23

Транскрипт

1 ПРЕС КЛИПИНГ 2. јул Научници онемогућени да раде (стр. 2) Шта се крије иза побуне оружара (стр. 4) Протест у Крагујевцу: Политика нишани оружаре (стр. 4) Траже оставку Обрадовића: Неће експериментисати са науком (стр. 5) Научници траже оставку министра Обрадовића (стр. 6) Синдикати у мрежи политичких шпекулација (стр. 8) Почеп генерални штрајк у ЈКП ''Стан'' (стр. 10) Интензивирана сарадња руководства и синдиката ''Прве петолетке'' (стр. 11) Синдикат науке: Оставка министра (стр. 12) Протест ''Спасимо науку'' (стр. 13) Опрост дугова као казна (стр. 14) 1

2 Наушници пнемпгућени да раде АУТОР: М. Симић-Миладинпвић Истраживаши тврде да су предвиђена средства кпја држава јпщ није исплатила, недпвпљна за ппстанак наушне делатнпсти у Србији Мнпгп је примера кпјима бисмп мпгли да се ппнпсимп да ппшнемп са младим математишарима и физишарима, кпји псвајају светске златне медаље и ппказују да смп паметна нација. Али, малп је ппзнатп кпликп је лпщ пднпс државе према тим младим људима. Они су успещни, дпђу дп дпктпрских студија, укљуше се у прпјекте, све изгледа дпбрп, кап да наука кпд нас цвета а дпщлп је време да наушни радници не дпбијају плате, млади стипендисти не дпбијају стипендије, шак и акп све тп дпбију кад дпђу на ппсап немају средства за рад. Прпјекат за шуваое матишних ћелија, мнпга генетска истраживаоа у Србији стпје. Имамп дпбрп кптиране истраживаше у пбласти генетскпг инжеоеринга кпји већ трше међунарпдну утакмицу, а у свпјпј земљи неће имати на шему да раде. Стигли смп дптле да млади физишари у Србији немају нпвца да купе папир и тпнер да пдщтампају наушнпистраживашке радпве... Овакп свакпдневицу наушних радника у Србији за Пплитику дпшарава др Ђурђица Јпвпвић, наушни саветник Института за медицинска истраживаоа и председница Синдиката заппслених у наушнпистраживашкпј делатнпсти Србије (Синдиката науке). Ова синдикална прганизација данас ће у 10 сати на Тргу Никпле Пащића пдржати прптест ппд називпм Спасимп науку. Разлпг је недпстатак струшнпг и пзбиљнпг пднпса државе према науци, наппмиоу наушни радници, уверени да је респр науке дпведен на ивицу прппасти. Жале се да пд ппшетка гпдине нису дпбили нпвац за материјалне трпщкпве, да су пстали без пснпвних средстава за наушнпистраживашки рад и да су предвиђена (а неисплаћена) средства недпвпљна за ппстанак наушне делатнпсти у Србији. Наще кплеге дпщле су дп еппхалнпг резултата на светскпм нивпу, рещиле су прпблем кпји се у физици стптинама гпдина на разне нашине разматрап, а не мпгу да пду на специјализпвану међунарпдну кпнференцију кпја се ппвпдпм тпга прганизује, јер им за тп није дпвпљнп динара, кпликп им је за рад пбећанп на гпдищоем нивпу и јпщ није исплаћенп навпди пример др Зпран Петрпвић, председник Заједнице института Србије. Он уппзправа да укпликп нащих наушника не буде на међунарпднпј сцени, неће се преппзнавати оихпви резултати, пни неће бити ппзивани на кпнференције и неће мпћи да извуку никаква средства из међунарпдне сарадое. Држава није у стаоу да нам пбезбеди пснпвна средства за рад. Тп је кап да заппслите сликара, а пнда му не дате бпју. Нащи студенти на дпктпрским студијама имају алтернативу птићи ће из пве земље и без оих нећемп имати науку сматра др Милпван Шувакпв, вищи наушни сарадник Института за физику. 2

3 Смаоеое зарада и трпщкпва за наушне раднике предпшила је др Александра Милутинпвић-Никплић, наушни саветник Института за хемију, технплпгију и металургију. Прпщле гпдине укупна сума планирана за нащ рад у бучету била је 21 милијарду динара, ребаланспм бучета смаоена је на 17,7 милијарди, бучетпм за је планиранп 15 милијарди и актуелним предлпгпм ребаланса сада се издвајаоа за науку умаоују на 13,2 милијарде динара навпди Милутинпвић-Никплић. Она наглащава да су упркпс недпстатку средстава за рад и пдржаваое ппстпјеће ппреме наушници заппслени у институтима пмпгућили да Бепградски универзитет дпђе на Шангајску листу пд 500 најбпљих у свету, и указује: Кад немамп с шим да радимп ускпрп ћемп престати да радимп, а забриоавајуће је и тп щтп се нащ ппсап ппсматра кап трпщак, а не инвестиција за будућнпст кпја би мпгла да ппправи државу Министар прпсвете разгпвараће са наушницима Синдикат науке тражи смену министра прпсвете, науке и технплпщкпг развпја Жарка Обрадпвића и свих пдгпвпрних збпг неструшнпсти, нерещаваоа и игнприсаоа прпблема у респру науке. Тп је један пд захтева кпје ће наушни радници данас ппсле прптеста дпставити влади. Најавили су да ће тражити састанак са прпсветним врхпм иакп не верују да ће бити примљени и у респрнпм министарству. Разгпвараћемп са представницима Синдиката науке, тп није сппрнп. Примиће их министар прпсвете са тимпм сарадника. Овп је први пзбиљан застпј у исплатама за науку, али имамп пбећаое из трезпра да ће у нареднпм перипду кащоеое бити знатнп маое. Ппкущаћемп да пдгпвпримп на питаоа и захтеве наушних радника кпји су у нащпј надлежнпсти казап је за Пплитику др Радивпје Митрпвић, државни секретар у Министарству прпсвете, науке и технплпщкпг развпја. 3

4 Прптест у Крагујевцу: Пплитика нищани пружаре АУТОР: В. Н. Прптест заппслених у Застава пружју загрејап и пднпсе странака у Крагујевцу. Прпмене у Надзпрнпм пдбпру ппвпд су за незадпвпљствп заппслених Некпликп стптина пружара незадпвпљни су щтп у Надзпрнпм пдбпру фабрике вище неће седети представници заппслених у пвпм предузећу. Прпмене у управи кпмпаније Застава пружје, међутим, ппстале су и терен за пдмераваое снага УРС-а и напредоака. Иза захтева радника да у Надзпрнпм пдбпру седе и делегати заппслених, навпднп, крије се намера УРС и градпнашелника Крагујевца Верпљуба Стеванпвића да прекп пружара притисну напредоаке у јеку најава п прекпмппнпваоу лпкалне власти, али и рекпнструкцији Владе. Да је щтрајк у Крагујевцу инспирисан пплитикпм негира впђа прптеста и тренутни шлан Надзпрнпг пдбпра фабрике Драган Илић. - Реш је п ппкущају да се девалвира наща идеја и наща бпрба - пбјащоава Илић. 4

5 - Никада нисмп били експпненти ниједне пплитике. Не улазимп ни у какве партијске пбрашуне, у прпщлпсти смп устајали прптив сваке пплитике кпја је усмерена прптив нас. Иза свега стпји намера да се у Надзпрни пдбпр ппставе партијски људи. РОКАДЕ ОБАВЕЗА ПО ЗАКОНУПРОМЕНА састава управе Застава пружје пбавезна је пп Закпну п привредним друщтвима, кпји је пд прпщле гпдине забранип заппсленима да пбављају функције у надзпрним пдбприма. Овп је пптврђенп и у Министарству финансија и привреде, где је саппщтенп да држава неће дпзвплити сампуправљашкп ппнащаое у крагујевашкпј кпмпанији. Деп заппслених у Застава пружју, пкупљених пкп синдиката Независнпст не слаже се са пвим прптестпм, а иза оега види Илићеву бпрбу да сашува свпје ппзиције. Кплеге оему замерају трпщеое синдикалнпг нпвца на путпваое у Америку, виспке телефпнске рашуне, али и дпбру зараду кпју убира кап први синдикалац и шлан НО. Да разлпга за незадпвпљствп заппслених нема сматрају и у рукпвпдству предузећа. Генерални директпр фабрике Раде Грпмпвић пбавестип је раднике да је фирма на дпбрпм путу. Ппмпћу државних гаранција ускпрп би требалп да буду набављене нпве мащине, а увеликп се ради и на пребијаоу старих дугпва за ппрезе и дппринпсе, али и према другим ппверипцима. Траже пставку Обрадпвића: Неће експерименте с наукпм АУТОР: И. МИЋЕВИЋ Наушници траже рещаваое материјалних прпблема и пставку министра Обрадпвића. Истраживаши траже бар ппла бучета кпји су имали тпкпм Гпдине НАУЧНИЦИ у утпрак излазе на улице! На прптест су се пдлушили јер пд ппшетка гпдине нису дпбили ни динар за материјалне трпщкпве, а ребаланспм бучета науци ће бити пдузетп 1,8 пд 10 милијарди динара у пвпј гпдини. Уз тп, и плате касне. Затп ће се у утпрак у 10 шаспва пкупити на бепградскпм Тргу Никпле Пащића. Збпг небриге, неструшнпсти, игнприсаоа прпблема и непдгпвпрнпсти, сматрају истраживаши, министар Жаркп Обрадпвић требалп би сам да ппднесе пставку. Акп се тп не дпгпди, тражиће хитан састанак са премијерпм и првим пптпредседникпм Владе. - Пре самп три гпдине издвајаое за науку билп је десет пута веће негп сада. Бучетпм за за плате наушника и материјалне трпщкпве предвиђена је 21 милијарда динара, а накпн ребаланса исплаћенп укупнп 17,7 - ппдсећа Александра Милутинпвић Никплић, наушна саветница Института за хемију, технплпгију и металургију. - У предвиђенп је издвајаое пд 15 милијарди, да би сада ребаланспм предлпжили смаоеое на 13,2 милијарде. Тп знаши да ћемп дпћи на 63 пдстп предвиђених прпщлпгпдищоих средстава. 5

6 ПРОПАСТ ОД КРЕДИТАДЕО средстава за науку исплаћује се из кредита узетих гпдине, из кпјих се купују шак и папири, тпнери, дискпви... - Када је ппдигнут кредит, сваке следеће гпдине, Влада је смаоивала ушещће науке у бучету - сматра др Јпвпвић. Наушници пред Министарствп прпсвете, науке и технплпщкпг развпја ппстављају некпликп захтева, а међу кљушнима је да се материјални трпщкпви пп истраживашу у пвпј гпдини ппдигну на 50 пдстп вреднпсти из а да се, бучетпм за 2014, у целини врате на нивп из Тражимп да држава ппщтује свпју стратегију наушнпг и технплпщкпг развпја, кпја ппдразумева да се улагаоа за науку дп ппвећају на један пдстп брутп дпмаћег прпизвпда - рекла је Ђурђица Јпвпвић, председница Синдиката науке и наушни саветник Института за медицинска истраживаоа. - Стращнп је када у мплите да ппнпвп дпстигнете За захтеве наушника у Министарству прпсвете, бар према решима прпф. др Радивпја Митрпвића, државнпг секретара, ппстпји разумеваое. Он каже да су мајске плате у ппнедељак уплаћене, да је заппшеп разгпвпр са синдикатима: - У трезпру нам је пбјащоенп да је дп застпја у исплатама дпщлп збпг маоег прилива у бучет. Надамп се да се тп вище неће ппнпвити, а уверен сам да неће бити смаоена средстава из бучета, већ самп прилив из кредита. Ошекујем да дп 20. јула ппшну исплате за материјалне трпщкпве и да и тај прпблем буде рещен. Наушници траже пставку министра Обрадпвића ИЗВОР: ТАНЈУГ Синдикат заппслених у наушнп истраживашкпј делатнпсти Србије најавип је да ће ступити у прптест, кпји ће ппшети сутра на Тргу Никпле Пащића у Бепграду, и трајаће дпк се не испуне сви оихпви захтеви, међу кпјима је и пставка министра прпсвете, науке и технплпщкпг развпја Жарка Обрадпвића. - Сущтински разлпг за пдржаваое прптеста Спасимп науку је недпстатак пзбиљнпг пднпса државе према науци, а ппвпд је шиоеница да наушни радници, пд ппшетка 2013, јпщ нису дпбили средства за материјалне трпщкпве и немају пснпвна средства за рад и пдржаваое ппреме - изјавила је на кпнференцији за нпвинаре председница синдиката науке др Ђурђица Јпвпвић. Она је рекла да је у плану да се шланпви пвпг синдиката, кпјих има између и 3.000, ппсле прптеста на Тргу Никпле Пащића, кпји ће ппшети у 10 сати, упуте дп зграде владе, где ће захтеве предати премијеру Ивици Дашићу и првпм пптпредседнику владе Александру Вушићу. Затим ће птићи дп Министарства прпсвете, науке и технплпщкпг развпја, да би затражили сусрет са министрпм 6

7 Обрадпвићем. - Један пд нащих захтева је пставка министра Обрадпвића и свих пдгпвпрних, збпг неструшнпсти, непдгпвпрнпсти, нерещаваоа и игнприсаоа прпблема у респру науке - рекла је др Јпвпвић. Набрајајући захтеве, пна је навела да синдикат тражи да се нивп материјалних трпщкпва пп истраживашу у пвпј гпдини ппдигне на 50 пдстп вреднпсти из а да се, бучетпм за 2014, у целини врати на нивп из Тражимп, такпђе, да држава ппщтује свпју Стратегију наушнпг и технплпщкпг развпја, кпја ппдразумева да се улагаоа за науку дп ппвећају на један пдстп брутп дпмаћег прпизвпда - рекла је др Јпвпвић. Она је дпдала да заппслени у наушнп-истраживацкпј делатнпсти захтевају и да се усвпји кплективни угпвпр, кпјим би се регулисап оихпв раднп-правни статус, да се престане са непправданим кащоеоем исплата зарада и материјалних трпщкпва и да се дп краја гпдине дпнесе закпн кпјим ће се устанпвити нпви прганизаципни мпдел финансираоа науке, пп угледу на рещеоа у Еврппи и свету. - Предвиђена, а неисплаћена средства за наушну делатнпст у Србији су исппд свакпг минимума неппхпднпг за оен ппстанак - рекла је др Јпвпвић и уппзприла да ће се катастрпфалнп стаое дпдатнп ппгпрщати најављеним ребаланспм бучета, кпјим се планира смаоеое бучета за науку. Ппдсећајући да је бучетпм за за науку била планирана 21 милијарда динара и да су та средства ребаланспм смаоена на 17,7 милијарди, шлан пдбпра синдиката др Александра Милутинпвић-Никплић је навела да је за билп планиранп 15 милијарди, щтп је предлпгпм ребаланса сведенп на свега 13 милијарди или 63 пдстп у пднпсу на планирани бучет из претхпдне гпдине. Члан пдбпра Синдиката др Драган Маркущев рекап је да је респр науке дпведен на ивицу прппасти и да ће, у слушају акп прптест не буде дпвпљан да се пдгпвпри на оихпве захтеве, ппкущати да прпблем интернаципнализују и са оим уппзнају еврппску и светску наушну јавнпст. Он је дпдап да већина наушних института прппада, јер нема нпвца за пдржаваое пснпвних средстава за рад, па се шак дещава да у тпку експеримената нестаје струја или впда. - У таквим услпвима, Србију ће да напусте дпктпрски студенти, а пни су главни ппкреташ развпја науке у свакпј земљи - уппзприп је шлан пдбпра Синдиката др Милпван Шувакпв. 7

8 Радници Застава Оружја, траже да оихпви представници пстану у Скупштини и Надзпрнпм пдбпру фабрике Синдикати у мрежи пплитишких спекулација АУТОРИ: З. РАДОВАНОВИЋ - М. Н. С. Крагујевац - Радници Заставе Оружја јуше су, кап щтп је билп најављенп, изащли на улице прптестујући збпг, какп тврде, пдлуке Министарства пдбране да представници заппслених вище не буду у прганима предузећа, у Скупщтини и Надзпрнпм пдбпру. Синдикат, такпђе, тврди да у тпј фабрици Република Србија има 36 пдстп капитала, Републишки фпнд за развпј пкп 37 пдстп, Југпбанка у стешају 1,3 и град Крагујевац 0,57 пдстп удела. Кажу и да је накпн кпнверзија дугпва у државни улпг препсталп јпщ 25 прпцената друщтвенпг капитала, на пснпву шега и траже да представници синдиката пстану у прганима предузећа. На сајту Централнпг регистра, међутим, структура је сасвим другашија и, према званишним ппдацима, друщтвенпг капитала нема. У власнищтву Републике налази се 47,99 пдстп акција, кпд Фпнда за развпј је 49,52 пдстп удела, Југпбанке у стешају 1,7 а град Крагујевац распплаже са препсталих 0,76 пдстп акција. Председник Синдиката Заставе Оружја Драган Илић, међутим, за нпви састав Скупщтине и Надзпрнпг пдбпра пкривљују Министарствп пдбране, кпме замерају и тп щтп синдикати впјних фабрика не мпгу да дпбију на увид Нацрт нпвпг закпна п пдбрамбенпј индустрији Србије. - Тражимп да п питаоима везаним за пплпжај и будућнпст наще фабрике и дпмаће пдбрамбене индустрије пришамп са министрпм Вушићем, и не пада нам вище на памет да п тпме разгпварамп са оегпвпм ппмпћницпм Јасминкпм Тпдпрпв. Захтевамп пдлагаое Скупщтине фабрике заказане за сутра, на кпјпј би, према званишнпј најави, требалп да, уместп представника заппслених, у пргане предузећа буду изабрани заступници већинскпг власника. Захтевамп и да нам се дпстави Нацрт закпна п пдбрамбенпј индустрији, какп бисмп га сагледали и ставили пдређене примедбе - казап је Илић на прптесту и ппрушип да ће укпликп не дпбију пдгпвпре на ппстављене захтеве предузети друге активнпсти. Прптест радника Заставе Оружја јуше је ппдржап председник Синдиката у Првпм партизану, Зпран Станић, кпји је скуп пбавестип да су радници те ужишке фабрике прпщлпг петка спрешили пдржаваое Скупщтине предузећа. - У пптпунпсти ппдржавам идеју министра пдбране да впјна индустрија буде замајац развпја дпмаће привреде. За тп је, међутим, неппхпднп да држава ппшне да инвестира у наще фабрике, јер сада радимп и на ппреми из гпдине... Мнпгп је прпблема у пдбрамбенпј индустрији, али п тпме мпжемп да пришамп самп са министрпм пдбране, мада нам из оегпвпг министарства ппрушују да не желе да разгпварају са синдикатима. Акп се не уразуме, наставићемп са прптестима - ппрушип је Станић. 8

9 Председник Савеза сампсталних синдиката Крагујевца Југпслав Ристић устврдип је јуше да Србија, са актуелнпм Владпм, ппаснп клизи у тпталитаризам, шије су прве жртве, судећи према закпнима кпјима се регулищу права и пбавезе заппслених, управп радници и синдикати. - Акп се у земљи за све пита један шпвек, щта је тп пнда негп тпталитаризам. Ппсле 23 гпдине вищестранашја, имамп једну деснишарску владу кпја је птвпренп прптив радника и синдиката. Ради се п једнпј бахатпј власти кпја птима пнп щтп није оенп, и затп нащ птппр мпра да буде сразмеран оихпвпј бахатпсти и непдгпвпрнпсти - истакап је Ристић. Инаше, прптест пружара уплеп се у мрежу пплитишких спекулација пре негп щтп је и пдржан, јер се пд викенда јпщ прпвлаши некпликп кпнтрадиктпрних тврдои. Према једнпм тумашеоу, раднике те фабрике у реструктурираоу вище жуља најављенп скидаое са бучета па притискпм ппкущавају да за себе пбезбеде ппвпљнији третман. Пп другпм пбјащоеоу прптесте је прганизпвап министар екпнпмије Млађан Динкић, какп би узвратип притисак министру пдбране и првпм пптпредседнику Александру Вушићу, јер пвај, навпднп, интензивира истрагу пкп Наципналне щтедипнице. Везује се тп и за прпдужетак сукпба СНС - УРС кпји је заппшеп на лпкалним избприма у Зајешару, а у пвпм кпнтексту, тврди се да је и крагујевашка градска управа, на шелу са Верпљубпм Стеванпвићем, ппдстицала прптест. Из Града су пдмах демантпвали такве спекулације. - Град Крагујевац, градпнашелник Верпљуб Стеванпвић и заменик Небпјща Здравкпвић ни на кпји нашин нису ушествпвали у прганизацији прптеста радника Заставе Оружја. Одлука п тпме да ли ће радници имати свпје представнике у Скупщтини и Надзпрнпм пдбпру предузећа у надлежнпсти је респрнпг министарства, а никакп лпкалне сампуправе - навпди се, између псталпг, у саппщтеоу Инфпрмативне службе града Крагујевца, уз наппмену да пплитизација ситуације у Застави Оружју, кад та фабрика пбележава 160 гпдина ппстпјаоа и има пбезбеђене ппслпве на тржищтима щирпм света и кад заппщљава нпве раднике, никпме не мпже да буде у интересу. Недппустивп сампуправљаое У Министарству финансија и привреде ппдсетили су да је дп прпмена у прганима Застава Оружја дпщлп збпг усаглащаваоа са нпвим Закпнпм п привредним друщтвима, а не впљпм некпг министра. Апсурднп је да се најављује щтрајк збпг прпмене шланпва Надзпрнпг пдбпра. Држава има апсплутнп правп да именује пргане управљаоа у предузећу шији је власник. Недппустивп је да се предузеће кпје живи пд државних ппслпва и субвенција, кпје има пгрпман ппрески дуг пд 5,8 милијарди динара, уместп ппслпм, бави сампуправљаоем. Тп време је прпщлп кажу у Министарству финансија и привреде и дпдају да неће ппдржати захтеве кпји су у супрптнпсти са закпнима и интересима пве државе. 9

10 Ппшеп генерални щтрајк у ЈКП "Стан" АУТОРКА: Зпрка Делић Штрајкашки захтеви пднпсе се на редпвну исплату зарада, путних трпщкпва и регреса, да се направи критеријум за пдлазак радника за пдлазак на плаћенп пдуствп, али и да Град смени Трнинића. Заппслени у ЈКП "Стан" у ппнедељак су ппшели генерални щтрајк уз ппщтпваое миминума прпсеца рада, саппщтип је Штрајкашки пдбпр састављен пд представника Сампсталнпг синдиката и синдиката "Независнпст". Рукпвпдствп и щтрајкашки пдбпр у "Стану" изнели су разлишите пцене п успещнпсти щтрајка, јер је врщилац дужнпсти директпра предузећа Илија Трнинић саппщтип да је щтрајкпвап маои брпј радника, дпк синдикалци тврде супрптнп. Штрајкашки захтеви пднпсе се на редпвну исплату зарада, путних трпщкпва и регреса, да се направи критеријум за пдлазак радника за пдлазак на плаћенп пдуствп, али и да Град смени Трнинића. Тп пбразлажу ппдаткпм да је "Стану" у петак прпщле седмице рашун бип у блпкади близу 35 милипна динара, да мајстпри немају репрпматеријал, а ни гприва, па на терен иду пещке... Радницима је у петак уплаћена брутп априлска плата, а пре две седмице дпбили су за април нетп изнпс. - Дпбили смп у петак јпщ неку уплату, али не знамп ппузданп щта, јер нам ппет фали пбрашунски лист - казали су у Штрајкашкпм пдбпру. Градски пдбпр синдиката радника у стамбенп - кпмуналнпј делатнпсти Нпвпг Сада указап је да су щрајкашки затеви у складу са Закпнпм п раду, те да мета није псниваш - Град, већ лпщ меначмент кпји је "Стан" дпвеп дп амбиса. Захтеве Штрајкашкпг пдбпра ппдржап је и Савез сампсталних синдиката Србије. Члан Градскпг већа за урбанизам Александар Бащић, кпји ппсредује у прегпвприма рукпвпдства и щтрајкашкпг пдбпра, казап је да се п смени в.д. директпра Трнинића мпже гпвприти тек на нареднпј седници Скупщтине града, јер га је Скупщтина и ппставила на тп местп. - Град шини наппре да "Стан" извади из кризе, па је из тпг разлпга предузећу и ппверип ппслпве шищћеоа димоака и јавне расвете - казап је Бащић, указујући на шиоеницу да пвп кпмуналнп предузеће никада није билп на "зеленим гранама". Он је рекап да се у прптеклих пет гпдина у "Стану" измеоалп пет директпра, та да би бащ из те шиоенице пва власт кпнашнп требала да ппстави фирму на здраве нпге. Не самп збпг 374 радника и оихпвих ппрпдица већ и збпг Нпвпсађана, јер услуге Стана" кпристи вище пд 65 пдстп скупщтина станара у стамбеним и ппслпвним вищеспратницама. В. д. директпр Трнинић написап је у саппщтеоу да је щтрајк непправдан и прптив закпна, а захев за оегпву смену је пбразлпжип да директпра не бира синдикат, нити синдикат даје сагласнпт за избпр директпра, већ тп шини Скупщтина града кпју су бирали грађани. Штрајкује маоина кпја не мпже да се ппмири са шиоеницпм да је прпщлп време јаващлука, да се вище не тплерище нерад, крађа ппреме... Без пбзира на притиске нищта нећу меоати у свпм нашину рада, 10

11 јер сам сигуран да је дпбар за предузеће и кприснике услуга навеп је између псталпг у саппщтеоу Трнинић, псврћући се на захтев Штрајкашкпг пдбпра у вези оегпве смене. Интензивирана сарадоа рукпвпдства и синдиката Прве петплетке АУТОР: Драган Иванпвић ТРСТЕНИК- У циљу дпнпщеоа најбпљих пдлука за раднике Петплетке и саме кпмпаније у прпцесу реструктурираоа, у ппследоем перипду интензивирана је сарадоа рукпвпдства и сампсталнпг синдиката. Сампстални синдикат редпвнп пбавещтава раднике кпмпаније Петплетка п свим прегпвприма кпје рукпвпдствп кпмпаније врщи са пптенцијалним инвеститприма у вези са приватизацијпм неких пд фабрика из система Петплетке, кап и судбини препсталпг дела, кпје у пвпм мпменту није предмет приватизације. Прва петплетка прплази крпз јакп тежак и турбулентан перипд и кап и дп сада рещеоа у кризним мпментима се дпнпсе крпз заједнишку сарадоу са синдикалним прганизацијама. Сада нам предстпји перипд у кпме мпрамп да пружимп најјаше наппре да пшувамп нащу кпмпанију, радна места и да ствпримп услпве за заппщљаваое младих људи. Нащ циљ и задатак, заједнп са снидикатима је да бринемп п свакпм раднику и да ппсебну пажоу ппсветимп радницима кпји ће пстати у ппгпнима кпји нису предмет приватизације, истакап је генерални директпр кпмпаније Прва петплетка Љубисав Панић. На редпвним састанцима Сампсталнпг синдиката и генералнпг директпра Петплетке Љубисава Панића, представници Сампсталнпг синдиката су пбавещтени у вези свега щтп се Петплетке тише какп би синдикалне активнпсти биле пренете на време и кпристиле и дале дппринпс щтп квалитенијем рещеоу када је у питаоу даљи ппстанак Петплетке и пшуваое радних места. Представници Сампсталнпг синдиката желели би да буду вище укљушени у разгпвпре у вези са приватизацијпм Петплеткиних друщтава какп у Агенцији за приватизацију, такп и у Министарству финансија и привреде, какп би бип јпщ ближи извпрним инфпрмацијама. За Сампстални синдикат Петплетка нема алтернативу и мпра да тражи најбпљи нашин ппстанка на тржищту. Разумемп стаое у привреди и у Петплетки и знамп да без пзбиљних инвестиција није мпгуће планирати и градити будућнпст Петплетке, рекап је Љубища Здравић, председник Сампсталнпг синдиката пдбпра металаца за вище ппщтина са седищтем у Трстенику. - Ошекујемп и у будућем перипду да ће разумеваое и сарадоа Сампсталнпг синдиката и рукпвпдства Петплетке крпз заједнишки став и наступ, када се пдлушује п судбини великпг брпја радника знати да 11

12 изнађу најбпље рещеое впдећи максималнп рашуна п свакпм раднику, дпдап је на крају генерални директпр ХК Прва петплетка Љубисав Панић. Синдикат науке: Оставка министра ИЗВОР: БЕТА Бепград -- Синдикат науке Србије затражип је да министар прпсвете Жаркп Обрадпвић ппднесе пставку збпг неструшнпсти, непдгпвпрнпсти и небриге према науци.) На кпнференцији за нпвинаре председница Синдиката науке Ђурђица Јпвпвић је истакла да је тп један пд захтева кпеј ће тај синдикат изнети на прптесту "Спасимп науку", кпји ће сутра у ппшети на Тргу Никпле Пащића у Бепграду. Акп "аутистишни Жаркп Обрадпвић" не ппднесе пставку, тражићемп пд премијера да га смени, рекла је Јпвпвићева. Синдикат ће тражити састанак с премијерпм Ивицпм Дашићем и првпм пптпредседникпм владе Александрпм Вушцићем, кпјима ће, према оеним решима, изнети све разлпге защтп наушни радници излазе на улицу и защтп траже смену Обрадпвића. Председница синдиката заппслених у наушнп-истраживашкпј делатнпсти Србије је истакла да наука у Србији "пплакп тпне" и да је угрпжен оен ппстанк збпг небриге државе. Дјурдјица Јпвпвић је дпдала да се небрига државе види из тпга щтп наушни радници у институтима пд ппшетка нису дпбили нпвац за материјалне трпскпве раније угпвпрених истраживаоа, па су пстали без пснпвних средстава за наушнп-истраживашки рад и пдржаваое ппреме. "Најављеним ребаланспм бучета, кпјим се планира смнеоеое даваоа за наукп пд 1,8 милијарди динара, стаое ће се самп ппгпрщати", рекла је пна и пценила да би Србија мпгла пстати без науке. Јпвпвићеве је истакла и да плате наушним радницима касне два месеца, дпк, какп је рекла, министар Обрадпвић редпвнп узима свпју плату. Какп је најавила, Синдикат науке ће на сутращоем прптесту затражити и ппвећаое нематеријаних трпскпва пп истраживашу у пвпј гпдини на 50 пдстп вреднпсти уз 2010, а да у да у буде враћен на нивп из Наушни радници, какп је навела, у траже и ппвећаое улагаоа у науку на један пдстп брутп дпмаћег прпизвпда у складу са Стратегијпм наушнп-технплпщкпг развпја Србије, кап и да дп краја пве 12

13 гпдине дпнесе закпн кпјим ће бити устанпвљен нпви прганизаципни мпдел финабсираоа науке, пп угледу на ЕУ. Privredni PREGLED 13

14 14