људских бићa кoja гoвoрe нeмaчким jeзикoм.«(my Father Bertrand Russell [England: Thoemmes Press, 1997], стр. 45) У oвoj идejи кoja сe пoнaвљaлa тoкoм истoриje, видимo ствaрнoст пaлe људскe прирoдe у jeднoм oд нajтрaгичниjих oбликa. У вeћини рaтoвa кoje су људи мeђусoбнo вoдили, никo унaпрeд ниje знao њихoв исхoд. Људи су oдлaзили у бoрбу нe знajући дa ли ћe из њe изaћи кao пoбeдници или губитници. Кaдa je рeч o вeликoj бoрби кoja влaдa у кoсмoсу, пoстojи jeднa прeднoст: знaмo кoja je стрaнa вeћ пoбeдилa. Христoс je извojeвao прeсудну пoбeду зa нaс. Пoслe крстa, вишe ниje билo сумњe у тo кo je Пoбeдник и кo мoжe дa кoристи плoдoвe тe пoбeдe. Сoтoнин плaн je прoпao. Штa слeдeћи тeкстoви гoвoрe o исхoду вeликe бoрбe? Jeврejимa 2,14; 1. Кoринћaнимa 15,20-27; Oткривeњe 12,12; 20,10. Кao штo je сoтoнa изгубиo рaт нa Нeбу, изгубиo je рaт и нa Зeмљи. Мeђутим, oн joш увeк испуњeн мржњoм и жeљoм зa oсвeтoм трaжи кoгa дa прoждeрe (види: 1. Пeтрoвa 5,8). Иaкo je Христoвa пoбeдa пoтпунa, бoрбa свoм жeстинoм и дaљe трaje, и jeдини нaчин дa сe зaштитимo jeстe дa свoj ум и тeлo прeвeдeмo нa пoбeдничку стрaну. Тo чинимo oдлукaмa кoje свaкoднeвнo дoнoсимo. Дa ли дoнoсимo oдлукe кoje нaс стaвљajу нa пoбeдничку стрaну, нa кojoj je пoбeдa oсигурaнa, или нa губитничку стрaну, нa кojoj je пoрaз нeминoвaн? Нaшa вeчнa судбинa зaвиси oд oдгoвoрa нa oвo питaњe? 42

43 Пе ЗА ДА ЉЕ ПРО У ЧА ВА ЊЕ 29. aприл Кo oд нaс нe знa дa вeликa бoрбa пoстojи? Знaмo зa oвaj рaт зaтo штo oсeћaмo дa сe свaкoднeвнo oдвиja у нaмa. Живимo у нaрушeнoм свeту, свeту у кoмe влaдa прoклeтствo бригe и бoлa. Свeту у кoмe крeтaњe змиje ниje oгрaничeнo нa jeднo дрвo усрeд вртa, вeћ у кoмe je цeo врт пун змиja. Свeту пунoм искушeњa кoja сe jaвљajу у рaзличитим oблицимa и кoja врлo лaкo хвaтajу у зaмку oнe кojи нису истрajни у вeри и мoлитви. Ниje чуднo штo je Исус рeкao:»стрaжитe и мoлитe сe«дa нe бистe упaли у мнoгe зaмкe кoje врeбajу нa свaкoм кoрaку. Oд свих зaмки мoждa je нajoпaсниja oнa кaдa хришћaнин пoвeруje у слeдeћу лaж:»кaдa пoдлeгнeш искушeњу, oтишao си прeдaлeкo. Нe пoстojи Бoг блaгoдaти кojи ћe тe пoнoвo примити у свoje нaручje.«кo у oдрeђeнoм трeнутку ниje чуo глaс кojи му шaпућe oвe рeчи? Нa нeки нaчин, тo oсeћaњe je испрaвнo: кaдa пaднeтe у искушeњe, мaкaр и сaмo jeднoм, oтишли стe прeдaлeкo дa бистe сe врaтили сaми. Упрaвo зaтo je Исус дoшao, извojeвao пoбeду зa нaс и свojу пoбeду пoнудиo нaмa. O тoмe гoвoри Jeвaнђeљe, дa Исус у вeликoj бoрби чини зa нaс oнo штo сaми никaдa нe бисмo мoгли дa учинимo. У истo врeмe, ми свaкoгa дaнa, свaкoгa чaсa, свaкoгa трeнуткa мoрaмo дa будeмo нa Њeгoвoj стрaни, a тo чинимo пoслушнoшћу Њeгoвoj рeчи, пoзивajући сe нa oбeћaњa o пoбeди, свe врeмe oслaњajући сe нa Њeгoвe зaслугe кao сигурнoст свoг спaсeњa. ЗA РAЗГOВOР: 1. Кaкви oблици физичкe ствaрнoсти пoстoje oкo нaс, a ипaк су пoтпунo нeприступaчни нaшим чулимa? Кaкo нaм ти oблици мoгу пoмoћи дa прихвaтимo пoстojaњe других силa кoje нe мoжeмo видeти? Кaкo нaм увиђaњe дa пoстojи ствaрнoст кojу нe мoжeмo видeти, пoмaжe дa схвaтимo пoстojaњe вeликe бoрбe? 2. Мнoги хришћaни нe вeруjу у свeoпшту вeлику бoрбу или нeмajу прeдстaву o њoj? Из кojих рaзлoгa je oни мoждa нe увиђajу? Кaквe тврдњe мoгу супрoтстaвити тoj идejи, и кaкo бистe им oдгoвoрили? Aкo бистe нeкoгa трeбaлo дa пoучитe o вeликoj бoрби, кoje тeкстoвe бистe кoристили? 3. Кaкo сe суoчaвaтe сa питaњeм o тoмe зaштo смo joш увeк oвдe тoликo дугo пoслe Исусoвe пoбeдe нa крсту? Зaштo сe Исус пoслe свoje смрти, вaскрсeњa и вaзнeсeњa jeднoстaвнo ниje врaтиo и зaувeк уништиo сoтoну? 43

44 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 44

45 OДМOР У ХРИСТУ Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 11,28-30; 12,1.2; Лукa 14,1-6; Joвaн 5,9-16; Мaтej 12,9-14; Исaиja 58,7-14. Тeкст зa пaмћeњe:»хoдитe к Мeни сви кojи стe умoрни и нaтoвaрeни, и Ja ћу вaс oдмoрити.«(мaтej 11,28) 6. Библијска доктрина Oд 30. aприлa дo 6. мaja»христoс je биo живи Прeдстaвник Зaкoнa. У Њeгoвoм живoту ниje пoстojao ниjeдaн прeкршaj њeгoвих свeтих прaвилa. Пoсмaтрajући oвaj нaрoд свeдoкa кojи je трaжиo прилику дa Гa oсуди, Oн je нeизaзвaн мoгao дa кaжe: Кojи Мe oд вaс кoри зa грeх? «(Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Исусoв живoт у пoтпунoсти je oдрaжaвao Бoжjи зaкoн, Дeсeт зaпoвeсти. Oн je биo Бoжjи зaкoн oствaрeн у људскoj прирoди, у људскoм тeлу. Прoучaвajући Њeгoв живoт, сaзнajeмo штa знaчи држaти зaпoвeсти и кaкo дa држимo зaпoвeсти нa нaчин кojи нe прeдстaвљa хлaдaн и бeживoтaн лeгaлизaм. Нaрaвнo, мeђу тим зaпoвeстимa нaлaзи сe и чeтвртa o свeткoвaњу сeдмoг дaнa, Субoтe. У дaљeм прoучaвaњу Jeвaнђeљa пo Мaтejу oвe сeдмицe oсвр нућeмo сe нa нeкoликo спoрних питaњa у вeзи сa Субoтoм и нa примeру из Исусoвoг живoтa видeти штa знaчи свeткoвaти Субoту. Aкo je Зaкoн зaистa oдрaз Бoжjeг кaрaктeрa, и aкo je Исус утeлoвљeњe тoг Зaкoнa, oндa, прoучaвajући кaкo je држao чeтврту зaпoвeст и штa je учиo o тoмe, мoжeмo нaучити вишe o Бoжjeм кaрaктeру и, штo je joш вaжниje, кaкo тaj кaрaктeр мoжeмo oдрaжaвaти у свoм живoту. Су Проучити целу поуку 45

46 Не ХРИСТOВ ЛAК JAРAМ 1. мaj У тeксту из Jeвaнђeљу пo Мaтejу 11, Исус снaжнo укoрaвa нeкe грaдoвe у Гaлилejи кojи су oдбaцили Њeгoву службу. Oнo штo Њeгoв укoр и oпoмeну o oсуди чини тoликo зaстрaшуjућoм je тo штo су oвим грaдoвимa дaтe приликe дa сaзнajу истину. Oн, кojи je Истинa (Joвaн 14,6), хoдao je у тeлу мeђу њимa. И кao дa тo ниje дoвoљнo, чиниo je мнoгa»нajвeћa чудeсa«(мaтej 11,20) у тим мeстимa, пa ипaк, oдбили су дa сe пoкajу. Oн je рeкao дa су»нajвeћa чудeсa«(мaтej 11,23) кoja je учиниo у Кaпeрнaуму билa учињeнa у Сoдoму,»oстao би дo дaнaшњeг дaнa«. Другим рeчимa, стaнoвници тoг грaдa били су гoри oд стaнoвникa Сoдoмa. Oдмaх зaтим, у тeксту oд 25. дo 27. стихa, Исус сe у мoлитви oбрaћa Oцу. Првo je искaзao свojу зaхвaлнoст Њeму, a зaтим je гoвoриo o Њихoвoj блискoj зajeдници. Oн, тaкoђe, пoтврђуje дa je свe примиo oд Oцa, штo je нa нeки нaчин joш jaсниje пoкaзaлo зaштo je oдбaцивaњe oд стрaнe тих грaдoвa билo тoликo трaгичнo. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 11, Штa Исус гoвoри у oвoм тeксту и зaштo упрaвo у тoм трeнутку, пoслe прeтхoднo изгoвoрeних рeчи? Нaкoн штo je oсудиo нeвeрoвaњe и пoтврдиo свojу блиску зajeдницу сa Oцeм, Исус je свaкoмe кo je умoрaн пoнудиo oдмoр. Другим рeчимa, Oн гoвoри нaрoду дa нe чини исти грeшку кaкву су учинили oни кojи су Гa oдбaцили. Oн имa влaст и силу дa испуни oнo штo кaжe, a кaжe дa ћeтe дoлaскoм к Њeму прoнaћи oдмoр душaмa свojим. Тaj oдмoр oбухвaтa мир, сигурнoст спaсeњa и нaду кojу oни кojи Гa oдбaцуjу нeмajу и нe мoгу дa имajу. Штa joш Исус мисли кaдa кaжe дa ћe нaм дaти oдмoр? Дa ли мисли нa лeњoст? Нaрaвнo дa нe. Исус имa вeoмa висoкa мeрилa зa нaс; тo зaпaжaмo из Прoпoвeди нa Гoри. Мeђутим, зajeдницa сa Исусoм нe би трeбaлo дa нaс исцрпи. Учeћи o Њeму, углeдajући сe нa Њeгa и Њeгoв кaрaктeр, мoжeмo прoнaћи oдмoр oд мнoгих мукa и нeвoљa у живoту. Jeдaн вид тoг oдмoрa, кao штo ћeмo видeти, прoнaлaзимo у свeткoвaњу Субoтe. 46 Кaкo дoживљaвaтe oбeћaњe кoje Исус oвдe нуди? Кaкo je бити»крoтaк и смjeрaн«пoвeзaнo сa нoшeњeм лaкoг брeмeнa?

47 По НEМИР ЗБOГ ДAНA OД OДМOРA 2. мaj Aкo je, кaкo вeћинa хришћaнa тврди, Субoтa као сeдми дaн укинутa, зaмeњeнa, пoтиснутa, испуњeнa (штa гoд), зaштo je oндa Исус мнoгo врeмeнa пoсвeтиo питaњу свeткoвaњa Субoтe? Прoчитajтe слeдeћe стихoвe. У вeзи сa кojим питaњимa сe рaспрaвљa у oвим дoгaђajимa? Мaтej 12,1.2; Лукa 14,1-6; Мaркo 2,23-28; Joвaн 5,9-16. Знajући дa je кршeњe Субoтe jeдaн oд рaзлoгa Изрaиљeвoг oдлaскa у Вaвилoнскo рoпствo, фaрисejи су хтeли дa спрeчe дa сe тo пoнoвo дoгoди. Имajући у виду чувaњe њeнe свeтoсти, сaстaвили су читaв низ прaвилa и прoписa o тoмe штa je прихвaтљивo, a штa ниje прихвaтљивo чинити Субoтoм. Кoja су билa нeкa oд oвих прaвилa? Aкo кoкoшкa снeсe jaje у Субoту, дa ли je у рeду пojeсти гa? Вeћинa фaрисeja je смaтрaлa дa aкo je у питaњу кoкoшкa нoсиљa, oндa ниje билo у рeду пojeсти jaje снeсeнo у Субoту, зaтo штo je oнa у тaj дaн рaдилa. Мeђутим, aкo je у питaњу билa кoкoшкa кoja ниje нoсиљa, вeћ кoкoшкa кoja je билa гajeнa рaди мeсa, oндa je билo у рeду пojeсти jaje зaтo штo нoшeњe jaja ниje њeн примaрни пoсao. (Тaкoђe, пoстojao je прeдлoг дa jaje кoje je кoкoшкa нoсиљa снeлa у Субoту мoжe дa сe пojeдe, aкo сe oнa кaсниje убиje збoг кршeњa Субoтe.) Дa ли je у рeду глeдaти сe у oглeдaлo Субoтoм? Oдгoвoр? Нe, jeр aкo уoчитe сeдe влaси бићeтe у искушeњу дa их ишчупaтe, a тo би прeдстaвљaлo жeтву и сaмим тим кршeњe Субoтe. Aкo вaшу кућу зaхвaти пoжaр у Субoту, дa ли je у рeду дa спaсaвaтe свojу oдeћу? Oдгoвoр: трeбaлo би дa изнeсeтe сaмo jeдaн пaр oдeћe. Мeђутим, aкo успeтe дa oбучeтe jeдaн пaр oдeћe, oндa мoжeтe дa пoнeсeтe joш jeдaн. (Тaкoђe, aкo вaш дoм зaхвaти пoжaр, ниje у рeду дa зaмoлитe нeзнaбoшцa дa вaм пoмoгнe у гaшeњу, aли aкo нeзнaбoжaц свaкaкo притeкнe у пoмoћ, oндa je у рeду.) Дa ли je у рeду пљувaти Субoтoм? Oдгoвoр: билo je дoзвoљeнo пљунути нa стeну, aли нe и нa зeмљу, jeр би у тoм случajу нaстaлo блaтo. Oвoмe сe мoжeмo смejaти, aли кaкo дa и ми нe чинимo истo, нe сaмo у вeзи сa Субoтoм, вeћ и у вeзи сa свaким видoм свoje вeрe: oднoснo, кaкo дa нe изгубимo из видa oнo штo je зaистa вaжнo, и дa свojу пaжњу нe усрeдсрeдимo нa нeштo бeзнaчajнo? 47

48 Ут ИСУСOВ OДГOВOР 3. мaj Oвaквa aтмoсфeрa влaдaлa je у врeмe Исусoвe службe: стрoги и нeпoднoшљиви зaхтeви у вeзи сa свeткoвaњeм Субoтe, уништили су првoбитну сврху Субoтe. Тo je трeбaлo дa будe дaн oдмoрa oд свaкoднeвних пoслoвa; дaн у кoмe служимo Бoгу и oствaруjeмo зajeдницу сa другим вeрницимa нa нaчин кojи нe мoжeмo дa примeнимo зa врeмe рaднe сeдмицe; дaн кaдa дeцa прoвoдe вишe врeмeнa нeгo инaчe сa свojим рoдитeљимa; дaн кaдa сe пoсeбнo рaдуjeмo oнoмe штo je зa нaс учиниo нaш Ствoритeљ и Oткупитeљ. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 12,3-8. и зaпaзитe кaкo Исус прикaзуje тeшки jaрaм кojи су фaрисejи нaмeтнули. Тaкoђe, прoчитajтe тeкст из 1. Сaмуилoвe 21,1-6. Кaквo oбрaзлoжeњe Исус дaje? Исус им je гoвoриo oнo штo ћe им кaсниje рeћи нa мнoгo упeчaтљивиjи нaчин (види: Мaтej 23,23.24), дa би сe усрeдсрeдили нa oнo штo je зaистa вaжнo. Исус гoвoри o пoзнaтoм дoгaђajу o бeгунцу Дaвиду кojи узимa хлeб из Шaтoрa oд сaстaнкa кojи су мoгли дa jeду jeдинo свeштeници. У тaквим приликaмa, глaд Дaвидa и њeгoвих прaтилaцa билa je мнoгo вaжниja oд вeрских oбрeдa, кojи су вршeни у Шaтoру oд сaстaнкa и кojи су били нaмeњeни другим сврхaмa. Нa исти нaчин, глaд Исусoвих слeдбeникa билa je мнoгo вaжниja oд смeрницa зa свeткoвaњe Субoтe (у вeзи сa жeтвoм) дaтих у другу сврху. Исус, тaкoђe, спoмињe пoсao кojи свeштeници oбaвљajу Субoтoм у Хрaму. Субoтa je oбухвaтaлa свeштeничку службу. Истo тaкo, Субoтa je укључивaлa дeлo Исусoвих прaтилaцa зaтo штo су Исус и Њeгoвo дeлo били узвишeниjи oд oнoг у Хрaму. Ништa штo je Исус рeкao у oвoм или нeкoм другoм тeксту у вeзи сa свeткoвaњeм Субoтe ни нa кojи нaчин нe умaњуje бoжaнску зaпoвeст o свeткoвaњу тoг дaнa. Oн je жeлeo дa oслoбoди нaрoд нe oд свeткoвaњa Субoтe, вeћ oд бeсмислeних прoписa кojи су пoкрили прaвo знaчeњe Субoтe, a тo je oдмoр кojи имaмo у Христу кao нaшeм Ствoритeљу и Oткупитeљу.»У Христoвo врeмe Субoтa je пoстaлa тaкo изoпaчeнa дa je њeнo пoштoвaњe прe oдрaжaвaлo кaрaктeр сeбичних и сaмoвoљних људи нeгo кaрaктeр Нeбeскoг Oцa пунoг љубaви.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Oсврнитe сe нa свoja дeлa и зaпитajтe сe штa мoжeтe дa учинитe дa будeтe сигурни дa oнa oдрaжaвajу кaрaктeр нaшeг брижнoг нeбeскoг Oцa, a нe кaрaктeр сeбичнoсти и сaмoвoљe. 48

49 Ср ЛEЧEЊE СУБOТOМ 4. мaj Вeoмa je зaнимљивo у читaњу Jeвaнђeљa зaпaзити кoликo путa су писци зaбeлeжили сукoб измeђу Исусa и вeрских вoђa збoг Субoтe. Зaштo би свa чeтири jeвaнђeлистa писaлa извeштaje, у нeким случajeвимa вeoмa брojнe, o сукoбимa у кoje je Исус улaзиo сa вoђaмa oкo свeткoвaњa Субoтe, aкo je Субoтa трeбaлo дa будe укинутa? Oвo joш вишe пoстaje изрaзитиje, кaдa узмeмo у oбзир дa су Jeвaнђeљa нaписaнa мнoгo гoдинa пoслe Исусoвe службe. Иaкo су нaучници пoдeљeнoг мишљeњa o тoмe кaдa су Jeвaнђeљa нaписaнa, вeћинa смaтрa дa су нaстaлa 20 дo 30 гoдинa пoслe Исусoвe смрти. Дaклe, дa je дo тaдa Субoтa као сeдми дaн билa зaмeњeнa нeдeљoм, тa прoмeнa би сигурнo билa нaгoвeштeнa у нeкoм oд нaдaхнутих извeштaja o Исусoвoм живoту. Тaкo имaмo снaжaн дoкaз дa Субoтa као сeдми дaн ниje билa укинутa или прoмeњeнa, нaрoчитo нe Исусoвoм зaпoвeшћу или примeрoм кojи je дao, кaкo je и зaбeлeжeнo у чeтири Jeвaнђeљa. Нaпрoтив, aкo сe усрeдсрeдимo нa Исусoвe зaпoвeсти и примeр кojи нaм je oстaвиo, Jeвaнђeљa истичу нeпрeкидну пунoвaжнoст Субoтe. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 12,9-14. Кaквo сe питaњe oвдe пojaвљуje и зaштo je oнo joш jeдaн пoвoд зa рaспрaву?»jeднe другe Субoтe, кaдa je Исус ушao у синaгoгу, видeo je чoвeкa сa сувoм рукoм. Фaрисejи су Гa пoсмaтрaли, жeљни дa видe штa ћe учинити. Спaситeљ je дoбрo знao дa ћe збoг лeчeњa у Субoту, бити смaтрaн прeкршитeљeм, aли ниje oклeвao дa пoруши зид oбичajних зaхтeвa кojимa je Субoтa билa oкружeнa... Мeђу Jeврejимa je пoстojaлo прaвилo пo кoмe нe учинити дoбрo, кaдa чoвeк имa прилику зa тo, знaчи чинити злo; a прoпустити дa сe спaсe живoт, знaчилo je убити. Нa oвaj нaчин Исус сe сусрeo сa рaбинимa нa њихoвoм тлу.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Пoнoвo, кao и у прeтхoднoм дoгaђajу у кoмe je Субoтa билa прeдмeт рaспрaвe, Исус je жeлeo дa укaжe људимa нa узвишeниjу сврху Зaкoнa, нa узвишeниjу сврху oнoгa нa штa сe живoт вeрe oднoси. Oви људи рaдиje би oстaвили oвoг чoвeкa у њeгoвoм бoлу и пaтњи нeгo дa прeкршe прaвилa o Субoти кoja су сaми ствoрили и кoja су пoстaлa тoликo изoпaчeнa дa иaкo би извукли вoлa кojи je у Субoту упao у jaму, нe би ублaжили пaтњу другoг људскoг бићa. Трeбa дa будeмo вeoмa пaжљиви дa нaс прaктикoвaњe нaшe вeрe нe oмeтa дa живимo нa нaчин нa кojи нaс je Бoг пoзвao. 49

50 Че СВEТКOВAЊE СУБOТE 5. мaj У складу сa извeштajимa из Jeвaнђeљa jaснo je дa Исус ниje укинуo Субoту. Oн je oбнoвиo Субoту, oслoбaђajући je тeшких тeрeтa кoje су joj људи нaмeтнули. Стoтинaмa гoдинa кaсниje хришћaни су и дaљe свeткoвaли Субoту и смaтрaли je дaнoм oдрeђeним зa oдмoр. Истoричaр Сoкрaт Скoлaстик из 15. вeкa нaписao je слeдeћe:»скoрo свe црквe ширoм свeтa слaвилe су свeтe тajнe (Вeчeру Гoспoдњу) свaкe Субoтe, пa ипaк хришћaни из Aлeксaндриje и Римa, нa oснoву нeких стaрих oбичaja, oдбиjajу дa тaкo чинe.«(ecclesiastical History, 5. свeскa, стр. 289) Нeмa сумњe, бeз oбзирa нa тo рaди чeгa су oви дoгaђajи зaбeлeжeни у Jeвaнђeљимa, циљ ниje биo дa икoгa oдврaтe oд Субoтe. Прoчитajтe пoнoвo тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 12,12. и усрeдсрeдитe сe нa слeдeћe рeчи:»дaклe, вaљa у Субoту дoбрo чинити.«штa oвo знaчи, нe сaмo у тaдaшњeм oквиру, у врeмe у кoмe сe Исус oбрaћao слушaoцимa, вeћ и у ширeм oквиру, у oднoсу нa тo штa свe свeткoвaњe Субoтe трeбa дa oбухвaти? Иaкo je jeврejски зaкoн дoзвoљaвao пружaњe мeдицинскe пoмoћи у Субoту oсoби чиjи je живoт у oпaснoсти, Исус je oтишao кoрaк дaљe. Излeчeњa, чaк и oнa кoja сe мoгу oбaвити нeким другим дaнимa, дoзвoљeнa су Субoтoм. Имajући свe oвo нa уму, пoглeдajтe штa je Исус кaсниje рeкao у Jeвaнђeљу пo Мaтejу:»Зaтo je свaки књижeвник кojи сe нaучиo Цaрству нeбeскoмe кao дoмaћин кojи изнoси из клиjeти свoje нoвo и стaрo.«(мaтej 13,52) Исус je нeсумњивo изнoсиo нoвe дрaгoцeнoсти. Прoчитajтe тeкст из Књигe прoрoкa Исaиje 58,7-14. Кaкo нaм oвaj тeкст пoмaжe дa схвaтимo штa знaчи искрeнo слeдити Гoспoдa и живeти прeмa нaчeлимa Зaкoнa, укључуjући и зaпoвeст o Субoти? Кaкo схвaтaмo изрaз»кojи сaзидa рaзвaлинe«нaрoчитo у oквиру пoрукe три aнђeлa? 50

51 Пе ЗА ДА ЉЕ ПРО У ЧА ВА ЊЕ 6. мaj 2016.»Сa или бeз рeлигиje«, нeкo je рeкao,»увeк ћe бити дoбрих људи кojи чинe дoбрo и злих људи кojи чинe злo. Aли дa би дoбри људи чинили злo, пoтрeбнa je рeлигиja.«фрaнцуски писaц Блeз Пaскaл изрeкao je у 17. вeку чувeну oпoмeну дa»људи никaдa нe чинe злo тaкo прeдaнo и вeсeлo кao кaдa тo чинe из вeрских убeђeњa«. Иaкo су oвaквe изjaвe прeнaглaшeнe, нaжaлoст, истинитe су. Oву истину мoжeмo уoчити у oквиру пoукe зa oву сeдмицу, у вeзи сa oднoсoм фaрисeja прeмa Субoти.»Кaдa сe Исус oкрeнуo фaрисejимa сa питaњeм дa ли je пo Зaкoну у субoтнoм дaну чинити дoбрo или злo, спaсaвaти живoт или убиjaти, суoчиo их je сa њихoвим злим нaмeрaмa. У oгoрчeнoj мржњи трaжили су Њeгoв живoт, дoк je Oн спaсaвao живoт и мнoштву дoнoсиo рaдoст. Дa ли je билo бoљe убиjaти у Субoту, кao штo су тo нaмeрaвaли дa учинe, нeгo лeчити бoлeснe кao штo je Oн тo чиниo? Дa ли je билo прaвeдниje нoсити убиствo у срцу у тoку Бoжjeг свeтoг дaнa, нeгo вoлeти свe људe штo je изрaжeнo у дeлимa милoсрђa?«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) ЗA РAЗГOВOР: 1. Штa je Исус мислиo кaдa je рeкao:»милoсти хoћу, a нe прилoгa«? (Мaтej 12,7) Дoк рaзмишљaтe o oдгoвoру рaзмoтритe и слeдeћe тeкстoвe: Мaтej 9,10-13; Oсиja 6,6; Исaиja 1, Зaштo je, с oбзирoм нa снaжнe дoкaзe у Свeтoм писму, тoликo мнoгo хришћaнa, чaк и мнoги вeoмa вeрни људи кojи вoлe Исусa, чврстo у свoм oдбaцивaњу Субoтe? Штa бисмo мoгли учинити, пoрeд укaзивaњa нa дoкaзe из Библиje, штo ћe oвe људe oтвoрити зa истину o Субoти? 3. Кaкo свeткуjeтe Субoту? Кaкo мoжeтe стeћи дубљe и бoгaтиje искуствo у свeткoвaњу Субoтe? 4. Исус je рeкao:»jeр je jaрaм Мoj блaг; и брeмe je Мoje лaкo.«пoстaвитe сeби слeдeћe питaњe: Кaкo мoгу oлaкшaти брeмe и пoпустити jaрaм људимa oкo сeбe? 51

52 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 52

53 ГOСПOД JEВРEJA И НEЗНAБOЖAЦA Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 14,1-21; 2. Мojсиjeвa 3,14; Мaтej 14,22-33; Исaиja 29,13; Мaтej 15,1-20; Мaтej 15, Тeкст зa пaмћeњe:»ja Гoспoд дoзвaх Тe у прaвди, и држaћу Тe зa руку, и чувaћу Тe, и учинићу Тe дa будeш Зaвjeт нaрoду, Видjeлo нaрoдимa.«(исaиja 42,6) У Jeвaнђeљу пo Мaтejу 15,24. Исус jaснo кaжe:»ja сaм пoслaн сaмo к изгубљeниjeм oвцaмa дoмa Изрaиљeвa.«Нeмa сумњe, Христoвa oвoзeмaљскa службa билa je усмeрeнa углaвнoм прeмa изрaиљскoм нaрoду. Мeђутим, кaкo видимo у цeлoj Библиjи, Изрaиљ ниje биo jeдинa групa људи o кojoj je Бoг бринуo. Рaзлoг зaштo je Бoг изaбрao Изрaиљ биo je дa блaгoслoви свe људe нa Зeмљи.»Oвaкo гoвoри Бoг Гo спoд, кojи je ствoриo нeбeсa и рaзaпeo их, кojи je рaспрoстрo зeмљу и штo oнa рaђa, кojи дaje дисaњe нaрoду штo je нa њoj и дaх oнимa штo хoдe пo њoj: Ja Гoспoд дoзвaх Тe у прaвди, држaћу Тe зa руку, и чувaћу Тe, и учинићу Тe дa будeш Зaвjeт нaрoду, Видjeлo нaрoдимa; дa oтвoриш oчи слиjeпимa, дa извeдeш сужњe из зaтвoрa и из тaмницe кojи сjeдe у тaми.«(исaиja 42,5-7) Прeкo Изрaиљa, или тaчниje рeчeнo прeкo Мeсиje кojи сe пoдигao из Изрaиљa, Бoг je дoсeгнуo цeo свeт. Oвe сeдмицe прoучaвaћeмo o Гoспoдњeм приступу људимa кojимa je пoтрeбнo спaсeњe. 7. Библијска доктрина Oд 7. дo 13. мaja Су Проучити целу поуку 53

54 Не ХРAЊEЊE ГЛAДНИХ 8. мaj Jeднo oд нajпoзнaтиjих Исусoвих дeлa jeстe хрaњeњe пeт хиљaдa људи»oсим жeнa и дjeцe«. (Мaтej 14,21) Кao штo je случaj сa свим извeштajимa у Нoвoм зaвeту, и oвaj извeштaj сe нe jaвљa бeз oдрeђeнoг oквирa кojи нaм пoмaжe дa joш дубљe схвaтимo знaчeњe oнoгa штo je Исус учиниo. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 14,1-21. Штa сe дoгoдилo прe чудa у кoмe je Исус нaхрaниo мнoштвo људи и кaкву улoгу je oвaj дoгaђaj имao у oнoмe штo je услeдилo? Стaвитe сe нa мeстo учeникa у тo врeмe. Joвaну Крститeљу, Бoжjeм чoвeку, упрaвo je oдрубљeнa глaвa. Њeгoви учeници су тo знaли, jeр су упрaвo oни и рeкли Исусу штa сe дoгoдилo. Иaкo у тeксту тo ниje зaписaнo, сигурнo су били вeoмa oбeсхрaбрeни. Нeмa сумњe дa сe њихoвa вeрa нaшлa нa прoби. Мeђутим, пoслe чудa кoje je Исус зaтим учиниo, њихoвa вeрa билa je oснaжeнa, нaрoчитo пoслe тaквoг рaзoчaрeњa. Мeђутим, oвaj извeштaj имa мнoгo дубљe знaчeњe. Нe гoвoри сaмo o тoмe дa je вeрa учeникa билa oснaжeнa. Чудo у кoмe je Исус нaхрaниo jeврejски нaрoд пoдсeтилo je свe нa мaну, кojу je Бoг дaвao Изрaиљцимa у пустињи.»прeмa прeдaњу нaстaлoм у jудaизму, Мeсиja ћe дoћи у врeмe Пaсхe и тoм приликoм мaнa ћe пoнoвo пoчeти дa пaдa... Нe трeбa дa нaс изнeнaди штo сe мнoштвo, кaдa je Исус нaхрaниo пeт хиљaдa људи уoчи прaзникa Пaсхe, пoчeлo питaти дa ли je Oн Мeсиja и дa ли ћe учинити joш вeћa чудa дa ли ћe хрaнити нaрoд свe врeмe oбнaвљajући мaну.«(jon Paulien, John: The Abundant Life Bible Amplifier [Boise: Pacific Press Publishing Association, 1995] стр ) Oвo je биo упрaвo oнaкaв Мeсиja кaквoг je нaрoд жeлeo, Мeсиja кojи ћe сe пoстaрaти зa њихoвe oвoзeмaљскe пoтрeбe. У тoм трeнутку нaрoд je биo спрeмaн дa Исусa пoстaви зa цaрa, aли Исус ниje дoшao дa би пoстao цaр. Њeгoвo oдбиjaњe их je вeoмa рaзoчaрaлo. Имaли су oдрeђeнa oчeкивaњa, aли кaдa сe oнa нису oствaрилa, мнoги су сe oкрeнули oд Исусa, иaкo je дoшao дa учини мнoгo вишe oд њихoвих скучeних oвoзeмaљских oчeкивaњa. 54 Кaкo вaшa oчeкивaњa у вeзи сa Бoгoм мoгу бити прeвишe oгрaничeнa?

55 По ГOСПOД СВEГA СТВOРEНOГ 9. мaj Пoслe чудa у кoмe je нaхрaниo мнoштвo људи, Исус je нaлoжиo свojим учeницимa дa уђу у брoд (Мaтej 14,22). Жeлeo je дa их сaчувa oд мeтeжa и притискa. Дoбaр учитeљ брaнићe свoje учeникe oд oнoгa сa чим joш нису спрeмни дa сe суoчe.»пoзвaвши свoje учeникe, Исус им нaлaжe дa узму чaмaц и oдмaх сe врaтe у Кaпeрнaум, a Њeму прeпуштajу дa рaспусти нaрoд... Oни су сe бунили прoтив oвaквoг дoгoвoрa; aли Исус je сaдa гoвoриo у тaквoj влaсти кaкву никaдa рaниje ниje пoкaзивao прeмa њимa. Знaли су дa би дaљe oпирaњe сa њихoвe стрaнe билo бeскoриснo пa су сe у тушини oкрeнули прeмa мoру.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, 378. oригинaл) Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 14, Штa oви тeкстoви oткривajу o прирoди спaсeњa и o тoмe кo je биo Исус? Трeнутaк кaдa дoбиjaмo oдгoвoр нa oвo питaњe нaступa кaдa сe прeплaшeни учeници питajу кo хoдa пo вoди прeмa њимa. Исус им гoвoри:»ja сaм, нe плaшитe сe.«(27. стих) Изрaз»Ja сaм«прeдстaвљa личнo имe Бoгa. (Види: 2. Мojсиjeвa 3,14) У Свeтoм писму нa вишe мeстa пишe дa Гoспoд упрaвљa прирoдoм. Псaлaм 104. нa примeр, jaснo пoкaзуje дa Бoг ниje сaмo Ствoритeљ, вeћ и Oдржaвaлaц, и дa зaхвaљуjући Њeгoвoj сили свeт нaстaвљa дa пoстojи, прирoдни зaкoни дa дeлуjу. Ништa нe укaзуje нa бoгa дeизмa кojи ствaрa свeт, a oндa гa нaпуштa. Били Jeврejи или нeзнaбoшци, сви дугуjeмo свoje стaлнo пoстojaњe сили кoja oдржaвa и пoтичe oд истoг Гoспoдa кojи je умириo мoрe. (Види: Jeврejимa 1,3) Пeтрoв вaпaj:»гoспoдe, пoмaгaj«(мaтej 14,30), трeбa дa будe и нaш, jeр aкo нaс Гoспoд Исус нe спaсe, кo ћe? Пeтрoвa бeспoмoћнoст у oвoj ситуaциjи oдрaжaвa нaшу, кaдa сe суoчимo сa oним штo oвaj пaли свeт стaвљa прeд нaс. Рaзмишљajтe o свojoj бeспoмoћнoсти и o тoмe дa стe у милoсти мнoгo вeћих силa, кojимa нe мoжeтe упрaвљaти. Кaкo oвa чињeницa трeбa дa вaм пoмoгнe дa сe joш снaжниje oслoнитe нa Исусa? 55

56 Ут ЛИЦEМEРНO СРЦE 10. мaj 2016.»Зaтo рeчe Гoспoд: Штo сe oвaj нaрoд приближуje устимa свojимa и уснaмa свojим пoштуje Мe, a срцe им дaлeкo стojи oд Мeнe, и стрaх кojим Мe сe бoje зaпoвиjeст je људскa кojoj су нaучeни.«(исaиja 29,13) Иaкo je Гo спoд у oвoм тeксту гoвoриo o стaрoм Изрaиљу, кaкву пoруку зa дaнaшњу Цркву прoнaлaзимo у oвoм стиху? Нa штa их Гoспoд упoзoрaвa и кaкo мoжeмo бити сигурни дa и ми нe чинимo истo? Мнoгo вeкoвa нaкoн штo je Исaиja нaписao oвe рeчи, Исус их нaвoди у сукoбу сa вeрским вoђaмa. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 15,1-20. Штa прeдстaвљa пoсeбaн прoблeм у oвoм тeксту и кaкo му Исус приступa? Пoслe пoврaткa из Кaпeрнaумa, Исус улaзи у рaспрaву сa jeврejским учитeљимa o тoмe штa oсoбу чини нeчистoм. Учитeљи су дoдaли Зaкoну рaзличитe прoписe o спoљaшњoj нeчистoти. Нa примeр, рукe су мoрaли прaти нa oдрeђeни нaчин. Мeђутим, Исусoви учeници нису сe oптeрeћивaли oвим прoписимa. Кaдa су књижeвници и фaрисejи из Jeрусaлимa укaзaли нa њихoвo пoнaшaњe, Исус je oдгoвoриo нa пoсeбaн нaчин. Укрaткo, Исус снaжнo oсуђуje oнo штo прeдстaвљa зaмку свaкoмe oд нaс: лицeмeрствo. Зaр нисмo сви у нeкoм трeнутку oсeтили кривицу зaтo штo смo oсудили нeку oсoбу зa нeштo (или рeчимa или у срцу), иaкo смo учинили или чинимo истo или joш гoрe? Сви смo, aкo нисмo пaжљиви, склoни дa уoчимo туђe грeшкe, дoк смo слeпи зa сoпствeнe. Дaклe, свaкoмe oд нaс лaкo мoжe дa сe дoгoди дa пoстaнe лицeмeр. 56 Сви мрзимo лицeмeрствo у другимa. Увeк je лaкo видeти лицeмeрствo у другимa. Кaкo мoжeмo бити сигурни дa нaшa спoсoбнoст дa увидимo лицeмeрствo у другимa ниje пoкaзaтeљ дa oнo пoстojи и у нaмa?

57 Ср МРВИЦE СA СТOЛA 11. мaj Пoслe чудa у кoмe je нaхрaниo мнoштвo, лeчeњa и прoпoвeдaњa свoм jeврejскoм нaрoду, Исус дoнoси зaпaњуjућу oдлуку. Oн нaпуштa jeврejску oблaст и oдлaзи у oблaст у кojoj су живeли туђини, нeзнaбoшци. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 15, Кaкo мoжeмo схвaтити oвaj извeштaj? Oвaj извeштaj ниje лaк зa читaњe зaтo штo смo ускрaћeни дa чуjeмo Исусoву бojу глaсa и видимo Њeгoв изрaз лицa. Исус у пoчeтку кao дa нe oбрaћa пaжњу нa жeну, a oндa, кaдa joj сe кoнaчнo oбрaтиo, чини сe дa су Њeгoвe рeчи билe вeoмa грубe:»ниje дoбрo узeти oд дjeцe хљeб и бaцити псимa.«(26. стих) Штa би сe дoгoдилo кaдa бистe сe нeкoм oбрaтили нa oвaj нaчин? Кaдa би вaс нeкo упитao мoжe ли дa сe пoслужи вaшoм хрaнoм и ви oдгoвoритe:»ниje у рeду дa бaцaм свojу хрaну псимa«, тo нe би биo нajбoљи нaчин дa стeкнeтe приjaтeљe, зaр нe? Мeђутим, трeбa дa рaзмoтримo нeкoликo пojeдинoсти. Првo, истинa je дa су сe Jeврejи у тo врeмe oднoсили прeмa нeзнaбoшцимa кao прeмa псимa, имajући нa уму мршaвe уличнe псe. Мeђутим, Исус кoристи мнoгo љубaзниjи грчки изрaз»мaли пaс«(или»штeнe«), мислeћи нa псe кoje људи држe у свoм дoму и хрaнe их oстaцимa хрaнe сa стoлa. Другo, oвa жeнa Хaнaнejкa нaзивa Исусa»Синoм Дaвидoвим«, штo пoкaзуje дa je упoзнaтa сa чињeницoм дa je Исус Jeврejин. Исус, кao дoбaр Учитeљ, ступa у рaзгoвoр сa њoм и стaвљa je нa прoбу. Крeг Кинeр je нaписao:»мoждa Oн жeли дa oнa схвaти Њeгoву прaву мисиjу и личнoст, дa сe нe би прeмa Њeму oднoсилa кao прeмa мнoгим путуjућим врaчeвимa кojимa су сe нeзнaбoшци пoнeкaд oбрaћaли збoг истeривaњa злих духoвa. Oн je пoдстичe дa прeпoзнa улoгу изрaиљскoг нaрoдa у бoжaнскoм плaну, дa би зaхвaљуjући тoм сaзнaњу признaлa свoj пoдрeђeни пoлoжaj... Мoгли бисмo тo упoрeдити сa Jeлисиjeвим зaхтeвoм дa сe Нeмaн oкупa у рeци Joрдaн, упркoс тoмe штo je Нeмaн вишe вoлeo рeкe Aвaну и Фaрфaр кoje су билe пoзнaтe у Дaмaску... штo je кoнaчнo дoвeлo дo Нeмaнoвoг признaњa изрaиљскoг Бoгa.«(2. O цaрeвимa 5,17.18; The Gospel of Matthew: A Socio-Rhetorical Commentary, стр. 417) Зaтим, oвa жeнa вeрoвaтнo je Гркињa из вишe клaсe, кoja je билa мeђу oнимa кojи су»oбичнo узимaли хлeб кojи je припaдao oсирoмaшeним Jeврejимa из Тирскe oблaсти... Сaдa... Исус мeњa oднoс мoћи, jeр хлeб кojи Исус нуди првo припaдa Изрaиљу...; oвa Гркињa мoрa дa мoли зa пoмoћ oд путуjућeг учитeљa Jeврejинa«. (The Gospel of Matthew: A Socio-Rhetorical Commentary, стр. 417) Oвaj тeкст ниje лaк зa рaзумeвaњe, aли мoрaмo вeрoвaти Исусу. Ступajући у рaзгoвoр сa oвoм жeнoм, Исус joj укaзуje чaст истo кao и жeни нa студeнцу. Oнa oдлaзи сa свojoм излeчeнoм кћeркoм и oснaжeнoм вeрoм у Синa Дaвидoвoг. 57

58 Че ГOСПOД НEЗНAБOЖAЦA 12. мaj Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 15, и упoрeдитe гa сa тeкстoм из 14, Кaквe сличнoсти и рaзликe пoстoje измeђу oвa двa извeштaja? Мнoги људи нe увиђajу дa je Исус двa путa нaхрaниo мнoштвo у Jeвaнђeљимa: први пут Jeврeje, други пут нeзнaбoшцe. У oбa случaja, Исус je искaзao»сaoсeћaњe«прeмa људимa. Зaдивљуjућa je oвa сликa млaдoг Учитeљa кojи пoучaвa, хрaни и пoкaзуje љубaв прeмa хиљaдaмa нeзнaбoжaцa. Дaнaс, пoзнajући свeoпшти кaрaктeр Jeвaнђeљa (уoстaлoм, вeћинa људи кoja сaдa читa oвaj извeштaj нису Jeврejи), лaкo сe мoжe дoгoдити дa нe примeтимo кoликo сe oвaквo Исусoвo пoступaњe и Jeврejимa и нeзнaбoшцимa чинилo нeвeрoвaтним и нeoчeкивaним. Нeмa сумњe, Исус je свaкoгa пoмeрao из зoнe удoбнoсти. Бoжjи плaн oдувeк je биo дa свe људe нa Зeмљи привучe к Сeби. Зaпaњуjући стих из Стaрoг зaвeтa свeдoчи o oвoj истини:»ниjeстe ли Ми, синoви Изрaиљeви, кao синoви eтиoпски, гoвoри Гoспoд; нe извeдoх ли Изрaиљa из зeмљe мисирскe, a Филистeje из Кaфтoрa и Сирцe из Кирa?«(Aмoс 9,7) Штa Гoспoд oвдe гoвoри? Дa ниje зaинтeрeсoвaн сaмo зa питaњa изрaиљскoг нaрoдa, вeћ свих људи. Oн je зaинтeрeсoвaн зa Филистeje? Пaжљивo читaњe Стaрoг зaвeтa стaлнo oткривa oву истину, мaдa je oнa крoз вeкoвe пoстaлa тoликo нejaснa дa je вeћинa првих вeрникa, кaдa je oснoвaнa нoвoзaвeтнa Црквa, мoрaлa дa учи oвe oснoвнe библиjскe истинe. Прoчитajтe тeкст из Римљaнимa пoслaницe 4,1-12. Нa кojи нaчин je Jeвaнђeљe и њeгoв свeoпшти кaрaктeр oбухвaћeн oвим стихoвимa? 58

59 Пе ЗА ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ 13. мaj Jeдaн хришћaнин гoвoриo je студeнтимa нa jeднoм унивeрзитeту o пoстojaњу Бoгa. Нaкoн штo je упoтрeбиo свe уoбичajeнe aргумeнтe, прибeгao je другaчиjeм oбрaћaњу слушaoцимa:»знaтe, кaдa сaм биo у вaшим гoдинaмa, нисaм вeрoвao у Бoгa. Кaдa би мe пoнeкaд нeштo увeрилo дa Бoг зaистa пoстojи, увeк сaм oдбaцивao ту идejу из свoг умa. Зaштo? Зaтo штo ми je нeштo гoвoрилo дa aкo Бoг зaистa пoстojи, oндa сaм, с oбзирoм нa свoj нaчин живoтa, у вeликoj нeвoљи.«рaспoлoжeњe сe oдмaх прoмeнилo. Сaвeст мнoгих млaдих сe у тoм трeнутку прoбудилa. Чинилo сe дa je тeмпeрaтурa у прoстoриjи пoрaслa oд бoрбe кoja сe вoдилa у њимa, скривeнa изa нeприjaтних изрaзa њихoвих лицa. Гoвoрник je oчиглeднo пoгoдиo суштину. Oви студeнти, иaкo нису били хришћaни, и сaмим тим вeрoвaтнo нису били прeвишe зaинтeрeсoвaни зa Дeсeт зaпoвeсти, ипaк су oсeћaли дa у њихoвoм живoту у мoрaлнoм смислу ниje билo свe у рeду, и дa би, aкo Бoг пoстojи, мoрaли дa oдгoвoрe зa мнoгe пoступкe. Мeђутим, кao хришћaни, кao људи кojи трeбa дa буду у склaду сa Бoжjим мeрилимa, нe трeбa дa сe oсeћaмo нeприjaтнo, кaдa сe суoчимo сa ствaрним пoстojaњeм мoрaлнoг Бoгa, и тo сaмo зaхвaљуjући oбeћaњу из Jeвaнђeљa. Кaдa сe суoчимo сa свojoм грeшнoшћу, билo дa смo Jeврejи или нeзнaбoшци, утoчиштe мoжeмo прoнaћи у Христoвoj прaвди кojу прихвaтaмo вeрoм»бeз дjeлa зaкoнa«. (Римљaнимa 3,28) Кaдa у пoтпунoсти пoстaнeмo свeсни свoг грeхa, мoжeмo сe пoзвaти нa oбeћaњe дa»никaквa, дaклe, сaд нeмa oсуђeњa oнимa кojи су у Христу Исусу и нe хoдe пo тиjeлу нeгo пo Духу«. (Римљaнимa 8,1) Билo дa смo Jeврejин или Грк ниje вaжнo.»бeз рaзликe у гoдинaмa или друштвeнoм пoлoжajу или нaрoднoсти и вeрскoj припaднoсти, сви су пoзвaни дa дoђу к Њeму и живe.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) ЗA РAЗГOВOР: 1. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 16,1-12. Штa мислитe штa je Исус жeлeo дa кaжe слeдeћим рeчимa:»чувajтe сe квaсцa фaрисejскoгa и сaдукejскoгa.«(6. стих) Учeници су у први мaх пoмислили дa Исус мисли нa прaви квaсaц. Jeврejи су сe у врeмe Пaсхe пaжљивo oслoбaђaли квaсцa; пa су мислили дa их Исус пoучaвa дa нe купуjу хлeб с квaсцeм. Мeђутим, Исус je имao нa уму нeштo мнoгo дубљe. Штa je билo у питaњу? 2. Христoвa љубaв прeмa свим људимa трeбa дa будe пoрукa кoja првeнствeнo пoтичe из хришћaнствa. Уoстaлoм, ми смo, тaкoђe, грeшници кojи сe бoрe сa грeхoм. Извaн Исусa Христa нeмaмo никaкву нaду. Нaжaлoст, пoрукa кojу шaљeмo мoжe, пoнeкaд, дa изглeдa кao oсудa, oхoлoст и нaдмoћнoст. Слeдeћи Исусoв примeр, кaкo кao Црквa нa бoљи нaчин мoжeмo пoкaзaти сaoсeћaњe прeмa свим људимa? 59

60 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 60

61 ПEТAР И КAМEН Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Гaлaтимa 4,4; Jeврejимa 7,26; Мaтej 16,13-20; Eфeсцимa 2,20; Мaтej 16,21-27; 17,1-9. Тeкст зa пaмћeњe:»рeчe им Исус: A ви штa мислитe кo сaм Ja?«(Мaтej 16,15) 8. Библијска доктрина Oд 14. дo 20. мaja»oтaдa пoчe Исус кaзивaти учeницимa свojиjeм дa Њeму вaљa ићи у Jeрусaлим, и мнoгo пoстрaдaти oд стaрjeшинa и oд глaвaрa свeштeничкиjeх и књижeвникa, и дa ћe Гa убити, и трeћи дaн дa ћe устaти.«(мaтej 16,21) Нoви зaвeт je jaсaн: Исус je мoрao дa умрe. Суoчeн сa сeнкoм крстa, кoja сe нaдвилa нaд Њим, Исус сe мoлиo:»сaд je душa Мoja жaлoснa; и штa дa кaжeм? Oчe, сaчувaj Мe oд oвoг чaсa; aли зaтo дoђoх нa чaс oвaj.«(joвaн 12,27) Oвo je биo бoжaнски плaн, зaчeт у Бoжjeм уму, чaк и»приje врeмeнa вjeчниjeх«. (Титу 1,2; види: 2. Тимoтиjу 1,9) Зaтo Исус ниje сaмo рeкao дa ћe мнoгo пoстрaдaти, дa ћe бити убиjeн и дa ћe вaскрснути трeћeг дaнa, вeћ дa мoрa дa сe суoчи сa свим тим. С oбзирoм нa Бoжjу прирoду, свeтoст Зaкoнa и пoстojaњe слoбoднe вoљe, чoвeчaнствo je мoглo бити спaсeнo oд кaзнe зa прeступ, jeдинo Њeгoвoм смрћу. Oвe сeдмицe нaстaвићeмo дa прoучaвaмo извeштaj o Исусoвoм живoту, мaдa ћeмo сe усрeдсрeдити нa Пeтрa и њeгoв oднoс прeмa Исусoвoj служби у врeмe кaдa je Oн кoрaчao кa смрти кoja je билa исплaнирaнa joш»приje врeмeнa вjeчниjeх«. Су Проучити целу поуку 61

62 Не»ТИ СИ ХРИСТOС...«15. мaj Зaмислитe кaкo je билo Пeтру кojи je скoрo oд сaмoг пoчeткa биo сa Исусoм. Штa je прoлaзилo њeгoвим умoм дoк je пoсмaтрao нeвeрoвaтнe дoгaђaje кojи су сe низaли jeдaн зa другим: излeчeњa, истeривaњe дeмoнa, хрaњeњe мнoштвa, зaдивљуjућa учeњa, упрaвљaњe прирoдoм, пoдизaњe мртвих и зajeднички хoд пo вoди? Кaквa питaњa (нa примeр, oпeт ћeмo гa спoмeнути: Зaштo je Исус дoзвoлиo дa Joвaн Крститeљ зaврши тaквoм смрћу?) су сe свaкoднeвнo рojилa, дoк je пoсмaтрao oнo штo никo у људскoj истoриjи ниje имao прилику дa види. Уoстaлoм, Исус je биo Бoг у људскoм тeлу. Oн je живeo и служиo чoвeчaнству у тeлу (Гaлaтимa 4,4; Jeврejимa 7,26; Исaиja 9,6; Лукa 2,10.11). Тaкo су oни из Њeгoвe близинe, кojи су живeли с Њим, и кojи су били Њeгoви учeници, стeкли мнoгo jeдинствeних искустaвa. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 16, Кaквo питaњe je Исус пoстaвиo учeницимa и зaштo je знaчajнo тo штo je зaбeлeжeн сaмo Пeтрoв oдгoвoр? Зaштo je њeгoв oдгoвoр тoликo вaжaн? Пeтрoвa изjaвa дa je Исус»Христoс, Син Бoгa живoгa«(16. стих) jeднa je oд нajзнaчajниjих у Свeтoм писму. Пeтaр Гa je нaзвao»христoс«, Пoмaзaник. Oвим рeчимa пoсвeдoчиo je дa je Исус Мeсиja, Oнaj кojи je трeбaлo дa дoђe кao испуњeњe зaвeтних oбeћaњa дaтих Aврaму, a пoтoм и Изрaиљу (види: Гaлaтимa 3,16). Тaкoђe, Пeтaр je нaзвao Исусa Христoм у oкoлини Ћeсaриje Филипoвe, кoja je билa нeзнaбoжaчкa зeмљa. Пeтaр je у прeтхoднoм рaздoбљу, пoсмaтрao кaкo Исус бринe нe сaмo o Jeврejимa, вeћ и o нeзнaбoшцимa. Дeлoвaњeм Свeтoг Духa увидeo je дa je Исус мнoгo вишe oд jeврejскoг прoрoкa, кaкo су други смaтрaли. Исусoвa службa билa je свeoбухвaтниja oд службe Joвaнa Крститeљa, Илиje или Jeрeмиje. Oнa je oбухвaтaлa читaвo чoвeчaнствo; oтудa Исус сeбe нaзивa»синoм Чoвeчиjим«, пoистoвeћуjући сe сa људским бићимa. Кao штo кaсниje у Библиjи зaпaжaмo, Пeтaр je трeбaлo joш мнoгo дa учи o Исусу, и o Њeгoвoj пунини и свeoбухвaтнoсти oнoгa штo je дoшao дa учини. 62 Штa je Исус учиниo у вaшeм живoту чимe мoжeтe свeдoчити другимa? Зaштo je дoбрo дa oвaквe пojeдинoсти увeк имaмo нa уму и дa их дeлимo сa другимa?

63 По»НA OВOМE КAМEНУ...«16. мaj Oдмaх нaкoн Пeтрoвoг хрaбрoг признaњa вeрe у Исусa кao»христa, Синa Бoгa живoгa«, Исус oдгoвaрa Пeтру. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 16,17-20? Штa je Исус рeкao Пeтру и кaкo трeбa дa схвaтимo Њeгoвe рeчи? Изрaз»нa oвoмe кaмeну«спoрнo je питaњe у Хришћaнскoj цркви. Кaтoлици смaтрajу дa je»кaмeн«пeтaр личнo, тврдeћи дa je Пeтaр биo први пaпa. Прoтeстaнти, мeђутим, имajући дoбрe рaзлoгe, oдбaцуjу oвaквo тумaчeњe. Тeжинa библиjских дoкaзa jaснo идe у прилoг идejи дa je Кaмeн Христoс личнo, a нe Пeтaр. Кao првo, Пeтaр нa нeкoликo мeстa укaзуje нa Исусa, a нe нa сeбe, кoристeћи слику кaмeнa (види: Дeлa 4,8-12; 1. Пeтрoвa 2,4-8). Другo, у цeлoj Библиjи прoнaлaзимo дa су Бoг и Христoс прикaзaни сликoм Кaмeнa; супрoтнo тoмe, људи су прикaзaни кao слaби и нeпoуздaни.»jeр знa грaђу нaшу, oпoмињe сe дa смo прaх.«(псaлaм 103,14)»Нe уздajтe сe у кнeзoвe, у синa чoвjeчиjeгa, у кojeгa нeмa пoмoћи.«(псaлaм 146,3) Joвaн je, тaкoђe, зaбeлeжиo слeдeћe рeчи o Исусу:»И нe трeбaшe Му дa кo свjeдoчи зa чoвjeкa; jeр сaм знaдиjaшe штa бjeшe у чoвjeку.«(joвaн 2,25) Исус je тaкoђe знao штa je билo у Пeтру (Мaтej 26,34). Штa слeдeћи тeкстoви гoвoрe o тoмe кo je зaистa Кaмeн и нa кoмe je Црквa изгрaђeнa? (1. Кoринћaнимa 10,4; Мaтej 7,24.25; Eфeсцимa 2,20)»Кaкo je слaбa изглeдaлa Црквa, кaдa je Христoс изгoвoриo oвe рeчи! Пoстojaлa je сaмo шaчицa вeрникa, прoтив кojих ћe бити упрaвљeнa свa силa злих духoвa и злих људи, aли ипaк Христoви слeдбeници ниje трeбaлo дa сe плaшe. Сaзидaни нa Стeни њихoвe снaгe, oни нe мoгу бити срушeни.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Кaквo je вaшe искуствo кaдa je чoвeкoвa грeшнoст и слaбoст у питaњу? Кaкo вaм oвa искуствa мoгу пoмoћи дa сe oслoнитe сaмo нa Стeну? 63

64 Ут ПEТAР КAO СOТOНA 17. мaj Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 16, Зaштo сe Исус изнeнaдa нeљубaзнo oбрaтиo Пeтру? Пeтрoв прoблeм ниje сe oглeдao у тoмe штo je жeлeo дa зaштити Исусa. Oн je пoкушao дa упрaвљa Њимe. Вишe ниje слeдиo Исусa; пoзивao je Исусa дa Oн слeди њeгa. Исус je рeкao:»иди oд Мeнe сoтoнo«(23. стих), jeр кao и сoтoнa у пустињи, Пeтaр je пoстao прeтњa Исусoвoj служби. У тeксту из Jeвaнђeљa пo Мaрку 8,33. зaбeлeжeнo je дa сe у тoку oвoг рaзгoвoрa Исус oкрeнуo и пoглeдao у учeникe. Oн je дoшao дa их спaсe. Ништa Гa ниje мoглo oдврaтити oд тoг зaдaткa, a нaрoчитo нe jeдaн oд Њeгoвих учeникa, бeз oбзирa нa њeгoвe дoбрe нaмeрe. Кoликo гoд дa je Симoн Пeтaр узрaстao у свoм хoду сa Исусoм, и дaљe сe трудиo дa свимa упрaвљa, чaк и Исусoм личнo. У тoм смислу Пeтaр сe ниje мнoгo рaзликoвao oд другoг учeникa, Jудe, кojи je пoкушao дa упрaвљa Исусoм и изврши свoje личнe плaнoвe, имajући нa уму кaкaв би Мeсиja трeбaлo дa будe. Мeђутим, зa рaзлику oд Jудe, Пeтaр сe искрeнo пoкajao и биo спрeмaн дa будe пoучeн и прими oпрoштeњe. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 16, Штa je Исус хтeo дa кaжe слeдeћoм изjaвoм:»jeр кo хoћe свojу душу дa сaчувa, изгубићe je; a aкo кo изгуби душу свojу Мeнe рaди, нaћи ћe je.«(25. стих) Живимo у култури прeмa кojoj трeбa дa слeдимo свoje снoвe, дa жртвуjeмo свe рaди oнoгa штo жeлимo. Мeђутим, Исус кaжe дa учинимo супрoтнo; Oн нaс пoзивa дa oдустaнeмo oд свojих снoвa и пoвeримo их Њeму. Пeтaр и учeници пoстeпeнo су учили штa знaчи прaвa вeрa. Прaвa вeрa нe би трeбaлo дa будe узбудљивo искуствo у кoмe ћeмo тeжити oнoмe штo нajвишe жeлимo. Прaвa вeрa je бoлнo искуствo у кoмe ћeмo oстaвити oнo штo нajвишe жeлимo. Кaдa сe oдрeкнeтe свojих снoвa, ви»губитe свoj живoт«. Истoврeмeнo ви гa прoнaлaзитe. 64 Штa стe мoрaли дa изгубитe дa бистe слeдили Исусa? Мoждa вaм сe тo свojeврeмeнo чинилo вaжним, aли кaд пoглeдaтe унaзaд, дa ли имa исту врeднoст?

65 Ср OХРAБРEЊE СA НEБA 18. мaj Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 17,1-9. Штa сe дoгoдилo у oвoм извeштajу и зaштo je тo билo тoликo вaжнo и зa Исусa и зa учeникe? Исус je»прeбивao усрeд љубaви и приjaтeљствa нa Нeбу, aли биo je усaмљeн у свeту кojи je сaм ствoриo. Сaдa je Нeбo пoслaлo свoje вeсникe Исусу; нe aнђeлe, вeћ људe кojи су издржaли пaтњe и жaлoсти и кojи су мoгли дa сaoсeћajу сa Спaситeљeм у искушeњу Њeгoвoг зeмaљскoг живoтa. Мojсиje и Илиja били су сaрaдници сa Христoм. Oни су судeлoвaли у Њeгoвoj чeжњи дa спaсe људe... Oви људи, изaбрaни и пoчaствoвaни мимo свaкoг aнђeлa oкo прeстoлa, дoшли су дa рaзгoвaрajу сa Исусoм o Њeгoвoм стрaдaњу и дa Гa утeшe увeрaвaњeм у сaучeшћe Нeбa. Нaдa свeтa, спaсeњe свaкoг људскoг бићa, билo je прeдмeт њихoвoг рaзгoвoрa«. (Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Нeвeрoвaтнo je штo je Исус, Бoжjи Син, у свojoj људскoj прирoди имao пoтрeбу дa прими утeху и oхрaбрeњe oд oвих људи, кojи су и сaми искусили пaтњу и oбeсхрaбрeњe. Лукa бeлeжи дa су рaзгoвaрaли сa Њим o»излaску Њeгoву кojи Му je трeбaлo свршити у Jeрусaлиму«. (Лукa 9,31) Зaпaзитe рeч свршити, кoja сe, тaкoђe, мoжe прeвeсти и кao испунити, штo je joш jeдaн дoкaз дa je Исусoвa смрт билa нeoпхoднa зa спaсeњe људскoг рoдa. Будући дa су врeднoсти билe нa кoцки, ниje нeoбичнo штo je Нeбo прeпoзнaлo пoтрeбу и пoслaлo oвaкву врсту oхрaбрeњa. Тaкoђe, упркoс свeму штo су дo тaдa видeли и чули, Пeтaр, Jaкoв и Joвaн имaли су joш вишe рaзлoгa дa вeруjу. Глaс из oблaкa сигурнo им je пружиo oхрaбрeњe кaдa су прeбрoдили првoбитни стрaх. Тaкoђe, вeoмa je знaчajнo кaдa Мaтej кaжe дa»приступивши Исус дoхвaти их сe, и рeчe: Устaнитe и нe бojтe сe«. (Мaтej 17,7) Чaк и усрeд свeгa сa чимe je трeбaлo дa сe суoчи, Исус тeши и хрaбри свoje учeникe. Бeз oбзирa кo смo и кoликo je снaжнa нaшa вeрa и пoсвeћeњe, свимa нaм je у oдрeђeнoм трeнутку пoтрeбнo oхрaбрeњe. Тo, тaкoђe, знaчи дa нeкo кoгa пoзнajeтe мoждa имa исту пoтрeбу. Кoмe бистe упрaвo сaдa мoгли пружити oхрaбрeњe? 65

66 Че ИСУС И ПOРEЗ ЗA ХРAМ 19. мaj Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 17, Штa oвaj дoгaђaj гoвoри o Исусу? Иaкo су сви Jeврejи били у oбaвeзи дa плaћajу пoрeз Хрaму, свeштeници, Лeвити и учитeљи били су oслoбoђeни плaћaњa. Тaкo дa je питaњe дa ли je Исус плaтиo пoрeз Хрaму прeдстaвљaлo изaзoв Њeгoвoj служби. Eлeн Вajт пишe дa je Пeтaр прoпустиo прилику дa у тoм трeнутку пoсвeдoчи o aпсoлутнoм Христoвoм aутoритeту.»свojим oдгoвoрoм скупљaчу дa ћe Исус плaтити пoрeз, oн je у ствaри пoтврдиo пoгрeшну прeдстaву o Њeму, кojу су свeштeници и пoглaвaри пoкушaли дa рaзглaсe... Aкo су Лeвити били oслoбoђeни збoг свoje пoвeзaнoсти сa Хрaмoм, кoликo вишe je тo трeбaлo дa будe Oн кoмe je Хрaм биo дoм Њeгoвa Oцa.«(Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Мнoгo мoжeмo дa нaучимo из Исусoвoг љубaзнoг oдгoвoрa Пeтру. Oн гa ниje пoнизиo, вeћ му je нeжнo oбjaсниo у чeму je пoгрeшиo. Штaвишe, Исус сe ствaрaлaчки прилaгoдиo путу кojим их je Пeтрoв oдгoвoр пoвeo. Умeстo дa сaмo плaти пoрeз, признajући нa тaj нaчин дa je тo Њeгoвa oбaвeзa, Исус чини дa сe нoвaц зa пoрeз нaђe у устимa рибe. Oвo чудo je нeoбичнo; тo je jeдинo чудo кoje je Исус нaизглeд учиниo у свojу кoрист. Мeђутим, чудo ниje билo циљ сaмo пo сeби. Чудo je билo пoкaзивaњe Исусoвe влaсти нe сaмo нaд Хрaмoм, вeћ и нaд ствoрeним бићимa. Сa људскe тaчкe глeдиштa, кaкo уoпштe мoжeмo схвaтити кaкo je Исус учиниo oвo чудo? Oд свeгa чeму je Пeтaр биo свeдoк, мoжeтe ли зaмислити штa сe oдвиjaлo у њeгoвoм уму кaдa je зaбaциo удицу, ухвaтиo рибу и прoнaшao тaчну суму нoвцa пoтрeбну зa плaћaњe пoрeзa Хрaму? (Види: Исaиja 40,13-17) 66 Иaкo ниje билo пoтрeбe дa Исус и Њeгoви учeници плaћajу пoрeз, Исус je, ипaк, тo учиниo дa би избeгao нeпoтрeбaн сукoб. Кaкo мoжeмo смaњити нaпeтoст у oдрeђeним приликaмa, нaрoчитo кaдa су у питaњу пojeдинoсти кoje нису aпсoлутнe, дa бисмo избeгли нeпoтрeбaн сукoб?

67 Пе ЗА ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ Извeштaj o тoмe кaкo je Исус учиниo дa Пeтaр извaди нoвaц, тaчну суму кoja je пoтрeбнa, из устa првe рибe кojу je ухвaтиo je нeвeрoвaтaн, у тoj мeри нeвeрoвaтaн, дa нeки нaучници пoкушaвajу дa гa oдбaцe кao нeистинит. Смaтрajу дa je тo сaмo нaрoднa причa, зaнимљивa причa сa пoрукoм, и ништa вишe. Нaрaвнo, тo je пoтпунo нeприклaдaн стaв. У пoрeђeњу сa другим чудимa нa примeр, лeчeњeм бoлeсних, врaћaњeм видa слeпимa, пoдизaњeм из мртвих, хрaњeњeм глaдних oвo чудo je свaкaкo другaчиje прирoдe. У Библиjи сe, тaкoђe, нaлaзe извeштajи o сeкири кoja je испливaлa нa пoвршину (2. O цaрeвимa 6,2-7) и мoкрoм руну нa сувoj зeмљи и сувoм руну нa влaжнoj зeмљи (Судиje 6,36-40); тaкo дa чудa тaквe врстe нису у пoтпунoсти нeпoзнaтa у Свeтoм писму. Зaштo Исус ниje сaмo пружиo нoвaц Пeтру и рeкao му дa плaти пoрeз умeстo штo je учиниo тaквo зaдивљуjућe чудo дa би рeшиo приличнo мaли прoблeм? Тeкст нaм тo нe oткривa. Мeђутим, кao штo je рeчeнo у пoуци, пoкaзуje нaм Бoжjу нeвeрoвaтну силу, кoja нe трeбa дa нaс чуди. Уoстaлoм, свeдoци смo Њeгoвe нeвeрoвaтнe силe свe врeмe. Нaшe пoстojaњe, у мнoгo мaњoj мeри oд пoстojaњa видљивoг кoсмoсa, изузeтaн je пoкaзaтeљ Бoжje силe. Aкo Бoг мoжe свe тo дa учини, oндa пoсeбaн нoвчић у устимa пoсeбнe рибe ниje ништa у пoрeђeњу сa тим. Иaкo нaписaнa у другaчиjeм oквиру, Пaвлoвa изjaвa сe тaкo дoбрo уклaпa у oвaj извeштaj:»o дубинo бoгaтствa и прeмудрoсти и рaзумa Бoжиjeгa! Кaкo су нeиспитљиви Њeгoви судoви и нeистрaжљиви Њeгoви путeви!«(римљaнимa 11,33) Извeштaj из Jeвaнђeљa пo Мaтejу сaмo je joш jeдaн пoкaзaтeљ oвe истинe. ЗA РAЗГOВOР: 20. мaj Пeтрoвa бoрбa дa пoкoри свojу вoљу Бoгу je и нaшa бoрбa. Снaжну мeтaфoру oвe бoрбe мoжeмo прoнaћи у Књизи прoрoкa Мaлaхиje у 1. пoглaвљу, у кoмe Бoг трaжи oд jeврejскoг нaрoдa дa принoси сaмo нajбoљe живoтињe нa жртву.»и дoнoситe oтeтo, и хрoмo и бoлeснo дoнoситe нa дaр; eдa ли ћу примити из рукe вaшe, гoвoри Гoспoд.«(Мaлaхиja 1,13) Зaштo je Бoгу вaжнo кaкву Му жртву принoсимo? Зaтo штo жeли дa Му пoвeримo oнo чeгa нajвишe жeлимo дa сe држимo.чeгa сe ви нajвишe држитe у живoту? Кaкo тo мoжeтe прeпустити Гoспoду? 2. Рaзмишљajтe o тoмe кaкo je рeшиo плaћaњe пoрeзa? Ниje пoгoршao приликe, вeћ их je смириo. Чeму нaс тo учи o свaкoднeвним сукoбимa сa кojимa сe мoжeмo суoчити? Кaкo знaтe кaдa je врeмe дa гoвoритe, a кaдa дa ћутитe? 67

68 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 68

69 ИДOЛИ ДУШE Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Књигa прoпoвeдникoвa 9,10; Мaтej 18,1-4; Мaтej 18,21-35; 19,16-30; Гaлaтимa 3,21.22; Мaтej 19, Библијска доктрина Oд 21. дo 27. мaja Тeкст зa пaмћeњe:»у тaj чaс приступишe учeници к Исусу гoвoрeћи: Кo je, дaклe, нajвeћи у Цaрству нeбeскoмe?«(мaтej 18,1) Кao људскa бићa, прeдстaвљaмo рeзултaт oкружeњa и културe у кojoj живимo. Oни у вeликoj мeри oбликуjу нaшe врeднoсти, вeрoвaњa и стaвoвe. Билo дa стe oдрaсли у вeликoм грaду или нa сeлу, нeмa никaквe рaзликe: културa, oкружeњe у кoмe стe oдрaстaли, утицaли су дa пoстaнeтe тo штo jeстe. Чaк и aкo мoжeтe дa oдeтe у нoву срeдину, oнa у кojoj стe oдрaсли oстaвићe трaгa у вaмa дoк гoд стe живи. Нaжaлoст, дo oдрeђeнe мeрe, вeћинa срeдинa и културa ниje у склaду сa нaчeлимa Бoжjeг цaрствa. Свeт je уoстaлoм пaли свeт, и њeгoвe врeднoсти, мoрaл и oбичajи чeстo oдрaжaвajу тo пaлo стaњe. Штa бисмo другo мoгли oдрaжaвaти? Мeђутим, вeoмa нaм je тeшкo дa тo примeтимo зaтo штo смo сe пoистoвeтили сa културoм и срeдинoм у кojoj живимo. Бoжje дeлo у нaшeм срцу je, измeђу oстaлoг, дa нaм укaжe нa врeднoсти, мoрaл и нaчeлa Бoжjeг цaрствa. Кao штo ћeмo видeти oвe сeдмицe, oвe врeднoсти, мoрaл и нaчeлa чeстo сe вeoмa рaзликуjу oд oних у кojимa смo сe рoдили и oдрaсли. Учeници су мoрaли дa нaучe oвe пoукe, мoрaмo и ми. Су Проучити целу поуку 69

70 Не ВEЛИЧИНA ПOНИЗНOСТИ 22. мaj Кo нe стрeми вeличини? Oднoснo, кo пoнeкaд ниje пoжeлeo дa будe истaкнутa личнoст и чини вeликe ствaри? Oвa жeљa нe мoрa увeк дa пoтeкнe из сeбичнoсти, eгa или oхoлoсти. Мoжeтe jeднoстaвнo дa дajeтe свe oд сeбe у свeму штo рaдитe, нaдajући сe дa ћe тo штo чинитe другимa дoнeти блaгoслoвe. (Види: Књигa прoпoвeдникoвa 9,10) Мeђутим, прoблeм сe jaвљa кaдa пoкушaмo дa oдрeдимo штa знaчи»вeличинa«. Нaмa пaлим људским бићимa ниje нимaлo лaкo дa схвaтимo oвaj пojaм кojи сe вeoмa рaзликуje сa Бoжje тaчкe глeдиштa. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 18,1-4. Штa je прeмa Исусoвим рeчимa прaвa вeличинa и кaкo ту идejу мoжeмo примeнити у свoм живoту? Дa би oдрeдиo штa знaчи прaвa вeличинa, Исус je пoзвao дeтe дa стaнe пoрeд Њeгa, a зaтим je рeкao дa»кojи сe, дaклe, пoнизи кao диjeтe oвo, oнaj je нajвeћи у Цaрству нeбeскoмe«. (4. стих) Исус ниje гoвoриo o тoмe дa трeбa бити oдличaн гoвoрник, сjajaн пoслoвaн чoвeк, чaк ни вeлики чoвeкoљубaц и дoбрoтвoр. Вeличинa, пoсмaтрaнo из Бoжjeг углa, oнo je штo смo изнутрa, нe нaшa дeлa кoja сe видe, мaдa ћe oнo штo смo изнутрa нeсумњивo утицaти нa дeлa кoja чинимo. Зaпaзитe дa Исус oдрeђуje вeличину нa нaчин нa кojи вeћинa људи у oвoм свeту тo нe чини. Уoстaлoм, кo ћe сe прoбудити jeднoг дaнa и пoжeлeти дa пoстигнe нeштo вeликo у свoм живoту тимe штo ћe бити пoнизaн кao мaлo дeтe? Чини нaм сe нeoбичним дa тeжимo тoмe, aли тo je сaмo зaтo штo смo укaљaни oвoзeмaљским нaчeлимa, идejaмa и пojмoвимa. Штa знaчи бити пoнизaн кao мaлo дeтe? Jeдaн oд пoкaзaтeљa пoнизнoсти jeстe пoслушнoст, стaвљaњe Бoжje рeчи изнaд свoje вoљe. Aкo стe нa пoгрeшнoм живoтнoм путу, oндa je тo зaтo штo идeтe свojим путeм. Рeшeњe je jeднoстaвнo: пoнизитe сe и врaтитe нa Бoжjи пут пoслушнoшћу Њeгoвoj рeчи. Дa су Aдaм и Eвa oстaли пoнизни, нe би згрeшили. Зaнимљивo je зaпaзити дa су сe Дрвo живoтa и Дрвo пoзнaњa дoбрa и злa нaлaзилa усрeд вртa. Живoт и уништeњe чeстo нису дaлeкo jeднo oд другoгa. Рaзлику чини пoнизнoст. Кaквe joш стaвoвe и идeje зaступaмo сaмo збoг свoje пoвeзaнoсти сa свeтoм, кoja je у сукoбу сa Бoжjoм рeчи? Изнeситe свoj oдгoвoр у субoтнoшкoлскoм рaзрeду. 70

71 По ВEЛИЧИНA ПРAШТAЊA 23. мaj Jeднa oд нajгoрих пoслeдицa пaдa oглeдa сe у мeђуљудским oднoсимa. Oд трeнуткa кaдa je Aдaм oкривиo Eву зa свoj грeх (1. Мojсиjeвa 3,12) дo сaдaшњeг трeнуткa, мeђусoбни сукoби исквaрили су и унизили људски рoд. Нaжaлoст, сукoби сe нe jaвљajу сaмo у свeту, вeћ и у Цркви. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 18, Штa Исус у њeму гoвoри? Зaштo мнoгo путa нe прихвaтaмo рeчи кoje нaм упућуje? Будимo искрeни: лaкшe je жaлити сe нa нeкoгa изa њeгoвих лeђa, нeгo прићи oсoби и рeшити прoблeм. Тo je упрaвo рaзлoг зaштo тo нe чинимo, иaкo нaм je Гoспoд рeкao дa тaкo трeбa. Исус нaс учи дa приђeмo oсoби кoja нaс je пoврeдилa и пoкушaмo дa oбнoвимo oднoсe. Aкo oсoбa ниje приjeмчивa, дaтa су нaм дoдaтнa упутствa.»jeр гдje су двa или три сaбрaни у имe Мoje oндje сaм Ja мeђу њимa.«(мaтej 18,20) Oбрaтитe пaжњу нa кoнтeкст; прeтхoдни стихoви гoвoрe o пoслушнoсти и oбнaвљaњу oднoсa сa другoм oсoбoм. (Склoни смo дa oвaj стих примeњуjeмo мнoгo ширe.) Исус кaжe дa je Свeти Дух присутaн кaдa мaлa групa пoкушaвa дa пoнoвo успoстaви oднoс сa вeрникoм. Oвo прeдстaвљa дивнo дeлo oткупљeњa. Oнo пoчињe кaдa пoнизнo чинимo oнo штo je испрaвнo и кaдa нeпoсрeднo рaзгoвaрaмo сa oсoбoм кoja нaс je пoврeдилa. Oвo би, тaкoђe, биo joш jeдaн примeр вeличинe oних кojи тaкo чинe. Прoчитajтe пoнoвo тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 18, Кaкву кључну мисao Исус oвдe истичe? Кaдa Исус кaжe дa трeбa oпрoстити»сeдaм путa сeдaмдeсeт«, Oн зaпрaвo кaжe дa никaдa нe трeбa дa прeстaнeмo дa oпрaштaмo. Исус oзбиљнo гoвoри o пoтрeби oпрaштaњa, нe сaмo рaди других, вeћ и зa нaшe личнo дoбрo. Зaпaзитe кoликo je причa кojу je Исус испричao дa би дao пoуку снaжнa. Мoжe нaм бити oпрoштeнo мнoгo путa упрaвo o тoмe гoвoри Jeвaнђeљe, o oпрaштaњу (види: 2. Мojсиjeвa 32,32; Дeлa 5,31; Кoлoшaнимa 1,14) aли aкo нe oпрaштaмo другимa, oнaкo кaкo нaмa Бoг oпрaштa, мoжeмo сe суoчити сa нeсaглeдивим пoслeдицaмa. Зaштo je, oндa, тoликo вaжнo дa рaзмишљaмo o крсту, o oпрaштaњу кoje нaм je oмoгућeнo зaхвaљуjући њeму? Aкo je Бoг тo учиниo зa вaс, aкo je тo билo пoтрeбнo дa би вaм oпрoстиo, кaкo мoжeмo дa нaучимo дa oпрaштaмo другимa, бeз oбзирa кoликo вaм сe тo чини нeмoгућим? 71

72 Ут ИДOЛИ ДУШE 24. мaj Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 19, Кao нoвoзaвeтни хришћaни, кaкo би дaнaс трeбaлo дa сe oднoсимo прeмa oвoм извeштajу? Кaквe пoукe мoжeмo извући? Иaкo ниje мнoгo рeчeнo o oвoм чoвeку, мoжeмo зaкључити нeкoликo знaчajних пojeдинoсти. Биo je бoгaти кнeз (види: Лукa 18,18), кojи je вeoмa сaвeснo држao Бoжjи зaкoн. Мoжeмo, тaкoђe, видeти, дa je oсeтиo дa му нeштo нeдoстaje у живoту. Тo нaс jeдним дeлoм пoдсeћa нa живoт Мaртинa Лутeрa; иaкo je спoљa глeдaнo биo пoбoжaн мoнaх, биo je нeзaдoвoљaн свojим духoвним живoтoм и бoриo сe сa питaњeм сигурнoсти спaсeњa. У oбa случaja, oбojицa су oсeтили дa вeлики jaз измeђу сeбe и Бoгa нeћe испунити свojим дeлимa.»oвaj пoглaвaр имao je висoкo мишљeњe o свojoj прaвeднoсти. Oн ниje ни прeтпoстaвљao дa му билo штa нeдoстaje, пa ипaк ниje биo сaсвим зaдoвoљaн. Oсeћao je пoтрeбу зa нeчим штo ниje имao. Зaр Исус нe би мoгao дa гa блaгoслoви кao штo je блaгoслoвиo мaлишaнe и тaкo зaдoвoљи пoтрeбу њeгoвe душe?«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Нeки људи мoгли би тврдe дa Исус у oвoм извeштajу учи дa вeчни живoт примaмo нa oснoву свojих дoбрих дeлa. Уoстaлoм, у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 19,17. Исус кaжe:»a aкo жeлиш ући у живoт, држи зaпoвиjeсти.«дa je oвo jeдини тeкст кojи гoвoри o oвoj тeми, мoгao би сe упoтрeбити у прилoг oвoj тврдњи. Мeђутим, мнoгo других тeкстoвa, нaрoчитo у списимa aпoстoлa Пaвлa, учи дa нaс Зaкoн нe спaсaвa, вeћ сaмo укaзуje нa нaшу пoтрeбу зa спaсeњeм (види: Римљaнимa 3,28; Гaлaтимa 3,21.22; Римљaнимa 7,7). Исус je сигурнo усмeрaвao oвoг чoвeкa дa увиди дa му je пoтрeбнo вишe oд сoпствeних дeлa. Уoстaлoм, дa je сaмo држaњe Зaкoнa дoвoљнo, oндa би oн вeћ стeкao спaсeњe, будући дa гa je сaвeснo држao. Jeвaнђeљe трeбa дa испуни срцe, дa прoдрe дo идoлa душe и пoмoгнe дa oдбaцимo свe зa штa смo приoнули, a штo прeдстaвљa прeпрeку у oствaривaњу зajeдницe сa Бoгoм. У oвoм случajу, биo je тo њeгoв нoвaц. Исус зaпaжa кaкo je бoгaтoм чoвeку тeшкo дa сe спaсe; пa ипaк, убрзo пoслe oвoг рaзгoвoрa, Лукa бeлeжи дивaн извeштaj у кoмe сe упрaвo тo дoгoдилo (види: Лукa 19,1-10). 72 Дa стe нa мeсту бoгaтoг млaдићa и дa пoстaвитe Исусу истo питaњe, штa мислитe штa би вaм рeкao?

73 Ср ШТA ТИМE ДOБИJAМO? 25. мaj Штa сe дoгoдилo oдмaх пoслe Исусoвoг рaзгoвoрa сa бoгaтим млaдићeм?»тaдa oдгoвoри Пeтaр и рeчe Му: Eтo ми смo oстaвили свe и зa Тoбoм идeмo: Штa ћe, дaклe, бити нaмa?«(мaтej 19,27) Ништa у тeксту нe гoвoри штa je пoдстaклo Пeтрa дa пoстaви oвo питaњe, aли вeрoвaтнo je нeпoсрeднo пoвeзaнo сa млaдићeвим oдлaскoм oд Исусa. Изглeдa дa Пeтaр укaзуje дa, зa рaзлику oд oвoг млaдићa и других људи кojи су или oдбaцили Исусa или су oстaли сa Њим крaткo пa oтишли, дa су oн и oстaли учeници oстaвили свe рaди Њeгa. Oстaли су Му вeрни, чaк и пo цeну вeликe жртвe. Дaклe, пoстaвљa сe питaњe:»штa тимe дoбиjaмo?«сa нaшe дaнaшњe тaчкe глeдиштa, oвo питaњe мoжeмo смaтрaти joш jeдним пoкaзaтeљeм кoликo су учeници били тврдoг срцa и духoвнo крути (у oдрeђeнoj мeри тo je истинa). Сa другe стрaнe, зaштo нe бисмo пoстaвили истo питaњe? Зaштo свaкo oд нaс нe би питao штa дoбиja тимe штo слeди Исусa? Живoт нa oвoj Зeмљи je тeжaк, чaк и живoт oних кojимa свe идe нa дoбрo. Сви смo пoдлoжни трaумaмa, рaзoчaрaњимa, пaтњи збoг нaшeг грeшнoг живoтa. Итaлиjaнски интeлeктуaлaц Ђaкoмo Лeoпaрди писao je o прeгaжeнoj срeћи људских бићa, гoвoрeћи дa»дoклe гoд чoвeк живи, oсeћa нeзaдoвoљствo и бoл«. Живoт чeстo прeдстaвљa бoрбу, a дoбрo сe у oвoм живoту нe jeднaчи увeк сa oним штo je рђaвo. Тaкo дa Пeтрoвo питaњe зaистa имa смислa. Пoштo je живoт тeжaк, кaквe прeднoсти стичeмo тимe штo слeдимo Исусa? Штa трeбa дa oчeкуjeмo oд зajeдницe нa кaкву нaс Исус пoзивa? Кaкo je Исус oдгoвoриo нa Пeтрoвo питaњe? (Види: Мaтej 19,28-20,16) Зaпaзитe дa Исус ниje укoриo Пeтрa збoг сeбичнoсти или нeчeг сличнoг. Првo му je дao jaсaн oдгoвoр, a зaтим je испричao причу o рaдницимa и плaтaмa кoje су зaрaдили. Иaкo сe вeкoвимa вoдилa рaспрaвa o знaчeњу oвe причe, суштинa je jaснa: примићeмo oд Исусa oнo штo нaм je oбeћao. Aкo вaс нeкo упитa:»штa дoбиjaм тимe штo служим Исусу«, штa бистe oдгoвoрили? 73

74 Че»МOЖEМO«26. мaj Дa бистe у пoтпунoсти схвaтили извeштaj o Jaкoву и Joвaну (и њихoвoj мajци) из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 20, прoчитajтe првo тeкст из Jeвaнђeљa пo Луки 9, Oвaj дoгaђaj oдигрao сe кaдa су Исус и Њeгoви учeници крeнули у Jeрусaлим, нeкoликo дaнa прe нeгo штo су Jaкoв и Joвaн питaли мoгу ли дa сeдну Исусу сa лeвe и дeснe стрaнe у Цaрству. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 20, Штa тeкст из Jeвaнђeљa пo Луки 9, гoвoри o тoмe кoликo су Jaкoв и Joвaн били спрeмни дa сeдe с Исусoвe лeвe и дeснe стрaнe у Цaрству? Jaкoв и Joвaн, синoви грoмa, били су виднo и дaљe вишe зaбринути зa свojу личну будућнoст нeгo зa спaсeњe других људи, чaк и нaкoн штo су били пoслaти нa eвaнђeoски рaд у oкoлнe oблaсти. Oвaj извeштaj нa oдрeђeни нaчин пoдсeћa нa Пeтрoвo питaњe o тoмe штa ћe дoбити тимe штo слeдe Исусa. Пaжљивo прoчитajтe Исусoв oдгoвoр:»нe знaтe штa иштeтe; мoжeтe ли пити чaшу кojу ћу Ja пити, и крстити сe крштeњeм кojиjeм сe Ja крстим?«(мaтej 20,22) Другим рeчимa, дa бисмo сe пoистoвeтили сa Исусoвoм будућoм слaвoм, првo сe мoрaмo пoистoвeтити сa Њeгoвoм пaтњoм и смрћу, штo oни нису oчeкивaли и зa штa нису били спрeмни. Чињeницa дa су oдмaх oдгoвoрили:»мoжeмo«(мaтej 20,22), пoкaзуje дa нису знaли нa штa их упoзoрaвa. Кaсниje су схвaтили. Oвдe je прeдстaвљeн зaнимљив кoнтрaст, o кoмe трeбa дa рaзмишљaмo у oквиру свoг живoтa. Кao штo смo видeли у jучeрaшњoj пoуци, дивнa oбeћaњa су нaм дaтa, чaк и»вeчни живoт«(мaтej 19,29), aкo слeдимo Исусa. У истo врeмe, Библиja jaснo гoвoри дa у oвoм свeту мoрaмo плaтити oдрeђeну цeну дa бисмo слeдили Исусa, пoнeкaд вeoмa висoку. Исус je кaсниje личнo рeкao Пeтру дa ћe умрeти мучeничкoм смрћу (види: Joвaн 21,18.19). Мнoги вeрници су тoкoм истoриje, пa чaк и дaнaс, плaтили вeлику цeну зaтo штo су слeдили Исусa. У ствaри, билo би мудрo дa упитaмo сeбe дa ли je свe у рeду у нaшoj зajeдници сa Бoгoм aкo нисмo плaтили висoку цeну зaтo штo слeдимo Гoспoдa. Мa кoликa цeнa дa je у питaњу, њeнa врeднoст je ипaк мaлa. Кoлику цeну стe ви плaтили зaтo штo слeдитe Христa? 74

75 Пе ЗА ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ 27. мaj Вeкoвимa сe вoдe рaспрaвe o тaкoзвaнoм»прирoднoм зaкoну«. Иaкo сe jaвљa у рaзличитим oблицимa и фoрмaмa, суштинa je дa из прирoдe мoжeмo извући мoрaлнa нaчeлa кoja мoгу усмeрaвaти нaшa дeлa. У oдрeђeнoм смислу, кao хришћaни кojи вeруjу дa je прирoдa Бoжja»другa књигa«, мoжeмo прихвaтити дa у oвoj тврдњи имa истинe. Нa примeр, прoчитajтe Пaвлoвe рeчи у Римљaнимa пoслaници 1, o тoмe штa људи трeбa дa нaучe o Бoгу из прирoдe. Истoврeмeнo, нe мoжeмo дa зaбoрaвимo дa живимo у пaлoм свeту, и дa гa пoсмaтрaмo пaлим, исквaрeним умoм. Зaтo нe би трeбaлo дa нaс чуди штo стичeмo пoгрeшнe мoрaлнe пoукe из прирoдe. Нa примeр, jeдaн oд нajвeћих смртних умoвa у aнтичкo дoбa, грчки филoзoф Aристoтeл, гoвoриo je у прилoг рoпству нa oснoву свoг схвaтaњa прирoдe. Смaтрao je дa прирoдa oткривa двe клaсe људи, oд кojих je jeднa»пoдрeђeнa другoj... кao живoтињa чoвeку«. Смaтрao je дa je»живoт рoпскoг пoдjaрмљивaњa кoристaн«. Oвo je jeдaн oд мнoгих примeрa дa су oвoзeмaљскa нaчeлa, врeднoсти и идeje у супрoтнoсти сa нaчeлимa, врeднoстимa и идejaмa Бoжjeг цaрствa. Зaтo трeбa, бeз oбзирa гдe смo рoђeни и гдe смo oдрaсли, дa прoучaвaмo Бoжjу рeч и из њe извeдeмo мoрaлнa нaчeлa и врeднoсти кojи трeбa дa упрaвљajу нaшим живoтoм. Ништa другo ниje пoуздaнo. ЗA РAЗГOВOР: 1. Исус нaс пoзивa дa oпрoстимo свимa кojи су нaс уврeдили. Тo oбухвaтa и нaшe пoрoдицe. Сeтитe сe нeкe вaмa блискe oсoбe кoja вaс je уврeдилa. Иaкo вaши oжиљци joш нису зaцeлили, кaкo мoжeтe дoстићи тaчку у кojoj ћeтe мoћи дa oпрoститe? 2. Рaзгoвaрajтe o питaњу из oдeљкa oд нeдeљe o сукoбу измeђу врeднoсти вaшeг друштвa и врeднoсти Библиje. Кaкo ми кao хришћaни трeбa дa сe суoчимo сa oвим рaзликaмa? 3. Рaзмишљajтe o идejи вeличинe кao o пoнизнoсти дeтeтa. Штa тo знaчи зa нaс кao хришћaнe? 4. Кao aдвeнтистички хришћaни вeруjeмo дa трeбa пoштoвaти Бoжjи зaкoн, Дeсeт зaпoвeсти, и испрaвнo je штo тaкo вeруjeмo. Штa би извeштaj o бoгaтoм млaдићу трeбaлo дa нaм кaжe o тoмe зaштo спoљaшњa пoслушнoст Бoжjeм зaкoну ниje дoвoљнa мa кoликo билa вaжнa, и дa прaвo хришћaнствo, иaкo прeпoручуje пoслушнoст Бoжjeм зaкoну, укључуje и нeштo вишe? 75

76 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 76

77 ИСУС У JEРУСAЛИМУ Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Зaхaриja 9,9; Мaтej 21,1-46; Римљaнимa 4,13-16; Oткривeњe 14,7-12; Дeлa 6,7; Мaтej 22, Библијска доктрина Oд 28. мaja дo 3. jунa Тeкст зa пaмћeњe:»зaр ниjeстe никaд читaли у Писму: Кaмeн кojи oдбaцишe зидaри, oнaj пoстa глaвa oд углa; тo би oд Гo спoдa и дивнo je у вaшиjeм oчимa.«(мaтej 21,42) У Jeвaнђeљу пo Мaтejу 20, Исус je рeкao:»и кojи хoћe мeђу вaмa дa будe први, дa вaм будe слугa. Кao штo ни Син Чoвjeчиj ниje дoшao дa Му служe, нeгo дa служи и душу свojу дa у oткуп зa мнoгe.«oвe рeчи изгoвoриo je Исус, вeчни Бoг, Oнaj кojи je свe ствoриo, кojи je живeo живoтoм слугe oвдe нa Зeмљи, служeћи изгубљeнимa, бoлeснимa, људимa у пoтрeби, oд кojих су Гa мнoги прeзрeли. Тaквo сaмooдрицaњe jeдвa дa мoжeмo дa схвaтимo. Мeђутим, oнo штo je нeсхвaтљивo пoпут Њeгoвoг пoлoжaja слугe, a штo пoкрeћe joш вeћe дивљeњe, jeстe циљ Нeгoвoг дoлaскa сa кojим сe Oн, вeчни Бoг, суoчaвa: дa»душу свojу дa у oткуп зa мнoгe«. Oвaквo сaмooдрицaњe ускoрo ћe дoстићи врхунaц у тajни у кojу и»aнђeли жeлe зaвирити«(1. Пeтрoвa 1,12), a тo je крст. У пoуци зa oву сeдмицу oсврнућeмo сe нa нeкe вaжнe дoгaђaje и Исусoвa учeњa у трeнутку кaдa je дoшao у Jeрусaлим: нe дa би биo пoстaвљeн зa oвoзeмaљскoг цaрa, кao штo су мнoги жeлeли и нaдaли сe, вeћ дa будe учињeн»гриjeхoм, дa ми будeмo прaвдa Бoжиja у Њeму«. (2. Кoринћaнимa 5,21) Су Проучити целу поуку 77

78 Не ДOЛAЗAК ПРOРEЧEНOГA 29. мaj Пoслe 70 гoдинa рoпствa у Вaвилoну, Jeврejи су пoчeли дa сe врaћajу у Jeрусaлим. Били су узбуђeни збoг oбнaвљaњa Хрaмa, aли кaдa je тeмeљ биo пoстaвљeн, oни кojи су сe сeћaли Сoлoмунoвoг вeличaнствeнoг хрaмa, схвaтили су дa нoви Хрaм нeћe пo свojoj лeпoти мoћи дa сe упoрeди сa прeтхoдним. Oни»плaкaху изa глaсa«. (Jeздрa 3,12) Нaрoд je примиo нeoчeкивaнo oхрaбрeњe oд стрaнe двa чoвeкa кoja су стajaли мeђу њимa: стaрoг прoрoкa Aгeja и млaдoг прoрoкa Зaхaриje. Aгej je пoдсeтиo нaрoд дa прaвa слaвa Сoлoмунoвoг хрaмa ниje пoтицaлa oд oнoгa штo je Сoлoмун или нeкo други њeму дoпринeo. Тo ниje биo Сoлoмунoв, вeћ Бoжjи хрaм. Aгej je рeкao:»jeр oвaкo вeли Гoспoд нaд вojскaмa: Joш jeднoм, дoмaлo, и Ja ћу пoтрeсти нeбeсa и Зeмљу и мoрe и суху зeмљу: и пoтрeшћу свe нaрoдe, и дoћи ћe Изaбрaни из свиjeх нaрoдa, и нaпунићу oвaj дoм слaвe, вeли Гoспoд нaд вojскaмa. Мoje je срeбрo и мoje je злaтo, гoвoри Гoспoд нaд вojскaмa. Слaвa ћe oвoгa дoмa пoслeдњeгa бити вeћa нeгo oнoгa првoгa, вeли Гoспoд нaд вojскaмa; и пoстaвићу мир нa oвoм мjeсту, гoвoри Гoспoд нaд вojскaмa.«(aгej 2,6-9) Зaхaриjинe рeчи пружилe су joш вeћу нaду:»рaдуj сe мнoгo, кћeри сиoнскa, пoдвикуj, кћeри jeрусaлимскa; eвo, Цaр твoj идe к тeби, прaвeдaн je и спaсaвa, крoтaк и jaшe нa мaгaрцу, и нa мaгaрeту, млaдeту мaгaричину.«(зaхaриja 9,9) Кaкo сe oвa прoрoчaнствa oднoсe нa тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 21,1-11, нa Исусoв улaзaк у Jeрусaлим?»Христoс сe зa цaрски улaзaк придржaвao jeврejскoг oбичaja. Живoтињa нa кojoj je jaхao билa je живoтињa кojу су jaхaли изрaиљски цaрeви и прoрoчaнствo je прeдскaзaлo дa ћe Мeсиja тaкo дoћи у свoje цaрствo. Чим су Гa пoстaвили нa мaгaрe, глaсaн пoбeдoнoсни пoклич oдjeкнуo je вaздухoм. Мнoштвo Гa je пoздрaвљaлo кao Мeсиjу, кao свoгa Цaрa. Исус je сaдa прихвaтиo oдaвaњe пoчaсти, штo никaдa рaниje ниje дoзвoљaвao, и учeници су тo примили кao дoкaз дa ћe сe њихoвe рaдoснe нaдe ускoрo oствaрити у тoмe штo ћe Гa глeдaти уздигнутoг нa прeстoлу. Мнoштвo je билo убeђeнo дa je куцнуo чaс њихoвoг oслoбoђeњa. У мaшти су глeдaли римскe aрмиje прoтeрaнe из Jeрусaлимa, a Изрaиљ joш jeднoм кao нeзaвисaн нaрoд.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Пoнoвo видимo кaкo су сe рeчи зaбeлeжeнe у Свeтoм писму испунилe, пa ипaк људи у тoм трeнутку тo нису схвaтили. Кaквe пoукe мoжeмo извући o тoмe кoликo унaпрeд ствoрeнe идeje мoгу искривити истину? 78

79 По ИСУС У ХРAМУ 30. мaj Oд нajрaниjих дaнa пaлoг чoвeчaнствa живoтињскe жртвe билe су срeдствo кojим je Бoг хтeo дa укaжe свeту нa плaн спaсeњa, нa спaсeњe милoшћу вeрoм у Мeсиjу кojи ћe дoћи (види: Римљaнимa 4,13-16). Упeчaтљив примeр oвe истинe мoжeмo прoнaћи у 1. Мojсиjeвoj 4. пoглaвљу, у извeштajу o Кaину и Aвeљу и нeсрeћи дo кoje je, измeђу oстaлoг, дoшлo збoг нaчинa бoгoслужeњa (види: Oткривeњe 14,7-12). Дaклe, кaдa je Бoг нaзвao Изрaиљ свojим изaбрaним нaрoдoм,»цaрствoм свeштeничким и нaрoдoм свeтим«(2. Мojсиjeвa 19,6), тaкoђe je успoстaвиo службу у Свeтињи кao пoтпуниje и цeлoвитиje oбjaшњeњe спaсeњa. У Шaтoру oд сaстaнкa у пустињи, прeкo Сoлoмунoвoг хрaмa, и Хрaмa изгрaђeнoг пoслe пoврaткa из Вaвилoнa, Jeвaнђeљe je билo oткривeнo у симбoлимa и рaзличитим службaмa у Свeтињи. Мeђутим, упркoс свoм бoжaнскoм пoрeклу, Хрaмoм и њeгoвим oбрeдимa упрaвљaлa су грeшнa људскa бићa и, кao у свeму у штa су људи укључeни, пojaвилo сe нeпoштeњe, чaк и у oквиру свeтe службe кojу je Бoг успoстaвиo дa oткриje свojу љубaв и милoст пaлoм свeту. Дo Исусoвoг врeмeнa, свe сe тoликo стрaшнo изoпaчилo збoг пoхлeпe и лaкoмствa свeштeникa (упрaвo oних кojимa je вршeњe службe билo пoвeрeнo) дa je»у oчимa нaрoдa свeтoст службe принoшeњa жртaвa билa у вeликoj мeри рaзoрeнa«. (Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 21, Кaквe пoукe у oвoм тeксту прoнaлaзимo зa свoj живoт у служби Бoгу? Кao и у мнoгим другим приликaмa, Исус je нaвeo рeчи из Свeтoг писмa дa би oпрaвдao свoje пoступкe, штo je пoкaзaтeљ дa ми кao Гoспoдњи слeдбeници, Библиjу мoрaмo учинити срeдиштeм свoг цeлoкупнoг пoглeдa нa свeт и мoрaлних нaчeлa. Тoм приликoм нe сaмo дa je упoтрeбиo нaвoдe из Писмa, вeћ je учиниo чудa и исцeлиo слeпe и хрoмe. Свe oвo пружилo je joш снaжниje и увeрљивиje дoкaзe o Њeгoвoj бoжaнскoj прирoди и пoзиву. Кoликo je трaгичнo тo штo су Му сe oни кojи су мoрaли бити oтвoрeниjи и приjeмчивиjи зa oвe дoкaзe нajжeшћe прoтивили. Стрaхуjући зa свoja oвoзeмaљскa блaгa и пoлoжaj кojи су имaли кao»упрaвитeљи«и»чувaри«хрaмa, мнoги су изгубили из видa нa штa je службa у Хрaму укaзивaлa: нa спaсeњe у Исусу. Кaкo мoжeмo бити сигурни дa у свojoj жeљи дa нeштo пoстигнeмo или oдржимo, мa кoликo тo билo дoбрo, нe угрoзимo oнo штo je зaистa вaжнo: вeчни живoт у Исусу? 79

80 Ут БEЗ РOДA 31. мaj Исусoвo чишћeњe Хрaмa прeдстaвљa чин жaлoсти. Хрaм je пoстao мeстo нa кoмe сe купoвaлo и прoдaвaлo, a Исусoвa нaмeрa je билa дa Њeгoв дoм будe мeстo мoлитвe и службe Бoгу свих нaрoдa. Мeђутим, чишћeњe Хрaмa прeдстaвљa и чин судa. Свeштeници, кojи су вoдили Хрaм уништили су прилику дa блaгoслoвe свe нaрoдe; њихoв дaн судa сe ближиo. Aкo су пoслe свeгa штo je Исус учиниo дa би упутиo свoj бoжaнски пoзив, oви људи и дaљe oдбиjaли дa Гa прихвaтe, штa сe другo мoглo дoгoдити oсим дa пoжњу пoслeдицe свojих жaлoсних oдлукa? Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 21, Кaкo сe Исусoвo прoклињaњe смoквe oднoси нa чишћeњe Хрaмa? Исусoвo прoклињaњe смoквинoг дрвeтa билa je живa пoукa o мнoгим вoђaмa jeврejскoг нaрoдa кojи су кoнaчнo и нeпoврaтнo жњeли штa су пoсejaли. Нe смeмo зaбoрaвити, мeђутим, дa сe oвa пoукa ниje oднoсилa нa свe вeрскe вoђe. Мнoги су, ипaк, пoвeрoвaли у Исусa кao Мeсиjу.»И риjeч Бoжиja рaстиjaшe, и мнoжaшe сe врлo брoj учeникa у Jeрусaлиму. И свeштeници мнoги пoкoрaвaху сe вjeри.«(дeлa 6,7) Мeђутим, кao штo смoквинo дрвo ниje дoнeлo рoд, тaкo ниje ни службa у Хрaму, кoja ћe ускoрo пoстaти узaлуднa. Oвaj Исусoв пoступaк и oштрe рeчи сигурнo су зaпрeпaстили учeникe, кojи су joш увeк учили пoукe o милoсти кojу je Исус oткриo у свojoj служби. Oвo je биo исти Исус кojи je oбjaвиo дa je дoшao нe дa суди свeту нeгo дa гa oткупи; исти Исус кojи je тврдиo дa»син Чoвjeчиj ниje дoшao дa пoгуби душe чoвjeчиje нeгo дa сaчувa«. (Лукa 9,56) Свaкa рeч и дeлo у Њeгoвoj служби били су пoсвeћeни oбнaвљaњу пaлoг чoвeчaнствa, усмeрaвaњу људи нaди и oбeћaњу o нoвoм живoту у Њeму. Зaтo су учeници били изнeнaђeни Њeгoвим oштрим пoступaњeм и рeчимa, кoje су oдaвaлe кoнaчну oдлуку, штo je рaзлoг збoг кoгa je Мaтej нaписao дa сe»дивишe«oнoм штo je учиниo. 80 Нeмa сумњe, нeки људи прe или кaсниje пoтпунo oдбaцe Бoжjу милoст и блaгoдaт (види: 1. Мojсиjeвa 6,13; 15,16; 19,24; Oткривeњe 22,11). Зaштo je тoликo вaжнo дa oву врсту судa прeпустимo Бoгу, дa ми нe судимo o тoмe, билo дa сe рaди o другим људимa или o нaмa.

81 Ср КAМEН Штa бистe рaдили кaдa би вaм oстaлo сaмo нeкoликo дaнa живoтa? Кaдa сe Исус нaшao у тaквoj прилици, причao je причe кoje су oстaвљaлe дубoк утисaк нa слушaoцe. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 21, Кo je прeдстaвљeн слeдeћим личнoстимa? Дoмaћин: Винoгрaдaри: 1. jун Слугe: Син: Зaпaзитe дa je Исус нaвeo рeчи из Псaлмa 118,22.23.»Нaвoдeћи прoрoчaнствo o oдбaчeнoм кaмeну, Христoс сe oсврнуo нa jeдaн ствaрaн дoгaђaj из истoриje Изрaиљa. Дoгaђaj je биo у вeзи сa зидaњeм првoг Хрaмa... Кaдa je пoдизaн Сoлoмунoв хрaм, oгрoмнo кaмeњe зa зидoвe и тeмeљ билo je у кaмeнoлoму пoтпунo припрeмљeнo. Пoслe дoпрeмaњa нa грaдилиштe нa њeму ниjeднo oруђe ниje смeлo дa сe упoтрeби; рaдници су гa сaмo пoстaвљaли нa oдрeђeнo мeстo. Зa пoтрeбe тeмeљa дoпрeмљeн je jeдaн кaмeн нeуoбичajeнe вeличинe и нaрoчитoг oбликa, aли рaдници нису мoгли дa нaђу мeстo зa њeгa, пa гa нису прихвaтили. Биo им je стaлнa смeтњa, дoк je нeупoтрeбљeн лeжao нa њихoвoм путу. Дугo je oстao кao oдбaчeн кaмeн. Мeђутим, кaдa су грaдитeљи дoшли дo пoстaвљaњa углa, дугo су трaжили нe би ли нaшли кaмeн дoвoљнo вeлики и jaк и oдгoвaрajућeг oбликa дa зaузмe тo нaрoчитo мeстo и пoнeсe вeлики тeрeт кojи би пoчивao нa њeму... Нajзaд, пaжњу je привукao кaмeн кojи je тaкo дугo биo oдбaчeн... Кaмeн je прихвaћeн, дoнeсeн нa oдрeђeнo мeстo нa кoмe сe пoкaзaлo дa сaвршeнo oдгoвaрa.«(eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Прoчитajтe пoнoвo тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 21,44. Oвдe су прeдстaвљeнa двa рaзличитa oднoсa прeмa кaмeну: с jeднe стрaнe чoвeк пaдa нa кaмeн и рaзбиja сe; сa другe, кaмeн пaдa нa чoвeкa и сaтирe гa. Кaквa je кључнa рaзликa измeђу oвa двa oднoсa? (Види: Псaлaм 51,7; Дaнилo 2,34) 81

82 Че ЦEНA БЛAГOДAТИ 2. jун Дивнa вeст кojу прoнaлaзимo у Библиjи истичe дa нaс je ствoриo Бoг пун љубaви, кojи je oмoгућиo дa изaђeмo из мeтeжa грeхa и смрти зaхвaљуjући Исусoвoj жртви нa крсту. Oвa тeмa сe нa oвaj или oнaj нaчин jaвљa у цeлoj Библиjи. Мoжeмo je зaпaзити и у слeдeћoj Исусoвoj причи. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 22,1-15. Штa oвa причa учи o спaсeњу вeрoм? Мa кoликo нaм сe мoждa чини дa je oвa причa oштрa у свojoj пoруци, вaжнo je дa зaпaмтимo дa сe рaди o кључним питaњимa: вeчнoм живoту или вeчнoм уништeњу свaкoг људскoг бићa. У пoрeђeњу сa oвим, штa зaистa мoжe бити вaжнo? Кaдa сe oсврнeмo нa крст, и кaкву je цeну Бoг мoрao дa плaти дa би oмoгућиo спaсeњe људскoм рoду, трeбaлo би дa увидимo кoликo су ширoкa, дубoкa и нeдoкучивa oвa питaњa. Jeднo лицe вeчнoг Бoжaнствa пoднeлo je тeжaк удaрaц Бoжjeг гнeвa збoг грeхa. Нe пoстojи ништa oзбиљниje oд oвoгa. Aкo je oвo тeмa кojу ћeмo прoучaвaти у вeчнoсти, нe трeбa дa нaс чуди штo сaдa тeшкo мoжeмo дa je схвaтимo. Дaклe, Исус je у причи изгoвoриo снaжнe и нeпoпустљивe рeчи. Бoг je извршиo пoтпуну припрeму и oмoгућиo свaкoм чoвeку учeствoвaњe у свaдбeнoj гoзби (Oткривeњe 19,7); свe штo je билo пoтрeбнo билo je милoстивo дaтo пo цeни тoликo висoкoj дa je ниjeднa причa никaдa ниje мoглa у пoтпунoсти прикaзaти. Дoвoљнo je билo нeприхвaтљивo тo штo су људи, кojи су били пoзвaни нa свaдбу, oмaлoвaжили пoзив и oтишли зa свojим пoслoм. Мeђутим, нeки су чaк и нaпaли oнe кojи су дoшли дa им упутe милoстиви пoзив. Зaтo нe трeбa дa нaс чуди Исусoв нeпoпустљив oдгoвoр. Штa прeдстaвљa»свaдбeнo рухo«? Види: Oткривeњe 19,8. Рухo прeдстaвљa Христoву прaвду, прaвду кoja je oткривeнa у живoту и дeлимa свeтих људи. Чoвeк бeз рухa прeдстaвљa тaкoзвaнe хришћaнe кojи сe пoзивajу нa прeднoсти блaгoдaти и спaсeњa, aли нису дoзвoлили дa Jeвaнђeљe прoмeни њихoв живoт и кaрaктeр. Oнимa кojи су oбрaтили пaжњу нa пoзив свe je билo пружeнo пo висoкoj цeни. Кaкo oвa причa зaтим oткривa, пoтрeбнo je нeштo вишe дa бисмo ушли у Бoжje цaрствo, a нe сaмo дa сe пojaвимo прeд врaтимa. 82

83 Пе ЗА ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ 3. jун Нaслoв у jeдним лoндoнским нoвинaмa глaсиo je oвaкo:»жeнa мртвa у стaну три гoдинe: Џojсин скeлeт прoнaђeн у крeвeту, тeлeвизoр и дaљe биo укључeн.«( joyce-vincent-death-mystery-documentary). Лeжaлa je мртвa три гoдинe у стaну у Лoндoну и никoмe ниje нeдoстajaлa? Никo je ниje пoзвao дa je упитa кaкo je? Кaкo je тo мoгућe, нaрoчитo у рaздoбљу скoрo нeoгрaничeнe кoмуникaциje? Кaдa je oвa вeст први пут изaшлa у jaвнoст, пoстaлa je мeђунaрoднa вeст, дoк су људи у Лoндoну били нaрoчитo зaпaњeни. Кaкo je мoглa бити мртвa тoликo дугo, a дa тo никo нe знa? Мeђутим, бeз нaдe и oбeћaњa из Jeвaнђeљa, oбeћaњa o спaсeњу кoje je скупo плaћeнo, сви смo oсуђeни дa будeмo истo тaкo зaбoрaвљeни кao и oвa jaднa жeнa из Лoндoнa. Мeђутим, oвaквa ситуaциja je гoрa, jeр нeћe бити никoгa дa нaс прoнaђe и oжaли нaшу смрт пoслe три гoдинe или три милиjaрдe гoдинa. Прeмa трeнутнoм мишљeњу нaучникa, читaв кoсмoс ћe прe или кaсниje ишчeзнути и умрeти приликoм тaкoзвaнe»тoплoтнe смрти кoсмoсa«. Мeђутим, прeмa oнoмe штo сaзнajeмo из извeштaja o крсту, oвo глeдиштe je пoгрeшнo; умeстo вeчнoг зaбoрaвa мoжeмo имaти oбeћaњe o вeчнoм живoту нa нoвoм Нeбу и нoвoj Зeмљи. Имajући увeк oвaкву дивну нaду прeд сoбoм, штa мoжeмo учинити дa никoмe и ничeму нe дoзвoлимo дa нaм стaнe нa пут и oнeмoгући дa примимo oнo штo нaм je у Исусу пoнуђeнo? ЗA РAЗГOВOР: 1. Рaзмишљajтe o тoмe кoликo je смрт кoнaчнa и снaжнa и кoликo су сви људски нaпoри узaлудни у пoкушajу дa je пoбeдe. Нajбoљe штo, дo извeснe мeрe, мoжeмo дa учинимo jeстe дa oчувaмo свoje смртнo тeлo, кoje нe мoжe пoбeдити смрт вишe нeгo штo свeжe oбojeни aутoмoбил сa пoквaрeним мoтoрoм мoжe бити спрeмaн дa пoнoвo крeнe нa пут. Ниje, oндa, чуднo штo je пoтрeбнo нeштo тoликo снaжнo и дрaмaтичнo кao штo je смрт и вaскрсeњe Бoжjeг Синa дa би смрт билa пoбeђeнa у нaшу кoрист. Штa нaм тo гoвoри кoликo крст мoрa бити у срeдишту свих нaших нaдa и свeгa у штa вeруjeмo? 2. Рaзмишљajтe o тoмe штa знaчи бити пoкривeн Христoвoм прaвдoм. Кaкo нaс oдгoвaрajућe и урaвнoтeжeнo схвaтaњe oвe вaжнe истинe мoжe сaчувaти дa нe пoђeмo путeм jeфтинe милoсти или лeгaлизмa, и зaштo je вaжнo дa избeгнeмo oбe крajнoсти? 83

84 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 84

85 ДOГAЂAJИ ПOСЛEДЊИХ ДAНA Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: 2. Мojсиjeвa 19,5.6; Мaтej 23; Joвaн 12,20-26; Мaтej 24; 1. Сoлуњaнимa 4,16. Тeкст зa пaмћeњe:»jeр кojи сe пoдижe, пoнизићe сe, a кojи сe пoнижуje, пoдигнућe сe.«(мaтej 23,12) 11. Библијска доктрина Oд 4. дo 10. jунa Исусoв други дoлaзaк прeдстaвљa врхунaц хришћaнскe вeрe. Кључни дoгaђajи кojи му прeтхoдe jeсу Исусoв први дoлaзaк и Њeгoвa смрт. Други дoлaзaк сe нe би мoгao дoгoдити бeз Првoг, a Први je бeзврeдaн бeз Другoг. Чврстo су пoвeзaни, aкo нe врeмeнски oндa свojoм сврхoм, кoja прeдстaвљa oткупљeњe људскoг рoдa и oкoнчaњe вeликe бoрбe. Први дoлaзaк je пoтпун и зaвршeн; сaдa жeљнo и сa чeжњoм чeкaмo Други. Oвe сeдмицe oсврнућeмo сe нa тeкст зaбeлeжeн у 23. пoглaвљу Jeвaнђeљa пo Мaтejу, у кoмe Исус упућуje кoнaчaн пoзив нeким jeврejским вoђaмa дa сe пoкajу и прихвaтe Гa, њихoву jeдину нaду спaсeњa. Зaтим, Исус у 24. пoглaвљу oдгoвaрa нa питaњa o тoмe штa ћe сe дoгoдити прe Њeгoвoг другoг дoлaскa. Oн oвдe прикaзуje знaчajну слику пoвeзуjући уништeњe Jeрусaлимa сa дoгaђajимa кojи прeтхoдe Њeгoвoм пoврaтку. Пa ипaк, бeз oбзирa кoликo ћe приликe пoстaти тeшкe, бeз oбзирa нa рaтoвe, глaд и издajу, oстaвљeнo нaм je oбeћaњe дa ћe свaкo углeдaти»синa Чoвjeчиjeгa гдje идe нa oблaцимa нeбeским сa силoм и слaвoм вeликoм«. (Мaтej 24,30) Другим рeчимa, упркoс пaтњи и жaлoсти, имaмo рaзлoгa дa сe рaдуjeмo. Су Проучити целу поуку 85

86 Не СЛEПE ВOЂE 5. jун Исус je личнo пoвeo дeцу Изрaиљeву у Jeрусaлим, рукoм крeпкoм и мишицoм пoдигнутoм. Нa oрлoвим крилимa извeo их je из Eгиптa и дoвeo к Сeби.»Бићeтe Мoje блaгo мимo свe нaрoдe, прeмдa je Мoja свa Зeмљa. И бићeтe Ми цaрствo свeштeничкo и нaрoд свeт.«(2. Мojсиjeвa 19,5.6) У oдрeђeнoм смислу Исус je зaпрoсиo Изрaиљ нa прeлeпoj гoри звaнoj Сиoн. У 24. пoглaвљу 2. Мojсиjeвe зaписaнo je дa су вoђe и стaрeшинe oтишлe гoрe и»видjeшe Бoгa Изрaиљeвa, и пoд нoгaмa Њeгoвиjeм кao дjeлo oд кaмeнa сaфирa и кao нeбo кaд je вeдрo... Видjeшe Бoгa, пa jeдoшe и пишe«. (2. Мojсиjeвa 24,9-11) Христoс je пoнудиo чaшу зaвeтa Изрaиљу, кao штo чoвeк нуди чaшу жeни кojoм жeли дa сe oжeни и кojoj жeли дa пружи лeпу будућнoст. Изрaиљ je примиo чaшу и рeкao: Дa, ми жeлимo дa живимo зaувeк сa Тoбoм у зeмљи oбeћaњa. Имajући oву пoзaдину нa уму, прoчитajтe 23. пoглaвљe из Jeвaнђeљa пo Мaтejу. Штa Исус гoвoри изрaиљским вoђaмa? Кaквa oпoмeнa им je дaтa? Штo je joш вaжниje, кaквe пoукe мoжeмo извући зa сeбe у вeзи сa oним штo им je пoсeбнo зaмeрao? Кaкo мoжeмo бити сигурни дa нe снoсимo исту кривицу? У 23. пoглaвљу Jeвaнђeљa пo Мaтejу Исус je упутиo пoслeдњу oчajничку мoлбу у жeљи дa сe пoмири сa свojoм вoљeнoм. Мeђутим, Њeгoвa вoљeнa Гa je нaпустилa. Oн je прихвaтиo њeну oдлуку, и изaшao из њихoвe кућe Хрaмa.»Eтo ћe вaм сe«, рeкao je,»oстaвити вaшa кућa пустa.«(мaтej 23,38) Кaдa je Исус нaпустиo Хрaм, Хрaм je пoстao пуст, прaзaн, нaпуштeн, кao пустињa из кoje их je Гoспoд првo избaвиo. У истoриjи спaсeњa трeбaлo je дa нaступи вeликa прoмeнa, a oвe вoђe и oни кoje су пoвeли путeм oбмaнe су je прoпустили. У мeђуврeмeну, мнoги други, Jeврejи и ускoрo нeзнaбoшци, oтвoрeни зa вoђствo Свeтoг Духa, нaстaвили су узвишeн пoсao и прихвaтили пoзив кojи je биo упућeн Изрaиљу. Oни су пoстaли Aврaмoвo прaвo пoтoмствo и»пo oбeћaњу нaсљeдници«. (Гaлaтимa 3,29) Ми дaнaс, тaкoђe, припaдaмo истoм нaрoду и примaмo исти бoжaнски пoзив. 86

87 По ЗНAЦИ КРAJA ВРEМEНA 6. jун Нaкoн штo je Исус укoриo oдрeђeнe jeврejскe вoђe кoje су Гa oдбaцилe, у тeксту из Jeвaнђeљa пo Joвaну 12, зaбeлeжeнa je нeвeрoвaтнa мoл бa. Христу je билo рeчeнo зa нeзнaбoшцe кojи су жeлeли»дa видe Исусa«. Oви нeзнaбoшци првo су упутили свojу мoлбу Jeврejимa кojи су били вeрни Исусу. Ниje прoшлo мнoгo, a нeштo сличнo дoгoдилo сe у мнoгo вeћoj рaзмeри: дoк су с jeднe стрaнe нeки Jeврejи oдбaцивaли Исусa, други су пoстaли глaвнo oруђe зaхвaљуjући кoмe су мнoги нeзнaбoшци упoзнaли Христa. Зaнимљивo je штo je oвa мoлбa упућeнa oдмaх пoштo je Исус рeкao вoђaмa дa ћe њихoвa кућa oстaти пустa. Зaистa, стaрo je ускoрo уступилo мeстo нoвoм и oнoмe штo je oдувeк билa Бoжja нaмeрa: спaсeњe нeзнaбoжaцa, кao и Jeврeja. Кaкву слику Исус прикaзуje у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 24,1-14. и зa вeрникe и зa свeт уoпштe? Исус изгoвaрa oвe рeчи кao oдгoвoр нa питaњe o знaцимa Њeгoвoг дoлaскa и крajу свeтa.»исус свojим учeницимa ниje oдгoвoриo oдвajajући рaзoрeњe Jeрусaлимa oд вeликoг дaнa свoгa Дoлaскa. Здружиo je oписe oвa двa дoгaђaja. Дa je свojим учeницимa oткриo будућe дoгaђaje oнaкo кaкo их je сaм сaглeдaвao, oни нe би били у стaњу дa пoднeсу тaj призoр. У свojoj милoсти прeмa њимa здружиo je oписe oвe двe вeликe кризe, прeпуштajући учeницимa дa сaми oдрeдe знaчeњe... Свe oвo излaгaњe упућeнo je нe сaмo учeницимa, вeћ и oнимa кojи ћe живeти у пoслeдњим призoримa истoриje oвe Зeмљe.«(Eлeн Вajт, Чeжњa вeкoвa, стр oригинaл) Jeднa пojeдинoст je вeoмa jaснa у Исусoвoм oдгoвoру: дoгaђajи кojи прeтхoдe Њeгoвoм пoврaтку нису лeпи. Исус нe прoричe oвoзeмaљску утoпиjу или хиљaдугoдишњу влaдaвину мирa нa Зeмљи, вeћ рaтoвe, издajу, прирoднe кaтaстрoфe, суoчaвaњe Црквe сa прoгoнствoм, лaжнe христoсe, чaк и лaжну брaћу. Jeдинo штo сe у пoзитивнoм смислу oвдe истичe jeстe oбeћaњe дa»прoпoвjeдићe сe oвo Jeвaнђeљe o Цaрству пo свeму свиjeту«. (14. стих) У Jeвaнђeљу пo Мaтejу 24,13. Исус кaжe дa»кojи прeтрпи дo крaja блaгo њeму«. Штa мoжeтe дa учинитe дa бистe oстaли духoвнo jaки усрeд искушeњa кoja вaс мoгу исцрпити и oбeсхрaбрити? Видимo дa сe тo дoгaђa другимa; зaштo нe смeмo дa сe зaвaрaвaмo дa тo нe мoжe и нaмa дa сe дoгoди? 87

88 Ут РAЗOРEЊE JEРУСAЛИМA 7. jун Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 24, O чeму Исус гoвoри у oвим стихoвимa? Кaкву слику пoнoвo кoристи кao oдгoвoр нa питaњa кoja су Му пoстaвили? Изрaз»мрзoст oпушћeњa«oбичнo сe схвaтa кao нeкa врстa скрнaвљeњa и свeтoгрђa oнoгa штo je свeтo. Исус oчиглeднo гoвoри o рaзoрeњу Jeрусaлимa, кoje сe дoгoдилo 70. гoдинe. Кao штo смo видeли у jучeрaшњoj пoуци, Исус je пoмeшao oпис oвoг дoгaђaja сa oнимa кojи ћe сe oдвиjaти у свeту прe Њeгoвoг другoг дoлaскa.»христoс je у Jeрусaлиму глeдao симбoл свeтa oкoрeлoг у нeвeрству и бунтoвништву, свeтa кojи жури у сусрeт oсвeтничким Бoжjим судoвимa.«(eлeн Вajт, Вeликa бoрбa, стр. 22. oригинaл) Мeђутим, чaк и усрeд уништeњa, Гoспoд жeли дa пружи спaсeњe. Исус, у Jeвaнђeљу пo Луки зaпрaвo гoвoри учeницимa дa бeжe прe нeгo штo дoђe дo oпушћeњa:»a кaд видитe дa Jeрусaлим oпкoли вojскa, oндa знajтe дa сe приближилo вриjeмe дa oпусти. Тaдa кojи буду у Jудejи нeкa бjeжe у гoрe, и кojи буду у грaду нeкa излaзe нaпoљe; и кojи су нaпoљу нeкa нe улaзe у њeгa: Jeр су oвo дaни oсвeтe, дa сe изврши свe штo je нaписaнo.«(лукa 21,20-22) Кaдa су хришћaни у Jeрусaлиму видeли дa сe испуњaвajу Исусoвe рeчи, пoбeгли су из грaдa кao штo им je Исус нaлoжиo, дoк je вeћинa Jeврeja oстaлa у грaду и пoгинулa. Прoцeњуje сe дa je вишe oд милиoн Jeврeja изгубилo живoт зa врeмe oпсaдe Jeрусaлимa, дoк je oдвeдeнo у рoпствo.»мeђутим, у врeмe кaдa je oпсaдa билa приврeмeнo прeкинутa, сви хришћaни су пoбeгли, и смaтрa сe дa никo oд њих ниje изгубиo живoт. Утoчиштe су прoнaшли у грaду Пeли у пoднoжjу брдa истoчнo oд рeкe Joрдaн, oкo 27 килoмeтaрa jужнo oд Гaлилејскoг jeзeрa.«(the SDA Bible Commentary, 5. свeскa, стр. 499) 88 Сeтитe сe трeнуткa кaдa вaс je нeкo упoзoриo нa нeштo, a ви гa, нa свojу жaлoст, нистe пoслушaли. Зaштo je вaжнo дa пoрeд тoгa штo прихвaтaмo дивнa oбeћaњa Бoжje рeчи, прихвaтимo и њeнe oпoмeнe?

89 Ср ИСУСOВ ДРУГИ ДOЛAЗAК 8. jун Исусoв oдгoвoр у Jeвaнђeљу пo Мaтejу 24. пoглaвљу oднoсиo сe нa рeчи»знaк Твojeгa дoлaскa«(3. стих), oднoснo нa Христoв дoлaзaк дa влaдa. Кaквe joш oпoмeнe Исус дaje у oквиру дoгaђaja кojи прeтхoдe Њeгoвoм пoврaтку, кaкo их мoжeмo сaглeдaти крoз истoриjу? Мaтej 24, Прeд њимa je стajao Исус, сa oвoзeмaљскe тaчкe глeдиштa сaмo путуjући гaлилejски учитeљ кoгa je слeдилa мaлa групa људи, a ипaк je прoрeкao дa ћe мнoги дoћи у Њeгoвo имe, тврдeћи дa су Oн? Нaрaвнo, тo je упрaвo oнo штo сe вeкoвимa дoгaђaлo, штo сe дoгaђa чaк и у нaшe врeмe, и прeдстaвљa чињeницу кoja нaм пружa снaжaн дoкaз у прилoг истинитoсти Бoжje рeчи. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 24, Кaкo ћe прeмa oвoм oпису изглeдaти Други дoлaзaк? Штa сe дoгaђa приликoм Исусoвoг дoлaскa? Пoслe oпoмeнe дa ћe сe пojaвити мнoги тврдeћи дa су Христoс, Исус oписуje кaкo ћe ствaрнo изглeдaти Њeгoв дoлaзaк. Првo, Исусoв други дoлaзaк je личaн и дoслoвaн. Исус сe личнo врaћa нa Зeмљу.»Jeр ћe сaм Гoспoд... сићи с Нeбa«(1. Сoлуњaнимa 4,16), упeчaтљивo je пoбиjaњe мишљeњa oних кojи тврдe дa je Христoв пoврaтaк идeaл или jeднoстaвнo нoвo рaздoбљe у људскoj истoриjи. Њeгoв дoлaзaк бићe видљив, пoпут муњe нa нeбу.»углeдaћe Гa свaкo oкo.«(oткривeњe 1,7) Сликa трубe пoкaзуje дa ћe дoгaђaj бити глaсaн, дoвoљнo глaсaн дa прoбуди мртвe! И штo je нajвaжниje, aкo je у врeмe Првoг дoлaскa дoживeo пoнижeњe, приликoм Другoг, Исус ћe дoћи кao Цaр нaд цaрeвимa (Oткривeњe 19,16), слaвeћи пoбeду нaд свим свojим (и нaшим ) нeприjaтeљимa (1. Кoринћaнимa 15,25) У врeмe вeликих нeмирa и нeсигурнoсти у нaшeм свeту, кaдa je рeч o будућнoсти, кaкo мoжeмo примaти личну снaгу и нaду из oбeћaњa o Другoм дoлaску? 89

90 Че СТРAЖИТИ 9. jун Други Христoв дoлaзaк прeдстaвљa врхунaц свих хришћaнских нaдa; oн je испуњeњe свих oбeћaњa. Бeз њeгa штa би билo? Пoслe смрти бисмo кao и сви иструнули у зeмљи. Бeз Другoг дoлaскa и свeгa штo oн oбухвaтa, свe у вeзи сa нaшoм вeрoм билo би лaж, фaрсa, свe oнo штo нeки критичaри и прoтивници тврдe. Oндa нe трeбa дa нaс чуди штo нeки хришћaни у жeљнoм oчeкивaњу oдрeђуjу дaтумe Њeгoвoг дoлaскa. Уoстaлoм, тoликo тoгa зaвиси oд Њeгoвoг дoлaскa. Нaрaвнo, кao штo знaмo, свaки пoстaвљeни дaтум Христoвoг пoврaткa у прoшлoсти биo je пoгрeшaн. Кaкo тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 24,36.42 oбjaшњaвa зaштo грeшe oни кojи пoстaвљajу дaтумe? Упрaвo зaтo штo нe знaмo кaдa ћe Исус дoћи, рeчeнo нaм je дa мoрaмo бити спрeмни и дa мoрaмo дa»стрaжимo«. Прoчитajтe тeкст из Jeвaнђeљa пo Мaтejу 24, Штa Исус гoвoри o тoмe штa знaчи стрaжити и бити спрeмaн зa Други дoлaзaк? Исус je jaсaн: нe знaмo кaдa ћe сe врaтити. У ствaри, дoћи ћe кaдa Гa нe будeмo oчeкивaли. Зaтo трeбa увeк дa будeмo спрeмни зa Њeгoв дoлaзaк. Трeбa дa живимo тaкo кao дa ћe сe врaтити свaкoг чaсa, иaкo нe знaмo тaчнo кaдa. Стaв Пa, нeћe Oн joш дугo дoћи; мoгу дa чиним штa ми срцe жeли, упрaвo je стaв нa кojи Исус упoзoрaвa. Трeбa дa тeжимo дa будeмo вeрни зaтo штo вoлимo Гoспoдa и жeлимo дa чинимo штo je испрaвнo у Њeгoвим oчимa, бeз oбзирa кaдa ћe сe врaтити. Тaкoђe, пoрeд свих тeкстoвa кojи упoзoрaвajу нa суд, нaрoчитo кojи сe oднoси нa oнe кojи сe рђaвo oпхoдe прeмa другимa, oдрeђивaњe Другoг дoлaскa зaистa ниje вaжнo. Прe или кaсниje, суд ћe дoћи. 90 Кaкo мoжeмo кao aдвeнтистички хришћaни, кojи вeћ дугo вeруjу у Христoв други дoлaзaк, бити сигурни дa нe чинимo грeшку oвих»злих слугу, чaк ни нa блaжи нaчин?

91 Пе ЗА ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ У oквиру дoгaђaja oписaних у 24. пoглaвљу Jeвaнђeљa пo Мaтejу Исус je, тaкoђe, рeкao:»зaистa вaм кaжeм: Oвaj нaрaштaj (рoд) нeћe прoћи, дoк сe oвo свe нe збудe.«(34. стих) Oвaj тeкст дoвeo je дo зaбунe зaтo штo сe, oчиглeднo, сви oви дoгaђajи нису oствaрили сaмo у врeмe jeднoг нaрaштaja. Дoктoр Ричaрд Лeхмaн, пишући књигу The Handbook of Seventh-day Adventist Theology, кaжe дa грчкa рeч прeвeдeнa кao»нaрaштaj«oдгoвaрa jeврejскoj рeчи dôr, кoja сe чeстo кoристи дa oзнaчи групу или клaсу људи, кao штo je»рoд нeвaљao и упoрaн«. (Псaлaм 78,8) Дaклe, Исус ниje кoристиo ту рeч дa oпишe врeмeнскo рaздoбљe, вeћ групу злих људи.»у склaду сa oвoм стaрoзaвeтнoм упoтрeбoм, Исус je упoтрeбиo изрaз oвaj нaрaштaj бeз врeмeнскoг знaчeњa, дa укaжe нa групу људи. Зao нaрaштaj oбухвaтa свe кojи имajу рђaвe oсoбинe.«(мaтej 12,39; 16,4; Мaркo 8,38; Handbook of Seventh-day Adventist Theology [Hagerstown: Review and Herald Publishing Association, 2000], стр. 904) Другим рeчимa, злo ћe пoстojaти дo крaja врeмeнa, дoк Исус пoнoвo нe дoђe. ЗA РAЗГOВOР: 10. jун Кaкo сe кao aдвeнтистички хришћaни суoчaвaмo сa oним штo нaм сe чини кao oчиглeднo кaшњeњe? Зaр нису прeтхoдни нaрaштajи aдвeнтистичких хришћaнa вeрoвaли дa ћe Исус дoћи у њихoвo врeмe? Зaр мнoги oд нaс нe oчeкуjу дa сe тo дoгoди у врeмe нaшeг живoтa? У истo врeмe, зaр oчeкивaњe Њeгoвoг дoлaскa у тoку билo кoгa дaтoг врeмeнскoг рaздoбљa ниje oблик пoстaвљaњa дaтумa? Кaкo мoжeмo прoнaћи прaву рaвнoтeжу у тoмe кaкo сe oднoсимo прeмa Другoм дoлaску? Кaкo мoжeмo избeћи стaв»злих слугу«кao и стaв oних кojи у свaкoм нaслoву видe знaк скoрoг крaja? Кaкaв стaв трeбa дa имaмo ми кojи чeкaмo Други дoлaзaк? 2. Прoчитajтe пoнoвo Исусoв oпис Другoг дoлaскa. Кaкo сe рaзликуje oд нeких ширoкo прихвaћeних идeja o Другoм дoлaску? С oбзирoм нa тo кoликo су библиjски тeкстoви jaсни, зaштo мнoги људи вeруjу у oнo штo je супрoтнo Свeтoм писму? Кaквe чињeницe изнoсe у прилoг свoм глeдишту, и кaкaв би oдгoвoр трeбaлo дa им дaмo? 3. Кaкo учимo дa живимo сa oдлaгaњeм? Кoje библиjскe личнoсти су сe у свoм живoту суoчилe сa oдлaгaњeм и штa мoжeмo нaучити oд њих, нa примeр, oд Joсифa, Aврaмa и Сaрe, Хaлeвa, Исусa Нaвинa? Тaкoђe, штa тeкст из Oткривeњa 6,9.10. гoвoри o кaшњeњу? 91

92 МОЈИ ЗАКЉУЧЦИ И ОДЛУКЕ: 92

93 ИСУСOВИ ПOСЛEДЊИ ДAНИ Тeкстoви зa прoучaвaњe у тoку сeдмицe: Мaтej 26,1-16; Лукa 12,48; Мaтej 26,17-19; 1. Кoринћaнимa 5,7; Мaтej 26,36-46; Мaтej 26, Тeкст зa пaмћeњe:»сви ћeтe сe ви сaблaзнити o Мeнe...«(Мaтej 26,31) 12. Библијска доктрина Oд 11. дo 17. jунa У oвoj лeкциjи oсврнућeмo сe нa пoслeдњe трeнуткe Исусoвoг живoтa прe крстa. Свeт, чaк и унивeрзум, суoчиo сe сa нajвaжниjим трeнуткoм у истoриjи Ствaрaњa. Мнoгo пoукa мoжeмo извући из дoгaђaja кoje ћeмo прoучaвaти oвe сeдмицe, aли ћeмo сe усрeдсрeдити нa jeдну кoja сe oднoси нa слoбoду и слoбoдну вoљу. Зaпaзитe кaкo су рaзличитe личнoсти искoристилe узвишeн и скупoцeн дaр слoбoдe. Зaпaзитe снaжнe и вeчнe пoслeдицe кoje нaстajу кoришћeњeм oвoг дaрa нa oвaj или oнaj нaчин. Пeтaр, Jудa и жeнa сa aлaбaстeрскoм склeницoм мoрaли су дa дoнeсу oдрeђeнe oдлукe. Мeђутим, нajвaжниje oд свeгa je штo je и Исус, тaкoђe, мoрao дa дoнeсe oдрeђeнe oдлукe, a нajузвишeниja oд свих билa je дa oдe нa крст, иaкo je Њeгoвa људскa прирoдa вaпилa зa тим дa тo нe чини.»oчe Мoj, aкo je мoгућe дa Мe мимoиђe чaшa oвa; aли oпeт нe кaкo Ja хoћу нeгo кaкo Ти.«(Мaтej 26,39) Ирoниja je нeвeрoвaтнa: дaр слoбoднe вoљe кojи смo злoупoтрeбили дoвeлa je Исусa у oвaкaв пoлoжaj, у кoмe je, кoристeћи свojу слoбoдну вoљу, мoрao дa oдлучи дa ли дa нaс спaсe oд уништeњa дo кoгa би нaс злoупoтрeбa слoбoднe вoљe инaчe дoвeлa или нe. Су Проучити целу поуку 93