SA 3-4 [2009] FINAL.indd

Транскрипт

1 134 Srp Arh Celok Lek. 29 Mar-Apr;137(3-4): DOI: /SARH94134H ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: Циркулаторни имуни комплекси, имуноглобулин G, саливарни протеини и саливарни имуноглобулин A код болесника са Сјегреновим синдромом Miloš Haxi-Mihailović, Qiqana Janković, Saša Čakić Klinika za parodontologiju i oralnu medicinu, Stomatološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija KRATAK SADRŽAJ Uvod Sje gre nov (Sjögren) sin drom (SS) je hro nič na auto i mu na bo lest ko ja na sta je usled patoloških pro me na u eg zokri nim žle zda ma. Ciq ra da Ciq ra da je bio da se kon cen tra ci je cir ku la tor nih imu nih kom plek sa (CIC) i imu no glo bu li na G (IgG) u seru mu, kao i sa li var nih pro te i na (SP) i sa li var nog IgA (siga) u pqu vač ki upo re de me đu sob no i u od no su na ste pen prot ok a n e s t i m u l i s a n e p qu v ačke (USFR) i trajawa bolesti. M et o d e r ad a I s t r a ž i v a w e j e o b u h v a t i l o 4 b o l e s n i k a s a SS. CIC je bio od re đen ko ri šće wem ras tvo ra po li e tilen gli ko la, a IgG s t a n d a r d n i m p o s t u p ko m r a d i j a l n e i m u n o d i fu z i j e. SP s u i z o l o v a n i m e t o d o m p o L o r i j u ( Lowry), dok je siga iz dvo jen iz ukup ne pqu vačke korišće wem me to de imu ne hro ma to gra fi je. Re zul ta ti Kon cen tra ci je ve ći n e i s p i t a n i h p a r a m e t a r a s u u v e l i koj m er i o ds t up al e o d wihov i h n o rm a ln i h v r e dn o - sti: CIC 72,5%, IgG 7%, SP 8%. Kon cen tra ci je CIC su bi le sta ti stič ki zna čajno veće kod bo le sni ka či ja je bo lest traja la ma we od 1 go di na. Sa sma we wem USFR kon cen tra ci je siga i IgG su se po ve ća va le sa sta ti stičkom značajnošću. Za kqu čak Po ve ća ne kon cen tra ci je CIC, IgG i SP kod bo le sni ka sa SS upu ću j u n a p o v i š e n n i v o i m u n o l o š ke r e a k t i v - n os t i. P o d a c i d o b i j e n i u o v o m i s t r a ž i v a wu m o g u b i t i ko r i s n i p r i l i ko m p o s m a t r a w a a k t i v n o s t i i d i n a m i ke prome na kod SS. Kquč ne re či: cir ku la tor ni imu ni kom plek si (CIC); IgG; sa li var ni pro te i ni; sa li var ni IgA; Sjegrenov (Sjögren) sindrom UVOD Sje gre nov (Sjögren) sin drom (SS) je hro niè na autoimuna bolest koja nastaje usled patoloških pro me na u eg zo kri nim žle zda ma [1]. Pe ri duktalna mononuklearna æelijska infiltracija i imunološka hiperreaktivnost su odgovorne za propadawe žlezdanog tkiva. Smawena funkcija egzokrinih žlezda izaziva suvoæu oèiju i usta, a mogu nastati i promene u proteinskom sastavu pqu vaè ke i su za [2]. Ve æi nu oso ba obo le lih od SS (8-9%) èi ne že ne u sred wem i sta ri jem ži vot nom do bu (4-6 go di na). Na osno vu klinièke, imunološke i serološke heterogenosti oso ba obo le lih od SS, Mu co pu los (Mouts opou - los) i saradnici [3] su predložili klasifikaciju oboqewa na primarni i sekundarni oblik. Primarni oblik bolesti podrazumeva tipiène in fla ma tor no-ce lu lar ne re ak ci je, ko je se odvi ja ju pre sve ga u pqu vaè nim i su znim žle zdama, dok sekundarni SS obuhvata i pojedina oboqewa vezivnog tkiva, pored postojeæe egzokrine patologije. Na autoimunu prirodu ovog oboqewa upuæuje po sto ja we auto an ti te la spe ci fiè nih za nu klear ne an ti-ss-a (Ro) i an ti-ss-b (La) an ti gene [4, 5]. Ispitivawem seruma osoba obolelih od SS mogu se utvrditi cirkulatorni imuni kompleksi (CIC) i poveæan nivo antitela, naroèito imu no glo bu li na kla se G (IgG). For mi ra ni CIC kod ovih bolesnika mogu dovesti do kontinuiranog stvarawa IFNα [6]. IgG antitela u serumu bole sni ka sa SS mo gu bi ti usme re na ka mu ska rinskim ace til ho lin skim re cep to ri ma (mac hrs), èi me se po kre æe pa ra sim pa tiè ki bi o lo ški odgo vor [7, 8], ko ji mo že ima ti va žnu ulo gu u pa togenezi kserostomije i kseroftalmije. Koncentracije pojedinih parametra u pquvaèki oso ba obo le lih od SS, kao što su sa li var ni proteini (SP) i salivarni IgA (siga), takoðe mogu bi ti pro me we ne. Kon cen tra ci ja ukup nih SP kod ovih bolesnika je obièno poveæana [9]. Broj æelija koje sintetišu IgA je kod bo le sni ka sa SS nepromewen, što je ustanovqeno na osnovu imunohistohemijskih ispitivawa tkiva labijalnih žle zda, ali ni je po zna to da li je kod wih pro mewen i nivo luèewa ovog imunoglobulina [1, 11]. Rezultati studije Bere (Berra) i sa rad ni ka [12] pokazuju da siga ima sliè nu ulo gu u pa to ge ne zi SS kao i IgG u se ru mu. Postavqena je hipoteza da se imunološki procesi kod SS mogu razvijati istovremeno u pquvaè ki i se ru mu. Sma tra li smo da bi bi lo za nimqi vo is pi ta ti kon cen tra ci je po je di nih prote i na u se ru mu i pqu vaè ki oso ba obo le lih od ovog sin dro ma. CIQ RADA Ciq ove stu di je je bio da se kon cen tra ci je CIC i IgG u se ru mu, kao i SP i siga u pquvaèki uporede meðusobno i u odnosu na stepen protoka nestimulisane pquvaèke (USFR) i tra ja we bo le sti.

2 SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE 135 METODE RADA Ispitanici Istraživawe je obuhvatilo 4 bolesnika sa SS i 24 zdrave osobe, koje su èinile kontrolnu grupu. Svi ispitanici kontrolne grupe bili su ženskog pola, staro sti od 48 go di na do 54 go di ne, i sve su ne gi ra le postojawe sistemskih bolesti u liènoj anamnezi. Kontrol na gru pa je u ovu stu di ju ukqu èe na ka ko bi se odredila test-vrednost za ukupne SP. Dijagnostièki postupak za SS izveden je na osnovu kriterijuma koje je de fi ni sa la Evrop ska na uè na gru pa [13]. Etiè ki komitet Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beo gra du odo brio je ovaj rad, a in for ma tiv ni pri stanak je do bi jen od svih uèe sni ka stu di je. Sakupqawe pquvačke i stepen protoka pquvačke Sakupqawe pquvaèke vršeno je u jutarwim èasovima, posle prawa zuba. USFR je odreðen sledeæom metodom: ispitanici su dobijali kalibrisanu epruvetu koju je trebalo da ispune pquvaèkom. Pre toga imali su dva mi nu ta vre me na da je u usti ma aku mu li ra ju. Skre nuta im je pažwa da u periodu sakupqawa pquvaèke što ma we po kre æu usne i je zik i da ne gu ta ju. Ovaj po stupak je po na vqan tri pu ta, a tra jao je ukup no šest minuta. USFR (izražen u ml/min) je pred sta vqao uku pan vo lu men sa ku pqe ne pqu vaè ke po de qen sa 6. Pqu vaèka je zatim centrifugirana u zamrznutom centrifuga tu na 1 g to kom 2 mi nu ta, da bi na kon to ga svi uzor ci bi li sta vqe ni na led i èu va ni do la bo ra torijske analize na temperaturi od -2 C. Na osnovu vrednosti USFR ispitanici su svrstani u tri gru pe. Pr vu gru pu su èi ni le oso be sa ekstrem no iz ra že nom kse ro sto mi jom (US FR=,7-,1 ml/min), drugu osobe sa sredwe izraženom kserostomijom (USFR=,1-,2 ml/min), a treæu ispitanici sa blago izraženom kserostomijom (USFR=,2-,3 ml/min). Serološke analize CIC su od re ðe ni pre ci pi ta ci jom se ru ma sa tro procentnim rastvorom polietilenglikola (PEG). Uzorci su centrifugirani na 25 g to kom dva sa ta. Rastvor PEG selektivno je taložio imune komplekse, èija se optièka gustina potom odreðivala spektrofotome trij ski u od no su na stan dard ne vred no sti. Vrednost optièke gustine PEG pre ci pi ta ta od,5 se smatra la gor wom gra ni com nor mal nih vred no sti CIC u serumu [14]. Koncentracija IgG u se ru mu bo le sni ka sa SS od reðena je metodom radioimunodifuzije (RID), korišæewem komercijalnih test-ploèa [15]. Zeèji antikowski IgG je korišæen kao antiserum. Unutrašwa standardna kriva za procenu nivoa imunoglobulina pripremqena je dodavawem 5 μl standardnog seruma u šupqine jednog reda imunodifuzione ploèe. Pet mikrolitara svakog od ispitivanih uzoraka seruma bolesnika sa SS dodavano je u preostale šupqine, a ploèa je osta vqe na 18 sa ti na sob noj tem pe ra tu ri. For mi rani precipitacioni prstenovi mereni su direktno s imu no di fu zi o ne plo èe. Wi ho ve vred no sti su tu maèe ne u od no su na stan dard nu kri vu ozna èe nu na se milogaritamskom grafièkom papiru. Normalne vrednosti IgG u se ru mu su 8-18 g/l. Analize pquvačke Ukupna koncentracija SP odreðena je metodom po Lori ju [16]. Kao pro te in ski stan dar di ko ri šæe ni su ras tvo ri go ve ðeg al bu mi na (ICN Ga le ni ka, Be o grad, Sr bi ja) u kon cen tra ci ji od 2, 1,5, 1,,5,,2 i,1 mg/ml. Salivarni IgA (si ga) iz dvo jen je iz uzo ra ka ukupne pquvaèke uzete od bolesnika sa SS. Izolovawe siga vršeno je metodom imunitetne hromatografije na koloni Sep ha ro se 4B anti-iga. Imunoafinitetna kolona je formirana od poliklonskih anti-iga antitela kovalentno vezanih za Sep ha ro se 4B. Uzor ci ukup ne pqu vaè ke su na ne se ni i spo ro pro pu šta ni kroz kolo nu Sep ha ro se 4B an ti-iga, a za tim tri sa ta in ku birani s imobilisanim antitelima na sobnoj temperaturi. Nevezani deo uzorka je ispiran neutralnim puferom (PBS), dok je ve za ni siga eluiran 3M rastvorom amonijumtiocijanata. Eluirawe je praæeno merewem apsorbance na 28 nm u sva koj od frak ci ja za pre mine 3 ml. Frakcije koje su sadržale siga su sakupqane, dijalizirane pomoæu destilovane vode i koncentrovane liofilizacijom. Statističke analize Za obradu prikupqenih podataka korišæene su sledeæe statistièke metode: mere centralne tendencije (sredwa vrednost i medijana), mere disperzije (standardna devijacija, minimalna i maksimalna vrednost), parametarski testovi (Studentov t-test) i regresione analize (univarijantna logistièka regresija). REZULTATI Statistièki su obraðene dobijene vrednosti koncentracija CIC, IgG, SP i siga is pi ta ni ka sa SS, a za tim su uporeðene sa normalnim vrednostima za te parametre. Sredwe vrednosti koncentracija CIC, IgG i SP su bi le iznad gorwe granice normale, dok je sredwa vrednost koncentracije siga bi la na do woj gra ni ci nor ma le. Utvr ðe na je sta ti stiè ki zna èaj na raz li ka iz meðu sredwe vrednosti koncentracija CIC ispitanika i gorwe granice normalih vrednosti za CIC (t=4,75; p<,1). Sred wa vred nost pro ce we ne raz li ke bi la je,62 sa 95-procentnim intervalom poverewa (,36-,88), što zna èi da su kod 95% is pi ta ni ka vred no sti CIC bile veæe od vrednosti za gorwu granicu normale CIC (Tabela 1). Poveæane vrednosti koncentracije CIC

3 136 СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО Табела 1. Просечне вредности концентрација CIC, IgG и SP код бо ле сника са Сјегреновим синдромом у поређењу са њиховим нормалним вред но стима Table 1. Mean values of concentration of CIC, IgG and SP in patients with Sjögren s Syndrome in comparison to their normal values Параметар Parameter Средња вредност Mean value t bile su kod 4% ispitanika neznatno iznad granice nor mal nih (,5-1,), a u 37,5% slu èa je va znat no iz nad te granice (>1). Najniža izmerena vrednost CIC kod ispitanih bolesnika bila je,2, a najveæa 3,6 (Tabela 2). Analizom vrednosti koncentracije IgG pomoæu Studentovog t-testa ustanovqena je statistièki znaèajna razlika izmeðu sredwe vrednosti koncentracija IgG bolesnika sa SS i gorwe granice normalnih vrednosti za IgG (t=2,33; p=,25). Sred wa vred nost pro cewene razlike bila je 1,88 sa 95-procentnim intervalom po ve re wa od 1,24 do 3,5 (Ta be la 1). Kod 55% ispitanika pozitivne vrednosti IgG bile su grupisane u opsegu g/l, a kod 15% bolesnika u opsegu 25-3 g/l. Najmawa izmerena vrednost IgG kod bolesnika sa SS bi la je 8,9 g/l, a naj ve æa 3,5 g/l (Tabela 2). Poreðewem sredwih vrednosti SP bolesnika sa SS sa test-vrednošæu kontrolne grupe za ovaj parametar, dokazano je postojawe statistièki znaèajne razlike u vrednostima SP izmeðu posmatranih grupa ispitanika (t=6,5; p<,1). Sredwa vrednost procewene razlike bila je 1,88 sa 95-procentnim intervalom poverewa od 1,25 do 2,51 (Tabela 1). Vrednosti SP ispitanih uzo ra ka pqu vaè ke oso ba obo le lih od SS bi le su uglavnom rasporeðene iznad test-vrednosti za ovaj parametar. Najmawa izmerena vrednost SP kod bolesnika sa SS bi la je 1,7 mg/ml, a naj ve æa 8,3 mg/ml (Tabela 2). Komparativne analize koncentracija siga i testvred no sti za ovaj pa ra me tar ni su ra ðe ne, jer je u veæini ispitanih uzoraka pquvaèke osoba obolelih od SS vred nost si ga bi la u op se gu nor mal nih vred nosti (Grafikon 1). Trajawe bolesti nije imalo uticaja na koncentracije IgG, SP i siga, ali je za to ima lo zna èaj nog uti caja na kon cen tra ci ju CIC. Kon cen tra ci je ovog pa rame tra su bi le ve æe kod is pi ta ni ka sa SS kod ko jih p Просечна разлика Mean difference 95% CI CIC < SP < IgG = Табела 2. Концентрација CIC и IgG у серуму и SP и siga у пљувачки болесника са Сјегреновим синдромом Table 2. Concentration of CIC and IgG in serum and SP and siga in saliva of patients with Sjögren s Syndrome Параметар Parameter CIC* IgG (g/l)** SP (mg/ml)*** siga (mg/l)**** X±SD 1.12± ± ± ±1.28 Med Min Max * подаци су изражени као јединице оптичке густине на 28 nm; горња гра ница нормалних вредности за CIC je,5; ** нормалне вредности 8-18 g/l; *** тест-вредност 2,25 mg/ml (горња граница); **** нормалне вред ности 5-15 mg/l * data are expressed as optical density units at 28 nm; upper mark of normal values for CIC is.5; ** normal range 8-18 g/l; *** test value 2.25 mg/ml (upper level); **** normal range 5-15 mg/l Број испитаника Number of patients Графикон 1. Расподела вредности siga болесника са Сјегреновим синдромом Graph 1. Arrangement of values of siga in patients with Sjögren s Syndrome Концентрација siga је била у границама нормалних вредности код 77,5% испитаника. Примећује се да су готово све вредности концентрација siga биле груписане око доње границе нормалних вредности, иако се опсег нормалних вредности за siga протезао још шест јединица изнад највеће измерене вредности за овај имуноглобулин код испитаних болесника. Најнижа измерена вредност за siga била је 3,3 mg/l, а највећа 8,5 mg/l. The concentration of siga was in the range of normal values in 77.5% of examined patients. It could be noticed that almost all values of concentration of siga were grouped around the lower mark of normal values, although the range of normal values for siga spread even 6 units above maximally measured values of siga in examined patients. The lowest measured value was 3.3 mg/l, and the highest 8.5 mg/l. je bo lest tra ja la vi še od 1 go di na (p=,22) (Tabela 3). Rezultati ovog istraživawa pokazuju da su se koncentracije siga i IgG me wa le sa pro me na ma USFR. Izmeðu USFR i siga bila je izražena negativna korelacija sa statistièkom znaèajnošæu (Studentov t-test, p=,11) (Tabela 4). Koncentracije IgG i USFR su takoðe bile u negativnoj korelaciji, ali bez statistièke znaèajnosti. Oba ispitana imunoglobulina (siga i IgG) imala su negativnu tendenciju u odnosu na USFR, ali je ona bi la znat no iz ra že ni ja kod siga (univarijantna logistièka regresija, p=,1) (Gra fi kon 2) u poreðewu sa IgG (p=,45) (Gra fi kon 3). Sa sma we wem Табела 3. Концентрација CIC, IgG, SP и siga болесника са Сје гре новим синдромом код којих је болест трајала мање, односно више од 1 година Table 3. Concentration of CIC, IgG, SP and siga in patients with Sjögren s Syndrome and duration of disease less or more than 1 years Трајање болести (год.) Duration of CIC* IgG (g/l) SP (mg/ml) disease (years) ± ± ± ±1.31 >1.79± ± ± ±1.3 p=,22; * јединице оптичке густине на 28 nm p=.22; * optical density units at 28 nm Табела 4. Концентрација CIC, IgG, SP и siga код болесника са Сјегреновим синдромом при различитом степен протока не сти мули сане пљувачке (USFR) Table 4. Concentration of CIC, IgG, SP and siga in patients with Sjögren s Syndrome and different unstimulated salivary flow rate (USFR) USFR CIC* IgG (g/l) SP (mg/ml) ± ± ± ±1.2 > ± ± ± ±1.19 p=,11; * јединице оптичке густине на 28 nm p=.11; * optical density units at 28 nm

4 SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE USFR (ml/min) IgG (g/l) Графикон 2. Концентрација siga у односу на степен протока не стимулисане пљувачке (USFR) болесника са Сјегреновим син дро мом Graph 2. Concentration of siga in comparison to unstimulated salivary flow rate (USFR) in patients with Sjögren s Syndrome Корелација између siga и USFR је била статистички значајна у обе ста тисти чке анализе коришћене у овој студији: p=,11 (Студентов t-тест) и p=,1 (униваријантна логистичка регресија). Са смањењем USFR концен т рација siga се повећавала. The correlation between siga and USFR was statistically significant in both statistical analyses used in this research: p=.11 (Student s t-test) and p=.1 (one-variant logistic regression). With the decrease of USFR the concentration of siga increases. US FR kon cen tra ci ja si ga u pqu vaè ki i IgG u se ru mu se poveæavala. Primenom regresione analize ustanovqena je pozitivna korelacija izmeðu koncentracije IgG i siga (p=,1) bo le sni ka sa SS (Gra fi kon 4). DISKUSIJA SS je ti piè no auto i mu no obo qe we ko je se od li ku je postojawem cirkulatornih antitela usmerenih protiv nuklearnih antigena, kao i depozicijom imunih kompleksa u razlièitim tkivima [17]. Kao posledica tih procesa dolazi do zapaqewa i ošteæewa ciqnog or ga na. Po ve æa na kon cen tra ci ja CIC upu æu je na USFR (ml/min) Графикон 3. Концентрација IgG у односу на степен протока нестимулисане пљувачке (USFR) болесника са Сјегреновим син дромом Graph 3. Concentration of IgG in comparison to unstimulated salivary flow rate (USFR) in patients with Sjögren s Syndrome Корелација између IgG и USFR није била значајна када је анализа рађена Сту дентовим t-тестом. Ипак, регресионом анализом је установљена зависност концентрације IgG од USFR код испитаника са СС, са ста ти стичком значајношћу (p=,45). Са смањењем USFR концентрација IgG се пове ћавала. The correlation between IgG and USFR was insignificant when it was analyzed with Student s t-test. However, the regression analysis shows that the level of IgG in SS patients depends on USFR, with statistical significance (p=.45). With the decrease of USFR the concentration of IgG increases. Графикон 4. Концентрација IgG у поређењу с концентацијом siga болесника са Сјегреновим синдромом Graph 4. Concentration of IgG in comparison to concentration of siga in patients with Sjögren s Syndrome Корелација између концентрација IgG и siga испитаника била је по зи тивна са статистичком значајношћу (p=,1). Са повећањем концентрације IgG и концентрација siga се такође повећавала. The correlation between concentrations of IgG and siga in SS patients was positive and statistically significant (p=.1). With the increasing concentration of IgG, the concentration of siga also increases. poveæawe stepena autoimunih procesa. Prema rezultatima Tomaševiæa i Jeliæa [18], poveæawe koncentra ci ja CIC u SS mo glo bi pred sta vqa ti re flek siju maligniteta limfoidnog tkiva. U najveæem broju sluèajeva SS takav malignitet se manifestuje u vidu lim fo ma. Sa i to (Sa i to) i sa rad ni ci [19] su utvr di li da se vrednosti IgG po ve æa va ju u uslo vi ma sma we nog vo lumena pquvaèke i poveæane perivaskularne limfocitne infiltracije. U plazma-æelijama koje infiltrišu tkiva egzokrinih žlezda zahvaæenih SS dominira ju IgG i IgM [2]. Pri poveæawu ošteæewa pquvaènih žle zda i sma we wu USFR poveæava se akumulacija IgG u tki vu pqu vaè nih žle zda oso ba obo le lih od SS. U takvim okolnostima i u serumu poveæava se koncentracija IgG, ali ne u to li koj me ri kao u tki vu eg zo krinih žlezda. Dakle, koncentracija IgG u se ru mu ne može biti apsolutni indikator promena u tkivu pquvaènih žlezda, ali može služiti kao koristan parametar u proceni stepena uznapredovalosti autoimunih pro ce sa kod SS. Sastav ukup ne pqu vaè ke se me wa kao po sle di ca ošte æe wa tki va pqu vaè nih žle zda u SS. Pre ma nala zi ma Van der Rej de na (van der Re ij den) i sa rad ni ka [21], Bilija (Be e ley) i Kua (Khoo) [22], Zi pa (Zipp) i saradnika [23], te mnogih drugih autora, koncentracija ukupnih proteina u stimulisanoj pquvaèki osoba obo le lih od SS bi la je tri-èe ti ri pu ta ve æa ne go u pquvaèki zdravih osoba. Analizirajuæi sastojke pquvaèke, Van der Rejden i saradnici [21] su otkrili poveæane koncentracije siga kod bo le sni ka sa SS, ali su isto vre me no utvr di li smaweno oslobaðawe ovog imunoglobulina u pquvaèku. Koncentracija siga u ve li koj me ri za vi si od stepe na pro to ka pqu vaè ke [24, 25]. Gren blad (Grönblad) [25] je po tvr dio da je si ga pri su tan tri pu ta vi še u ukupnoj nestimulisanoj nego u ukupnoj stimulisanoj pquvaèki. Stimulacija luèewa pquvaèke ne utièe na stvarawe siga, ka ko bi se to mo glo oèe ki va ti. Glav nu

5 138 СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО ulogu u inicijaciji sinteze siga ima ju imu no lo ški mehanizmi [26]. Pored uticaja USFR, koncentracija siga takoðe zavisi od stepena ošteæewa pquvaènih žlezda. SIgA vodi poreklo od glandularnih imunocita. Ove æelije su ras po re ðe ne duž tki va pqu vaè nih žle zda, a ve æi na wih je priqubqena uz pquvaène kanale. S poveæawem ošteæewa tkiva pquvaènih žlezda, ove strukture postaju nefunkcionalne. Oèuvani elementi pquvaènih žlezda su sposobni da održe koncentraciju siga u granicama normalnih vrednosti poveæawem wegove sinteze [27]. Napredovawe bolesti æe usloviti intenzivirawe imunoloških procesa. Broj æelija koje stvaraju siga æe bi ti ve æi, ali æe se isto vre me no sma witi broj funk ci o nal nih ele me na ta žle zda nog tki va, sposobnih da sintetišu siga. Rezultati našeg istraživawa pokazuju da je koncentracija siga bi la u grani ca ma nor mal nih vred no sti kod ve æi ne is pi ta nika obolelih od SS. Kod ovih bolesnika je verovatno koncentracija siga odr ža na u gra ni ca ma nor mal nih vred no sti usled iz ra že ne am pli fi ka ci je imu no loških reakcija oèuvanog žlezdanog tkiva. Za razliku od wih, kod bolesnika èija je koncentracija siga bila ispod dowe granice normale funkcionalno tkivo pquvaène žlezde je toliko bilo uništeno, da ni pojaèana sinteza siga ni je mo gla do ve sti ni vo ovog imunoglobulina u granice normalnih vrednosti. Svi ispitanici ovog istraživawa kod kojih je koncentracija siga bila ispod dowe granice normale imali su ekstremno izraženu kserostomiju. Sinhrono uveæawe vrednosti IgG i siga simbolizuje generalizovano intenzivirawe imunoloških proce sa. Ove pro me ne se mo gu di jag no sti ko va ti u svim telesnim teènostima, pa i u serumu i pquvaèki osoba obo le lih od SS. ZAKQUČAK Poveæane koncentracije CIC, IgG i SP bolesnika sa SS sim bo li zu ju po vi šen ni vo imu no lo ške re ak tiv nosti. Po da ci do bi je ni u ovom is tra ži va wu mo gu biti korisni prilikom praæewa aktivnosti i dinamike promena SS. ZAHVALNICA Ovo is tra ži va we je po dr ža la Kli ni ka za pa ro donto lo gi ju i oral nu me di ci nu Sto ma to lo škog fa kulteta Univerziteta u Beogradu. Autori rada bi želeli da za hva le mr Žan ki Bo jiæ na ve li koj po mo æi pri iz vo ðe wu la bo ra to rij skog de la is tra ži va wa, kao i oso bqu In sti tu ta za pri me nu nu kle ar ne ener gi je u Zemunu (INEP). LITERATURA 1. Strand V, Talal N. Advances in the diagnosis and concept of Sjögren s syndrome (autoimmune exocrinopathy). Bull Rheum Dis. 198;3: Belenguer R, Ramons-Casals M, Brito-Zerón P, del Pino J, Sentís J, Aguiló S, et al. Influence of clinical and immunological parameters on the health related quality of life of patients with primary Sjögren s syndrome. Clin Exp Rheumatol. 25;23(3): Moutsopoulos HM, Chused TM, Mann DL, Klippel JH, Fauci AS, Frank MM, et al. Sjögren s syndrome (Sicca syndrome): current issues. Ann Intern Med. 198;92(2 Pt 1): Yamoaka K, Miyasaka N, Sato K, Okuda M, Nishioka K. B cell hyperresponsiveness in Sjögren s syndrome. Autoimmunity. 1989;3: Atkinson JC, Travis WD, Pillemer SR, Bermudez D, Wolff A, Fox PC. Major salivary gland function in primary Sjögren s syndrome and its relationship to clinical features. J Rheumatol. 199;17: Lövgren T, Eloranta M-L, Kastner B, Wahren-Herlenius M, Alm GV, Rönnblom L. Induction of interferon-alpha by immune complexes or liposomes containing systemic lupus erythematosus autoantigen- and Sjögren s syndrome autoantigen-associated RNA. Arthritis Rheum. 26;54: Bacman S, Sterin-Borda L, Camusso JJ, Arana R, Hubscher O, Borda E. Circulating antibodies against rat parotid gland M3 muscarinic receptors in primary Sjögren s syndrome. Clin Exp Immunol. 1996;14: Bacman S, Perez Leiros C, Sterin-Borda L, Hubscher O, Arana R, Borda E. Autoantibodies against lacrimal gland M3 muscarinic acetylcholine receptors in patients with primary Sjögren s syndrome. Invest Ophthalmol Vis Sci. 1998;39: Eliasson L, Almstahl A, Lingstrom P, Wikstrom M, Carlen A. Minor gland saliva flow rate and proteins in subjects with hyposalivation due to Sjögren s syndrome and radiation therapy. Arch Oral Biol. 25;5: Speight PM, Cruchley A, Williams DM. Quantification of plasma cells in labial salivary glands: increased expression of IgM in Sjögren s syndrome. J Oral Pathol Med. 199;19: Matthews JB, Deacon EM, Wilson C, Potts AJC, Hamburger J. Plasma cell populations in labial salivary glands from patients with and without Sjögren s syndrome. Histopathology. 1993;23: Berra A, Sterin-Borda L, Bacman S, Borda E. Role of salivary IgA in the pathogenesis of Sjögren s syndrome. Clin Immunol. 22;14: Vitali C, Bombardieri S, Moutsopoulos HM, Coll J, Gerli R, Hatron PY, et al. Assessment of the European classification criteria for Sjögren s syndrome in a series of clinically defined cases: results of a prospective multicentre study. The European Study Group on Diagnostic Criteria for Sjögren s Syndrome. Ann Rheum Dis. 1996;55(2): Bout D, Santoro F, Carlier Y, Bina JC, Capron A. Circulating immune complexes in schistosomiasis. Immunology. 1977;33: Mancini G, Carbonara AO, Heremans JF. Immunochemical quantification of antigens by single radial immunodiffusion. Immunochemistry. 1965;2: Lowry OH, Rosebrough W, Farr AL, Randall RJ. Protein measurement with the folin phenol reagent. J Biol Chem. 1951;193: Mathsson L, Ahlin E, Sjöwall C, Skogh T, Rönnelid J. Cytokine induction by circulating immune complexes and signs of in-vivo complement activation in systemic lupus erythematosus are associated with the occurrence of anti-sjögren s syndrome A antibodies. Clin Exp Immunol. 27;147: Tomasevic Z, Jelic S. Circulating immune complexes in advanced Hodgkin s disease: qualitative analysis and prognostic significance. Arch Immunol Ther Exp. 2;48: Saito T, Fukuda H, Arisue M, Matsuda A, Shindoh M, Amemiya A, et al. Periductal lymphocytic infiltration of salivary glands in Sjogren s syndrome with relation to clinical and immunologic findings. Oral Surg Oral Med Oral Pathol. 1991;71: Stea EA, Routsias JG, Samiotaki M, Panayotou G, Papalambros E, Moutsopoulos HM, et al. Analysis of parotid glands of primary Sjögren s syndrome patients using proteomic technology reveals altered autoantigen composition and novel antigenic targets. Clin Exp Immunol. 27;147: van der Reijden WA, van der Kwaak JS, Veerman EC, Nieuw Amerongen AV. Analysis of the concentration and output of whole salivary constituents in patients with Sjögren s syndrome. Eur J Oral Sci. 1996;14:335-4.

6 SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE Beeley JA, Khoo KS. Salivary proteins in rheumatoid arthritis and Sjögren s syndrome: one-dimensional and two-dimensional electrophoretic studies. Electrophoresis. 1999;2: Zipp MM, Yasbin L, al-hashimi I. The effect of parotid salivary flow rate on the levels of salivary antimicrobial proteins in patients with Sjögren s syndrome. Quintessence Int. 1999;3: Brandtzaeg P. Human secretory immunoglobulins. VII. Concentrations of parotid IgA and other secretory proteins in relation to the rate of flow and duration of secretory stimulus. Arch Oral Biol. 1971; 16: Grönblad EA. Concentration of immunoglobulins in human whole saliva: effect of physiological stimulation. Acta Odontol Scand. 1982;4: Brandtzaeg P. Overview of the mucosal immune system. Curr Top Microbiol Immunol. 1989;146: Thrane PS, Rognum TO, Huitfeldt HS, Brandtzaeg P. The distribution of HLA-DR determinants, secretory component (SC), amylase, lysozyme, IgA, IgM and IgD in fetal and postnatal salivary glands. Adv Exp Med Biol. 1987;216B: Circulating Immune Complexes, Immunoglobulin G, Salivary Proteins and Salivary Immunoglobulin A in Patients with Sjögren s Syndrome Miloš Hadži-Mihailović, Ljiljana Janković, Saša Čakić Clinic of Periodontology and Oral Medicine, School of Dentistry, University of Belgrade, Belgrade, Serbia SUMMARY Introduction Sjögren s syndrome (SS) is a chronic autoimmune disorder, with its major clinical manifestations resulting from changes in exocrine glands. Objective The aim of this study was to evaluate serum concentrations of circulating immune complexes (CIC) and immunoglobulin G (IgG), and salivary proteins (SP) and salivary immunoglobulin A (siga) in 4 patients with SS, and to correlate these values among themselves, as well as with the unstimulated salivary flow rate (USFR) and the duration of disease. Methods The total of 4 patients were included in this research. CIC was determined using the solution of polyethylene glycol and IgG with the standard procedure of radial immunodiffusion. SP was investigated by the method of Lowry and siga was separated from the whole saliva using the method of immune chromatography. Results The values of most of the studied parameters exceeded the normal range in a high degree: CIC 72.5%, IgG 7%, SP 8%. The concentrations of CIC were significantly higher in the patients with the duration of disease less than 1 years. With the decrease of USFR, the concentration of siga and IgG were increased with statistical significance. Conclusion The increased prevalence of abnormal values of CIC, IgG and SP indicate that the patients with SS have developed a higher level of immune reactivity. These results could be useful in diagnosis and disease activity monitoring. Keywords: CIC; IgG; SP; siga; Sjögren s syndrome Miloš HADŽI-MIHAILOVIĆ Klinika za parodontologiju i oralnu medicinu, Stomatološki fakultet, Dr Subotića 4, 11 Beograd, Srbija Tel.: +381 () ; Faks: +381 () ; hadzi4@yahoo.com