IUSTITIA Časopis Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Udruženja sudija i tužilaca Srbije DOMAŠAJ I NEOPHODNOST IZMENA I DOPUNA KRIVIČNO

Транскрипт

1 IUSTITIA Časopis Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Udruženja sudija i tužilaca Srbije DOMAŠAJ I NEOPHODNOST IZMENA I DOPUNA KRIVIČNOG ZAKONIKA Fondacija Tijana Jurić i njen doprinos uvođenju doživotnog zatvora u krivično zakonodavstvo Republike Srbije Predlozi Udruženja sudija i tužilaca Srbije za izmenu Krivičnog zakonika Republike Srbije Stav Advokatske komore Beograda o usvojenim izmenama Krivičnog zakonika Republike Srbije Uloga pravosudnih organa u svetlu predloženog Nacrta zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu Spor male vrednosti - sa posebnim osvrtom na postupanje drugostepenog suda, te žalba u sporu male vrednosti i pravo na pravni lek U SLEDEĆEM BROJU: Opravdanost izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju BROJ 2/2019 Pravna i ekonomska izdanja za uspešno i zakonito poslovanje

2 NAŠ TIM Za uspešno poslovanje potrebna je kvalitetna pravno-ekonomska baza. Za kvalitetnu bazu potreban je profesionalan tim. Naš tim broji preko: 190 zaposlenih koji se svakodnevno brinu o tome da dobijete blagovremenu i tačnu informaciju 200 stalnih autora iz oblasti pravnih, ekonomskih i ostalih nauka višegodišnjih korisnika koji svojim sugestijama doprinose kvalitetu baze Paragraf Lex INSPEKTOR BUDŽETSKI INSTRUKTOR PRAVNIK U PRAVOSUĐU PRAVNIK U JAVNOM SEKTORU PRAVNO- EKONOMSKE VESTI STRANA SUDSKA PRAKSA EVROPSKO ZAKONODAVSTVO SUDSKA PRAKSA OBRASCI PRAVO U PRIVREDI PROPISI SLUŽBENA MIŠLJENJA CARINSKA TARIFA MODELI PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR SPECIJALIS ZA CARINE Želite pouzdanu pravno-ekonomsku bazu na koju možete da se oslonite i koja će Vam ponuditi stručne tekstove, pronaći odgovore i biti Vaš virtuelni saradnik? IMAMO REŠENJE ZA VAS! PRAVNA BAZA

3 PARAGRAF LEX d.o.o Novi Sad Kej žrtava racije 4a/III Tel: 021/ Direktor Paragraf Lex d.o.o: Bratislav Milovanović Autor Pravne baze Paragraf Lex : Pjevač Pejović Ljiljana Dizajn: Paragraf Lex d.o.o. Copyright Paragraf Lex ZA SVE TEKSTOVE U ČASOPISU ODGOVORNO JE UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE I UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE Glavni i odgovorni urednik izdanja Iustitia : Milovan Nikolić, Мiodrag Мarković, Jelena Gajić Članovi redakcije izdanja Iustitia : Mara Pavlović Iva Ignjatić Željana Garić Milan Todorović Nikola Pantelić Darko Prstić Lazar Lazović Jasmina Minić Snežana Zvonarić CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 347.9(497.11) IUSTITIA : časopis Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Udruženja sudija i tužilaca Srbije / glavni i odgovorni urednik Milovan Nikolić , br. 1 (feb.) -. - Novi Sad : Paragraf Lex, cm Tromesečno. ISSN = Iustitia COBISS.SR-ID

4 SADRŽAJ Sadržaj Iustitia UVODNA REČ GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA... 3 INTERVJU SA IGOROM JURIĆEM, OSNIVAČOM FONDACIJE TIJANA JURIĆ...5 PREDLOZI UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE ZA IZMENU KRIVIČNOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE...7 STAV ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA O USVOJENIM IZMENAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE...12 DOPRINOS FONDACIJE TIJANA JURIĆ UVOĐENJU DOŽIVOTNOG ZATVORA U KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO REPUBLIKE SRBIJE...13 POJEDINI ASPEKTI LEGITMNOSTI KRIVIČNOG POSTUPKA...16 ULOGA PRAVOSUDNIH ORGANA U SVETLU PREDLOŽENOG NACRTA ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU...24 KONCEPT TUŽILAČKE ISTRAGE I RESTORATIVNA PRAVDA...27 KRIMINALITET I TURIZAM...32 SPOR MALE VREDNOSTI-SA POSEBNIM OSVRTOM NA POSTUPANJE DRUGOSTEPENOG SUDA...37 ŽALBA U SPORU MALE VREDNOSTI I PRAVO NA PRAVNI LEK...42 SUDSKA PRAKSA PREMA ZAKONU O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA...47 SMRTNA KAZNA U NAS SRBA...50 POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI...52 NJUJORŠKA KONVENCIJA O PRIZNANJU I IZVRŠEWU STRANIH ARBITRAŽNIH ODLUKA KAO STUB ARBITRAŽNOG REŠAVANJA MEĐUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA I UTICAJ IZJAVLJENIH REZERVI NA NJENU PRIMENU...55 UNAPREĐENJE IZVRŠENJA RADA U JAVNOM INTERESU U IZREČENIM KAZNAMA ZBOG PREKRŠAJNE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI UČINILACA...58 STUDIJA SLUČAJA O. SA ASPEKTA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, KRIVIČNOG ZAKONIKA I ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI Iustitia Br. 2/2019

5 I UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE UVODNA REČ Poštovani čitaoci i čitateljke, Ministarstvo pravde Republike Srbije, kao nadležno za koordinaciju aktivnosti u vezi pripreme izmena Krivičnog zakonika Republike Srbije, je objavljivanjem na svojoj internet prezentaciji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iskazalo rešenost za revidiranjem postojećih sankcija za najteža krivična dela, a ujedno je pozivanjem u Radnu grupu za izradu navedenog nacrta predstavnika ministarstava unutrašnjih poslova i zdravlja, eminentnih nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, advokata, te predstavnika kriminoloških instituta, strukovnih udruženja, nevladinih organizacija i svih drugih relevantnih institucija, pokazalo da prepoznaje potrebu za neophodnom ozbiljnošću u ostvarivanju ovakvih težnji. Aktivno učešće u izmeni navedenog Zakona uzeli su i Udruženje sudija i tužilaca Srbije, kao i Fondacija Tijana Jurić. Pored uvođenja doživotnog zatvora za ubice dece, članovi radne grupe su u prethodnom periodu u fokus svog delovanja postavili i pooštravanje sankcija za učinioce pojedinih krivičnih dela sa elementima nasilja, a poseban akcenat je stavljen na pooštravanje kazni za višestruke povratnike u izvršenju krivičnih dela (kroz tzv. zakon tri udarca ). Rezultat napornog i dugotrajnog procesa rada Ministarstva pravde i svih učesnika navedene radne grupe je usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od strane Narodne skupštine Republike Srbije, koje usvojene izmene će stupiti na snagu 01. decembra godine. Iste se odnose na uvođenje doživotne kazne zatvora u krivičnopravni sistem Republike Srbije za najteža krivična dela - teško ubistvo, kvalifikovane oblike silovanja i obljube nad nemoćnim licem, obljube zloupotrebom položaja, kao i za obljube sa detetom u slučaju nastupanja smrti deteta, pri čemu je predviđeno i da sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za prethodno navedena krivična dela protiv polne slobode, kao i za krivično delo teško ubistvo koje je izvršeno prema detetu ili bremenitoj ženi. Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema ranije važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina. Za brojna krivična dela dosadašnje kazne su pooštrene, predviđene su i strože kazne za povratnike u činjenju krivičnih dela, a uvedeno je i novo krivično delo - napad na advokate. Članovi redakcije časopisa Justitia su u cilju upoznavanja stručne javnosti sa nastupajućim promenama, a ujedno i sa razmišljanjima i zauzetim stavovima koji su do ovih promena doveli, razgovarali upravo sa članovima radne grupe, i to sa osnivačem Fondacije Tijana Jurić Igorem Jurićem, sa advokatom Fondacije Majom Atanasković, kao i sa članovima Udruženja sudija i tužilaca Srbije, Aleksandrom Perišićem i Mirjanom Jakovljević, kao i sa predsednikom Advokatske Komore Beograda. glavni i odgovorni urednik časopisa "Iustitia" Milovan Nikolić Iustitia Br. 2/2019 3

6

7 I UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE RAZGOVARALI SMO SA... osnivačem Fondacije Tijana Jurić IGOROM JURIĆEM Intervju priredilа Jelena Gajić Kada i sa kojim ciljem je osnovana Fondacija? Fondacija Tijana Jurić je osnovana 2. juna godine, u Subotici, kao neprofitna organizacije, nakon ubistva maloletne Tijane Jurić. Osnovni zadatak Fondacije je da svojim delovanjem poboljša bezbednost dece u Srbiji i da se ne ponovi ono što se dogodilo Tijani. Šta je bio Vaš prvi korak u radu Fondacije? Koji su bili naredni koje biste mogli da izdvojite? Prvi korak u započetoj borbi za veću bezbednost dece ostvaren je u julu godine izmenom Zakona o policiji, nazvanom Tijanin zakon (brza potraga za nestalom decom). Danas svakodnevno obilazimo škole i druge institucije da bi svojim edukacijama preventivno delovali na decu i roditelje. Osim toga svake godine održavamo konferencije na temu bezbednosti dece, okrugle stolove, istraživanja. Obeležavamo važne dane vezane za nestalu decu, bezbednost dece na internetu. Naš pravni tim na čelu sa advokatom Majom Atanasković zastupa porodice čija su deca ubijena ili su žrtve silovanja ili obljube. Ovo je svakodnevni rad i zalaganje jednog ozbiljnog tima ljudi. U maju godine Fondacija Tijana Jurić formirala je Registar nestalih lica Srbije s ciljem da doprinese boljoj potrazi za nestalim licima, pre svega za nestalom decom. Registar se nalazi na adresi Koje je edukacije Fondacija organizovala za decu i odrasle? Od osnivanja, Fondacija je pokrenula nekoliko edukativnih projekata koji se sprovode tokom cele školske godine, širom Srbije: Tijana klik - edukacija učenika osnovnih škola, roditelja i prosvetnih radnika o bezbednoj upotrebi interneta, Stop trgovini ljudima - edukacija učenika srednjih škola o svim vidovima trgovine ljudima, Ukradena bezbednost - tribina o pedofiliji, trgovini ljudima, zloupotrebi interneta, Krivac je tamo negde - edukativna predstava za učenike osnovnih i srednjih škola. Fondacija je, čuvajući uspomenu na Tijanin talenat za pevanje i muziku, godine osnovala jedinstveno takmičenje dece u etno pevanju - Festival Glas anđela - Tijana Jurić. Zvanični slogan ovog festivala glasi kulturom protiv nasilja, sa krajnjim ciljem da se deca okrenu pravim, tradicionalnim vrednostima. Svake godine Fondacija organizuje veliku Konferenciju u Subotici pod nazivom Bezbednost i odgovornost. Na konferenciju dovodimo veliki broj stručnjaka iz Evrope i naše zemlje, koji govore o raznim vidovima bezbednosti dece, razmenjuju se iskustva, pratimo primere dobre prakse. Upravo smo na zadnjoj konferenciji ugostili specijalnu tužiteljku iz Velike Britanije koja je govorila o kaznenoj politici u svojoj zemlji i navodila je razloge za uvođenje doživotne kazne bez mogućnosti uslovnog otpusta u njihov zakonodavni sistem. Koji je Vaš lični motiv bio da započnete sa radom na Fondaciji? Posle smrti Tijane, kao otac, ne možete da ne snosite odgovornost za ono što se desilo. Bez obzira na sve okolnosti koje su prethodile tragediji, za jednog roditelja dovoljna je činjenica da niste pomogli detetu kada mu je pomoć bila preko potrebna. Upravo zbog toga, želeo sam da Tijanina smrt dobije smisao, da ne bude uzaludna. Zbog toga danas sve radimo, zbog toga se danas toliko grčevito borimo jer, stradalo je mnogo dece... Previše. Iustitia Br. 2/2019 5

8 I UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE Nakon usvajanja Tijaninog zakona Fondacija Tijana Jurić u maju godine Narodnoj skupštini Srbije predala je još jednu izmenu zakona u cilju poboljšanja bezbednosti sve dece u Srbiji. Na žalost, imao sam priliku da čitam nekoliko obdukcionih nalaza stradale dece, ali Vi ih nemojte čitati ukoliko ištete mirno spavati. Nikome ne želim da živi sa saznanjem da na svetu postoje monstrumi u ljudskom obliku. To je razlog za pokretanje inicijative za uvođenje doživotne kazne zatvora u naš zakonodavni sistem. Reč je o izmeni Krivičnog zakonika, odnosno uvođenju kazne doživotnog zatvora za učinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika ili trudne žene. Kazna doživotnog zatvora zamenila bi postojeću maksimalnu kaznu od 30 do 40 godina koja se propisuje za navedena krivična dela. Predlog izmene zakona još nije ušao u skupštinsku proceduru. Kako je javnost reagovala na podnošenje ove inicijative? Verujem da bi stručna javnost koja je protiv uvođenja doživotnog zatvora, promenila svoje mišljenje kada bi shvatili kako je teško majci kada neko ubije dete koje je nosila ispod srca devet meseci, kad ti neko oduzme tvoje čedo na tako svirep način. Kako se oseća jedna sestra koja više ne deli sobu sa svojim anđelom, jer je neko odlučio da mu prekrati život? Da li su oni koji su protiv doživotnog zatvora razmišljali kako se žrtva osećala u nemoći kada se našla u kandžama ubice? Ti učinioci uvek idu na slabijeg od sebe, jer se jačeg boje. Hajde da mi budemo ti jači koji će, ovim zakonom, zaštititi ono najvrednije, a to su deca. Fjodor Dostojevski je rekao nešto čega svi mi treba da se držimo i da nam svima bude isti cilj, a to je: Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta. Nikakve konvencije i zakoni nisu vredni naše dece. Ovaj tekst je apel svih građana koji su podržali inicijativu Fondacije. Ovo je molba svih nas, svake devojčice, dečaka, majke, oca, sestre, brata, da niko više ne pati kao što su propatile žrtve ubica, kao što sada pate roditelji, braće i sestre žrtava. Blagoje Baković, nedavno je napisao kolumnu za Fondaciju u kojoj je napisao ono što mogu da nazovem i ličnim stavom Fondacije: Pre neku noć gledao sam na televiziji kako navodna struka pravna pokušava da utiče na zakonodavne postupke i procese da pomogne ostvarenju prava dželatima svih budućih Tijana, da ih ohrabri i razume u njinim nedelima. Nisam mogao da verujem sa koliko hladnokrvne stručnosti, onaj koji pokušava da pravno zaštiti dželatovo pravo na žrtvu, to mirno radi. Osećao sam nemoć i čemer. Nemu molitvu za Tijanu, koja je ovlastila svoga tatu da se zajedno sa njom bori, da izdrže u naporu da njena naizgled uzaludna nevina žrtva nikad više ne bude uzaludna i da svi normalni ljudi u ovoj Srbiji pomognu Tijani u večnosti da zaštiti nas propadljive u privremenosti, kako bi nam stado naše bilo zaštićeno od vukova i njinog krvoločnog i krvavog prava nad nama. Šta biste poručili na kraju stručnoj javnosti? Na kraju, s obzirom da će ovaj tekst čitati ljudi od struke, kao otac ubijenog deteta želim poručiti jedno. Potpuno sam svestan profesije kojom se bavite, da hleb koji zarađujete često može biti izuzetno gorak. Često ste i u velikoj opasnosti, na žalost svedoci smo toga. Zastupate ljude sa obe strane zakona, sve znam, ali Vas molim, brinite o pravima dece. Ukoliko niste dodeljeni po službenoj dužnosti, razmislite ipak da li je vredno nekog novca stati na stranu jednog osvedočenog silovatelja, zlostavljača dece. Da li je vredno. 6 Iustitia Br. 2/2019

9 PREDLOZI UDRUŽENJA SUDIJA I TUŽILACA ZA IZMENU КRIVIČNOG ZAKONIKA Aleksandar Perišić član Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije Mirjana Jakovljević član Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije 1. Doživotni zatvor Krivičnim zakonodavstvom FNRJ (Krivični zakonik iz godine) i SFRJ (Krivični zakonik iz godine) za najteže oblike teških krivičnih dela bila je propisana smrtna kazna, dok je doživotni zatvor bio propisan u odredbama o zameni smrtne kazne. Tako je odredbama Krivičnog zakonika FNRJ iz godine, u članu 29 bilo predviđeno da ako sud s obzirom na težinu krivičnog dela nađe da bi trebalo izreći smrtnu kaznu, ali da postoje opravdani razlozi da se ona ne izrekne, a da vremenita kazna strogog zatvora ne bi odgovarala težini krivičnog dela, sud može mjesto smrtne kazne izreći strogi zatvor u doživotnom trajanju. Takođe je navedenim zakonikom bilo predviđeno i da se aktom amnestije ili pomilovanja smrtna kazna može zameniti kaznom strogog zatvora u doživotnom trajanju. Ova kazna bila je predviđena za najteža krivična dela - ubistvo na svirep način, ubistvo više lica, ubistvo iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda i sl. Kao potpisnik Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, kojom se garantuje pravo na život, Srbija je godine ukinula smrtnu kaznu. Ukidanjem smrtne kazne i njenim brisanjem iz krivičnog zakonodavstva, kao maksimalna propisana kazna zatvora za najteža krivična dela bila je propisana kazna zatvora od 20 godina, da bi kasnijim izmenama zakona bila propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina učiniocima najtežih krivičnih dela, pre svega krivičnog dela Teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika. Poslednjih godina, Srbiju su potresli monstruozni slučajevi ubistava i silovanja dece. Slučajevi Katarine Janković stare 3 godine, koju je do smrti silovao ljubavnik njene majke, Anđeline Stefanović (3), koju je sa proslave rođendana ćerke svog rođenog brata odveo Vladica Rajković i u livadi kraj puta najpre silovao, a potom udarcima kamenom u glavu i usmrtio, Tijane Jurić (15), koju je Dragan Đurić najpre silovao, a zatim zadavio, Dragane Ćirić, Ivane Podraščić, Marije Jovanović, Tamare Ivanović i drugih maloletnih žrtava nad kojima su se monstrumi satima svirepo iživljavali, zavili su u crno njihove porodice, i izazvali gnev javnosti. Tokom godine, fondacija Tijana Jurić predala je Narodnoj skupštini Republike Srbije Inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, uvođenjem kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih Iustitia Br. 2/2019 7

10 krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika ili trudne žene. Podržavajući navedenu Inicijativu, Udruženje sudija i tužilaca (dalje: UST) podnelo je Radnoj grupi za izmenu Krivičnog zakonika Predlog za izmenu i dopunu određenih odredaba Krivičnog zakonika, pre svega odredaba čl. 43, 44. i 114. Tako, po navedenom Predlogu, bio bi uveden član 44 a, koji bi glasio: Član 44 a (1) ZA NAJTEŽA KRIVIČNA DELA I NAJTEŽE OBLIKE TEŠKIH KRIVIČNIH DELA MOŽE SE UZ KAZNU ZATVORA IZUZET- NO PROPISATI I KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORA. (2) DOŽIVOTNI ZATVOR NE MOŽE SE IZREĆI LICU KOJE U VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA NIJE NAVRŠILO DVADESET JEDNU GODINU ŽIVOTA. (3) DOŽIVOTNI ZATVOR SE NE MOŽE IZREĆI U SLUČAJEVI- MA KADA ZAKON PREDVIĐA DA SE KAZNA MOŽE UBLA- ŽITI (ČLAN 56 STAV 1 TAČKA 1) ILI KADA POSTOJI NEKI OD OSNOVA ZA OSLOBOĐENJE OD KAZNE. A član 114. bio bi izmenjen na sledeći način: Član 114 Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniće se: (1) ZATVOROM NAJMANJE DESET GODINA ILI DOŽIVOT- NIM ZATVOROM KAZNIĆE SE: 1) ko drugog liši života na svirep ili podmukao način; 2) ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju; 3) ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica; 4) ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe; 5) ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda; 6) ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti; 7) ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti; 8) ko liši života lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja; 9) ko liši života dete ili bremenitu ženu; 10) ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao; 11) ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti. U dosadašnjoj sudskoj praksi, kazne od 40 godina zatvora za krivično delo Teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika, izrečene su Vladici Rajkoviću za ubistvo trogodišnje Anđeline Stefanović, penzioneru Čedomiru Đuriću (66) za ubistvo osamnaestogodišnje Dragane Ćirić, Draganu Đuriću za ubistvo petnaestogodišnje Tijane Jurić, Mališi Jeftoviću za ubistvo trogodišnje Katarine Janković, Darku Kostiću za ubistvo četrnaestogodišnje Ivane Podraščić, Draganu Nikoliću Čombetu za ubistvo trinaestogodišnje Tamare Ivanović. Sva navedena ubistva dece izvršena su pod naročito teškim okolnostima, tako što su navedene žrtve najpre silovane, pri čemu su im nanete teške telesne povrede od kojih su preminule, ili su nakon silovanja usmrćene davljenjem, sonom kiselinom, a neke od njih zapaljene, pri čemu su pojedini od ovih izvršilaca već više puta ranije osuđivani za najteža krivična dela. Stoga, opravdano se postavlja pitanje da li je izrečenim maksimalnim kaznama od 40 godina ostvarena svrha kažnjavanja iz člana 42. Krivičnog zakonika - sprečavanje učinioca da čini krivična dela, uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela; uticanje na druge da ne čine krivična dela; izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. Treba istaći i činjenicu da Srbija, zajedno sa Portugalijom, Islandom, Norveškom i Hrvatskom spada u retke evropske zemlje čije zakonodavstvo ne propisuje mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora. Propisivanje kazne doživotnog zatvora za krivično delo Teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika ne znači da bi svaki izvršilac krivičnog dela Teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika nužno bio osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Članom 44 a iz Predloga izmena Krivičnog zakonika predviđeno je da se doživotni zatvor ne može izreći kada zakon predviđa da se kazna može ublažiti (član 56. Krivičnog zakonika). S tim u vezi postavlja se i pitanje izmene odredbi člana 45. važećeg Krivičnog zakonika koje glase: Član 45 Kazna zatvora (1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina. (2) Kazna zatvora iz stava 1 ovog člana izriče se na pune godine i mesece, a do 6 meseci i na dane. (3) Za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može se uz kaznu iz stava 1 ovog člana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do četrdeset godina izriče se na pune godine. 8 Iustitia Br. 2/2019

11 Uvođenjem kazne doživotnog zatvora prestale bi da važe odredbe člana 45. stava 3. Krivičnog zakonika, pa bi sud u slučaju osude za krivično delo Teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika učiniocu mogao da izrekne kaznu doživotnog zatvora ili maksimalnu zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina zatvora, a ne i maksimalnu zatvorsku kaznu u trajanju od 40 godina. Stoga, smatramo da bi izmena Krivičnog zakonika morala da obuhvati i odredbe člana 45. stava 1. Krivičnog zakonika, povećanjem opšteg zakonskog maksimuma sa 20 na 40 godina zatvora. 2. Odmeravanje kazne i izricanje uslovne osude povratnicima i izvršiocima produženih krivičnih dela Krivična dela sa elementima nasilja mogu da dovedu do nastupanja jako teških posledica, u vidu prouzrokovanja teških telesnih povreda, ozbiljnih posledica u sferi duševnog zdravlja oštećenog, pa čak i smrti. Zbog toga je značajno razmotriti i problematiku odmeravanja kazne za ovakva krivična dela. Po Predlogu UST za dopunu Krivičnog zakonika, to su krivična dela kod kojih dolazi do upotrebe sile ili pretnje, i u tom smislu je UST predložio da se, radi otklanjanja eventualnih nedoumica u sudskoj praksi, u članu 112. Krivičnog zakonika propiše šta se podrazumeva pod krivičnim delima sa elementima nasilja. U cilju smanjenja vršenja ovih krivičnih dela, zaštite građana, te preventivnog uticaja na potencijalne izvršioce ovih krivičnih dela, UST je predložio da se u okviru opšteg dela Krivičnog zakonika propišu posebna pravila u slučaju odmeravanja kazne za specijalne povratnike kod ovih krivičnih dela. U tom smislu, UST predlaže da se član 55. Krivičnog zakonika koji reguliše povrat dopuni. Predloženo je da se dopunama Krivičnog zakonika predvidi da učiniocu koji je prethodno osuđivan za krivično delo sa elementima nasilja, sud, prilikom odmeravanja kazne, kaznu izrekne na taj način što će je odmeriti u okviru dvostrukog iznosa posebnog minimuma i posebnog maksimuma propisanog za krivično delo za koje je učinilac oglašen krivim, a da u situaciji kada Krivični zakonik ne propisuje poseban minimum, sud prilikom odmeravanja kazne uzme kao poseban minimum kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Učiniocu koji je prethodno osuđivan dva puta zbog krivičnog dela sa elementima nasilja, sud, prilikom odmeravanja kazne, kaznu odmeri na taj način što će je odmeriti u okviru trostrukog iznosa posebnog minimuma i posebnog maksimuma propisanog za krivično delo za koje je učinilac oglašen krivim, a u slučaju kada Krivični zakonik ne propisuje poseban minimum, sud prilikom odmeravanja kazne uzme kao poseban minimum kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. U oba slučaja predlog UST za dopunu Krivičnog zakonika predviđa da kazna zatvora ne može preći 20 godina, što je opšti maksimum propisan Krivičnim zakonikom za kaznu zatvora, osim u slučaju da je za krivično delo koje je učinilac osuđen propisana kazna doživotnog zatvora, kako je već napred objašnjeno. U vezi sa odredbama koje se odnose na uslove za izricanje uslovne osude, UST je predložio da se član 66. stav 2. Krivičnog zakonika dopuni tako što će se propisati i da se kod krivičnih dela sa elementima nasilja, učiniocu takvog krivičnog dela ne može izreći uslovna osuda, u slučaju da je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina. UST smatra da se ovakvim regulisanjem odmeravanja kazne za krivična dela sa elementima nasilja, kao i propisivanjem posebnih uslova za izricanje uslovne osude kod takvih krivičnih dela, može postići bolja zaštita građana od vršenja takvih krivičnih dela, te da ovakva rešenja mogu imati veliki preventivni uticaj na potencijalne izvršioce krivičnih dela sa elementima nasilja. Najzad, u slučaju specijalnih povratnika kod ovakvih krivičnih dela, sudu se daje zakonsko ovlašćenje da ovakve učinioce na duže vreme odstrani iz društva, tako što će moći da takve učinioce osuđuje na mnogo strožije kazne zatvora i time doprinese efikasnijoj zaštiti građana od vršenja ovakvih krivičnih dela. Praksa je pokazala da su najčešće vršena krivična dela protiv imovine i da je kod tih krivičnih dela i najveći stepen povrata. Sa druge strane, učinioci tih krivičnih dela, po pravilu, vrše više takvih krivičnih dela, a posebno krivična dela krađe i teške krađe, koja prema članu 61. Krivičnog zakonika predstavljaju produženo krivično delo. S toga, u cilju ostvarivanja opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija, odnosno radi suzbijanja dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, te radi ostvarenja ciljeva prethodno navedenih kod krivičnih dela sa elementima nasilja, UST je predložio da se kod produženih krivičnih dela propišu posebna pravila za odmeravanje sankcije. Predlaže se da se učiniocu produženog krivičnog dela kazna odmerava u okviru dvostrukog iznosa posebnog minimuma i posebnog maksimuma propisanog za krivično delo za koje je učinilac oglašen krivim, a da u situaciji kada Krivični zakonik ne propisuje poseban minimum, sud prilikom odmeravanja kazne uzme kao poseban minimum kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, s tim da kazna zatvora na koju je učinilac osuđen ne može preći 20 godina. UST je mišljenja da će ovakvo zakonsko rešenje dovesti do smanjenja vršenja krivičnih dela protiv imovine. UST predlaže i da se odredbe o ublažavanju kazne propisane članom 56. Krivičnog zakonika dopune. Naime, UST smatra da su tač. 1. i 2. tog člana precizne i jasne kada propisuju mogućnost da sud učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne kada zakon predviđa da se kazna može ublažiti ili kada Iustitia Br. 2/2019 9

12 zakon propisuje da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne. Međutim, tačka 3. daje sudu prilično velika ovlašćenja koja nisu potpuno objektivizirana, što u praksi može dovesti do arbitrarnosti, nejednakog postupanja u sličnim situacijama i pravne nesigurnosti. U cilju izbegavanja ovakvih situacija, UST je predložio da se tačka 3. ovog člana, pored propisane mogućnosti da se kazna ublaži u slučaju kada sud utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i kada sud oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja, dopuni tako što bi se u slučaju kada su ispunjeni prethodno navedeni uslovi, kazna ublažila u situaciji kada se radi o neosuđivanom učiniocu, koji je osuđen ili zbog krivičnog dela učinjenog iz nehata ili umišljajnog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do osam godina. Ublažavanje kazne ima puno opravdanje u slučaju kada se radi o neosuđivanom učiniocu, pri čemu se mora imati u vidu i težina krivičnog dela za koje je učinilac osuđen. 3. Kažnjavanje za pripremne radnje Inicijativa da se izmenama krivičnog zakonika predvidi kažnjavanje za pripremanje najtežih krivičnih dela izazvala je dosta sumnjičavosti u medijima, kao i u delu stručne javnosti. Tome su doprineli i nerazumevanje i bombastični naslovi u pojedinim medijima, u kojima je navedena Inicijativa predstavljena javnosti pod naslovima Planiranje ubistva kažnjivo i ako se ne ostvari, Ministarstvo unutrašnjih poslova predložilo da planiranje ubistva postane deo Krivičnog zakonika, a čula su se i mišljenja da ova inkriminacija ostavlja širok prostor za tumačenje, što bi moglo dovesti do zloupotreba i manipulacija, strahovanja da bi stotine građana moglo da završi u pritvoru i da se protiv njih pokrenu krivični postupci i sl. Ovakvo izveštavanje u javnosti stvorilo je pogrešnu predstavu da bi izmenama Krivičnog zakonika bila uvedena krivičnopravna odgovornost za svako planiranje, pa čak i postojanje ideje i pomisli da se izvrši krivično delo, i do potpuno pogrešnog shvatanja Inicijative da se izmenama krivičnog zakonika predvidi kažnjavanje za pripremanje najtežih krivičnih dela pre svega krivičnih dela ubistva, kao i drugih najtežih krivičnih dela. Smatramo da krivičnopravno zakonodavstvo ne može zanemariti novonastale promene u našem društvu, te da, kao što se društvo svakodnevno menja, a sa njim i način izvršenja krivičnih dela, pri čemu su građani nemi svedoci sve češćih brutalnih likvidacija na javnim mestima, uz ugrožavanje života slučajnih prolaznika, tako i Krivični zakonik, kao jedan od najvažnijih pravnih akata, mora da evoluira i prati te promene u društvu. Članom 4. stav 2. Krivičnog zakonika, propisano je da je opšta svrha kažnjavanja suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom. Stoga se svrha kažnjavanja može posmatrati kroz sprečavanje učinilaca da vrše krivična dela, kao i njihovo popravljanje, koje bi se ogledalo u vaspitno-popravnom radu, pri čemu se kao najveća vrednost zaštićena krivičnim zakonodavstvom uvek prioritetno moraju smatrati životi građana i njihova bezbednost. U našem zakonodavstvu kao i u dosadašnjoj praksi, uvek se više pažnje poklanjalo oblasti kažnjavanja učinilaca krivičnih dela, dok je aspekt prevencije krivičnih dela uglavnom bio zanemaren. Za poznavanje krivičnog prava i Krivičnog zakonika, i potrebe njegovih izmena, potrebno je, pored poznavanja sudske prakse naših sudova, i poznavanje rada organa u pretkrivičnom postupku - Ministarstva unutrašnjih poslova i nadležnih tužilaštava u pretkrivičnom postupku, na planu otkrivanja krivičnih dela, prikupljanja dokaza, ali i preventivnog rada ovih organa na sprečavanju izvršenja najtežih krivičnih dela. U većini slučajeva, u procesu izvršenja krivičnih dela mogu se razlikovati određene faze, kroz koje prolazi delatnost učinioca pre nego što krivično delo bude dovršeno. Prva faza bila bi faza planiranja. U ovoj fazi učinilac stvara planove o izvršenju dela, i opšte je prihvaćeno pravilo, u savremenom krivičnom pravu, da nema krivične odgovornosti za samo razmišljanje o krivičnom delu, razmišljanje o izvršenju, samo planiranje, kao i za samu odluku o delu. Opšteprihvaćeno stanovište je da ono što se zbiva u psihičkom svetu pojedinca - njegove misli, ne mogu biti predmet krivičnopravne odgovornosti. Druga faza u izvršenju krivičnog dela je faza pripremanja, kada se odvijaju pripremne radnje kao etapa kroz koju prolazi delatnost učinioca pre nego što krivično delo bude dovršeno. Tako, učinilac koji je doneo odluku o izvršenju krivičnog dela preduzima pripremne radnje - nabavlja sredstva za izvršenje krivičnog dela, prikuplja činjenice koje su u vezi sa izvršenjem krivičnog dela, traži saučesnike, otklanja prepreke za izvršenje krivičnog dela i preduzima druge radnje kojima priprema izvršenje krivičnog dela. Nakon toga, u sledećoj fazi, učinilac pristupa samom izvršenju krivičnog dela, pri čemu započeto izvršenje krivičnog dela može dovesti do punog ostvarenja zakonskog bića krivičnog dela - svršeno krivično delo, ili, ako je učinilac započeo radnju izvršenja krivičnog dela, ali ga nije dovršio, postojaće pokušaj krivičnog dela. Postojanje svih ovih faza nije neophodno kod svakog krivičnog dela, odnosno ne prolazi svako krivično delo kroz sve navedene faze. U praksi, česta su krivična dela kojima nije prethodilo nikakvo pripremanje. Dakle faza pripremanja je moguća, ali ne i nužna etapa u izvršenju krivičnog dela. Zadatak zakonodavca je da odredi u kojoj će fazi u razvoju delatnosti upravljenih na izvršenje krivičnog dela započe Iustitia Br. 2/2019

13 ti krivičnopravna intervencija, odnosno da odredi granice kažnjivog i nekažnjivog. Kao redovni oblik kažnjavanja zakonodavac propisuje dovršeno krivično delo, dok se za pokušaj ne kažnjava uvek - članom 30. važećeg Krivičnog zakonika predviđeno je da će se učinilac kazniti samo za pokušaj krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža, ili kada zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj. Potreba kažnjavanja pripremnih radnji proizilazi iz potrebe za širokom zonom zaštite kada su u pitanju naročito važna dobra, a pre svega životi građana kao najvažnije od njih. Kada su u pitanju najteža krivična dela - teška ubistva, otmice, razbojništva, kao i neka druga krivična dela, težina posledica dovršenih krivičnih dela opravdava potrebu da se krivičnopravna intervencija obezbedi već u prvoj fazi izvršenja krivičnih dela - fazi pripremanja krivičnog dela. Ukoliko policija i tužilaštvo imaju, ne samo operativna saznanja, već i čvrste dokaze da određena kriminalna grupa priprema izvršenje ubistva nekog lica, na primer, podmetanjem eksplozivne naprave na školsku ogradu, na mestu gde znaju da potencijalna žrtva svakodnevno prolazi da bi preuzela dete iz škole, ili podmetanjem eksploziva u javnoj garaži gde je parkiran veliki broj vozila, tada postoje dve opcije - sprečiti izvršenje krivičnog dela u fazi pre nego što je izvršenje krivičnog dela započeto (pokušano), u kom slučaju neće biti dovoljno dokaza za procesuiranje krivičnog dela Ubistvo u pokušaju, ili čekati da izvršilac započne izvršenje krivičnog dela, u kom slučaju će biti obezbeđeni dokazi za procesuiranje krivičnog dela Ubistvo u pokušaju, ali bi na taj način bio doveden u opasnost ne samo život osobe čija se likvidacija priprema, već i životi slučajnih prolaznika. Ista situacija bi bila i u situaciji kada bi tužilaštvo i policija raspolagali čvrstim dokazima da se priprema, na primer, otmica maloletnog deteta, u kom slučaju takođe ne bi smeli rizikovati da izvršenje krivičnog dela uđe u fazu pokušaja, jer bi to moglo imati veoma teške posledice. Kažnjavanje pripremnih radnji treba ograničiti na ona krivična dela u kojima je moralno i društveno neprihvatljivo oklevanje organa pretkrivičnog postupka u sprečavanju izvršenja krivičnog dela u fazi pripremanja i dopuštanja prelaska na fazu izvršenja - koja se ogleda u nastupanju povrede zaštićenog dobra, jer bi posledice ovakvog oklevanja organa pretkrivičnog postupka bile nesagledive. Pripremanje se može zakonom odrediti kao posebno krivično delo, npr. Pripremanje krivičnog dela Teškog ubistva, ili opštim odredbama krivičnog zakonika. Udruženje sudija i tužilaca podnelo je Radnoj grupi Predlog za izmenu Krivičnog zakonika, uvođenjem člana 30a - Pripremanje krivičnog dela u opšti deo Krivičnog zakonika, koji bi trebalo da glasi: Član 30a Pripremanje krivičnog dela (1) Ko sa umišljajem priprema izvršenje krivičnog dela kazniće se za pripremanje izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, a za druga krivična dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pripremanje. (2) Učinilac će se za pripremanje kazniti u granicama kazne propisane za krivično delo, a može se i blaže kazniti. (3) Pripremanje se može sastojati u nabavljanju i osposobljavanju sredstava za izvršenje krivičnog dela, otklanjanju prepreka za izvršenje krivičnog dela, dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugima u cilju izvršenja krivičnog dela, kao i drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvršenja, Bojazan da bi usvajanje navedene Inicijative dovelo do masovnih lišenja slobode samo za misli i planiranje krivičnih dela potpuno je neopravdana. Za procesuiranje ovih krivičnih dela biće potrebno postojanje nedvosmislenih i jakih dokaza, a uz to, primena navedenih odredbi koje se odnose na kažnjavanje pripremnih radnji ograničena je drugim odredbama Krivičnog zakonika, pre svega odredbama koje se odnose na dobrovoljni odustanak od izvršenja krivičnog dela, odredbama o pokušaju, nepodobnom pokušaju, neuspelom podstrekavanju i sl. Krivični zakonik, kao jedan od najvažnijih pravnih akata, mora, polazeći od načela nullum crimen sine lege, pored načela zakonitosti, voditi računa i o ostvarivanju opšteg cilja kriminalne politike - zaštiti osnovnih dobara, obezbeđivanju mirnog života građana i suzbijanju i smanjenju pojave kriminaliteta u našoj zemlji. Iustitia Br. 2/

14 STAV ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA POVODOM IZMENA KRIVIČNOG ZAKONIKA Jugoslav Tintor predsednik Advokatske komore Beograda Advokatska komora Beograda je objavila svoj stav povodom izmena Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da je pretežni deo izmena nastao kao reakcija na trenutno raspoloženje javnog menja a ne kao rezultat ozbiljne stručne rasprave i analize, očekujemo da će u praksi rezultirati velikim brojem nepravičnih situacija u kojima izrečene kazne neće biti srazmerne društvenoj opasnosti konkretnih krivičnih dela i njihovih učinilaca. U proteklom periodu u javnosti se isključivo raspravljalo o uvođenju kazne doživotnog zatvora i zabrani uslovnog otpusta za pojedina krivična dela, iako u Srbiji postoji svega 70-tak osuđenika na maksimalne zatvorske kazne. Uvereni smo da su ova dva pitanja bila u funkciji skretanja pažnje sa preostalih izmena Krivičnog zakonika koje će se značajno odraziti na sve građane Srbije protiv kojih bude pokrenut krivični postupak. Naime, predloženim izmenama se značajno sužava krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda, jer se menja član 66. koji propisuje za koja dela se uslovna osuda ne može izreći. Do sada uslovna osuda nije bila moguća u dva slučaja: ako se za krivično delo može izreći deset godina zatvora ili teža kazna i ako nije proteklo pet godina od pravnosnažne osude na zatvor za umišljajno krivično delo. Sada je reč deset zamenjena rečju osam tako da uslovna osuda nije moguća za krivična dela za koje se može izreći osam godina zatvora. Istovremeno, pored reči zatvor dodate su reči ili uslovna osuda tako da se uslovna osuda ne može izreći ne samo ako nije proteklo pet godina od pravnosnažne osude na zatvor već i ako nije proteklo pet godina od pravosnažne uslovne osude. Ove dve izmene značajno će proširiti krug situacija u kojima nije moguće izreći uslovnu osudu. Kada se tome doda podizanje zaprećenih kazni za jedan broj krivična dela, sasvim je izvesno da će broj uslovnih osuda biti prepolovljen. Ova izmena će se odraziti na građane koji se prvi put pojavljuju pred sudom, kojima će se umesto uslovne osude izricati kratkotrajne kazne zatvora, iako je nesporno da se takvim kaznama ne mogu ostvariti efekti u zaštiti društva od kriminaliteta. Ukoliko se pooštrava kaznena politika u odnosu na izvršioce teških krivičnih dela i one koji ponavljaju krivična dela nema nikakve logike da se istovremeno sužava primena uslovne osude prema onima koji krivično delo izvrše prvi i jedini put. Jednom rečju, građanin mora imati šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuje bez odlaska u zatvor, a predloženim izmenama se ova šansa u prevelikoj meri sužava. Ako pet mladića obije frižider sa sladoledom na Adi Ciganliji i uzme sladoled, svi će morati u zatvor, jer za krivično delo teške krađe više nije moguća uslovna osuda. Isti je slučaj i ako samo pokušaju da obiju trafiku. Sudu će biti žao što im izriče kazne zatvora ali moraće po zakonu. Ovi mladići će dobiti po tri do četiri meseca zatvora. Poseban problem predstavljaće i izmena člana 55. koja podrazumeva zabranu ublažavanja kazne ispod minimuma u svim slučajevima kada nije proteklo pet godina od prethodne pravosnažne osude za umišljajno krivično delo - nezavisno od težine, vrste, pobuda i okolnosti izvršenja prethodnog krivičnog dela. Ovakvo normativno rešenje rezultiraće većim brojem zatvorskih kazni u slučaju povrata, iako je prethodno krivično delo bilo trivijalno ili se po svojoj prirodi uopšte ne može dovesti u vezu sa novim krivičnim delom. Povećavanje zaprećenih kazni, proširivanje slučajeva u kojima je zabranjeno ublažavanje i sužavanje primene uslovne osude rezultiraće povećanjem broja zatvorenika u Srbiji, kao i velikim brojem mladih ljudi koji će odlaskom u zatvor neminovno postajati deo kriminalnog miljea, iako je bila moguća njihova resocijalizacija uslovnom osudom. Advokatura ima obavezu da ukaže na posledice zakonskih izmena o kojima niko ne govori jer će se izmene odraziti na veliki broj građana koji krivično delo izvrše prvi put. Podsećamo da se Srbija nalazi u vrhu zemalja sa najvećim brojem zatvorenika u odnosu na broj stanovnika (153 na stanovnika) kao i da je ovaj broj u zemljama EU danas za 30% manji (103 na stanovnika). Jednom rečju, biće potrebno graditi nove zatvore za slučajeve u kojima zatvorska kazna ne predstavlja nužnu meru krivično pravne prinude Iustitia Br. 2/2019

15 FONDACIJA TIJANA JURIĆ I NJEN DOPRINOS UVOĐENJU DOŽIVOTNOG ZATVORA U KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO REPUBLIKE SRBIJE Maja Atanasković, advokat tekst priredio Miodrag Marković Dana god. Ministarstvo pravde RS je izašlo sa zvaničnim saopštenjem da je formirana radna grupa za izmenu Krivičnog zakona RS. Najveća novina u pogledu izmene KZ-a - bilo je uvođenje kazne doživotnog zatvora, kao krivične sankcije u kaznenom sistemu Republike Srbije. Inicijativa za uvođenje kazne doživotnog zatvora, koja se našla i u predlogu Nacrta izmene KZ-a koji je Ministarstvo pravde dostavilo radnoj grupi početkom 2019.god. potekla je od Fondacije Tijane Jurić. Borba Fondacije Tijane Jurić za uvođenje kazne doživotnog zatvora trajala je više od 3 godine. Name, nakon niza ubistava i silovanja dece i maloletnika koja su se desila na teritoriji Republike Srbije od 2014.god. i brojnih konferencija koje je organizovala Fondacija, na kojima su prisustvovali istaknuti pravnici iz Srbije i zemalja Evrope, kao i penolozi, kriminolozi i psiholozi koji rade u vaspitno popravnim zavodima - nametnuo se jedinstveni zaključak - lica koja siluju i ubiju dete rukovode se nagonima, a nagoni se ne mogu sputati - što znači da postoji velika verovatnoća da takva lica i nakon izdržane kazne ponove krivična dela. Nametnulo se pitanje kako zaštititi živote dece i maloletnih lica i koja je to sankcija adekvatna stepenu društvene opasnosti kod krivikrivičnih dela ubistva i silovanja dece i maloletnika. U toku 2017.god. u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja obratili smo se predsednicima sudova na teritoriji Republike Srbije za zahtevom da nam dostave overene prepise presuda gde su žrtve bila deca i maloletna lica. Činjenice koje smo utvrdili iz tih presuda bile su poražavajuće - učinioci krivičnih dela ubistva, silovanja, obljube nad detetom, nedozvoljene polne radnje i sl. gde su žrtve deca i maloletna lica - bila su podjednako lica od 20, 30, 40, 50, pa čak i 60 godina starosti. Druga poražavajuća činjenica bila je da su u većini tih predmeta učinioci povratnici, tj. lica koja su već pravosnažno osuđivana za dela sa elementom nasilja, šta više i višestruki specijalni povratnici - tj. lica koja su već pravosnažno osuđivana za ubistva i silovanja. Zaključak je bio jedinstven - prethodne osude nisu dovele do njihove resocijalizaciju, višegodišnje godine robije nisu dovele do smanjenja broja tih krivičnih dela. Iustitia Br. 2/

16 Naš zaključak je bio da je jedini način da se sačuvaju deca - takva lica doživotno skloniti sa ulice. Ali tada je nastao drugi problem - kako izmeniti ceo kazneni sistem, kako i sistem krivičnih sankcija RS ubaciti sankciju koja nikada nije postojala - doživotni zatvor. Analizom Ustava Republike Srbije utvrđeno je da nema ustavnih smetnji da se u kazneni sistem uvede kazna doživotnog zatvora. Naime Ustav RS u čl. 24 garantuje pravo na život - što znači da uvođenje smrtne kazne nije bilo moguće, a između ostalog bitno je istaći da to nije ni bio cilj Fondacije Tijane Jurić - cilj nije bio da se na smrt deteta reaguje smrću učinioca, već da se uradi sve što je moguće da takva lica nemaju šansu da eventualno ponove krivična dela. Ustav RS u čl. 27 garantuje pravo na slobodu i bezbednost ali isto tako u st. 3 istog člana predviđa: Kaznu koja obuhvata lišenje slobode, može izreći samo sud iz razloga i u postupku koji predviđa zakon. Analizom osnova Ustavnog osnva došlo se do zaključka da nema smetnji da se u sistem krivičnih sankcija RS za najteže oblike teških krivičnih dela uvede kazna doživotnog zatvora, jer je nesporno da će i kaznu doživotnog zatvora ako ista bude uvedena u kazneni sistem Srbije, izricati sud, u postupku koji je sproveden po zakonu. Nakon toga smo pristupili analizi krivičnih zakonodavstava Evropskih zemalja i došli do zaključka da 80% Evropskih zemalja i to zemalja članica Saveta Evrope, imaju kaznu zatvora sa neograničenim trajanjem, tj. doživotni zatvor. (pr. Velika Britanija, Belgija, Holandija, Mađarska, Malta, Turska, Litvanija, Republika Slovačka i dr.). Kroz ovu pravnu analizu nametnulo se i pitanje Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima koji je Skupština Srbije jednoglasno usvojila 2013.god. kao lex specijalis. Naime, napred navedenim zakonom, koji je u javnosti poznat kao Marijin zakon, u čl. 5 predviđena je zabrana ublažavanja kazne i uslovnog otpusta i nezastarevanje krivičnog gonjenja za krivična dela silovanje (čl. 179 st. 3 i 4 KZ-a), obljuba nad nemoćnim licem (čl. 179 st. 2 i 3 KZ-a), obljuba nad detetom (čl. 180 KZ-a), obljuba zloupotrebom položaja (čl. 181 KZ-a), nedozvoljene polne radnje (čl. 182 KZ-a) i druga koja su izvršena nad decom i maloletnicima. Tada se postavilo logično pitanje - ako je navedenim zakonom koji je na snazi već godinama, predviđena zabrana uslovnog otpusta u slučajevima kada je okrivnjenima izrečena kazna zatvora sa ograničenim trajanjem - dali i okrivljenima koji su učinili težae oblike tih krivičnih dela i kojima se eventualno izrekne kazna doživotnog zatvora, treba dati pravo na uslovni otpust. Jedinstven stav do koga je došla Fondacija preko brojinih konferencija, okruglih stolova i javnih rasprava - bio je da okrivljene za teža krivična dela ne treba staviti u povoljniji položaj, tj. ni njima ne treba dati mogućnost uslovnog otpusta. Na bazi svega napred navedenog koncipiran je predlog izmena Krivičnog zakona RS, koji je Fondacija u martu mesecu 2017 god. predala Skupštini Srbije. U predlogu izmena KZ-a predviđeno je da se u čl. 43 KZ-a kao krivična sankcija predvidi i doživotni zatvor koji bi mogao da se izriče za najteže oblike teških krivičnih dela, koji su za posledicu imale smrtni ishod detata, maloletnika ili bremenite žene, s tim da se doživotni zatvor ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života. Mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora u predlogu izmene KZ-a koji je uradila Fondacija Tijane Jurić i koji je dostavljen Maji Gojković, predviđena je za sledeća krivična dela i na sledeći način: Zatvorom najmanje 10 godina ili doživotnim zatvorom kazniće se za krivično delo teško ubistvo iz čl. 114 i to za dva oblika - a) ko liši života maloletno lice na svirep ili podmukao način (koji bi se uveo kao novi stav čl. 114) b) ko liši života dete ili bremenitu ženu za krivično delo silovanje iz čl. 178 st. 4 za krivično delo obljube nad nemoćnim licem iz čl. 179 st. 3 za krivično delo obljube sa detetom iz čl. 180 st. 3 što znači isključivo za krivićna dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnog lica, trudne žene ili je usled izvršenja krivičnog dela došlo do smrt žrtve. Nakon predaje navedenog predloga izmena KZ Skupšini Srbije u maju 2017.god. obzirom da se predlog nije našao u Skupštinskoj proceduri do septembra meseca iste godine, u oktobru 2017.god. Fondacija Tijane Jurić je krenula sa prikupljanjem potpisa za Peticiju shodno čl. 107 st. 1 Ustava RS i shodno odredbama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Tom prilikom u više gradova Srbije prikupljeno je više od potpisa građana. Nakon predaje prikupljenih potpisa, Skupština Srbije se obratila Fondaciji Tijane Jurić sa zahtevom da se dostavi finansiska osnova za primenu kazne doživotnog zatvora. Preko Fonda za penzisko i invalidsko osiguranje došli smo do podataka da je u toku 2017.god. u Srbiji bilo oko radno aktivnih građana, tj. lica koji su obveznici poreza za socijalno i penzisko osiguranje Iustitia Br. 2/2019

17 Što znači da ako bi svaki građanin Srbije koji je radno aktivan (pri tome nismo uzeli u obzir lica koja nisu prijavnjena, tj koja rade na crno ) svakog meseca od svoje plate odvojio samo 1 dinar, u budžetu Srbije bi se na kraju svakog meseca našlo ,oo din. Od kazneno popravnih zavoda nismo dobili podatak koliko stvarno državu košta dan zatvora jednog osuđenika, ali smo tada pošli od činjenice da je u čl. 51 KZ-a st. 2 predviđeno Da ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora Što znači da bi se na taj način obezbedila sredstva za oko 120 lica kojima bi eventualno bila izrečena kazna doživitnog zatvora (ako se uzme u obzir da mesec u proseku ima 30 dana). Pri tom ne treba zaboraviti i činjenicu da bi taj broj realno bilo daleko veći, obzirom da je država već obezbedila sredstva za izdržavanje kazne i licima kojima bi se u budućnosti eventulno izricale kazne i od 30 do 40 god zatvora. Smatramo da bi svaki građanin Srbije na kraju meseca dao 1 jedini dinar kako bi se eventualno sačuvali životi dece i maloletnika. Ministarsvo pravde RS je u Nacrtu izmena KZ-a koji je dostavnjen radnoj grupi u aprilu mesecu 2019.god. prihvatilo sve predloge izmena Fondacije Tijane Jurić, koje su napred navedene, zajedno sa predlogom da za ova krivična dela postoji zabrana ublažabvanja ispod minimuma, tj. ispod 10 godina zatvora. Ostalo je da poslednju reč da Skupština Srbije. Želja Fondacije Tijane Jurić je pre svega da zakon i kazna doživotnog zatvora PREVENTIVNO DELUJE sa aspekta specijalne prevencije, tj. da se pošanje glas da će se sva krivična dela izvršena nad decom - najstrože kažnjavati i da na taj način sačuvmo živote neke male Tijane, Dragane, Luke, Anđeline, Katarine, Ivane, Marka, Dragane, Marije... Iustitia Br. 2/