УДРУЖЕЊЕ СУДИЈА ЗА ПРЕКРШАЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И С Т Р А Ж И В А Њ Е ПРЕКРШАЈА СА ЕЛЕМЕНТОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ ЗА ПОДРУЧЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ГОДИН

Транскрипт

1 УДРУЖЕЊЕ СУДИЈА ЗА ПРЕКРШАЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И С Т Р А Ж И В А Њ Е ПРЕКРШАЈА СА ЕЛЕМЕНТОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ ЗА ПОДРУЧЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, 00. ГОДИНА ИЗВЕШТАЈ ИЗРАДИЛА СЛАВИЦА БРКИЋ, СУДИЈАГРАДСКОГ СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ БЕОГРАД

2 ПРЕКРШАЈИ СА ЕЛЕМЕНТОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ -истраживање за подручје Републике Србије, 00. година- I Насиље у породици није ни нова нити појава везана искључиво за подбље Србије. Оно, као модел понашања, постоји свуда, а само се испољава више или мање отворено, у зависности од географског подручја, традиције, степена развоја друштва, културе, здравља појединаца и заједнице као цели итд. Колика је озбиљност наведеног проблема говоре нпр. подаци из истраживања мачког Савезног министарства за породицу, старије грађа/ке, же и омладину из 00. годи, спроведеног на око хиљада, по којем је насиље трпела свака четврта; у САД у приближно 000 убистава годишње убице су били њихови партри ; само током 00. годи у 6 склоништа за же у Аустрији примљено је 6 лица- и деце, а у истом периоду издато 6 наредби о исељењу из стана и забрани приласка жртви. У Србији је, од јануара до новембра месеца 00. годи, од стра партра, убијена, свака друга је доживљавала ки вид г насиља и свака трећа је трпела физички напад од члана породице. Вреди цитирати констатацију из Водича кроз систем породичноправ заштите од насиља у породици (проф. Др Невена Петрушић, проф. Др Слободанка Константиновић Вилић) да резултати истраживања показују да је, изузимајући војску за време рата, породица друштвена институција са највише насиља. Ако пред овим подацима само застамо јасно је да је реч о по друштво изразито гативној а по јединке често погубној појави. Истраживање прекршаја са елементом насиља у породици у правноснажно окончаним предметима из 00. годи представља наставак претходног истраживања под истим називом, за 00. годину. У уводном делу тог истраживања налази се низ објашњења датих ради правилнијег разумевања добијених резултата (о начину и ограничењима истраживања, тачности и потпуности или потпуности података, извршиоцима, жртвама, појмовима итд.), а која једнако важе и у истраживању за 00. годину, пошто су оба спроведена истом методологијом и у истој материји. Овде треба поновити само два: Аустријски модел интервенције у случајевима насиља у породици, Rosa Logar, WAVE Насиље над ма 000., извјештај истраживања, Сузана Ковачевић, Силва Межнарић Аустријски модел интервенције у случајевима насиља у породици, Rosa Logar, WAVE Извештај Аутономног женског центра, година -насиље у породици као засебно дефинисани и законом прецизирани прекршај постоји. Међутим, Закон о јавном реду и миру као прекршај било ког лица (то значи и члана породице) прописује вику, свађу, претње, вређање, изазивање туче, учешће у тучи, злоупотребу другога, дрско, безобзирно и пристојно понашање (чл. 6 ст., и, чл. ст. ), али само ако је овом радњом или радњама дошло до ремећења јавног реда и мира или ако је угро безбедност односно спокојство грађана. То значи да насиље у породици (термин није у директној вези са кривичним делом под истим називом али приближно одговара његовој садржини, уопштен је и њиме се у овом истраживању заправо покривају различита противправна поступања), да би уопште постојало као прекршај, мора да буде управљено на ког од чланова породице и да га у исти мах осети средина у којој се такво понашање одиграва; -како се истраживање односи на насиље у породици када је оно ушло у прекршајни поступак, показатељи су прилагођени искључиво оним подацима који се по закону траже и могу добити од окривљених и сведока. Другим речима, форма записника диктирала је (и ограничила) целокуп резултате пројекта. Истовремено, истраживањем су обухваћени само предмети у којима је ко лице или лица оглашено одговорним (кривим) због насиља над члановима своје породице, дакле и предмети где је поступак обустављен из ког од процесних или других разлога (а где је извесно да је ког облика насиља било). Првенствени циљ истраживања било је сагледавање размера насиља у породици када оно пролази кроз прекршајни поступак, за подручју целе Србије, статистичко поређење добијених резултата са онима из претход- 00. годи и сагледавање ове појаве кроз рад полиције и других надлежних институција. Циљ је било и издвајање проблема и мањкавости уочених током самог истраживања, нових или познатих од раније, те формулисање предлога за њихово отклањање. Најзад, требало је проценити и значај односно евентуални утицај претходног истраживања на релевант чиниоце у земљи и, посредно, само насиље у његовим појавним облицима. Прва три циља су постигнута делом или и у потпуности, четврти. []

3 . РЕГИОНИ-ВЕЋА ЗА ПРЕКРШАЈЕ Б е о г р а д II РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Веће за прекршаје Бео покрива Бео (уже подручје) и 6 приских општина. У свакој је, као и у самом Беоу, регистровано насиље у породици. На назначеном подручју надлежна је Полицијска управа за Бео. Број предмета: 68. Број извршилаца: 8, лица мушког пола 58, лица женског пола 8, малолетника. По параметру однос према жртви извршилаца је 90 (број је већи од податка о извршиоцима јер се једно те исто лице могло појавити или и појавило у исти мах нпр. и као и као или и као и као итд.). Број жртава: 889, од тога а 69,, малолетника 8. В а љ е в о Покрива подручје Колубарског и Мачванског округа, са општина. Насиље мају две (Богатић и Осечина), док у Мионици истраживање није вршено. На истом подручју установљена је надлежност управа Ваљево и Шабац. Број предмета: 86. Број извршилаца: 895, од тога 80 лица мушког пола и 9 лица женског пола, малолетника. По показатељу однос према жртви извршилаца је 90. Доступни број жртава: 90, а, 59, малолетника. З а ј е ч а р Веће покрива Зајечарски и Борски округ-8 општина, а насиље је регистровано у свакој. Надлеж полицијске управе су: Зајечар и Бор. Број предмета: 59. Број извршилаца: 6, а 55,, малолетних учинилаца прекршаја ма. По параметру однос према жртви извршилаца је 88. Број жртава (доступно): 9, од чега 5 лица мушког пола, же, 9 малолетника. К р а г у ј е в а ц Покрива Шумадијски и Поморавски округ, односно општина. Са изузетком Параћина, где истраживање није вршено, насил ситуације забележе се у свакој. На овом подручју надлеж су полицијске управе Крагујевац и Јагодина. Број предмета: 55. Број извршилаца: 68, а 5, особа женског пола 6, малолетних. По параметру однос према жртви насиље су извршила 68 лица. Број жртава: 590, од тога 60 лица мушког пола, 0, малолетника 8. К р а љ е в о Веће за прекршаје покрива општину Сјеница (из Златиборског округа) и цели Рашки, Раски и Моравички округ, из којег је изузета Ивањица 5 општина. Од тог броја, (Краљево, Чачак, Александровац) мају регистровано насиље у породици, док на подручју Рашке истраживање није вршено. Надлеж полицијске управе су: Краљево, Крушевац, Нови Пазар и Чачак (ова последња Управа обухвата и Ивањицу), што значи 6 општина. Број предмета:. Број извршилаца: 5, а,. Малолетна лица као извршиоци нису регистрована. По показатељу однос према жртви извршилаца је 5. Доступни број жртава:, лица мушког пола, 8, без директних малолетних жртава. Л е с к о в а ц Покрива Јабланички и Пчињски округ са општина, од којих чак 8 ма регистровану појаву насиља (Трговиште, Босиле, Сурдулица, Владичин Хан, Црна Трава, Власотинце, Медвеђа, Леба). Ово је и једино подручје које, уз Зајечар, у односу на 00. годину, и гледано кроз физички број предмета, бележи пад насиља у породици кроз прекршајни поступак. Установљена надлежност полицијских управа: Лесковац и Врање. Укупно предмета:. Извршилаца је, и то 6 а и, док је малолетних учинилаца. По параметру однос према жртви регистровано је извршилаца (што значи да у ким предметима није ни било жртава-случајеви са више окривљених- а да је истовремено у ким предметима један извршилац имао више својих жртава). Број жртава:, а, 8, малолетних лица 9. Н и ш Веће у Нишу покрива Нишавски, Топлички и Пиротски округ, са 5 општина, од којих насиље није забележено у (Димитров и Куршумлија). Исту територију покривају полицијске управе Ниш, Пирот и Прокупље. Укупан број предмета: 60. Извршилаца: 68, лица мушког пола 6, лица женског пола 68, малолетника. Из параметра однос према жртви изводи се број о 68 учинилаца. Број жртава (доступно): 65, а 05, 0, директно насиље претрпело је 5 малолетника. Н о в и С а д Ово веће покрива 5 општина у Северно-бачком, Средње-банатском, Северно-банатском, Јужно-банатском, Западно-бачком, Јужно-бачком и Сремском округу. Насиље није регистровано у 6 локалних јединица, а у Жабљу истраживање није вршено. Надлеж полицијске управе су: Нови Сад, Сомбор, Суботица, Зрењанин, Кикинда, Панчево и Сремска Митровица (). Укупан број предмета: 8. Број извршилаца: 85, а од тога 66 лице мушког пола и 8. Малолетних насилника је. По показатељу однос према жртви извршилаца је 86. Укупни број жртава, према доступним подацима, је 889, од чега 6 и 68 лица женског пола, а директних малолетних жртава је 0. С м е д е р е в о Покрива Браничевски и Подунавски округ, односно општина.у свакој је кроз прекршајни поступак регситровано насиље у породици. За исто подручје надлеж су управе Смедерево и Пожаревац. Укупни број предмета: 56 Број извршилаца: 50, од чега 50 мушкарца и 68, као и малолетна лица-починиоца дела. По показатељу однос према жртви извршилаца је 5. Укупно доступни број жртава: 5, лица мушког пола 5, лица женског пола 9, посредних малолетних жртава 0. У ж и ц е Веће за прекршаје покрива Златиборски округ (осим Сјенице, која припада Већу у Краљеву), а придодата му је Ивањица (из Моравичког округа). У свих општина забележено је насиље у породици. Територијално постоји надлежност управа Ужице и Пријепоље. Број предмета: 6. Број извршилаца: 0, и то а 6, а 6. Малолетних лица је 6. По параметру однос према жртви је 6 кажњених. Број жртава: 06, лица мушког пола 6, лица женског пола 5, малолетника 6. [] []

4 . РЕПУБЛИКА СРБИЈА А. ОСНОВНИ СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ Подручје Републике Србије подељено је на 9 округа, од којих се налази у Централној Србији и Војводини, а 5 на Косову и Метохији. Истраживањем је, из познатих разлога, обухваћена територија ван КиМ, издељена на 6 општину а покривена са исто толико првостепених судова за прекршаје, већа за прекршаје, полицијских управа и 5 центара за социјални рад. У 00. години је на тој територији живело.6.5 становника. Насиље у породици током 00. годи догађало се у свим општинама Србије. Кроз прекршајни поступак оно није регистровано у локал самоуправе (у -Параћин, Мионица, Рашка и Жабаљ-није вршено, те је податак познат), али је зато на тим истим подручјима евидентирано у кривичном поступку, те је изта констатација сумњива. Број предмета прекршаја са елементом насиља у породици је 080. У њима се појавило 5 извршилаца и, према доступним подацима, 9 жртве. То, у односу број становника, значи да је сваки 989. (пунолетни и малолетни) грађанин био насилник и свако 996. лице жртва. Ако од г броја становника међутим изузмемо малолетничку популацију и то исто учинимо у категорији извршилаца, дело насиља у породици извршио је приближно сваки 800. пунолетни грађанин. Према истом броју (080) насиље се двно догађало у приближно 9 случајева. У односу на број предмета јавног реда и мира, заступљеност на подручју већа је: , Бео 6, Ваљево 6,5 Зајечар,6 Крагујевац Краљево,6,55 Лесковац 6, Ниш 9,9 Нови Сад,95 Смедерево 0,6 Ужице Највећи проценат предмета насиља у породици, према броју предмета јавног реда и мира, има регион Ужица, и општи: Темерин (као и 00. годи)-5,5%, Житиште (6,6), Пријепоље (5,), Лапово (,8), Врбас (9,00), Алекац (8,89), Бач (8,), Сопот (,). Ако се изти проценти упореде са вредностима из 00. годи на истим регионима, добиће се привид пада насиља у породици на свим подручјима осим Беоа и Зајечара. Пад јесте евидентан али искључиво због повећања броја предмета јавног реда и мира. Напротив, по м броју предмета са елементом насиља у породици, у односу на 00.годину, на територији свих већа за прекршаје, осим лесковачког и зајечарског, бележи се пораст, док је у региону Ваљева однос промењен.. Невезано од било ког упоређујућег показатеља, само према броју предмета у 00. години, на првом месту по заступљености прекршаја са елементом насиља је Нови Сад, а следе Бео, Ваљево, Ниш, Ужице, Крагујевац, Смедерево, па Зајечар, Краљево и Лесковац. У оквиру појединих територијалних целина (већа) мањи број општина има пад пријава, а већина њихово повећање. Најзад, гледано у односу на број становника, на подручју нпр. Беоа насилник је био сваки 88. пунолетни и малолетни грађанин, Ваљева 55., Зајечара 65., на територији Већа за прекршаје Крагујевац 8., Краљева 565., Лесковца 99., Новог Сада 96., Ниша 860., у региону Смедерева 5 и Ужица 8. Овде треба заборавити да је реч о институционално-у прекршајном поступку-регистрованим делима а да је на лествици насиља (насилни догађај који се заиста одиграо-пријављени насилни догађај-догађај који уђе у поступак и у том поступку окончани догађај-) то и последњи степеник те да у броју свих становника око,5 милиона представљају малолетна лица, којих је као извршилаца врло мало, што изте цифре у најмању руку полови. Истовремено, у погледу стварног насиља и стварног броја извршилаца, па тиме и броја становника на којег са региона или општи отпада насилник, изти подаци губе на значају односно добијају на релативности ако се зна да се насиље пријављује истом учесталошћу нити се по њему поступа на једнак начин од стра полиције нити, најзад, у судском поступку број окончаних предмета одговара оном броју који у поступак уђе. Ради прегледности, у табели која следи дати су истовремено подаци о кретању броја предмета са насилним догађајима (прекршајни поступак) и броју извршилаца по општинама, док за жртве исте пропорције нису траже из објективних ограничавајућих разлога (поузданости добијених цифара). У сваком случају, реално је да је и жртва по броју најмање онај становник који представља извршиоца. Подручје број предмета тенден ција број извр., 00. год. изврши лац сваки Б е о г р а д Гр.Бео, уже пораст 8 8 Барајево 9 пад 6 Гроцка 98 пораст 600 Лазаревац 6 пораст 9 9 Младеновац 8 6 пораст 8 9 Обреновац 8 пораст 5 5 Сопот пораст пораст 8 прос.88 В а љ е в о Богатић 69 ма пад ма - Ваљево 6 пад 8 Владимирци 6 6 пад 6 98 Крупањ 6 пораст 6 58 Мионица није врш. позн. позн. - Осечина ма пад ма - Уб 6 5 пораст 5 0 Љиг ма пораст 55 Мали Зворник 6 0 пораст 0 6 Коцељева 9 пад 69 Лозница 5 0 пад 0 6 Шабац 5 0 пораст Љубовија 5 пораст 5 6 Лајковац 9 пад пром. 895 прос.55 З а ј е ч а р Зајечар 55 9 пад 0 60 Бор 5 пад 689 Бољевац пад 5 Кладово пораст 0 Књажевац 8 пораст 0 Мајданпек 8 6 пад 6 6 Сокобања ма пораст 5 Неготин пораст благ пад 6 прос. 65 К р а г у ј е в а ц Крагујевац 6 пораст Аранђеловац пораст 90 Баточина 5 пораст 5 80 Деспотовац 9 пад 99 Јагодина 5 9 пораст 58 Кнић 8 пораст 9 Лапово пораст 5 Рача 9 пораст 5 Рековац 9 пад 89 Свилајнац 6 пад Топола 9 пад 56 Ћуприја није рађ. 86 позн Параћин није вршено познато познато зн. пор. 68 прос. 8 К р а љ е в о Краљево ма ма исто ма - Крушевац 0 5 пораст 0 66 Александровац ма пад ма - Брус ма пораст 9 Варварин ма 5 пораст 5 9 Врњачка Бања 5 пораст 56 Г. Милановац пад 9 Гуча-Лучани 6 пад Нови Пазар 6 пад 66 Рашка није врш. позн. позн. - Сјеница није врш. позн Трстеник ма пораст 990 Тутин ма ма исто ма - Чачак ма ма исто ма - Ћићевац ма пораст 8 благ пор. 5 прос. 565 Л е с к о в а ц Лесковац пад 58 6 Врање исто 6 Бујановац пораст Прешево пораст 5 Владичин Хан ма ма исто ма - Сурдулица ма пад ма - [] []

5 Трговиште ма ма исто ма - Босиле ма ма исто ма - Медвеђа ма пад ма - Леба ма пад ма - Бојник 5 пораст 96 Црна Трава 5 ма пад ма - Власотинце ма пад ма - 66 пад пр. 99 Н и ш Ниш 6 98 пад Алекац 5 пораст 5 Пирот 6 пораст 0 6 Прокупље исто 999 Дољевац 5 пораст 59 Мерошина 0 пад 0 9 Житорађа 5 пораст 85 Блаце 5 пад 5 66 Сврљиг 6 пад 9 86 Ражањ 9 пораст 9 Димитров ма ма исто ма - Бабушница ма пораст 896 Бела Паланка ма пораст 69 Куршумлија ма ма исто ма - Гаџин Хан позн. 0 позн пораст 68 пр.860 Н о в и С а д Ада ма ма пром. ма - Алибунар ма ма пром. ма - Апатин 5 56 пораст 56 5 Бач 5 5 пад 5 Бачка Паланка 9 6 пад 6 89 Бачка Топола 5 ма пад ма - Мали Иђош ма ма пром. ма - Бачки Петровац пораст 655 Бечеј 6 пад 8 59 Бела Црква ма пораст 669 Беочин 9 пораст 9 0 Врбас 6 96 пораст 96 Вршац 5 пад 50 Жабаљ није вр. позн. позн. - Зрењанин пораст 8 6 Житиште пораст 68 Инђија 6 пораст 6 5 Ириг ма пад ма - Кањижа 9 пораст 9 95 Кикинда 9 0 пораст 986 Ковачица пад 59 Ковин 5 5 пораст 5 50 Кула 9 8 пораст 8 99 Нова Црња 8 пад Нови Бечеј 5 69 пораст 8 Нови Кжевац ма 8 пораст Нови Сад 0 пораст 0 5 Оџаци пораст Опово ма 5 пораст 580 Панчево 8 пад 0 68 Пећинци ма пораст 55 Пландиште ма ма пром. ма - Рума пораст 5 Сента пораст 6 5 Сечањ 6 0 пад 6 0 Сомбор 0 88 пад Србобран ма 6 пораст 6 98 Срем. Митров. 9 пад 9 8 Ст. Пазова 5 пад 5 Суботица 5 9 пад 9 50 Темерин 8 6 пад 69 Тител 9 9 пораст 9 58 Чока пораст 9 0 Шид 6 пад пораст 85 пр.96 С м е д е р е в о Велика Плана пораст Вел. Градиште пораст 8 Голубац пораст 9 Жабари 6 пораст 606 Жагубица 6 пораст 605 Кучево пораст 65 Мало Црниће пораст 800 Петр. На Млави 5 5 пад 6 50 Пожаревац 9 5 пораст 9 60 Смедерево 68 6 пад 6 06 См. Паланка 9 9 пад пораст 50 пр.5 У ж и ц е Ужице 5 пораст 560 Нова Варош 6 5 пораст 6 Ивањица 5 89 пораст 98 Пријепоље 5 8 пораст 8 50 Чајетина 0 0 пораст 5 Ариље 68 пад 80 Пожега 86 6 пад 6 50 Бајина Башта 6 пораст 0 Прибој пад 80 Косјерић пораст пораст 0 пр.8 УКУПНО пораст 5 пр.989 Несумњива је чињеница да од подручја већа за прекршаје у постоји повећање броја предмета са елементима насиља у породици. Значајнији пораст бележи се у региону Крагујевца. У оквиру већа, по наведеном редоследу, повећање имају највише: Бео и општи: Љиг, Сокобања, Кнић, Варварин, Прешево, Пирот, Србобран (али по м броју Житиште), Жабари и Косјерић. Истовремено, најчешћег просечног извршиоца, гледано у односу на број становника, има Веће за прекршаје у Ужицу (сваки 8.), а најређег Веће у Краљеву (извшилац је сваки 565. становник тог подручја). Гледано по општинама, у прекршајном поступку се као насилник појавио највише чак сваки 68. грађанин Житишта (па 8.Великог Градишта) и, најмање, 990. становник Трстеника. О заправо тачној слици стварног насиља у породици која се добија на овај начин биће речи касније. [] []

6 ЗАСТУПЉЕНОСТ ПРЕКРШАЈА СА ЕЛЕМЕНТОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ, 00. ГОДИНA, ГРАД БЕОГРАД табела бр. подручје број у 00.год примљених предм. јавн.реда и мира број предмета са ел.насиља у породици, правноснажно окончани % заступљености предм.са елем. насиља у односу на предм. јавног реда и мира. Барајево,00.0. Бео уже 9,58,6.5. Гроцка.60. Младеновац Лазаревац Сопот 66.. Обреновац УКУПНО:,59,68. 0 ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА БЕОГРАД, УЖЕ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ 6 од 8 до 0 6 од 0 до 0 66 од 0 до а бив. 50 бив.а ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА БЕОГРАД, УЖЕ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ под деј.алкох. 58 алкохол ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ 5 5 ВРСТА НАСИЉА новчана к. 6 табела а к. затвора одуз.предм. табела б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО лечење алк.б од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат [] []

7 ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА БЕОГРАД ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. табела а к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА ВАЉЕВО ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела а ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА БЕОГРАД ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а srodnik и једно и др. да ма подат од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА ВАЉЕВО табела б ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат. [] []

8 ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА ЗАЈЕЧАР ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела а ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА КРАГУЈЕВАЦ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела а од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА ЗАЈЕЧАР ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА КРАГУЈЕВАЦ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат. [] [5]

9 ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА КРАЉЕВО ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела 5а ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА ЛЕСКОВАЦ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела 6а од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА КРАЉЕВО ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела 5б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА ЛЕСКОВАЦ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела 6б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат. [6] []

10 ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА НИШ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела а ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА НОВИ САД ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела 8а од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА НИШ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА НОВИ САД ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела 8б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат. [8] [9]

11 ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА СМЕДЕРЕВО ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела 9а ПОДАЦИ О УЧИНИОЦУ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА УЖИЦЕ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ СТАЊЕ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ САНКЦИЈЕ табела а од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА СМЕДЕРЕВО ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела 9б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а под деј.алкох. алкохол. новчана к. к. затвора одуз.предм. лечење алк.б. ПОДАЦИ О ЖРТВИ, ПОДРУЧЈЕ ВЕЋА УЖИЦЕ ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА табела б НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а и једно и др. да ма подат. [0] []

12 Б. РЕЗУЛТАТИ ПО ПАРАМЕТРИМА-АНАЛИЗА. ПОЛ Ово је, уз број извршилаца, њихову старост и изрече санкције, једини потпуно поуздани показатељ у истраживању (сви остали подаци, посебно код жртава, одговарају онима који постоје у предметима али су очигледно потпуни). Укупно је 68 извршилаца мушког пола (приближно девет десетина) и 8 женског пола (знатно више од десети). Занимљиво је да међусобни однос мушког и женског насиља није уједначен ни између региона ни у локалним самоуправама у оквиру тих подручја. Тако се же извршиоци дела уопште појављују на подручју општина Инђија, Вршац, Сремска Митровица, Пећинци, Беочин, Србобран, Рума, Кула, Бујановац, Бојник, Бела Паланка, Коцељева, Љиг, Уб, Мали Зворник, Сокобања, Бољевац, Кладово, Сјеница, Ћићевац, Гуча, Трстеник, Брус и Крушевац, сразмерно м броју највише их је на подручју Већа за прекршаје Бео, а најмање на територији Већа Зајечар. Процентуално, насиље испољавају: Однос мушког и женског насиља и мушког и женског трпљeња је, по регионима: Извршилац, на примерку од Жртва, на примерку од 0 Регион 0 Мушкарац Жена Мушкарац Жена Бео 8 59 Ваљево Зајечар 9 68 Крагујевац 88 Краљево Лесковац Ниш Нови Сад 90 6 Смедерево Ужице СТАРОСТ Насиље највише трпе лица старости од 0 до 50 година (Нови Сад, Бео, Крагујевац, Ужице), у добу од 0-0 година знатнији је број код већа Ваљево и Краљево, а у случају Зајечара, Ниша и Смедерева највише трпи групација од 8-0 година. У Лесковцу је код старосних категорија од 8 до 0 и од 0 до 0 година однос уједначен. Лица старости година највише је, сразмерно м броју, на територији Ваљева, Крагујевца и Ниша, најмање у Краљеву. Малолетних жртава у релативно знатном броју има на подручју већа Зајечар (5,08%), а у случају Већа за прекршаје Краљево нису забележени. 6,,6,8,6,06,05 од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 На партрско насиље отпада 5,8%, сродничко 6,%, насиље деце према родитељима,66%, родитеља према деци,8% и међусобно насиље деце 9,%. 5,8,66,8 9, 6, парт.однос деца ка родитељима родитељи ка деци деца међусобно сродници,8 89, У оквиру доступног броја жртава, а је 58 (знатно изнад трећи), а 9 (две трећи)., По старосној структури, у броју од 5 учинилаца прекршаја са елементом насиља у породици, најзаступљенија је категорија становништа у добу од 0-50 година (подручје Беоа, Зајечара, Крагујевца, Краљева, Ужица), а од правила одступају Ваљево и Смедерево (старосна групација од 50 до 60 година), Лесковац, Ниш и Нови Сад (највише извршилаца је у добу од 0-0 година). Занимљиво је и да релативно висок број насилника у старости година има веће Ваљево а да се уопште појављују на територији Лесковаца. Најмање регистрованих учинилаца је међу малолетницима али је ове популације, сразмерно броју извршилаца на појединим регионима, највише на подручју Лесковца, Новог Сада, Ниша, па Беоа, док уопште нису регистровани код већа Зајечар и Краљево. 0, 8,8,0,98,85 од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50. ИЗВРШИЛАЦ - ЖРТВА И ОБРНУТО По параметру однос према жртви добијени су подаци за 65 лица. Од тога су: 5,9 6, 6,0,0 8,, 9,59,6 0,6 сродници а 65,56 6,5 [] []

13 По регионима, насил ситуације се испољавају: СТУПАЊ ИСПОЉАВАЊА НАСИЉА ПО ПАРАМЕТРУ ПРЕМА ЖРТВИ, ПРОЦЕНАТ У У НА УКУПНО НАСИЉЕ Веће први (највише) други трећи четврти пети (најмање) Бео партн. однос 5.5 Ваљево партн. однос 5.5 деца ка родит. деца ка родит. Зајечар партн. однос.9 сродници.8 Крагујевац партн. однос 5. деца ка родит. Краљево партн. однос. сродници.0 Лесковац партн. однос 5. деца ка родит..5 сродници. родит. ка деци..8 родит.ка деци. сродници. родит. ка деци.8 8. сродници. 8.0 деца међусоб. деца међусоб. 0. деца ка родит. деца међусоб. родит. ка деци. деца међусоб. деца међусоб. деца међусоб родит. ка деци деца ка родит..6.5 сродници 9.9 родит. ка деци. Уочљиво је да је партрско насиље (однос, а, бивши, бивша а, ванбрачна заједница) најзаступљеније на подручју Већа за прекршаје Нови Сад па Лесковац, а да га је најмање на територији Краљева; насиља деце према родитељима највише је код Већа Ваљево, најмање на подручју Краљева; у обрнутом односу (насиље родитеља ка деци) највећу заступљеност има поново Ваљево (рекло би се да се сукоби на истом подручју, после партрских, одвијају првенствено у усходно-нисходној путањи), најмању Лесковац; сроднички насилни догађаји су изразити на територији Већа Краљево, у најнижем броју се појављују на подручју Лесковца. Најзад, у међусобном насиљу деце знатан проценат бележи Веће за прекршаје Краљево (дакле дисфункционалан однос на водоравној равни, која укључује и сродничку, а релативно добар између партра и у односима родитељи-деца). Најмање регистрованих случајева овог облика насиља има Веће у Зајечару. При даљем разлагању наведених показатеља долази се до тога да насиље врши највише најмање Супруг Нови Сад, Зајечар, Краљево Супруга Лесковац,Смедерево Ужице Син Ваљево, Ниш Краљево Ћерка Ниш, Лесковац Зајечар Отац Зајечар, Ваљево Лесковац Мајка Краљево Зајечар Брат Краљево Зајечар Сестра Лесковац Ниш Сродници Краљево Лесковац У насиљу деце ка родитељима: 9, 90,8 У насиљу родитеља ка деци:,6 88,5 Ниш партн. однос 9. Нови Сад партн. однос 5. деца ка родит. деца ка родит. Смедерево партн. однос.5 сродници 9. Ужице партн. однос. сродници.. сродници сродници.5 деца ка родит. деца ка родит родит. ка деци родит. ка деци родит. ка деци родит. ка деци деца међусоб. деца међусоб. деца међусоб. деца међусоб У оквиру означених групација, и када се изузму подаци из показатеља сродници, изразито је насиље које чи лица мушког пола, па тако: У партрском односу:,5 а У насиљу деце међусобно:,0 88,65 88,9 [] [5]

14 Kод жртви, где је исказани број 69, насиље трпе: 5. ЗАПОСЛЕНОСТ 6. ЖИВЉЕЊА 5,5, 8,6,06,5 9,5,8 6,0 0, сродници а Уколико сада из параметара однос према извршиоцу и однос према жртви издвојимо е и потом извршимо поређење добијених процената за извршиоце и жртве сумњиво је да: насиље врше, од највишег ка најнижем Супруг Син Отац Брат Супруга Ћерка Мајка Сестра насиље трпе, од највишег ка најнижем а 5,6,89 ниско,8 средње високо Што се тиче жртава, у оквиру високе струч спреме највећи број лица је на подручју Беоа и Крагујевца. Степен образовања жртава углавном је у сразмери са образовањем насилника-тамо где код извршилаца доминира нпр. средње образовање доминира и код особа које насиље трпе. Изузетак представљају Крагујевац, Нови Сад, Ниш и Ужице.,,06 ниско средње високо Већина извршилаца прекршаја и већина жртава, према показатељима, није а. Међутим, ови подаци највероватније одговарају стварном стању и реално је да је однос код обе категорије макар пола-пола пошто искуство говори да, вероватно у циљу блажег кажњавања, првенствено окривљени тачно износе ту околност а у поступку је или није могуће проверити или је прибављање информација у истом смислу отежано. Неост међутим готово да ни у једном предмету није означена као опредељујући разлог насиља. Код извршилаца, у броју од 56, однос је: 6,58 8, а у случају жртава, у оквиру доступног броја од 65, 8,99 и и и У односу на истраживање из 00. годи ово је једини нови показатељ из којег закључујемо да се насиље у приближном проценту одиграва у сеоским и у ским срединама, а што даље-с обзиром на број становника у тим истим срединама-заправо значи да је насилних ситуација мање у урбаном окружењу (податак је очекиван, баш као и чињеница да се насиље пријављује- и процесуира-више на подручјима која важе за развијена).овде се може поставити низ питања: да ли тежи услови живљења, традиционални односи итд. знатније доприносе насиљу или се насилни догађаји пријављују због њихове озбиљности (реално је да је у питању јача освешћеност ових жртава) или је у ским срединама одговор у лакшем раздвајању партрских заједница итд. Разлике по регионима, у мери у којој постоје, управо одговарају њиховом географском распростирању тј. покривености, па је тако већи број извршилаца из сеоских средина код већа за прекршаје Ваљево, Краљево, Лесковац, Нови Сад, Ниш, Смедерево и Ужице. Код кажњених, где је исказани број 500, однос је 50,5 9,5 Нема битније разлике у овим и подацима за 00. годину.. ОБРАЗОВАЊА Извршилац: У броју од 58 извршилаца, лица са високом стручном спремом је изразито мало и, према м броју насилника, највише на подручју Лесковца па Крагујевца и Беоа. Највише учинилаца ниског степена образовања је у регионима Ваљево, Краљево, Зајечар, Лесковац и Смедерево, а у свим осталим је доминантан средњи. 5,5 Извршилаца и жртава има дакле у свим друштвеним слојевима односно професијама и зависно од степена образовања, с тим што у оквиру високе струч спреме број случајева знатније од других остаје затамњен. Ови параметри су у односу на 00. годину углавном промењени.,0 и Гледано према 00. години однос је знатно промењен у корист их извршилаца и их жртава-у 00. години и једних и других је више. а код жртава, у доступном броју од 5, 5,05 8,95 [6] []

15 .СТАЊЕ Добијени податак потврђује резултате из 00. годи о томе да претежни број извршилаца у време чињења дела није био под дејством алкохола (или дрога). Исход треба узети са резервом у смислу прецизности јер окривљени (кажњени) пијанство као евентуални повод догађаја често гирају или своде на безначајну меру, а код судија ма посебног упуштања у утврђивање те околности пошто одговорност свеједно постоји и кад је насилник био под дејством алкохола. Ипак, стоји чињеница да извршилац углавном није у стању алкохолисаности односно омамљености другим средствима. (што је нпр. на подручју Већа за прекршаје Ниш знатније изражено) и чињеница да у алкохолизму треба тражити узрок насиља, већ само оквир тј. подстицајну околност. У оквиру доступног броја од 5 кажњених однос је, слично као и у 00. години:,5 5,65 8. ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ под дејством алкохола није под дејством алкохола Резултати одговарају структури становништва према подручју Републике на којем то становништво живи. Тако АП Војводина као етнички изразито мешовита средина има релативно већи број кажњених лица сврстаних у катергорију (где су и лица са двојним или страним држављанством) и извршилаца мађарске националности, ужички регион (у односу на друге) што израженије бележи бошњачку популацију, а Бео, Ниш и Нови Сад ромску. Треба рећи да се насиље, у оквиру ове последње, одиграва у приближно % случајева, што указује и на велики број жртава међу Ромима. Структура жртава иначе је у релативној сразмери и прати структуру насилника, па се апсолутно може говорити о насиљу јед етничке групације над другом, ма која да је у питању. У броју од 6, извршиоци су:,9,96 9,,,5 а жртве, према доступном податку од 5 лица, 5,08,6,,,9 Срби Мађари Роми Бошњаци Остали Срби Мађари Роми Бошњаци Остали И код овог параметра ма битних одступања у односу на податке из 00. годи. 9. ВРСТА НАСИЉА Задати показатељ односио се искључиво на или или комбиновано и насиље, јер се остали облици (сексуално, економско) у прекршајном поступку или нису могли издвојено појавити или су остали прикривени, у склопу ког од истраживаних видова. Психичко насиље садржи све облике вербалног односно емоционалног насиља-вређање (називање погрдним именима, понижавање, омаловажавање, псовке), вику, свађу, претње, застрашивање, ограничавање кретања и комуницирања, праћење итд., док подразумева ударање, шамарање, гурање, шутирање, гребање, чупање косе, дављење, тучу и слично-примену физичке силе којом се посредно повређује односно угрожава телесни интегритет жртве.,56, и комбиновано и Уочава се да се, у односу на број свих насилних ситуација, насиље одиграло у приближно петини случајева или знатно изнад тога, док је све комбиновано и или чисто насиље. Гледано по регионима, однос различитих облика испољавања је, као и 00. годи, најдрастичнији на подручју Већа за прекршаје Лесковац, где је у предмета у чак 6 поступак вођен због г насиља или 99,% (што вероватно значи да се психичо или пријављује или затим од стра полиције бива прослеђено у поступак, већ остаје у области упозорења); на територији Ниша проценат г насиља у односу на друге облике је,9, Ужица,, Крагујевца 8,, Смедерева,6, Ваљева,8, Беоа,5, Зајечара 0,5, Краљева,. Новог Сада,%. Свака компарација у конкретном случају могла би дати заправо правилну слику о насилнику и представља доказ тога да је на једној територији Републике насиље теже или лакше од насиља у другом подручју. Евидентно је, са друге стра, да облици г и истовременог г и г насиља, гледано у односу на 00. годину, бележе пораст (у претходном периоду три четврти насилних ситуација су се манифестовале као физички сукоби).. ДА ЛИ ЈЕ НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО Код овог показатеља добијени су изразито поуздани бројеви, те се са сигурношћу може говорити само о одговору да, дакле о случају када се из предмета, на основу приложе евиденције или из самих изјава, могло установити да се насиље догађало и раније. Од г броја, одговор и није познато може се сврстати у исти проценат (8,0) управо зато што још увек значи и сумњиву гацију, Међутим, из праксе је познато да свако пријављивање насилног догађаја и његово процесуирање долазе тек након низа таквих случајева који су државним органима остали познати и да се насиље чешће понавља у партрским односима, уз пораст бруталности са порастом броја ситуација.. САНКЦИЈЕ 5, да,66 6,9 познато У 080 предмета изречено је 556 санкција, од којих 505 чи опоме, 66 новча каз и 05 каз затвора. Као пратеће су одређе 6 мера одузимања предмета прекршаја те 6 мера лечења алкохол болести. 89,8,0 6,68 новчана казна казна затвора Према броју предмета највише казни затвора изречено је на подручју Крагујевца (%)-сваки просечно., а у оквиру истог Већа убедљиво највише у Ћуприји (96,5%) и Крагујевцу (%). У Суду за прекршаје у Варварину проценат је 80, Новом Пазару 6, Прешеву 0%. Истовремено, знатан број прекршајних судова ову санкцију уопште није имао. Заштитна мера одузимања предмета прекршаја (ситуација када је при насиљу коришћен предмет) изречена је у 6 случајева, од чега највише на подручју Крагујевца (,% предмета). Најзад, мера лечења алкохол болести (или наркоманије) одређена је према 6 кажњеном, али је ма на подручју Ваљева, Зајечара, Краљева и Смедерева. Рекло би се да су са више посвећености у овим предметима поступале судије на подручју Крагујевца ( мера) и Ужица ( случаја), прецизније Крагујевца, Ћуприје, Пријепоља и Косјерића. [8] [9]

16 ЗАСТУПЉЕНОСТ ПРЕКРШАЈА СА ЕЛЕМЕНТОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ,00.ГОДИНА, РЕПУБЛИКА СРБИЈА табела бр. подручје Већа број у 00.год примљених предмета број у 00.год примљених предм. јавн.реда и мира број предмета са ел.насиља у породици, правноснажно окончани % заступљености предм.са елем. насиља у односу на предм. јавног реда и мира. Бео (шире) 58,65,59,68.. Ваљево 9,550 5, ЗБИРНИ ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШИОЦИМА, ПОДРУЧЈЕ СРБИЈЕ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ЖРТВИ од 8 до 0 од 0 до 0 од 0 до 50 а бив. бив.а СТАЊЕ под деј.алкох. алкохол. ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ новчана к. САНКЦИЈЕ к. затвора одуз.предм. лечење алк.б.. Зајечар,505, Крагујевац 9,00, Краљево,969, Лесковац,8, Ниш 96,0, Нови Сад 6,9, Приштина. Смедерево,85, Ужице 0,609, УКУПНО:,06,05 60,6,080 пр.,6 [0] []

17 III ЗБИРНИ ИЗВЕШТАЈ О ЖРТВАМА РЕПУБЛИКА СРБИЈА 58 ПОЛ СТАРОСТ ПРЕМА ИЗВРШИОЦУ 9 59 од 8 до 0 9 од 0 до 0 5 од 0 до а 8 бив. 86 бив.а ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ВРСТА НАСИЉА 65 и једно и др. 8 НАСИЉЕ ПОНОВЉЕНО да 98 ма подат. 60. РАД ПОЛИЦИЈЕ На подручју Републике Србије, без Косова и Метохије, како је и речено, постоји 6 општина коју покрива управа полиције. У интервалу од 0. јануара 00. годи до.јула 006. годи на истој територији догодило се 50 насилних ситуација (толико пута су припадници полиције интервенисали по дојавама да се насиље догађа). Упозорењем (упућивањем на други орган, саветом и сл.) окончано је или 6,9% ових случајева, прекршајним пријавама-захтевима за покретање поступка 589 односно,0%, а остатак од 69 догађаја (6,9%) чи кривич пријаве. За период од 0. јануара 00. годи до. октобра 006. годи тих (кривичних) пријава било је 60. У табели која следи дати су подаци о броју становника по општинама, броју интервенција полиције након информација да се насиље догодило, броју прекршајних пријава (ремећење јавног реда са елементима насиља у породици), броју подтих кривичних пријава, све упоредо за 00. и 005. годину, те лицу које се просечно, на подручју одређе локал заједнице, појавило као извршилац. Због бољег разумевања потребно је објаснити да би параметар број интервенција требало да у збиру обухвата остала три (упозорења, прекршај пријаве и кривич пријаве), али да код појединих управа или полицијских станица то није случај (број интервенција поистовећен је са бројем упозорења односно мањи или већи од збира остала три показатеља), у зависности од тога шта је третирано интервенцијом, да ли посредни излазак на лице места или дојава да се насилна ситуација одиграла (а она је могла бити и посредним обраћањем жртве у самој ПИ) и могућег преклапања кривичних са прекршајним пријавама (ситуација када су за исти догађај упоредо подноше обе). У истраживању је број интервенција изједначен са бројем пријава насилних догађаја, тачније са бројем обраћања жртви полицији. При израчунавању просечног извршиоца на подручју локал заједнице овај број је потом поистовећен управо са учиниоцем (једна дојава догађаја једнако је један насилник), иако је реално да је у истом пријављивању могло бити и често било више лица као извршилаца односно касније кажњених. То значи да добијени просечни број заправо треба што умањити да би био тачан. Најзад, при утврђивању међусобног односа упозорења, прекршајних пријава и кривичних пријава, размера је тра у односу на збир та три показатеља (а број интервенција), јер, како је наведено, ова два податка се код знатног дела управа разликују (у табели су подручја где постоји изра сагласност назначена четири параметра обеле са **). [] []

18 [] Полицијска управа Бео ОПШТИНА број 00. год 005. год бр. прекршај пријаве бр. прекр. пријаве крив. пријаве Барајево Чукарица Гроцка Лазаревац Младеновац Н. Бео Обреновац Палилула Раковица Сав. Венац Сопот Стари Вождовац Врачар Земун Звездара Крагујевац Аранђеловац Баточина Кнић Крагујевац Лапово Рача Топола Јагодина Деспотовац Јагодина Параћин Рековац Свилајнац Ћуприја Извр. просечно, (однос бр. интервен. и бр. стан. 00.) Ниш Алекац Дољевац Мерошина Ниш Ражањ 8-60 Сврљиг Пирот Бабушница Б. Паланка Димитровг Пирот Прокупље Блаце Житорађа Куршумлија Прокупље Лесковац Бојник Власотинце Леба Лесковац Црна Трава Медвеђа Врање Босиле Бујановац Прешево 5 85 Сурдулица Трговиште Влад. Хан Врање [5]

19 [6] Зајечар Бољевац Књажевац Сокобања Зајечар Бор Бор Кладово Мајданпек Неготин Смедерево См. Паланка Смедерево** Вел. Плана Пожаревац Голубац Кучево М. Црниће Петровац Пожаревац В. Градиште Жабари Жагубица Ваљево Лајковац Љиг Мионица Осечина Уб Ваљево** Шабац Богатић Коцељева Крупањ Љубовија Лозница М. Зворник Шабац Владимирци Краљево Краљево** Рашка Вр. Бања Крушевац Александр Брус Ћићевац Крушевац Трстеник Варварин Чачак Чачак** Г. Милановац Ивањица Лучани-Гуча Н. Пазар Нови Пазар Сјеница Тутин []

20 [8] Ужице Ариље Бајина Башта Чајетина Косјерић Пожега Ужице** Пријепоље Нова Варош Прибој Пријепоље Нови Сад Нови Сад Бач. Петр Беочин Жабаљ Темерин Тител Бач Србобран Ср. Карл Бач. Паланка Бечеј Врбас Пол. Управа Сомбор Сомбор Апатин Оџаци Кула Пол. Управа Суботица Суботица Бач. Топола М. Иђош Пол. Управа Зрењанин Зрењанин Житиште Нови Бечеј Нова Црња Сечањ Пол. Управа Кикинда Кикинда Ада Кањижа Сента Чока Н. Кжевац Пол. Управа Панчево Панчево Алибунар Опово Ковин Ковачица Б. Црква Пландиште Вршац Пол. Управа Ср. Митров. Ср. Митров Шид Ст. Пазова Пећинци Инђија Ириг 9 Рума Укупно [9]

21 У табели која следи дати су подаци о случајевима пријављеног насиља и поступању полиције након интервенције за првих 6 месеци 006. годи. полицијска управа бр.интервенц. полиције упозорење прекршај пријаве Бео Крагујевац Јагодина 95 9 Ниш 55 - Пирот 5 8 Прокупље 9 9 Лесковац Врање 90 5 Зајечар Бор 5 0 Смедерево 9 90 Пожаревац Ваљево 0 0 Шабац Краљево 6 Крушевац 6 0 Чачак Нови Пазар 6 Ужице Пријепоље Нови Сад Сомбор 69 Суботица 5 Зрењанин 0 8 Кикинда 5 0 Панчево Ср. Митров Укупно кривич пријаве Једноставна статистика, према раније датом критеријуму (број дојава у односу на број становника) односно добијеном просечном извршиоцу дела за подручје управе, говори о присутности и пријављивању насиља следећим редоследом, од највишег ка најнижем ступњу: Пирот, Сомбор, Крагујевац, Јагодина, Чачак, Ваљево, Нови Сад, Шабац, Пријепоље, Краљево, Пожаревац, Зајечар, Панчево, Прокупље, Смедерево, Ужице, Бор, Бео, Крушевац, Сремска Митровица, Зрењанин, Суботица, Лесковац, Кикинда, Врање, Нови Пазар и, најзад, Ниш. Али, податак о најчешћем пријављивању на подручју управе Пирот и најређем у управи Ниш апсолутно значи и потврду највећег или најмањег стварног насиља, а још мање сразмерног процесуирања, што се и види при компарацији броја предмета у прекршајном поступку са бројем обраћања полицији. Тако долазимо до гације тврдње да се нпр. у ужичком региону насиља одиграва најчешће, што се може закључити по броју предмета и у 00. и у 00. години (управо обрнуто, по дојавама насилних догађаја та територија је што испод просека Републике); или да нпр. Пирот, опет према подацима из прекршајног поступка, ове случајеве ма, који пример је заправо још драстичнији од претходног (објашњење је свакако и прво у начину реаговања полиције након догађаја). Првих десетак општина по истом показатељу су: Житорађа-извршилац је сваки 8. становник, Бачки Петровац-сваки 5., Пирот-5., Обреновац-., Ћуприја-8., Апатин-., Лајковац-., Велика Плана-56., Топола-6., Пожега-68., Ковин-., Врбас- 8., Сомбор-8., Крупањ-85., Велико Градиште-86. итд. Обрнуто, најмање пријава (тиме индиректно најмањи просечни број насилника) у односу на број становника имају: Бачка Топола-извршилац је сваки 6. становник, Босиле-5898., Дољевац-80., Деспотовац-5. Из података полиције закључује се да је, у односу 00. и 005. годи, пад интервенција имало шест управа и то Ниш, Прокупље, Шабац, Пријепоље, Нови Сад и Суботица, а чак управа пораст (што значи пораст догађаја); у поређењу исте две годи пад броја упозорења имају управе Бео, Прокупље, Лесковац, Поћаревац, Нови Пазар, Пријепоље, Шабац, Нови Сад, Зрењанин и Панчево, пораст све остале; у управи Ниш тај број је промењен. Пад прекршајних пријава регистрован је у управама Ниш, Прокупље, Смедерево, Шабац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Пријепоље, Суботица, Сремска Митровица и Пирот, у 6 осталих управа сумњиво је повећање. Најзад, у 005. години кривичних пријава је мање го 00. годи у управама Бео, Врање, Смедерево, Краљево и Пријепоље ( пута), у управи Ужице број је промењен, а знатан пораст имају управе Суботица ( пута), Кикинда ( пута), Крушевац ( пута), Лесковац ( пута), Панчево ( пута) и, што мањи, све остале. Проме у броју упозорења, прекршајних и кривичних пријава првенствено су последица начина рада полиције тј. могућег друкчијег приступа проблему, и у позитивном и у гативном смислу, а секундарно су узрокова тежином-природом самих догађаја и низом других околности. Гледано по општинама, опет у односу 00. и 005. годи, највећи пораст насиља (пријављених случајева) региструје се: у Лазаревцу-управа Бео, Аранђеловцу-управа Крагујевац, Деспотовцу-управа Јагодина, Ражњу-управа Ниш, Димитрову-управа Пирот, Лесковцу-управа Лесковац. У управи Врање највећи пораст је у Прешеву, у управи Зајечар знатно повећање бележи Сокобања, а у управи Бор општина Бор. На подручју управе Смедерево пораст има сам Смедерево, у управи Пожаревац Петровац, у управи Ваљево Ваљево, у управи Шабац Богатић. Код управе Краљево пораст је уочљив у Краљеву, у управи Крушевац у Брусу, у управи Чачак у Ивањици, а у управама Нови Пазар и Ужице пораст насилних случајева имају истоимени ови. На подручју управе Пријепоље повећање бележи Нова Варош, управе Нови Сад Бачка Паланка, управе Сомбор Оџаци, управе Суботица Бачка Топола, Зрењанина Зрењанин, управе Кикинда Ада, управе Панчево Бела Црква и Сремске Митровице Стара Пазова. По истом редоследу управа, у компарацији 00. и 005. годи, највећи пораст броја кривичних пријава у оквиру тих управа уочава се у: општини Врачар-,6 пута, Лазаревцу-,6 пута, Рачи и Баточини исто- пута, Јагодини- пута, Дољевцу-6 пута, Димитрову-8 пута, Прокупљу и Куршумлији једнако- пута, Лесковцу-,5 пута, Прешеву- пута, Зајечару-, пута, Кладову-, пута, Великој Плани-,6 пута, Малом Црнићу-5 пута, Убу-,5 пута, Коцељеви- пута.на подручју Рашке повећање је знатно, у Трстенику 6 пута, Ивањици,5 пута, Новом Пазару, пута, Ариљу пута, Новој Вароши пута, Жабљу 5 пута, Оџацима пута, Суботици чак,5 пута, Новом Бечеју пута, Кикинда је у 00. години имала кривичну пријаву а 005. годи 9, Пландиште повећање од,5 пута и, на крају, Сремска Митровица 5 пута већи број од оног из претход годи. Полиција је потпуно различито поступала након пријаве (дојаве) да се насиље одиграло и та је околност реално определила колико ће се наведени проблем даље манифестовати у спољм свету. Број случајева упозорења је изразито висок на подручју управа Пирот, Прокупље, Лесковац, Врање, Зајечар, Краљево, Крушевац, Чачак и Суботица, а готово знатан у управама Ниш и Зрењанин (у општинама Сопот, Сврљиг, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ, Ариље, Зрењанин, Сечањ и Ада упозорење као начин евентуалног разрешења догађаја уопште није коришћено. Потпуно супротно, готово да није било улажења у поступак на нивоу локалних заједница: Црна Трава-свих 9 пријављених догађаја је на упозорењу, Владичин Хан-од насилних ситуација покретање поступка тражено је само у 6, у Александровцу је у 9 случајева кривична пријава подта у 5, а су упозорења, стање је слично и на подручју Краљева, Чачка итд.). Стиче се утисак да у јужном делу Централ Србије и делу Шумадије постоји уходани пут полиције да насил ситуације остају на упозорењу, чему можда доприносе лица која су насиље претрпела, али и уједначено тумачење норми од стра оних који су у обавези да их спроводе, што онда доводи до једнаке приме закона. У знатно мањем броју пријаве се на овом подручју прослеђују у кривични поступак (како је и речено, то зависи и од тежи тј. природе дела, али се и овај податак може релативизовати пошто нпр. чињеница највећег процента кривичних пријава на подручју Полицијске управе Нови Пазар и потом Ниш мора значити и знатан број тежих облика насиља на подручју тих управа). У сваком случају, приступ по аутоматизму и индивидуалном нахођењу, како код полиције тако и у прекршајним судовима, би смео да постоји. УПРАВА упозорење прекрш.пријава крив. пријава Бео 5,% 9,8% 9,% Крагујевац 60,% 5,%,% Јагодина,%,5%,% Ниш,8%,5% 5,% Пирот 9,%,%,5% Прокупље 8,0%,5% 5,5% Лесковац 9.% 8%.0% Врање 8,0% 9,%,% Зајечар 8,5% 9,9%,6% Бор 5,8% 6,%,0% Смедерево 6,0%,%,9% Пожаревац 5,% 8,8%,% Ваљево 59,%,% 6,8% Шабац 0,9% 56,5%,6% Краљево 89,% 5,0% 5,% Крушевац 88,% 8,5%,8% Чачак 8,%,0% 5,% Нови Пазар 8,%,%,% Ужице 8,9%,6% 9,5% Пријепоље,% 8,8% 9,0% Нови Сад 60,0%,%,% Сомбор 69,5% 9,%,% Суботица 96,%,9% 0,8% Зрењанин,% 9,8%,5% Кикинда,6%,%,% Панчево 6,% 5,6%,% Ср.Митровица,%,0%,8% [0] []