Implementacija

Транскрипт

1 Fakultet organizacionih nauka Uvod u informacione sisteme Doc. Dr Ognjen Pantelić Standardizacija u oblasti SOFTVERSKOG INŽENJERSTVA

2 Definicije standarda Standard je potvrđen uzorak u odnosu na koji drugi predmeti mogu da budu mereni ili procenjeni Standard je objavljen dokument koji sadrži tehničke specifikacije ili druge kriterijume neophodne da osiguraju da će materijal ili metoda dosledno da zadovolji potrebe za koje je predviđen Danas, kada govorimo o standardima, razlikujemo standarde za: proizvod (hardver, softver, procesne materijale i usluge) procese sisteme 2

3 Pozicija standarda u organizaciji Šta treba raditi? Standard Kako će se raditi? Najbolja praksa Kako raditi u pojedinoj oblasti? Primenjen sistem Kako raditi u konkretnoj organizaciji? Organizacioni propisi i procedure 3

4 Osnovni principi na kojima je izgrađena standardizacija Dobrovoljnost u prihvatanju Otvorenost Participacija u donošenju standarda svih relevantnih strana (proizvođača, korisnika, države, naučnoistraživačkih institucija,...) Globalni pristup Najbolja praksa 4

5 Ciljevi standardizacije u informacionim tehnologijama definisanje zajedničkog okvira koji će omogućiti da svi koji su uključeni u proces razvoja, projektovanja i upravljanja softverom govore istim jezikom obezbeđivanje osnove za komunikaciju između IS obezbeđivanje preduslova za zajedničko učešće na projektima različitih strana obezbeđivanje potrebnog okvira za razvoj i implementaciju definisanog kvaliteta 5

6 Očekivanja korisnika po pitanju kvaliteta Softverski sistemi moraju da rade ono za šta su predviđeni. (Moraju da obavljaju zahtevane aktivnosti.) Moraju da izvršavaju specifične zadatke tačno ili bar da budu zadovoljavajući. (Moraju aktivnosti da obavljaju na pravi način.) 6

7 Tvorci IT standarda ISO/IEC radne grupe i nacionalna tela; IEEE Committee on Standards of software and system engineering S2ESC; Državne agencije; Industrijski konzorcijumi. 7

8 8 Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO i Međunarodna elektrotenhička komisija - IEC konstituisale su združeni tehnički komitet JTC 1, sa zadatkom donošenje standarda iz oblasti informacionih tehnologija.

9 JTC1/SC7 Software engineering Zadatak JTC1/SC 7 je standardizacija procesa, alata i tehnologija koje se primenjuju u inženjeringu softverskih proizvoda i sistema Sistematizacija prakse softverskog inženjeringa u standarde JTC1/SC 7 se fokusira na proces razvoja, a u interakciji je sa ostalim komitetima 9

10 U Srbiji: Komisija I1/07 ISS - Softverski i sistemski inženjering Komisija prati rad tehničkog komiteta ISO JTC1/SC 07 Aktuelne aktivnosti Komisije za standarde: Na preporuku Evropske komisije za standarde, umesto procesa nostifikacije (prevod, usaglašavanje, proglašavanje), sada Komisija preuzima standarde na engleskom jeziku (uz odabir standarda i prevod njihovih apstrakta) i proglašava ih. 10

11 Standardi za oblast SE ISO/IEC TR 19759:2005 Vodič kroz osnove znanja softverskog inženjeringa (SWEBOK) ISO/IEC faze životnog ciklusa i standardi koji ga dopunjavaju ISO/IEC TR SPICE - vrednovanje sposobnosti softverskih organizacija ISO 9001:2000/TickIT - praćenje upotrebljivosti u procesu isporuke, nabavke, održavanja i razvoja ISO 9126: Softverski inženjering Kvalitet proizvoda ISO/IEC Vrednovanje softverskog proizvoda ISO/IEC Upravljanje sigurnošću IS ISO/IEC Upravljanje IT uslugom... 11

12 Najznačajniji ISO standardi u oblasti IS ISO/IEC model životnog ciklusa ISO/IEC upravljanje IT uslugama ISO/IEC Upravljanje sigurnošću IS ISO/IEC Vrednovanje softverskog proizvoda 12

13 ISO i životnog ciklusa

14 ISO i životnog ciklusa Predstavlja jedan od fundametalnih standarda softverskog inženjerstva. Оpisuje arhitekturu životnog ciklusa od koncepta do povlačenja Primenjuje se za softverske proizvode i usluge prilikom nabavke, isporuke, razvoja, korišćenja i održavanja Omogućava ljudima koji se bave softverom, u oblasti softverskog inženjerstva ili IT menadžmenta, da govore istim jezikom. 14

15 Prikaz standarda i životnog ciklusa Ideja za donošenjem ovog standarda nastala je Tokom 6 godina i preko utrošenih radnih sati, objavljen je avgusta Učestovali su predstavnici: Australije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Irske, Italije, Japana, Koreje, Holandije, Španije, Švedske, Velike Britanije i SAD-a. Standard je god. doživeo veliku reviziju: sada se odnosi na sve procese životnog ciklusa informacionog SISTEMA, a ne samo. 15

16 i životnog ciklusa - standard 12207/ DOKUMENT ORGANIZACIONI PROCESI Upravljanje Infrastruktura Poboljšanje Ljudski resursi Aktivni menadžment Ponovno korišćenje Područje inženjeringa 16 Nabavka Rukovanje Validacija Verifikacija Provera PRIMARNI PROCESI Ocena proizvoda Obezbeđenje kvaliteta Razvoj PROCESI PODRŠKE Zajednički pregledi Rešavanje problema Isporuka Održavanje Upravljanje konfiguracijom Upotrebljivost Dokumentovanje

17 i životnog ciklusa sistema i životnog ciklusa i ugovaranja i projekta Tehnički procesi i implementacije i podrške nabavke planiranja projekta def. zahteva poverioca implementacije uprav. softverskom dokumentaciom snabdevanja procene i kontrole projekta analize zahteva sistema analize zahteva uprav. konfiguracijom i životnog ciklusa Sistema, - standard 12207/2008 i organizacione potpore projekta uprav. modelom život. ciklusa upravljanja odlukom upravljanja rizikom upravljanja konfiguracijom dizajna arhitekture sistema implementacije integracije sistema dizajna arhitekture detalj. dizajna arhitekture soft. konstruisanja obezb. kvaliteta verifikacije validacije upravljanja infrastrukturom upravljanja informacijama ispitivanja kvalif. sistema integracije zajed. pregleda uprav. projektnim portfoliom merenja instalacije ispitivanja kvalif. provere uprav. ljudskim resursima podrške prijemu rešav. problema upravljanja kvalitetom Operacioni proces za softver i ponovne upotrebe održavanja domenskog inženjerstva uprav. komponentama za pon upotrebu 17 deponovanja uprav. programom pon. upotrebe

18 ISO Upravljanje IT uslugom

19 Šta je upravljanje IT uslugom? uređeni skup disciplina koje obuhvataju kulturu, organizacionu strukturu, procese i alate koji zajedno omogućavaju IT organizaciji da razvija i isporučuje IT usluge vrhunskog kvaliteta 19

20 Pozicija standarda u organizaciji Š ta treba raditi? ISO Standard Kako će se raditi? Najbolja praksa ITIL Kako raditi u pojedinoj oblasti? Primenjen sistem Kako raditi u konkretnoj organizaciji? Organizacioni propisi i procedure 20

21 Upravljanje nivoom usluga 21 Ključni procesi menadžmenta IT uslugom Upravljanje raspoloživošću Service Desk Upravljanje incidentima Upravljanje problemima Upravljanje kontinuitetom IT usluge Upravljanje kapacitetima i isporuke IT usluga i podrške IT usluzi Upravljanje promenama Upravljanje finansijama za IT usluge Upravljanje konfiguracijom Upravljanje izdanjima

22 Promene u organizaciji isporučioca IT usluge Isporučioci postaju provajderi IT usluga Ovo će zahtevati i određene organizacione promene, provajderi će morati da uspostave, dokumentuju i implementiraju procese koji pre toga nisu postojali u organizaciji. 22

23 Prednosti primene IT standarda Doprinose stvaranju efikasnog,ekonomičnog, pouzdanijeg i sigurnijeg upravljanja informacijama Olakšavaju tranziciju IT funkcije iz jednog stanja u drugo Stvaraju preduslove za brz i efikasan reinženjering Omogućavaju ravnopravnije učešće ponuđača u tenderima 23

24 Web site Komisije za softversko inženjerstvo - KSI 1/07: 24

25 Karakteristike procesa uvođenja novog IS definisanje strategije snimanje postojeceg stanja projektovanje aplikativno modeliranje uvodenje održavanje

26 26 Faktori uspešnog uvođenja novog IS

27 Uvođenje novog informacionog sistema - osnovni procesi Inicijalno punjenje baze podataka iz fajlova iz dokumenata Testiranje simulacija redovnog rada sa realnim podacima Obuka izvršilaca operativnog rukovodstva top menadžera 27

28 Osnovne funkcije informacionog sistema prikupljanje arhiviranje obrada HD, FlashMem, DVD... takt GHz, RAM 28 distribucija

29 Efikasnost IS u praksi e arhiviranje obrada distribucija HD velike brzine i kapaciteta, MO, Flash Mem ori brzine više GHz, velika RAM Brze bežične komunikacije, multimedijalni izlazi prikupljanje Najčešće, unos sa papirnog originala, putem tastature 29

30 Automatic Data Capturing Magnetne tehnologije Magnetna traka MICR (prepoznavanje karaktera pisanih magnetnim mastilom) Elektromagnetne tehnologije RFDC- radiofrekvencijsko prikupljanje podataka RFID - radiofrekvencijska identifikacija 30

31 Automatic Data Capturing Biometričke tehnologije - identifikacija Sistemi prepoznavanja glasa Prepoznavanje otiska prsta Skeniranje mrežnjače oka Kontaktne tehnologije Touch-screen Smart kartice Kartice sa čipom Optičke tehnologije... 31

32 ADC - Optičke tehnologije Bar cod OCR Vizuelni sistemi Biometrika 32

33 RFID 33 ULAZ U SKLADIŠTE

34 Prednosti primene ADC tehnologija Ušteda vremena i radne snage Visoka tačnost Smanjenje kapitala uloženog u zalihe Povećan obrt Bolja usluga kupcima Poboljšana kontrola kvaliteta Veće zadovoljstvo zaposlenih Bolji imidž firme 34

35 Sledeća tema: - Korišćenje i organizacija