На основу члан 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр. 72/09) и члана 32. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', б

Транскрипт

1 На основу члан 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр. 72/09) и члана 32. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', број 13/08) Скупштина општине Параћин, на седници одржаној дана године, донела је: ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛОКАЦИЈУ "РИБНИЦА" У ОПШТИНИ ПАРАЋИН План детаљне регулације РИБНИЦА у општини Параћин (у даљем тексту : План детаљне регулације ПДР), састоји се из: - текстуалног дела; - графичког дела; - документационог дела. I УВОДНИ ДЕО 1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ПРАВНИ основ за израду Плана детаљне регулације је: Закон о планирању и изградњи ( Службени гласник РС бр:72/09); Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације Рибница, у Параћину бр /09-01-I од Закон о заштити животне средине ( Службени гласник РС бр:135/04 и 36/09); Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС бр:135/04 и 36/09); Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ( Службени гласник РС бр:114/08); Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Службени гласник РС", бр. 18/97); ПЛАНСКИ основ за израду и доношење је: Просторни план Општине Параћин; Генерални план Параћина 2020, ("Службени гласник општине Параћина 6/2003 ),Одлука бр: године. 2. ОСНОВA ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА 2.1. ПОДЛОГЕ КОРИШЋЕНЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА У обухвату урбанистичког плана Рибница су делови две катастарске општине К.О. Параћин ван-варош и К.О. Параћин град. Подлоге које су коришћене за израду програма: 1.Катастарски план - (аналогно - скенирани) - листови: К.О. Параћин-град дл. 16n, 17n, 20n, 21n, 26n, 27n, 29n; размера 1:1 000 К.О. Параћин-ван варош дл. 58-n; размера 1 : Топографски план предметне локације размера 1: Ортофото карте-листови: Параћин-5, Параћин ГРАНИЦА ПЛАНА Граница плана детаљне регулације (у даљем тексту граница плана) почиње од тромеђе к.п.бр.3265/2, 3309/4, 5601/2 К.о. Параћин град и наставља ка југу пресецајући к.п.бр. 5601/2 (река Црница) и даље иде ободом улице Ђурђа Бранковића пресеца к.п.бр.5508/1 (улица Мајора Гавриловића) и наставља планираном регулацијом Видовданске улице (к.п.бр. 5522/1, 5241/9) и Новоселске улице, (к.п.бр. 5326/1). Граница затим прелази у К.о. Параћин ван варош и наставља ка југу пратећи ободе к.п.бр. 6040/1 (Железничка пруга Београд-Ниш) и долази до тромеђе К.о. Стрижа, Параћин град и Параћин ван варош. Затим се граница ломи и наставља ка западу пратећи границу катастарских општина Стрижа и Параћин ван варош, одваја се од границе катастарске општине наставља ободом кп. бр до тромеђе кп. бр. 5830, 5799 и 5829/1, пресеца кп. бр и 5798 идући до тромеђе кп. бр. 5798, 5795/1 и 5793/3, онда иде ободом кп. бр. 5793/3, наставља у истом правцу пресецајући кп. бр. 5794/2, 5801/5, затим иде ободом кп. бр. 5801/5, пресеца пут кп. бр. 6098/1, наставља ободом кп. бр до тромеђе кп. бр. 5704, 5705 и 5783(пут). Граница затим наставља праволинијски у дужини од око 530 метара до тромеђе кп. бр. 6096/1(пут), 5744/1 и 5743/2, онда иде ободом кп. бр. 5743/2, 5743/1, онда иде ободом кп. бр. 5743/2, 5743/1 до граничне тачке број 1, пресеца кп. бр. 5742/1 и 5736 идући до граничне тачке број 2, наставља ободом кп. бр. 5736, 5737/1 до граничне тачке број 3. Граница наставља ободом (к.п.бр. 6133) канал, 3845 (К.о. Параћин-град), даље иде по планираним регулацијама улица (поклапа се са границом ПДР-а Данково) у дужини од око 250 метара, наставља по планираној регулацијама улица пресецајући кп. бр. 3842/3, 5515/1, 3792, 3837/5, 3821, 3822, 3823/1, 3823/2, онда иде по ободу кп. бр. 3824/1, 3825, 3826, 3827, 3828, 3829, 3851, 3852, 3853, 3856, 3857, 3863, пресеца кп. бр. 5517(пут), наставља ободом кп. бр. 3756/2, 3869, 3870, 3873, 3874, 3877, 3878, 3881, 3882, 3885, 3886, 3889, 3890, 3892, 3893, пресеца кп. бр. 5520(ул. Јосипа Ерјавца),па иде по планираној регулацији улица Синђелићеве, Јована Дучића, пресеца улицу и наставља по ободу к.п.бр.

2 3379/1, наставља планираном регулацијом улице Кајмакчаланске, ломи се и онда иде ободом к.п.бр. 3361/1 (фудбалско игралиште), пресеца к.п.бр,5601/2 (река Црница), наставља ободом к.п.бр.5601/2 и долази до тромеђе к.п.бр.3265/2, 3309/4, 5601/2. Горе наведене катастарске парцеле чијим ободом иде граница плана налазе се унутар границе тј. у обухвату плана. У случају неког неслагања овог описа са графичким прилогом плана бр Катастарски план важи графички прилог. Површина обухвата плана износи ha. координате граничних тачака број тачке Y X ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ЗА ПАРАЋИН Генералним Планом Параћин 2020 подручје обухвата Програма је у оквиру целине 8 у блоку Преовлађујућа намена је мала привреда. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА ЗОНЕ СТАНОВАЊА ПОРЕД АУТОПУТА И ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ Зоне становања густине Б2, Б2.1, Б3, Ц у непосредном и ширем појасу заштите аутопута и железничке пруге. Заштитни појасеви у овим зонама одредиће се према Закону о путевима, Закону о железници, а у складу са Просторним планом инфраструктурног коридора аутопута Е-75 Изради урбанистичке документације за претходно наведене целине, односно насеља кроз која пролази или која тангира аутопут, обавезна је израда детаљне анализе утицаја буке и вибрација од аутопута и железничке пруге, на стамбене објекте. На тај начин дефинисаће се зоне у којима: а/ бука и вибрација додатним техничким мерама не могу да се сведу на дозвољени ниво, па се не могу градити нови објекти, а постојеће треба уклонити или им променити намену; б/ заштитни појас у коме се бука и вибрације, додатним техничким мерама заштите, могу свести на дозвољени ниво, па се могу градити нови објекти и задржати постојећи уз предузимање мера заштите. - РАДНА ЗОНА II постојеће и нове привредне зоне ДОМИНАНТНА НАМЕНА - привредна зона (мала и средња привредна предузећа МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: - услужне делатности - мешовито пословање - становање (у оквиру привредних зона може се наћи пословно становање као повремено и привремено које не подразумева одговарајућу инфраструктуру). - неопходна је израда регулационих планова за целе блокове, а појединачни комплекси могу се реализовати фазно; - РАДНА ЗОНА III постојеће и планиране зоне мале привреде ДОМИНАНТНА НАМЕНА - мала привреда МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: - услужне делатности - мешовито пословање - становање - бесправно изграђене зоне стaновања у оквиру ових целина, кроз постепену реконструкцију постају зоне мале привреде са становањем; - функција становања постаје пратећа функција (пословно становање); -за ове зоне, мора се извршити програмска анализа у оквиру израде детаљне регулације - пре израде регулационих планова неопходно је извршити испитивање стабилности терена због високог нивоа подземних вода -надградити постојећи систем саобраћајница, новим, неопходним за функционисање ових зона рада; Скверови Скверови као мале зелене површине представљају важну зелену инфраструктуру градског језгра. Заступљени су сви типови скверова (отворени, затворени и полуотворени). Уређење скверова и јавних површина подразумева: - реконструкцију и ревитализацију и подизање на виши степен уређења, - очување свих вредних елемената дендрофлоре, - повезивање површина дрворедним зеленилом и пешачким комуникацијама, - Избор врста прилагодити типу сквера (аутохтоне, алохтоне, декоративне, брзорастуће или украсно шибље и ниско дрвеће) према условима локације, - реконструкцијом постојећих зона и изградњом нових обезбедити простор за зеленило Б - СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА 2

3 Б1 - ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА Гс = станова/ха Густине Б1 су зоне породичног становања у појасу око градског центра, односно између границе градског центра и улица: Стришке, Стефана Лазаревића, Краља Милутина, Немањине, Мајора Марка, Бранка Крсмановића и железничке пруге (комплетна целина 2. и блокови 3.01, 3.02, 3.03, 3.05). У њима је планирано погушћавање на постојећим парцелама са могућношћу доградње или надградње до спратности П+2 (мах П+2+Пт) и изградње пословног простора, као и изградње на неизграћеним парцелама. Могућа је и већа спратност (до П+3) у случају промене урбане структуре (индивидуално у вишепородично) у унутрашњости блокова и повезивање (сједињавање) парцела. Укупна површина ове зоне износи 63,00 ха, а капацитет 1900 станова. Б.2. ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА Гс = станова/ха Ове густине су најзаступљеније на територији Генералног плана и простиру се до планиране обилазнице, односно аутопута на северу. То су углавном постојеће зоне становања у којима је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу до спратности П+2 (мах П+2+Пт на главним саобраћајним правцима) и нову изградњу на неизграђеним парцелама. Површина ове зоне је око 210 ха, а капацитет око 5200 станова. Б.2.1. ПЛАНИРАНЕ ЗОНЕ СТАНОВАЊА Гс = станова/ха У оквиру густина Б2, издвајају се и нове зоне становања Б.2.1. МЗ Стрижа и Текија (бл. 9.01, 9.02), укупне површине око 40 ха. Капацитет ове зоне је око 1200 станова. Услови изградње су исти као у зони Б2. У зонама становања средњих густина Б2, могуће је реализовати укупно станова. 4. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА Опште природне карактеристике дају повољне услове за живот у оквиру планског подручја. У погледу основне природне предиспозиције за привређивање, територија општине је прелазна између сточарско-воћарских области (на обронцима Кучајских планина, Самањца, Бабе и Јухора) и ратарских области (у долинама Велике Мораве, Црнице и Грзе-доњи ток) ГЕОГРАФСКЕ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Рељеф подручја општине Параћин у погледу макро-црта је једноставан, јер се састоји од две планинске зоне, једне на истоку и друге на западу, и ниске зоне између, која представља ширу долину Велике Мораве. У географско-регионалном смислу Параћин и просторна целина којој припада су интегрални део средишње Србије. Шира просторна целина чини део дна и котлинских страна горњовеликоморавске котлине. Карактерише је широка отвореност у правцу север-југ, то јест у правцу Великоморавске долине. Западна граница широке котлине је планина Јухор а источна, северна и јужна су сливови Црнице и Грзе. Битне одлике рељефа горњовеликоморавске котлине представљају котлински прегиб и моравски прегиб. Источни део котлине има изражен котлински прегиб. Он је дугачак и висок око 200м. У западном делу котлине синхроничан облик представља источна падина Јухора ГЕОЛОШКЕ И ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА Шира просторна целина посматрана у петролошкој структури доњег дела горњовеликоморавске котлине, даје слику присуства доминантних растреситих седимената. Растресити седименти су представљени глинама и песковима језерског и речног порекла. Око Велике Мораве се јавља шири појас квартарних речних наноса а даље од реке глине и пескови сталожени у заливско-језерској фази котлине. Крај реке сталожени су холоцени наноси а нешто даље плеистоценски материјал. Овај прегиб је изграђен у језерским наслагама а изнад њега су усечене, такође у неогеним седиментима, моравске заравни покривене хетерогеним и кварцитним шљунком. Дуж раседа котлине ињектоване су или изливене магматске масе и збивају се земљотреси. Рејонизација терена извршена је по степену стабилности па су издвојени терени сврстани у стабилне, условно стабилне и нестабилне. Терен обухваћен Генералним планом представља део алувијалне равни реке Велике Мораве и њене притоке Црнице. То су остаци старих речних тераса, које се постепено уздижу од коте 124,5m до 160m. Просечна надморска висина насеља је око 150m. Алувијална раван и ниже речне терасе, углавном су покривени флувијалним седиментима. То су претежно шљункови, пескови и глине квартара и алувијума. Појаве ерозије манифестоване су једино у кориту реке Црнице. У погледу носивости, цео терен на коме лежи Параћин може се поделити у три зоне: добро носиви (где је ниво подземне воде дубљи од 4m), терени са умањеном носивошћу (где лежи центар Параћина, са подземном водом на дубини од око 3m) и терени мале носивости (од 125 до 150 kn/m² и са дубином подземних вода од 1 до 3m), где се налази највећи део Параћина. Град је на основу низа сеизмичких испитивања подељен на три зоне интензитета VIII степени МКС скале, са коефицијентима сеизмичности, Кс=0,4, Кс=0,05 и Кс=0,06. Ниво подземне воде на читавом градском подручју је врло висок и креће се од 1,0-10,0m од површине терена. Подземне воде се лагано крећу у правцу тока реке Црнице и Велике Мораве. На вишим деловима терена од гробља према фабрици стакла ниво подземних вода се налази на дубини од 4-10 m. У центру града подземна вода је на дубини од 2-3 m, док је у западним деловима града на дубини од 1-2 m. Хемијским испитивањима је утврђено да ове подземне воде припадају хидрокарбонатним средњеминерализованим водама ХИДРОГРАФСКЕ И ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА Хидрографску мрежу подручја обухваћеног Генералним планом чини река Црница и потоци који се или директно уливају у Црницу или се разливају по алувијалној равни Велике Мораве и Црнице. Део алувијалне равни између Параћина и тока Велике Мораве обилује мртвајама које представљају остатке некадашњих меандара ове реке. Река Црница је десна притока Велике Мораве. Има генерални правац течења од истока према западу низводно од ушћа реке Грзе, а узводно има правац течења североисток-југозапад. Укупна површина слива је 320km², дужина слива је око 40 km а 3

4 обим слива је око 100 km. Слив има развијену хидрографску мрежу са притокама које имају сталне карстне изворе, тако да је река Црница релативно богата водом ПЕДОЛОШКЕ ОСОБИНЕ ЗЕМЉИШТА На стварање педолошког слоја и његове промене утичу различити чиниоци рељеф, хидрографија, клима, геолошка подлога и вегетација. На подручју Генералног плана заступљено је више типова земљишта (алувијални наноси, смоница, смоница огајњачена, смоница алувијална, гајњача, скелетоидна и скелетна земљишта), при чему су алувијални наноси Велике Мораве и њених притока су главно обележје педолошких карактеристика овог подручја. Алувијалне наносе чини земљиште које заузима широк појас дуж речног тока В. Мораве и Црнице. По саставу и особинама алувијум на овом подручју представља дубок нанос иловастог састава и добрих производних особина. Количина хумуса у земљишту расте са удаљавањем од речног корита. Алувијални наноси Црнице одликују се црвенкастом бојом јер тече једним делом кроз црвене пешчаре. Изражена је слојевитост а дубина песковито-шљунковите подлоге од cm. Наноси су карбонатни, лаки су, растресити, порозни, пропустљиви за воду и лаки за обраду. Смоница заузима простор јужно од алувијалних наноса и захвата јужни део подручја Генералног плана. То је глиновито земљиште са великом количином глинених и колоидних честица. Има слабу моћ упијања и држања воде КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МЕТЕОРОЛОШКИ ПОКАЗАТЕЉИ Параћин се налази у зони умереноконтиненталне климе са специфичностима које се манифестују као елементи и карактеристике субхумидне и маритимне климе. Долина Велике Мораве је отворена ка северу па су карактеристична честа струјања хладних ваздушних маса из северног квадранта које имају знатног утицаја на климатске одлике овог подручја. Параћин нема метеоролошку станицу па су коришћени подаци са станице у Ћуприји. Табела 1. Климатске карактеристике и метереолошки показатељи јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец год. ТЕМПЕРАТУРА C Апсолутни максимум Апсолутни минимум Средња месечна температура ваздуха -0,8 0,8 5,6 11,7 16,8 20,1 22,2 21,4 17,4 11,9 6,6 1,8 11,3 Средњи месечни број часова сунчева сјаја Релативно трајање сунчевог сјаја у % РЕЛАТИВНА ВЛАГА (%) Просек ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА (%) Просек ПАДАВИНЕ (mm) Ср. месечна сума Маx. дневна сума ПОЈАВЕ (број дана са...) схежним покривачем >1 cm Температура ваздуха Из табеле се види да је највиша средња месечна температура ваздуха била у јулу, а најнижа у јануару. Оваква температурна расподела летњих и зимских средњих темепература условљена је продорима хладних ваздушних маса са севера и продорима топлих ваздушних маса са југа. Такође се види да је јесен осетно топлија од пролећа, што уз остале температурне односе указује на то да у посматраном подручју влада умерена континентална клима. О степену континенталности климе говори средње годишње колебање температуре ваздуха од 23,0ºС. Из података у табели бр.3 види се да је највиши апсолутни максимом температуре од 40,3 ºС а најнижи апсолутни минимум од -26,8 ºС. То значи да апсолутно годишње колебање температуре износи 67,1 ºС. Влажност ваздуха Под овим се подразумева ситуација са релативном влажношћу. Она зависи од температуре ваздуха и стоји у обрнутој сразмери. При оцени дејства на жива бића неопходно је узети температуру ваздуха. Релативна влажност од 70-75% је већ знак сувог времена, а влажност од 50% је знак веома сувог времена. Из података види се да је релативна влажност ваздуха највећа у зимским месецима-јануару и децембру, а најмања у летњим месецима-августу и јулу. Јесен је релативно влажнија од пролећа, што је последица веће количине падавина у том годишњем добу. Близина Велике Мораве доприноси нешто повећаној релативној влажности. Осунчавање Осунчавање или трајање сунчевог сјаја је доста важан климатски елемент за вегетацију и здравствено стање људске популације. Из тебеле се види да је најмањи број часова сунчевог сјаја у децембру а највећи у јулу. 4

5 Падавине Као што се из ове табеле види, највише падавина падне у мају и јуну, а најмање у фебруару и марту. Према томе, подручје Параћина је са одликама средњеевропског плувиометријског режима. Поред годишње расподеле падавина од значаја су и подаци који се односе на апсолутно максималне падавине. Ветар Ветар је климатски елемент који има знатан утицај на климу неког предела, јер собом преноси карактеристичне особине оне климе одакле дува. Табела 2 Годишње честине ветрова и тишина у %о N NE E SE S SW W NW Тишина Подаци о честинама и тишине показују да је честина тишине доста велика (320%о у години). Тишине има доста у току целе године, али је највише у августу (414%о). Од ветрова најчешће дувају ветрови из северозападног правца (201% у години), а затим кошавски ветар (171%о у години), из правца југоистока. Северозападни ветар има највећу честину у јулу (265%о), а најмању у октобру (153%о). Међутим, кошавски ветар има највећу честину у новембру (248%о), а најмању у јулу 181%о). Северозападни и југозападни ветар имају преко целе године доста равномеран распоред, а то важи и за тишине ПОЛОЖАЈ И ВЕЗЕ ПОДРУЧЈА ОБУХВАЋЕНОГ ПЛАНОМ Подручје општине Параћин, налази се на природном коридору (долина Велике Мораве), којим је још у античко доба пролазио најважнији пут на овим просторима (Via Militaris). Данас овај коридор (коридор Х) представља најзначајнији магистрални правац у нашој земљи, а због свог значаја, сврстан је и у мрежу европских путева (Е-75). У зони коридора Х је и основни железнички коридор, као и потенцијални пловни коридор Велике Мораве. Из ових разлога, може се сматрати да је саобраћајно-географски положај општине Параћин изузетно повољан у односу на крупне инфраструктурне системе, јер се налази у појасу интезивног развоја Републике Србије (од Београда долином Велике Мораве, према Нишу, Македонији, Бугарској). Град Параћин се налази 3,5 km од десне обале Мораве, на траси реке Црнице која протиче кроз центар града.општина Параћин захвата део богатог и плодног средњег Поморавља, чије границе нису строго одређене. У Просторном плану Републике Србије, у мрежи насеља, Параћин заједно са Ћупријом и Јагодином чини ТРОГРАЂЕ и равноправно се третирају као центар Поморавске регије. Територију трограђа чини простор три општине: Параћин, Ћуприја и Јагодина, укупне површине 1299 km². На овој територији налази се укупно 104 насеља. Планирани број становника трограђа, износи око (Просторни план Републике Србије). Само насеље Рибница се налази у рубној зони градског насеља Параћин, на његовом западном крају. Насеље је са северне стране оивичено реком Црницом. Насеље је раније имало карактер приградског насеља, али погушћавањем, полако је срастало са катастарском општином Параћин. Део посматраног подручја према Генералном плану припада грађевинском земљишту, а остатак су пољопривредне површине. Површином грађевинског земљишта су обухваћене и саобраћајне површине и површине намењене комуналној инфраструктури. Простор обухваћен Планом је земљиште које припада К.о. Параћин-град и Параћин ван варош и захвата површину од 105,1 ha, при чему је насељени део ових катастарских општина ушао је у територију Генералног плана, док преостали део чини рубни предео. 1. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Анализом постојећег стања обухвата се цело подручје, неизграђене површине као и изграђени објекти. Објекти се сагледавају са становишта квалитета материјала, спратности и просторног размештаја посебно по намени. ЈАВНИ ОБЈЕКТИ На подручју Плана поред објеката постојећих саобраћајница и пружног земљишта од јавних намена постоји део у северном делу обухвата који је предбиђен за објекте јавних намена. СТАНОВАЊЕ Постоје два вида становања: породично становање са пословањем спратности П+0, П+Пк и П+1+Пк и рурално становање везано за пољопривреду. Укупна површина становања износи око 11,89 hа, односно око 11% површине обухвата плана. Претежно сви пословно - стамбени објекти су у добром стању, грађени од квалитетних материјала и новијег датума. Становање је на предметном подручју заступљено као индивидуалан начин становања средње густине, са слободностојећим објектима на парцели спратности од П+0 и П+Пк до П+1+Пк. Домаћинства су углавном непољопривредна, а мањи проценат пољопривредних домаћинстава који се налазе у оквиру обухвата плана поред стамбеног и економског дела садрже и окућницу (воћњаке, баште). Сви стамбени објекти су у добром стању, грађени од квалитетнијих материјала, без објеката на којима је потребна нека већа интервенција. Посебну урбаност простора чине објекти становања који су углавном уједначене спратности, новијег датума, и са врло занимљивим третманима фасада. Објекти су постављени повученo у односу на регулацију и формирају грађевинску линију паралелну регулацији, што даје урбаност улицама и блоковима. ПРОЗВОДНО-УСЛУЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ Мешовито пословање На подручју Плана постоје производни објекти са пословањем, новијег датума који се баве претежно терцијалним делатностима: трговина на велико, грађевинска предузећа, сервиси, као и објекти складиштења. Објекти нису 5

6 сконцентрисани у оквиру једне зоне, већ се налазе на више различитих локација. Укупна површина постојећих објеката пословања износи 14,51 hа. Објекти пословања су с обзиром на њихову намену без негативног утицаја на околно становање. Тежиште даљег развоја би требало да буде на даљој изградњи малих и средњих предузећа, као носиоцима привредног развоја. За ову намену обезбеђени су посебни простори Генералним планом, који су предвиђени да буду заокружени у оквиру једне од четири радних зона (радна зона III). Комерцијалне делатности У обухвату плана постоје трговинске радње и комерцијално-услужне делатности.то су објекти услужне делатности- продаја делова и опрема за возила, дисконт пића, аутомеханичарски сервиси са пратећим становањем. Објекти су новије градње, грађени од квалитетних и трајних материјала. НЕИЗГРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ На подручју се налазе парцеле и простори који су неизграђени. Овде су стављени као посебна категорија, јер се налазе у изграђеном окружењу, не користе се као пољопривредно земљиште, а не могу се третирати ни као зелене површине. Укупна површина ових простора износи око 11,9 hа, односно око 11% површине подручја. Неизграђени простори претежно имају приступ са јавне саобраћајнице. ЗЕЛЕНИЛО И ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ Зелене површине уз редовно уређење и одржавање стварају већи квалитет простора и пријатнији амбијент. Зеленило у блоку линијског зеленила уз саобраћајнице не постоји. Слободне површине у оквиру парцела су претежно уређене и озелењене. Заштитно зеленило, односно простори са високим растињем и дрвећем су распрострањени на падинским деловима око канала водотокова. 2. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА Циљеви израде плана произилазе из конкретних потреба насеља и захтева грађана за стварање урбанистичких предуслова за изградњу и уређење простора као и планирање саобраћајнице обухваћене планом. Будући да се град шири постоје реалне потребе за проширењем и опремањем радне зоне чиме би се спречила даља непланска градња. Неопходно је читаво подручје плана очувати као еколошки чисту средину. Ово је могуће постићи, уз контролу производње, стварањем и очувањем рекреативних и зелених површина као и интегрисање реке у у простор парка. Стварањем заштитне зоне зеленила дуж ауто пута Београд Ниш, формира се употребљив простор и остварује еколошки квалитетан амбијент. Израдом плана: - дефинишу се трајне регулације саобраћајница у изграђеним и делимично изграђеним деловима подручја плана уз максимално поштоваље фактичког стања, као и прописаних урбанистичких стандарда и норматива; - дефинишу се трајне регулације саобраћајница у неизграђеним деловима подручја плана које заокружују планско подручје; - планира оформљавање парковских површина ради повећавања квалитета живота и рада као и заштита од загађења - врши евиденција положаја и оцена квалитета изграђених објеката; - планира изградња комуналне инфраструктурне мреже и објеката; - обезбеђује формирање нових грађевинских парцела за изградњу производних и пословних објеката уз максимално поштовање фактичког стања; - одређују услови за изградњу објеката уз максимално поштовање услова заштите у зони ауто пута; - планира оформљавање заштитног зеленила ради повећавања квалитета и заштите од загађења и стабилности терена 7. ПОДЕЛА ПОДРУЧЈА ПЛАНА НА ЗОНЕ И ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ Сагледавајући простор Плана детаљне регулације дошло се до функционалне поделе на зоне и целине према преовлађујућој намени површина повезане саобраћајницама. Читаво подручје обухвата Плана је подељено у три урбанистичке зоне: I ЗОНА СТАНОВАЊЕ II ЗОНА СТАНОВАЊЕ УЗ РЕКУ III РАДНА ЗОНА I ЗОНА СТАНОВАЊЕ Становање у оквиру ове зоне је индивидуално породично становање средње густине Гс станова/ hа. Површина ове зоне износи 11,65hа. Зону становања чини постојеће становање где је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу, као и нова изградња на неизграђеним парцелама. Поред основне намене становања могуће је уз основну намену формирати и неку другу која не угрожава становање (нпр. трговине, угоститељство, пословање..), али са мањим степеном присутности на нивоу ове зоне. За постојеће становање важе исти урбанистички параметри као и за планиране објекте становања на неизграђеном земљишту. У овој зони издвојене су три просторне целине: На основу просторне диспозиције и заједничких карактеристика у формирању простора, формиране су просторне целине у оквиру зоне становања: ЦЕЛИНА I-1 СТАНОВАНЈЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ Б2 Гс=20-30 станова/ха заузима планирану површину од око 2,51 ha за густину од 20-30ст/ha. Већ изграђени стамбени објекти у овом делу су индивидуални слободно стојећи, са високим степеном искоришћености простора. 6

7 То су углавном постојеће зоне становања у којима је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу до спратности П+2 ЦЕЛИНА I-2 СТАНОВАНЈЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ Б2.1 Гс=20-30 станова/ха Ово је претежно неизграђено подручје у централном делу обухвата.. У оквиру густина Б2, издвајају се и нове зоне становања Б2.1. са истим правилима градње као целина Б2. Површина ове целине износи 5,3 ha. ЦЕЛИНА I-3 СТАНОВАЊЕ Ово је претежно неизграђено подручје на западном делу обухвата. У оквиру густина Б2, издвајају се и нове зоне становања Б2.1. са истим правилима градње као целина Б2. Површина ове целине износи 16,63 ha. II ЗОНА СТАНОВАЊЕ УЗ РЕКУ СТАНОВАЊЕ УЗ РЕКУ, која обухвата становање у северном делу подручја. Ова целина заузима површину од око 6.13 ha, и чине је парцеле претежно стамбене намене за које је карактеристична орјентација ка реци Црници. Зону становања чини постојеће становање где је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу, као и нова изградња на неизграђеним парцелама.у овиј зони издвојене су следеће просторне целине ЦЕЛИНА II-1 СТАНОВАНЈЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ Б1 Гс=30-50 станова/ха Ова зона заузима површину од 1,52 ha. У њој је планирано погушћавање на постојећим парцелама са могућношћу доградње или надградње до спратности П+2 (мах П+2+Пт) и изградње пословног простора, као и изградње на неизграћеним парцелама. Могућа је и већа спратност (до П+3) у случају промене урбане структуре (индивидуално у вишепородично) у унутрашњости блокова и повезивање (сједињавање) парцела. Укупна површина ове зоне износи 63,00 ha, а капацитет 1900 станова. ЦЕЛИНА II-2 ЕЛИТНО СТАНОВАЊЕ У овом делу је Генералним планом предвиђена здравствена заштита, док је овим планом та парцела издвојена као елитно становање на површини 0,53ha са правилима градње која важе за становање у непосредном окружењу. ЦЕЛИНА II-3 КОМЕРЦИЈАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ обухвата простор уз саму пругу. Претежно је намењена становању са пословањем и малим производно занатским садржајем. У зависности од намене а са становишта обезбеђења услова у погледу заштите и унапређења животне средине, ова зона неће садржати набавку, продају и производњу опасну поздравље људи. Површина ове просторне целине износи 1,0 ha. ЦЕЛИНА II-4 СТАНОВАНЈЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ Б2 Гс=20-30 станова/ха заузима планирану површину од око ha за густину од 20-30ст/ha. Већ изграђени стамбени објекти у овом делу су индивидуални слободно стојећи, са високим степеном искоришћености простора. То су углавном постојеће зоне становања у којима је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу до спратности П+2 ЦЕЛИНА II-5 ФУДБАЛСКО ИГРАЛИШТЕ заузима планирану површину од око 1,53 h ЦЕЛИНА II-6 ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ Земљиште предвиђено за објекте јавне намене. Површина ове целине је 1,1 h. III РАДНА ЗОНА ЦЕЛИНА III-1 МЕШОВИТО ПОСЛОВАЊЕ обухвата простор уз саму пругу. Претежно је намењена становању са пословањем и малим производно занатским садржајем. У зависности од намене а са становишта обезбеђења услова у погледу заштите и унапређења животне средине, ова зона неће садржати набавку, продају и производњу опасну поздравље људи. Површина ове просторне целине износи 22,93 ha. ЦЕЛИНА III -2 МАЛА ПРИВРЕДА Планирана је у западном делу обухвата издвојена је површина од око 35,54ha. Претежно је намењена садржајима мале привредне производње, становању са пословањем и малим производно занатским садржајима. Смештена је у запасном делу обухвата. ЦЕЛИНА III-3 ПРОИЗВОДНИ КОМПЛЕКСИ је површина планирана у источном делу обухвата уз саму пругу, предвиђена за објекте производње, површине 3,27 ha. ЦЕЛИНА III-4 СТАРА ИНДУСТРИЈА Ова целина заузима површину од 0,18 ha. Потребно је обезбедити услове у погледу заштите и унапређења животне средине, ова зона неће садржати набавку, продају и производњу опасну по здравље људи. ЦЕЛИНА III-5 KOМЕРЦИЈАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ је површина планирана усеверном дел обухвата уз саму пругу, предвиђена за објекте комерцијалне делатности, површине 1,00 ha. 7

8 II ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 1. ГРАЂЕВИНСКИ РЕОН Грађевинско земљиште чине јавно грађевинско земљиште и остало грађевинско земљиште. Грађевински реон обухвата површину од 105,1 ha, што је једнако укупној површини Плана. У оквиру грађевинског реона, јавно грађевинско земљиште је на 30,06 ha, а остало грађевинско земљиште на 75,04 ha ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Укупна површина јавног грађевинског земљишта је око 30,6 ha, што је 29,11% од укупне површине обухвата Плана ПОСТОЈЕЋЕ ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Постојеће јавно грађевинско земљиште представљају саобраћајне површине у оквиру обухвата плана и постојеће пружно земљиште ПЛАНИРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ Планиране површине за јавне намене обухватају земљиште планирано за изградњу: -саобраћајнице са јавним паркинг површинама -комуналнe објектe (трафо станице) -сквер -водно земљиште -пружно земљиште На графичком прилогу 4. План парцелације површине јавних намена, Р 1: Приказана је linija koja razdvaja povrшinu odreђene javne namene od povrшina predviђenih za druge javne i ostale namene; Попис јавног грађевинског земљишта: Површине јавних намена Површине јавних намена су подељене по парцелама (парцеле јавних намена) и то саобраћајне површине на 54 парцеле, комунални објекти на 3 парцеле, зеленило на 4 парцеле, јавни објекти на 2 парцеле, водне површине на 10 парцела, железничко земљиште на 4 парцеле. Саобраћајне површине: ПЈН бр.1 састављена из делова катастарских парцела: 3263/3, 3262/1, 3263/1, 3263/5, 5508/1, 3253, 3249, 5522/1, 3239, 3238, 3237, 3223/1, 5507, 3915/4, 3915/5, 3916, 3918, 3923, 3928, 3932, 3931, 5523, 5524, 4175, 4176/1, 4177/1, 4178, 4180/1, 4180/5, 4180/2, 4180/3, 4183/4, 4183/3, 4183/5, 4183/1, 4171/1, 4171/2, 4171/4, 4171/5, 4171/6, 4170/2, 4170/1, 4169, 4168, 4167, 4166, 4164/2, 4163, 4161/3, 5525, 5238/1, 5240/9, 5240/10, 5240/6, 5240/7, 5240/8, 5240/2, 5240/3, 5240/11, 5240/4, 5240/5, 5241/2, 5296/8, 5296/9, 5296/1, 5298, 5295/2, 5295/3, 5295/4, 5319/4, 5319/2, 5319/3, 5326/1, 5328/3, 5299, 5300, 5301, 5302, 5290, 5291, 5292, 5293, 5295/5, 5241/9, 5237/1, 4185/3, 5237/2 све у Ко Параћин град Целе катастарске парцеле: 5522/2, 5522/3, 5522/4, 5522/5, 5522/6, 5522/7, 5522/8, 5522/9, 5522/10, 5522/11, 5522/12, 5522/13, 5522/14, 5522/15, 5522/16, 5522/17, 5522/18, 5522/19, 5522/20, 5522/21, 5522/22, 5522/23, 3927, 3924, 5241/7, 5241/8, 5241/10 све у Ко Параћин град ПЈН бр.2 састављена из делова катастарских парцела: 3252, 3253, 5508/1, 3264/1 све у Ко Параћин град ПЈН бр.3 састављена из делова катастарских парцела: 5512, 3316/3, 3316/4, 3426/4, 3425/5, 3408/4, 3403/1, 3402, 3401/1, 3381, 3380, 3379/1, 3378/1, 3376/1, 3372/1, 3366, 3365, 5521/1, 3362/3, 3362/4, 3356/3, 3361/3, 3361/4 све у Ко Параћин ПЈН бр.4 састављена из делова катастарских парцела: 5518, 3383/2, 3393, 3378/1, 3376/1, 3372/1, 3367/1 све у Ко Параћин град ПЈН бр.5 састављена из делова катастарских парцела: 3362/3 у Ко Параћин град ПЈН бр.6 састављена из делова катастарских парцела: 3251, 3250, 3252, 3253 све у Ко Параћин град ПЈН бр.7 састављена из делова катастарских парцела: 3915/4, 3249, 3915/3 све у Ко Параћин град ПЈН бр.8 састављена из делова катастарских парцела: 33914/6, 3364/2 све у Ко Параћин град ПЈН бр.9 састављена из делова катастарских парцела: 3883, 3880, 3879, 3876, 3875, 3884, 3872, 3871, 3868, 3867, 5517, 3859, 3858, 3855, 3854, 3850/1, 5515/2, 3836, 3834, 3833, 3837/1, 3837/5, 3792, 5515/1, 3842/3, 3842/13, 3842/14, 3841/2, 5515/4, 3837/3, 3837/2, 3911, 3909, 3908, 3907, 3906, 3905, 3904/1, 3904/2, 3903/6, 3903/5, 3903/4, 3903/3, 3903/2, 3903/1, 3903/7, 3903/8, 3903/9, 3902/1, 3901, 3899/1 све у Ко Параћин град 8

9 ПЈН бр.10 састављена из делова катастарских парцела: 3867, 3859, 5517, 3756/2, 3863 све у Ко Параћин град ПЈН бр.11а састављена из делова катастарских парцела: 3362/4, 3362/3, 3363/3, 3364/1, 3364/2, 3365, 5521/1, 3404, 3368/1, 3369, 3370, 3371, 3717, 3718, 3725, 5519, 3726/1, 3726/2, 3727, 3728, 3893, 3894, 3895, 3896, 3897, 3899/1, 3912/8, 3912/5, 3900, 3912/5, 3912/83, 3912/4, 3912/47, 3912/48, 3912/49, 3912/82, 3912/68, 3912/69, 3912/2, 3912/3, 3914/6, 3514/5, 3914/1, 3913 све у Ко Параћин град ПЈН бр.11б састављена из делова катастарских парцела: 5802/16, 5762, 5763, 5766/1, 5765/1, 5765/40, 5765/38, 5765/12, 6097/1, 5802/17 све у Ко Параћин Целе катастарске парцеле: 5521/7, 5521/6, 5521/5, 5521/3, 5521/2 све у Ко Параћин град ПЈН бр.12 састављена из делова катастарских парцела: 3842/13, 33842/11, 3842/24, 3842/16, 3842/17, 3846/2, 3846/1, 3847, 3848, 3849/1, 3912/27, 3912/28, 3912/83, 3912/86, 3912/87, 3912/88, 3912/89, 3912/90, 3912/91, 3912/92, 3912/93, 3912/94, 3912/95, 3912/96, 3912/97, 3912/98, 3912/99, 3912/100, 3912/101, 3912/102, 3912/103, 3912/104, 3912/105, 3912/4, 3912/5, 3912/6, 3912/7, 3912/8, 3912/9, 3912/10, 3912/11, 3912/12, 3912/13, 3912/18, 3912/19, 3912/20, 3912/21,3912/22, 3912/24 све у Ко Параћин град ПЈН бр.13 састављена из делова катастарских парцела: 3847, 3848 све у Ко Параћин град ПЈН бр.14 састављена из делова катастарских парцела: 3912/27, 3912/83, 5785 све у Ко Параћин град ПЈН бр.15 састављена из делова катастарских парцела: 3843/7, 3844, 3846/1, 3847, 3848, 5785, 5786, 5787/1, 5787/2, 5788/3, 5788/2, 5789/1, 3912/81, 3912/80, 3912/79, 3912/78, 3912/77, 3912/76, 3912/75, 3912/74, 3912/73, 3912/72, 3912/71, 3912/70, 3912/68, 3912/58, 3912/59, 3912/60, 3912/61, 3912/62, 3912/63, 3912/64 све у Ко Параћин град ПЈН бр.16а састављена из делова катастарских парцела: 3847, 3848 све у Ко Параћин град ПЈН бр.16б састављена из делова катастарских парцела: 5749/2 у Ко Параћин ПЈН бр.17а састављена из делова катастарских парцела: 5764/6, 5764/7, 5766/2, 5766/1, 5766/3, 5765/6, 5765/39, 5768, 5765/30, 5765/31, 5765/33 све у Ко Параћин ПЈН бр.17б састављена из делова катастарских парцела: 5785, 5790 све у Ко Параћин град ПЈН бр.18а састављена из делова катастарских парцела: 5764/7, 5764/8, 5764/9, 5764/10, 5764/11, 5764/12, 5764/13, 5764/14, 5762 све у Ко Параћин ПЈН бр.18б састављена из делова катастарских парцела: 5790, 3912/3 све у Ко Параћин град ПЈН бр.19 састављена из делова катастарских парцела: 5764/7, 5766/1, 5763, 6097/1 све у Ко Параћин ПЈН бр.20 састављена из делова катастарских парцела: 5765/1, 5765/39, 5765/40 све у Ко Параћин ПЈН бр.21а састављена из делова катастарских парцела: 5749/2 у Ко Параћин ПЈН бр.21б састављена из делова катастарских парцела: 3848 у Ко Параћин град ПЈН бр.21в састављена из делова катастарских парцела: 5765/1, 5765/39 све у Ко Параћин ПЈН бр.22 састављена из делова катастарских парцела: 5768, 5767, 5772/1, 5765/6, 5765/33, 5765/34, 5765/29, 5765/28, 5765/26, 5765/25, 5765/24, 5765/23 све у Ко Параћин ПЈН бр.23а састављена из делова катастарских парцела: 5802/11, 5802/10, 6097/1, 5765/27, 5763/24, 5765/4, 5765/16, 5802/17 све у Ко Параћин ПЈН бр.23б састављена из делова катастарских парцела: 5802/17 у Ко Параћин град 9

10 ПЈН бр.24 састављена из делова катастарских парцела: 3914/1 у Ко Параћин град ПЈН бр.25 састављена из делова катастарских парцела: 5525, 4182/1, 4184, 4161/2, 5238/1, 5239, 5240/1 све у Ко Параћин град ПЈН бр.26а састављена из делова катастарских парцела: 3914/1, 3914/4, 3914/2 све у Ко Параћин град ПЈН бр.26б састављена из делова катастарских парцела: 6098/1, 5806/5, 5802/12, 5802/13, 5802/14, 5806/6 све у Ко Параћин ПЈН бр.27 састављена из делова катастарских парцела: 5802/2, 5802/19, 5802/18 све у Ко Параћин ПЈН бр.28 састављена из делова катастарских парцела: 5809/9, 5810/10, 5810/9, 5810/8, 5810/7, 5810/6, 5810/5, 5809/1, 5810/4, 5810/3, 5809/5, 5809/4, 5810/1, 5810/2, (5810/13 цела), све у Ко Параћин ПЈН бр.29 састављена из делова катастарских парцела: 5811/1, 5811/13, 5811/9, 5811/8, 5811/7, 5811/6, 5811/2, 5811/3, 5811/10, 5811/11, 5812/9, 5812/8, 5812/7, 5812/3, 5812/2, 5812/10, 5812/11, 5812/1 све у Ко Параћин ПЈН бр.30 састављена из делова катастарских парцела: 5815/1, 5815/2, 5815/3, 5815/4, 5818/2, 5819/4, 5813/2, 5813/3, 5813/4, 5813/5, 5813/1, 5813/6, 5814 све у Ко Параћин ПЈН бр.31 састављена из делова катастарских парцела: 5801/11, 5801/10, 5827, 5819/11, 5819/10, 5801/12, 6098/1, 5802/7, 5819/8, 5819/7, 5819/6, 5819/5, 5802/6, 5819/1, 5819/14, 5811/5, 5811/4, 5802/19, 5802/2, 5802/20, 5806/6, 5809/8, 5809/9, 5810/12, 5810/10 све у Ко Параћин ПЈН бр.32 састављена из делова катастарских парцела: 5802/8, 5802/5, 5802/6 све у Ко Параћин ПЈН бр.33 састављена из делова катастарских парцела: 5700, 5783, 6096/1, 5721, 5774, 5802/8, 6097/1, 5802/19, 5773/5, 5773/2, 5765/32, 5802/10, 5802/11, 5802/15, 5802/18, 5802/2 све у Ко Параћин ПЈН бр.34 састављена из делова катастарских парцела: 6096/1, 6098/1, 5802/8, 5700, 5801/2, 5801/12 све у Ко Параћин ПЈН бр.35а састављена из делова катастарских парцела: 5833/1, 5833/4, 5833/5, 5831/2, 5831/1, 5828/3, 5829/4, 5829/3, 5829/2, 5829/6, 5829/1, 5829/5, 5799, 5798, 5800, 5801/10, 5801/4, 5801/3, 5801/11, 6098/1, 5702, 5701, 5721, 5783, 6096/1, 5775/3, 5775/4, 5765/6, 5772/1, 5767, 5768, 5770/1, 5770/2, 5770/3, 5747, 5748, 5749/2, 5749/1, 5746, 5750/1, 5751/1, 5752/1, 5754/2, 5754/1 све у Ко Параћин ПЈН бр.35б састављена из делова катастарских парцела: 3845, 3844, 3843/1, 3839/2, 3554/6, 3553/6, 3553/8 све у Ко Параћин град ПЈН бр.36 састављена из делова катастарских парцела: 5704, 5703, 5702, 5701 све у Ко Параћин ПЈН бр.37 састављена из делова катастарских парцела: 5801/3, 5801/2, 5700, 5701 све у Ко Параћин ПЈН бр.38 састављена из делова катастарских парцела: 5819/2, 5819/4, 5819/14, 5811/5, 5812/9 све у Ко Параћин ПЈН бр.39 састављена из делова катастарских парцела: 5815/3, 5815/1, 5816/3, 5816/1, 5816/4, 5816/2, 5818/1, 5818/2, 5817/2, 5817/1 све у Ко Параћин ПЈН бр.40 састављена из делова катастарских парцела: 5816/4, 5816/2 све у Ко Параћин ПЈН бр.41 састављена из делова катастарских парцела: 5818/1, 5817/2 све у Ко Параћин ПЈН бр.42 састављена из делова катастарских парцела: 5806/5, 5809/2, 5809/3, 5809/4, 5810/1, 6047, 5810/2,. 5816/3, 5816/1, 5816/4, 5816/2, 5818/1, 5817/2, 5817/4, 6048, 6049 све у Ко Параћин ПЈН бр.43 састављена из делова катастарских парцела: 5817/4, 5817/3, 5817/1, 5826, 5825, 5824, 5823, 5822, 5820, 5800, 5801/10, 5819/12, 5819/13, 5827, 5819/1, 5819/4, 5818/2 све у Ко Параћин 10

11 ПЈН бр.44 састављена из делова катастарских парцела: 5827, 5822, 5823 све у Ко Параћин ПЈН бр.45 састављена из делова катастарских парцела: 6048, 6049, 5826, 5825, 5824, 5823, 5822, 5827, 5829/4, 5829/3, 5828/4, 6040/1 све у Ко Параћин ПЈН бр.46 састављена из делова катастарских парцела: 3845, 3844, 3843/6(цела к.п.), 3843/3, 3843/4, 3843/5, 3843/7, 3842/8, 3842/7, 3842/13, 3842/10, 3842/6, 3842/5, 3842/11, 3842/24, 3842/4, 3842/12, 3842/3, 3842/14 све у Ко Параћин град Јавни објекти: ПЈН бр.47 састављена из делова катастарских парцела: 3361/1, 3361/4, 5512 све у Ко Параћин град ПЈН бр.48 састављена из делова катастарских парцела: 3360/1, 3359/1, 5512, 3360/3, 3359/4, 3359/5, 3358/3, 3358/4 све у Ко Параћин град Железничко земљиште: ПЈН бр.49а састављена из целих катастарских парцела: 5595, 5597, 5598 све у Ко Параћин град ПЈН бр.49б састављена из делова катастарских парцела: 6044, 6047, 6048 све у Ко Параћин ПЈН бр.50 састављена из делова катастарских парцела: 6048, 6049 све у Ко Параћин ПЈН бр.51 састављена из делова катастарских парцела: 6040/1, 6044 све у Ко Параћин Комунални објекти: ПЈН бр.52 састављена из делова катастарских парцела: 3363 у Ко Параћин град ПЈН бр.53 састављена из делова катастарских парцела: 3948 у Ко Параћин град ПЈН бр.54 састављена из делова катастарских парцела: 5802/19 у Ко Параћин град ПЈН бр.55 састављена из делова катастарских парцела: 5241/2, 5238/2 све у Ко Параћин град ПЈН бр.56 састављена из делова катастарских парцела: 5823 у Ко Параћин Зеленило : ПЈН бр.57а састављена из делова катастарских парцела: 5806/5, 5802/11, 5802/10, 5765/32, 5763/24, 5802/17, 6097/1, 5765/16, 5765/27, 5765/4 све у Ко Параћин ПЈН бр.57б састављена из делова катастарских парцела: 3914/1 у Ко Параћин град ПЈН бр.58а састављена из делова катастарских парцела: 3914/1 у Ко Параћин град ПЈН бр.58б састављена из делова катастарских парцела: 5806/5 у Ко Параћин Водне површине: ПЈН бр.59а састављена из делова катастарских парцела: 5737/2, 5738/2, 5739/2, 5740/2, 5741/2, 6137, 5750/2, 5751/2, 5752/2, 5754/5, 5754/4, 5754/1, све у Ко Параћин ПЈН бр.59б састављена из делова катастарских парцела: 3845 у Ко Параћин град 11

12 ПЈН бр.59в састављена из делова катастарских парцела: 5608/13, 6095/1 све у Ко Параћин ПЈН бр.59г састављена из делова катастарских парцела: 3845 у Ко Параћин град ПЈН бр.59д састављена из делова катастарских парцела: 5754/1, 5754/2, 5752/1, 5751/1, 5750/1, 5741/1, 5749/1, 5743/2, 5745, 5746, 5748, 5747, 5770/3, 5770/2, 5770/1, 5768, 5767, 5772/1, 5765/6, 5775/4, 6096/1, 5721, 5783 све у Ко Параћин ПЈН бр.60 састављена из делова катастарских парцела: 5701, 5702, 6098/1, 5801/3, 5801/9, 5801/10, 5801/4, 5798, 5799, 5829/1, 5829/5, 5829/2, 5829/6 све у Ко Параћин ПЈН бр.61 састављена из делова катастарских парцела: 5827, 5829/4, 5829/3 све у Ко Параћин ПЈН бр.62 састављена из делова катастарских парцела: 5823, 5824, 5825, 5826, 6049, 6048 све у Ко Параћин ПЈН бр.63 састављена из делова катастарских парцела: 6044 у Ко Параћин За израду плана коришћени су скенирани катастарски планови, па у случају неслагања графичког прилога са горе наведеним пописом парцела јавне намене, важи графички прилог бр "План парцелације површина јавне намене са аналитичко-геодетским елементима" у размери 1: ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Остало грађевинско земљиште заузима површину од око 33,4 hа, што је 62,5% укупне површине обухвата Плана. Површине намењене породичном становању, мешовитој производњи и индустрији, мешовитом пословању и комерцијалним делатностима припадају осталом грађевинском земљишту. 2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЈАВНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА, ЈАВНИХ ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА ЗА ЈАВНУ УПОТРЕБУ 2.1. САОБРАЋАЈ Планирано насеље Рибница се налази у рубној зони градског насеља Параћин, на његовом југо-западном делу. Насеље је оивичено са северне стране реком Црницом, источном страном пролази пруга Београд-Ниш, док се југо-источна граница плана даље наставља улицом Видовданском у којој је углавно смештен пословни садржај. Јужна граница пролази новопланираном обилазницом, која ће чинити и југо-западну границу дела плана, док улица Синђелићева представља западну границу плана. Простор у граници плана је највећим делом ненасељен. Насеље Рибница са центром Параћина најповољнију везу остварује улицом Кајмакчаланском,која је уједно и веза са насељем Данково. Улица је у потпуности асфалтирана. Кроз насеље пролази двоколосечна, електрифицирана пруга Београд-Ниш у дужини од 1870 м са два пружна прелаза у нивоу (од којих је један са улицом Кајмакчаланском односно Мајора Гавриловића) и један илегални. Постојећа улична мрежа повезује постојећу изградњу. Улице су узане, без тротоара најчешће са регулацијом која не омогућава смештај потребних садржаја са потребним профилом. Планирани саобраћај За планирани саобраћај усвојена су планска решења из ГП Параћин Саобраћајнице су подељене у четири категорије: 1. ранга - у коју се убраја обилазница 2. ранга - у које спадају градске магистралне саобраћајнице: Видовданска и Мајора Гавриловића која из насеља води ка центру Параћина и 3. ранга - градске саобраћајнице: Синђелићева, Стришка и новопланирана Нова 1 предвиђена у продужетку ове улице остале саобраћајнице - којима је омогућен приступ са грађевинских парцела јавним површинама Железнички саобраћај Источним делом плана пружа се коридор двоколесечне, електрифициране пруге ранга М-Г, Београд-Ниш. Пруга се задржава у свом коридору са свим садржајима у функцији саобраћаја возова. Укидају се сви пружни прелази у нивоу а планира се изградња денивелисаних укрштаја на правцу улица Мајора Гавриловића и Стришке, подвожњаком, док се на правцу новопланиране обилазнице денивелисани укрштај изводи надвожњаком. Друмски саобраћај 1. саобраћајнице 1. ранга Обилазница је саобраћајница од изузетног значаја за Параћин јер прихвата сав транзитни саобраћај на правцу север-југ, исток-север и исток-југ а који се одвија правцима државних путева М-5 и Р-214. Дужина саобраћајнице у границама плана је 1531 м. Са пругом се укршта на денивелисаном укрштају, надвожњаком на којем је коловоз са две саобраћајне траке за оба смера вожње, бициклистичком стазом од коловоза одвојене разделном траком и тротоарима. 2. саобраћајнице 2. ранга Градска магистрална саобраћајница Видовданска, је дужине 1520 м у границама плана. 12

13 Градска магистрална саобраћајница Мајора Гавриловића (Кајмакчаланска), је главна веза ових делова насеља са језгром насеља. Дужина саобраћајнице је 357 м у границама планираног подручја. Ова саобраћајница се са пругом укршта на денивелисаном укрштају, подвожњаком. Подвожњак висином светлог профила мора да задовољи потребе саобраћаја за овај ранг саобраћајнице, тј мин м. 3. саобраћајнице 3. ранга Градске саобраћајнице Синђелићева у дужини од 1346 м и Стришка, и у њеном продужетку Нова 1, дужине 813 м. Укупна дужина саобраћајница је у границама плана је 2159 м. Улица Стришка се са пругом укршта на денивелисаном укрштају подвожњаком. Висина светлог профила је 4.50 м. 4. остале саобраћајнице Остале саобраћајнице су саобраћајнице којима се површина у обухвату плана организује и ствара услове да се комунално опреми и на тај начин приведе планираној намени. Саобраћајнице су ранга пословних, стамбено-пословних и стамбених у зависности од намене површина кроз која пролазе. Трасиране су тако да се што је могуће више прилагоде постојећој парцелацији и изградњи, али и да задовоље и планирану намену. Кретање моторних возила одвија се по постојећим правцима који се морају реконструисати и новопланираним правцима које треба изградити. Кретање пешака се одвија посебно издвојеним површинама уз коловоз саобраћајница, у виду тротоара који се од коловоза одвајају издигнутим ивичњацима. Тротоари се димензионишу тако да омогуће несметано кретање и мимоилажење пешака. Будући да је положај саобраћајница условљен простором који је планиран за комерцијалне, услужне и производне делатности као и за становање, све саобраћајнице су планиране са тротоарима ради безбедног кретања пешака. Кретање бициклиста омогућено је трасом обилазнице на посебно уређеној бициклистичкој стази у профилу саобраћајнице, као и улицама Видовданском, Деспота Ђурђа Бранковића, Синђелићевом међу којима је и новопланирана улица Нова 1. Кретање бициклиста осталим саобраћајницама одвија се коловозом. Стационарни саобраћај није планиран на посебно издвојеним површинама као јавно паркирање већ се одвија на парцелама корисника уз планирану намену према планираним параметрима. Прикључак на јавну површину, потребна површина за саобраћајну комуникацију, у оквиру парцеле или комплекса за потребе производних и комерцијалних делатности, са потребним бројем паркинг места за путничка и теретна возила, даје се кроз израду урбанистичког пројекта или пројекатом партерног решења у оквиру грађевинско-архитектонског дела идејног пројекта објекта ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА Од стране Јавног предузећа за водовод, канализацију и гасификацију Водовод из Параћина,добијени су технички услови бр. 43-1/09 од год. као и хидрометеоролошки услови бр. 92-III-7/09 од год. од стране Републичког хидрометеоролошког завода из Београда, ради израде Плана детаљне регулације за насеље Данково у Параћину. На простору, обухваћеном границама Плана детаљне регулације за насеље Рибница северном старано поред реке Црнице пролази главни цевовод ν200 mm, као и главни вод ν150 mm од бунара Б.В-1 са секундарном мрежом у правцу севера ν100 mm и у правцу истока ν100 mm за постојеће насеље. Кроз израду овог Плана детаљне регулације дају се трасе и коридори водоводне инфраструктуре са прикључивањем на градску мрежу, тако да водоводна мрежа обезбедиснабдевање водом свих улица и објеката, као и заштиту од пожара. Генералним планом Параћин 2020 је планирано повезивање у заједнички систем водоснабдевања и свих бунара, па се овим Плном Детаљне регулације планира наставак везног цевовода ν150 mm у зони главне саобраћајнице са јужне странекомплекса, чиме би се прстенасто повезао новопланирани цевовод ν200 mm, који кроз насеље Данково води ка насељу Чепуре са постојећим извориштем Б.В-1 у Рибници ради обезбеђења водоснабдевања дела радне зоне мале привреде. Која је лоцирана у јужном делу насеља Рибница, као и за противпожарну заштиту. Ради тога се планира секундарна мрежа водоснабдевања у прстенасти вод помоћу цевовода ν100 mm за све планиране улице у овом насељу. Фекална канализација иде источном ивицом комплекса од цеви ν400 mm, ν500 mm иν600 mm, па преко реке Црнице ка главном колектору, који води са Постројењу за пречишћавање вода града Параћина. Простором обухвачћеним овим Планом детаљне регулације, са запада од црпне станице Данково води и потисни цевовод фекалне канакизације ка главном колектору источно од пруге Београд-Ниш. Планира се да се у свим секундарним улицама изгради секундарна канализациона мрежа ν200 mm, ν250 mm, ν300 mm, како би се омогућило прикупљање и одвођење употребљених санитарних вода од овог насеља. Трасе канализационих водова дуж саобраћајнице би користиле расположиве просторе и падове терена. Кишна канализација треба да омогући одвођење атмосферских вода са саобраћајница, кровова и других уређених површина унутар посматраног подручја и да их одведе до реципијента реке Црнице. Поред источне ивице овог комплекса планирана су два колектора кишне канализације од цеви ν400 mm, ν500 mm, ν600 mm, да се за остале делове овог насеља кишне воде одводе отвореним риголама поред саобраћајница, а до најбижег природног излива у одводе ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈЕ Планско подручје располаже потребним електроенергетским објектима који задовољавају потребе потрошача eлектричне енергије. Електрична енергија се обезбеђује из 7 расположивих Т.С. 10/04KV у зони плана и 1 ТС у непосредном окружењуи то уз: -Т.С.- Рибница STS 160 KVA -Т.С.- Водовод STS 160 KVA -Т.С.- Пекара STS 160 KVA -Т.С.- Пролетер Лимена 400 KVA -Т.С.- МВ Електроник MBTS Лимена 600 KVA -Т.С.- Синђелићева MBTS Лимена 630 KVA -Т.С.- Стришка MBTS Лимена 630 KVA 13