MEDIJI O ZDRAVSTVU utorak, 22.januar 2019.godine RTS: Uskoro bez listi čekanja na ortopedske i operacije katarakte RTS: Liste čekanja za operacije kat

Транскрипт

1 MEDIJI O ZDRAVSTVU utorak, 22.januar 2019.godine RTS: Uskoro bez listi čekanja na ortopedske i operacije katarakte RTS: Liste čekanja za operacije katarakte i kuka ne (mogu) biti kraće RADIO SLOBODNA EVROPA: Zabrana koja je 'dotukla' srpsko zdravstvo i obrazovanje B92: Konačno: Izgradnja zdravstvene stanice u naselju od stanovnika DNEVNIK: Rak grlića materice - bolest koja se može sprečiti DNEVNIK: Nema novih obolelih od malih boginja DNEVNIK: Predstoje obimne investicije u palanački dom zdravlja B92: "Dobar dan, zanima me prekvalifikacija; Bolje medicinska sestra" *** DZ VOŽDOVAC- Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice

2 Uskoro bez listi čekanja na ortopedske i operacije katarakte Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da bi do kraja godine najveći deo lista čekanja za ortopedske i operacije katarakte trebalo da bude ukinut, a druge liste da budu drastično smanjene. Zlatibor Lončar je na skupu u Klubu poslanika u Beogradu rekao da je u sistemu zdravstva, prvi put, urađena najdetaljnija analiza lista čekanja. "Uzeli smo u obzir sve parametre koje utiču na listu čekanja, od kapaciteta bolnice, operacionih sala, intenzivne nege, bolesničkih soba, broja lekara, specijalista koji rade operacije, medicinskih sestara, anesteziologa, materijala - svega što je neophodno da bi dobili jednu pravu analizu", rekao je Lončar. Zaključak je, naveo je ministar, da u najvećem delu bolnica u unutrašnjosti Srbije ne bi trebalo da postoje liste čekanja, kada je reč o ortopedskim i operacijama katarakte. Broj tih operacija bi, kako je istakao, u ovoj godini mogao biti povećan najmanje za 80 odsto. "Na nama je da nabavimo dodatne količine materijala i stvari koje koje su neophodne za te operacije. Uz bolju organizaciju i neke sitnice koje trebamo da nabavimo, mislim da ćemo za 80 odsto povećati broj tih operacija, što bi značilo da u većini bolnica u unutrašnjosti zemlje za te operacije ne bude lista čekanja, a da u većim bolnicama one budu znatno smanjene", rekao je Lončar. Napomenuo je, međutim, da je nemoguće da ne postoje liste čekanja u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu. Lončar je pojasnio da je svaka bolnica dobila napismeno šta i koliko operacija mora da uradi u narednom periodu. "Na nedeljnom nivou ćemo pratiti kako se to odvija i kako teče plan koji smo zamislili da uradimo", istakao je ministar.

3 Liste čekanja za operacije katarakte i kuka ne (mogu) biti kraće Na operaciju katarakte u Srbiji se u proseku čeka 254 dana, a na operaciju kuka 350 dana. Direktor Očne klinike Kliničkog centra Srbije profesor Milenko Stojković kaže za RTS da se u toj ustanovi izvrši između četvrtine i trećine svih operacija katarakte koje se rade u državnim ustanovama, kao i da bi trebali da operišu oko deset odsto svih operacija u Srbiji, a sve ostalo bi trebalo da se radi u malim centrima u unutrašnjosti. Milenko Stojković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da najviše pacijanata čeka na operaciju katarakte na Očnoj klinici KCS. Za operaciju kuka i kolena u Nišu se čeka šest meseci Direktor Klinike za ortopediju Niš doktor Zoran Golubović kaže da su lista čekanja na toj klinici znatno kraća nego prošle i pretprošle godine. "Za operaciju kuka i kolena se čeka negde oko šest meseci i to je nešto što je optimalno", dodao je Golubović. Ukazao je da izvrše više od operacija godišnje, kao i da je na jučerašnjem sastanku napravljen plan da se što više pacijanata u što kraćem obimu operiše i da se na taj način da liste čekanja smanje.

4 "Srećom naš narod je inteligentan, pa zna da odlazi tamo gde se preferencijalno najviše i najbolje radi. Zato su kod nas i najviše liste čekanja, najviše pacijenata koji čekaju za operacije, ali zapravo mi smo pre deo rešenja, nego deo problema. Mi operišemo između četvrtine i trećine svih operacija katarakte koje se rade u državnim ustanovama u Srbiji", dodao je Stojković. Ukazao je da u poslednjih pet godina godišnje to iznosi između i operacija. "Zapravo je to potpuno nenormalno, mi bismo trebali da operišemo negde oko deset odsto svih operacija u Srbiji, a sve ostalo bi trebalo da se radi u malim centrima u unutrašnjosti, u regionalnim i gradskim bolnicama", istakao je Stojković. U ovom trenutku pacijenti operaciju čekaju do dve godine. "Međutim smanjenjem onog broja pacijenata koji dolaze iz unutrašnjosti, iz mesta u kojima se skoro uopšte ne radi operacija katarakte ili se radi jezivo malo, taj bi se broj na našoj listi čekanja smanjio za polovinu, a možda čak i ispod toga i bilo bi mnogo lakše voditi o tome računa", naglasio je Stojković. Objasnio je da se na ovim listama čekanja nalaze i jednostavni slučajevi katarakte. "U najvećem broju slučajeva mi rešavamo sve komplikovane slučajeve koje ne mogu da reše druge ustanove ili većina drugih ustanova i na taj način naš broj operacija i više raste, mi rešavamo koplikacije loših operacija ili one koje su protekle loše. Sve u svemu naš obim posla je daleko veći nego što se to može iskazati samo kroz broj operacija katarakte", dodao je Stojković. Ipak, navodi da liste čekanja ne možemo ukinuti, jer postoje u svim zamljama sveta, čak su i duže u nekim zemljama Zapadne Evrope. Ministarstvo je već postiglo smanjenje svih lista čekanja nekih administartivnim načinima objedinjavanja svih lista čekanja, dodao je Stojković i dodao da je sada neophodno povećanje ukupnog obima posla. Naglasio je da je na jučerašnjem sastanku sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom dogovoreno na predlog Stručne komisije za ortopediju i Stručne komisije za oftalmologiju da bude nametnuto planiranje po optimalnom broju operacija po hirurgu.

5 Zabrana koja je 'dotukla' srpsko zdravstvo i obrazovanje "Ja sam u strahu i dalje da oni meni mogu da otkažu ugovor. Meni tim ugovorom (na određeno vreme) niko ne daje sigurnost da naredne godine mogu nastavim da radim", priča za Radio Slobodna Evropa Jovana, profesorka klavira u jednoj beogradskoj muzičkoj školi. Jovana, koja nas je zamolila da joj ne objavimo prezime, je fakultet upisala godine, dve godine pre svojih vršnjaka. Završila ga je u roku, a onda je godine, kada je stupila na snagu i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, počela da radi u školi - ali kao zamena, pa onda po ugovoru na određeno vreme. "Potpuno sam prepuštena na milost i nemilost, nevezano od rezultata mog rada", objašnjava nam Jovana. Primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je na snazi od godine i trebalo je da traje do kraja godine, nakon više odlaganja, važiće i do kraja godine. Razlog uvođenja te mere pre pet godina bilo je smanjenje rashoda u javnom sektoru. "Produženje te mere nema opravdanje, jer su plate zaposlenih u javnom sektoru, onih koji rade za državu, kao i penzije, već dovedene do onog nivoa koji je projektovan. Svako njeno dalje produžavanje govori o skrivenoj ili manje skrivenoj političkoj pozadini", kaže Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Krajem novembra godine, kada je Vlada ponovo uputila predlog Skupštini da produži zabranu zapošljvanja, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je da su "smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru mere koje su do sada

6 najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije", kao i da je u srednjem roku potrebno produžiti mere zabrane. Sa druge strane, Fiskalni savet, savetodavno telo odgovorno Skupštini Srbije, je više puta apelovao da se ukine zabrana zapošljavanja, uz obrazloženje da je, iako su javne finansije stabilizovane u prethodnom periodu, omanula reforma javnih preduzeća i javne uprave, odnosno uvođenje platnih razreda i racionalizacija broja zaposlenih. "Po oba ta aspekta nismo postigli rezultate ni blizu željenih, a čak u dobrom delu javnog sektora, umesto unapređenja, imamo unazađenje usluga koje javni sektor pruža. To je pre svega politička odgovornost Vlade, ali to je sa tehničke strane sramota za konsultante Svetske banke, pošto je Svetska banka bila zadužena za taj tehnički deo", objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. "Mi do danas nemamo nijedne zvanične tehničke analize koje kažu u tom i tom sektoru otpustite toliko radnika, a u tom sektoru zaposlite toliko radnika", kaže Altiparmakov. "Ono što se očekivalo, pre svega od tih konsultanata Svetske banke, je da kažu gde su ti viškovi - gde treba smanjivati broj zaposlenih. To se nije desilo i umesto kontrolisanih otpuštanja u neproduktivnom delu javnog sektora, mi smo praktično imali stihijsko otpuštanje radnika, odnosno penzionisanje, a u manjem delu otpuštanje", ističe Altiparmakov. Radio Slobodna Evropa je analizu Svetske banke koja je trebalo da utvrdi gde u javnom sektoru postoji višak, a gde manjak zaposlenih, tražio od ogranka te institucije u Srbiji. Rečeno nam je da je vlasnik analize Vlada Srbije, te da nam je oni zbog toga ne mogu dostaviti. Odgovor nismo dobili ni iz resornih ministarstava. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo nas je na Ministarstvo finansija, iz kog do zaključenja teksta nisu stigli odgovori na pitanja o posledicama zabrane zapošljavanja i razlozima njenog produžetka. Za Zorana Stojiljkovića produženje zabrane zapošljavanja je "održavanje haosa". "U njemu vi možete da fleksibilizujete radne odnose i prekarizujete zaposlene koji rade u javnoj upravi i kompletnom javnom sektoru, na taj način što ćete, ispod radara, održavati odnose volonterskog rada, na privremeno-povremenim ugovorima i sl. To užasno disciplinuje zaposlene i omogućuje direktan politički diktat, gde možete da budete zaposleni samo ako ste unapred spremni da budete lojalni, a ni to vam ne obezbeđuje sigurnost", objašnjava Stojiljković. Koliko je država stvarno uštedela zabranom zapošljavanja? Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta objašnjava da ta institucija od Vlade Srbije nije dobijala tražene podatke o uštedama i racionalizaciji javne uprave, pa da "nedovoljno transparentan budžet i javne finansije nisu dozvolili da se uradi detaljna analiza", ali da su u budžetu ipak mogli da se vide primeri "zaobilaženja zabrane zapošljavanja". "Imate primer gerontodomaćica koje su bile formalno zaposlene u opštini. Sada nisu formalno zaposlene, ali se zato daju tenderi na robama i uslugama, pa se onda angažuju privatne firme koje

7 pružaju usluge gerontodomaćica. Onda vi to u budžetu ne vidite kao rashod za zaposlene, već kao rashod za robe i usluge", objašnjava Altiparmakov. Najviše pogođeni prosveta i zdravstvo Prema oceni Fiskalnog saveta, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru najviše se odrazila na pogoršanje kvaliteta usluga u prosveti i zdravstvu. "Zabrana je dotukla srpsko zdravstvo, jer od godine mi imamo manjak zdravstvenih radnika, a višak nemedicinskih radnika. Dakle, pričamo o nemedicinskim radnicima koji nemaju sistematizovano radno mesto, radi se o profesorima fizičkog vaspitanja zaposlenim na odeljenju hirurgije, pejzažnim arhitektama, i raznim drugim izmišljenim radnim mestima koja ne postoje u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenim ustanovama", objašnjava Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Prema proceni sindikata, trenutno u zdravstvu nedostaje između i lekara i oko medicinskih sestara i tehničara, tok je u tom sektoru višak oko 15 odsto nemedicinskih radnika. "Jedan lekar, umesto 35 pacijenata koliko mu je propisano da ih pregleda sada pregleda 70 do 100 pacijenata u smeni. Imamo dokaze za to širom Srbije, protokole u koje su ti pregledi upisani. Skoro sam pitao Fond, kako plate 70 pacijenata, ako može da bude zakazano samo 35. Desilo se to da je usluga duplo gora, jer lekar mora duplo više pacijenata da pregleda, a 95 posto grešaka lekara dolazi zbog preopterećenosti, zbog brzine", ističe Panić. Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da je prosveta "talac ili kolateralna šteta" reforme javnog sektora. "Da li je sprečeno da se zapošljavaju partijski kadrovi apsolutno ne. A da li je ovom i ovakvom zabranom zapošljavanja napravljen još veći haos apsolutno da", kaže Janković. Do smanjenja broja zaposlenih u prosveti, prema rečima Jasne Janković, došlo je zbog prirodnog odliva zaposlenih odnosno odlaska u penziju oko prosvetnih radnika godišnje, na čija su mesta dolazili mladi ljudi, ali sa ugovorima na određeno vreme. Jedna od njih je i Jovana sa početka priče. "Kad god je raspust bio, oni su meni raskidali ugovor i nastavljali ga nakon što bi se taj raspust završio. Što bi praktično značilo da je moja zarada bila jako mala. Svaki raspust mali zimski, veći zimski, letnji, bio mi je prekidan ugovor", priča Jovana, koja je sada na pripravničkom ugovoru. "To je nešto što može da traje godinu dana, a nakon toga nisam sigurna šta se dešava. To znači da nakon tih godinu dana ja polažem ispit u školi i onda imam pravo da izađem na ispit za licencu, ali to tek nakon što me iz ministarstva pozovu." Jovana objašnjava i koja su ograničenja zaposlenih na određeno vreme:

8 "Finansijska ograničenja su u tome da zbog toga što je ta zarada smanjena, ne možeš da budeš ni podstanar. Sam sa platom ne možeš da funkcionišeš, eventualno sa cimerima. A ograničenje je i nemogućnost uzimanja kredita." Jovana je na početku staža radila u dve škole da bi ispunila normu. Jedna je bila van Beograda, pa je više puta nedeljno, u radno vreme morala da uključi i par sati putovanja. Ističe i još neka ograničenja rada na određeno vreme. "Na primer, moguće je da odeš na trudničko bolovanje, ali je velika verovatnoća da se sa trudničkog bolovanja na to mesto nećeš vratiti. Imam mnogo koleginica koje su u tridesetim godinama i ne odlučuju se na to da dobiju dete", priča Jovana i ističe da takvo ponašanje države prema zaposlenima šalje poruku da u ovom sistemu nema dovoljno mesta za mlade i školovane ljude. Zoran Stojiljković objašnjava da je zabrana zapošljavanja u velikoj meri doprinela odlasku mladih. "Vi kao pravite akcije, formirate radne grupe kako da taj proces zaustavite, a istovremeno - niti ih plaćate, niti ih dovodite na izazovna radna mesta, gde se može pokazati njihov potencijal jer su ta mesta već rezervisana za partijske komesare i komesarke", kaže Stojiljković. Jasna Janković, pak, podseća da je godine promenjen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je, kako ističe, između ostalog omogućio da se manipuliše raspodelom radnih mesta. "Na taj način što smo kontrolu o izboru direktora potpuno istrgli iz ruku zaposlenih koji više o tome ne odlučuju i stavili je u ruke jednog čoveka ministra prosvete", tvrdi Janković i dodaje da ne postoje zvanični podaci da li su direktori članovi političkih stranaka. "Ne postoji nikakva zabrana da direktor bude član neke partije, iako postoji jasna zabrana da škola nije mesto za partijska okupljanja, niti bilo kakvu propagandu, a opet ste pre nekoliko nedelja, u sred kampanje za izbore, imali partijsku tribinu u školi", priča Janković. Šta nakon ukidanja zabrane? "Ovoga momenta kada bi se to dozvolilo, onda svi oni koji rade na određeno vreme, a dobri su, prilježni, ali nisu oni koji se dodvoravaju direktorima, sigurno ne bi dobili stalno radno mesto i to bi opet bio prostor za veliku manipulaciju", kaže Jasna Janković i dodaje da bi u izboru novih kadrova, nakon ukidanja zabrane, trebalo konsultovati prosvetne opštinske inspekcije. Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije takođe smatra da nakon ukidanja zabrane treba biti obazriv pri izboru kadrova, jer je u zdravstvu dodatni problem i to što nedostaje lekara specijalista. Za Zorana Stojiljkovića ukidanje zabrane i zapošljavanje ljudi uz pristojne plate i odricanje od "partijskog plena" je jedino prihvatljivo rešenje, ali ističe da je to "opasan potez" za vlast. "Kad izgubite mogućnost da to radite u javnom sektoru, vi više ne možete da stvarate te klijentelističke šeme i da onda uslovljavate ljude da vam idu na mitinge, da vam glasaju ovako ili onako, ali omogućujete da javni sektor dobije kvalitet", zaključuje Stojiljković.

9 Konačno: Izgradnja zdravstvene stanice u naselju od stanovnika Beograd -- Izgradnja nove zdravstvene stanice u Borči trebalo bi da počne narednih meseci, a planirani rok za završetak objekta je 12 meseci od početka radova. Prema rečima gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, gradnja te zdravstvene stanice trebalo da bude završena godine. Radojičić je za Tanjug rekao da će se zdravstveni objekat prostirati na površini od oko kvadratnih metara, i da je vrednost projekta koji realizuju Sekretarijat za investicije i Sekretarijat za zdravstvo nešto manje od 900 miliona dinara. On je objasnio da su krajem godine dobijene potrebne dozvole za izgradnju zdravstvene stanice, a da će narednih nedelja biti završen tender, kada će biti poznat izvođač radova. Zdravstvena stanica u Borči biće u sklopu Doma zdravlja Palilula i gradiće se u Ulici Koste Manojlovića. Stanovnicima Borče na jednom mestu biće dostupne sve specijalisticke službe, objasnio je gradonačelnik. "U naselju Borča ima stanovnika i postoji tendencija porasta broja pa je važno da dobijemo novu zdravstvenu stanicu kako bi građani imali adekvatnu medicinsku uslugu i pomoć", istakao je gradonačelnik. Kako je rekao, trenutna situacija je takva da se postojećim kapacitetima ne može na adekvatan način pružiti pomoć i medicinska usluga svim stanovnicima na levoj obali Dunava. "Na ovaj način vodimo računa da sve delove grada ravnomerno razvijamo i brinemo o kvalitetu života svih Beograđana bez obzira gde oni žive", rekao je Radojičić.

10 Rak grlića materice - bolest koja se može sprečiti Udruženja ginekologa - onkologa Srbije saopštilo je, povodom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, da je neophodno sprovesti vakcinisanje i ojačati program skrininga, u cilju promene crne statistike umiranja i oboljevanja od te bolesti. Srbija je druga po smrtnosti od karcinoma grlića materice, a četvrta po oboljevanju od raka koji spada u grupu onih koje je moguće sprečiti, pokazuju poslednji podaci Evropske mreže registara za rak, navodi se u saopštenju. Izazivač ovog tumora je humani papiloma virus (HPV) koji u sebi ima skoro 2/3 svetske populacije. Jedini efikasan i bezbedan način da se spreči širenje i, na duge staze, iskorenjivanje ovog virusa jeste vakcina protiv HPV-a kao primarna prevencija i organizovani skrining na rano otkrivanje raka grlica materice kao mera sekundarne prevencije, dodaje se u saopštenju. Godišnje izgubimo oko 600 žena koje su nečije majke, kćerke, sestre, i to zbog karcinoma koji je moguće sprečiti. Apeli lekara iz struke usmereni su ka organima odlučivanja i kompletnoj javnosti za otpočinjanje programa preporučene imunizacije protiv oboljenja izazvanih HPV za decu školskog uzrasta kao i osnaživanje programa skrininga. To vidimo kao najefikasniji način da stanemo na put crnoj statistici oboljevanja. Vakcina treba da bude primarni, a skrining tokom života sekundarni i obavezni vid prevencije, upozorava prof. dr Aljoša Mandić, predsednik Udruženja ginekologa - onkologa Srbije. Vakcina protiv HPV se u svetu koristi već skoro 12 godina i tokom praćenja vakcinacije u zemljama koje su počele proces imunizacije, uočena je visoka bezbednost i efikasnost vakcine, pa je Svetska zdravstvena organizacija kategorisala vakcinu kao ekstremno bezbednu. Iako je još godine donet novi program imunizacije u Srbiji, gde je ova vakcina postavljena u kategoriju preporučenih, imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV nije počela Imunizacija se o trošku državnog zdravstvenog osiguranja već nekoliko godina sprovodi u mnogim zemljama u svetu i zemljama našeg regiona kao preporučena vakcina za dečake i devojčice u tinejyerskom uzrastu.

11 Vakcina protiv HPV koja se primenjuje od godine više nije novost. Ona je postala standard prevencije u ozbiljnim zdravstvenim sistemima, kaže dr Mandić. Srbija je i dalje bez vakcine protiv oboljenja izazvanih HPV, ali je i slab odziv žena na redovne ginekološke preglede u okvoru sekundarne prevencije, navodi se u saopštenju. Iako naša zemlja već 13 godina aktivno učestvuje u obeležavanju Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, trenutno se mali broj žena odaziva na redovne ginekološke preglede u okviru organizovanog skrininga. Iako je još godine donet novi program imunizacije u Srbiji, gde je ova vakcina postavljena u kategoriju preporučenih, imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV nije počela. Nema novih obolelih od malih boginja Od početka januara godine u Srbiji nije zabeležen nijedan novi slučaj oboljevanja od malih boginja, saopštili su epidemiolozi Instituta za javno ztdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. U epidemiji koja traje od početka oktobra 2017, na teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovana su ukupno slučaja malih boginja, od kojih su laboratorijski potvrđena u Institutu Torlak. U ovoj epidemiji zbog komplikacija uzrokovanih malim boginjama preminulo je 15 osoba, a prvi slučaj prijavljen je krajem decembra godine, i to je prva smrt od malih boginja posle 20 godina. Najmlađa obolela osoba bila je stara 15 dana, a najstarija 71 godinu. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba (94%) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, trećina je bila hospitalizovana ili je hospitalizacija u toku, pošto još uvek ima obolelih od malih boginja u Jagodini, Beogradu i Pančevu. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod dve i upala pluća kod 586 obolelih osoba.

12 Slučajevi malih boginja registrovani su na teritoriji svih okruga u Republici Srbiji, pri čemu je većina obolelih (88%) registrovana na teritoriji Grada Beograda, Nišavskog, Pčinjskog, Raškog i Jablaničkog okruga. Od 9. oktobra godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije Od 9. oktobra godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u Republici Srbiji (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica). Od tada se epidemija smanjuje, te je tokom jula prijavljeno 49 slučajeva oboljevanja u Beogradu (14), Novom Sadu (dva), Žablju (jedan), Paraćinu (šest), Ćupriji (jedan), Doljevcu (jedan), Leskovcu (19), Vlasotincu (tri), kao i na0 teritoriji s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji (dva). U avgustu prijavljeno je 16 slučajeva oboljevanja od malih boginja: 15 u Beogradu i jedan Pančevu. Tokom septembra godine prijavljeno je 15 slučajeva malih boginja: 14 u Beogradu i jedan u Nišu. U oktobru prijavljena su 23 slučaja malih boginja: 17 u Beogradu i šest u Pančevu. Tokom novembra prijavljeno je 12 slučajeva malih boginja, osam u Beogradu, jedan u Lajkovcu, jedan u Staroj Pazovi, jedan u Kragujevcu i jedan u Jagodini. U decembru godine prijavljeno je sedam slučajeva malih boginja, četiri u Jagodini, jedan u Beogradu i dva u Pančevu. Od početka januara nije bilo prijavljenih slučajeva malih boginja. Predstoje obimne investicije u palanački dom zdravlja BAČKA PALANKA: U ovoj i narednoj godine Domu zdravlja u Bačkoj Palanci predstoje velika ulaganja u objekte i opremu, ali i kadrovsko jačanje ustanove, jer se nekoliko lekara vratilo sa specijalizacije. Ustanova sada ima oko 400 zaposlenih, od kojih su 60 lekari, i pruža zdravstvene usluge za oko ljudi ove i susednih opština. - U saradnji sa lokalnom samoupravom aplicirali smo kod Uprave za kapitalna ulaganja gde je napravljen ozbiljan projekat za rekonstrukciju kompletne centralne zgrade Doma zdravlja Dr Maden Stojanović u

13 Bačkoj Palanci kaže direktor dr Goran Stupar. Planirana je nadogradnja jednog sprata, rekonstrukcija zgrade od sistema za grejanje, preko elektro-instalacija, pa i informatičkih kapaciteta. Na projektu je najviše angažovano opštinsko Javno preduzeće Standard i JP Urbanizam iz Šida, a vrednost projekta je 180 miliona dinara. Planirano je i proširenje parkinga, postavljanje rampe, odnosno nastrešnice za potrebe hitne službe. - Radovi će krenuti u radnom prostoru Službe za ginekologiju, a potom, idemo redom. Uradiće se tako da ovi poslovi neće ometati rad i pružanje usluga pacijentima, a ceo posao treba da bude završen za oko dve godine potvrdio je Stupar. Novi specijalisti Sa zadovoljstvom dr Goran Stupar ističe da su se u ustanovu vratili lekari sa specijalizacije medicine rada dr Tijana Vuković, internista dr Goran Latković, pedijatar dr Jelena Borovnica Samardžija, ginekolog dr Kristina Ivković Šunjka, fizijatar dr Nataša Babić. - Sa njima smo ojačani, a iz sopstvenih sredstava i uz pomoć lokalne samouprave, angažujemo po potrebi dečijeg hiruga i ortopeda. Imamo i vanbolničku dijalizu, a trenutno se dijalizira 60-tak pacijenata iz naše opštine, ali i opština Bač i Bački Petrovac, pa i iz Novog Sada. Taj deo izvrsno vodi dr Dragana Pilipović koja je internista i subspecijalista nefrolog rekao nam je direktor dr Stupar. U minuloj godini završeni su građevinski radovi na ambulanti u Gajdobri, gde je su zamenjeni krov i stolarija, a uređen je i prilaz zgradi. Ambulanta u Silbašu dobila je novu stolariju i uređene prilaze. Slične intervencije radiće se i na objektima u Novoj Gajdobri i Mladenovu, a ako preostane sredstava i u Obrovcu. Osim ekonomskih parametara u prošloj godini, pozitivni su i drugi aspekti rada ustanove. Direktor potvrđuje da su prigovori pacijenata zaštitniku njihovih prava svedeni na minimum. - Ekonomski parametri nas svrstavaju među prvih deset najuspešnijih domova zdravlja u Srbiji. Naša apoteka je prošle godine ostvarila prihod 81 milion dinara što je sedam miliona više od plana. Kroz Medicinu rada ostvarili smo značajna sredstva što nam je omogućilo normalno funkcionisanje ostalih službi. Od toga novca kupovali smo nedostajuće lekove i sanitetski materijal, obnovili kompjutersku opremu, kupili dva putnička vozila za potrebe Službe kućne nege, ali i zanovili vozni park u našim službama u selima kaže dr Stupar.

14 "Dobar dan, zanima me prekvalifikacija; Bolje medicinska sestra" Zbog sve većeg broja zdravstvenih radnika koji odlaze u inostranstvo, u Srbiji raste ponuda privatnih škola za prekvalifikaciju. One omogućavaju da se za godinu dana stigne do diplome medicinske sestre. Dobar dan, zanima me prekvalifikacija za medicinsku struku. Koje zanimanje? Ne znam još, medicinski tehničar ili fizioterapeut, zavisi šta je bolje. Jel zbog odlaska u inostranstvo? Da. Onda bolje medicinska sestra, odnosno tehničar. To se traži. Ovako smo počeli razgovor sa predstavnikom jedne privatne firme u Srbiji, koja nudi razne kurseve, ali i mogućnost vanrednog školovanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije. U nastavku razgovora dobijaju se informacije da oni koji su završili neku drugu srednju školu, na primer,

15 elektrotehničku, treba da polože 27 ispita razlike, za sve četiri godine. Plaća se 150 evra za svaku godinu (dakle, ukupno 600) plus oko 16 evra za svaki ispit, s tim da sve mogu završiti u roku od godinu dana, zavisno od toga koliko učenik redovno polaže. Tokom tog perioda ne moraju dolaziti na nastavu, ali moraju na vežbe (jednom mesečno, ukupno tri puta), a ispite mogu polagati jednom mesečno. Na kraju moraju da odrade praksu u bolnici u ukupnom trajanju od 380 radnih sati, što je minimum dva meseca, ali se taj period možda može razvući i na duže, u zavisnosti od obaveza polaznika i dogovora sa bolnicom, sa kojom škola ima ugovor. Da li je to dovoljno da se stekne znanje za koje se neko školovao pune četiri godine? U sindikatu medicinskih sestara i tehničara Srbije smatraju da nije. Ni za četiri godine ne može se naučiti sve i obučiti se u potpunosti za rad, da neko u našoj struci funkcioniše samostalno, a kamoli za godinu dana, uz nekoliko vežbi i nešto malo prakse. Mi smo u praksi videli koliki su to propusti i koliko znanja nedostaje takvim ljudima kad dođu da rade, kaže za Al džaziru Radica ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara. A kada medicinska sestra ne zna ili nije sigurna šta treba da radi, posledice mogu biti fatalne. U Srbiji za sada još nije otkriven slučaj dobijanja diplome medicinske sestre za dve nedelje, poput onog na koji su u Bosni i Hercegovini ukazali novinari portala Žurnal info, ali je rasprostranjena teorija da oni koji upisuju privatne škole ili fakultete neretko računaju da su plaćanjem školarine završili najveći deo posla na putu do diplome, a neki javnosti poznati primeri samo potkrepljuju tu tezu, pre svega kad je reč o političarima. Kada se na to doda verovanje, rasprostranjeno u Srbiji, da je za dobijanje posla (osim veze) važnije imati diplomu, nego praktično znanje, onda se ne treba čuditi ako lakoća polaganja ispita kao kriterijum za upis određene obrazovne ustanove ima prednost u odnosu na kvalitet nastave koji nudi.

16 EVROPSKA NEDELjA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE (21. januar 27. januar godine) Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 21. januara do 27. januara godine u cilju podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije. Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije. Redovnim ginekološkim pregledima mogu se blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti njihov razvoj u karcinom. U cilju podizanja svesti žena, Dom zdravlja Voždovac će od 21. do 25. januara omogućiti da se kroz individualni i grupni rad ukaže na značaj prevencije oboljenja. Mesto individualnog i grupnog rada: Kutak zdravlja, ul. Ustanička 16, ulaz iz Kolubarske ulice Vreme: od 700 do 930 časova

17 Karcinom grlića materice je, po učestalosti, četvrti najčešći karcinom kod žena, sa preko pola miliona novoobolelih širom sveta, a po stopi smrtnosti zauzima neslavno 2. mesto. Najčešće se dijagnostikuje kod mladih žena, između 35. i 44. godine. U Srbiji oko 60% bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima odmaklu bolest. U odmaklom stadijumu, samo jedna od šest obolelih žena će preživeti narednih 5 godina. Prednosti skriniga grlića materice leže u činjenici da je grlić materice potpuno dostupan vizualizaciji ginekologa, te ginekološki pregled uz uzimanje PAPA brisa predstavlja pouzdanu, jednostavnu, brzu, bezbolnu i kratkotrajnu metodu za utvrđivanje promena na ćelijama grlića materice. Početne promene - displazije potpuno su izlečive i zahtevaju samo češće kontrole ili minimalne terapijske procedure. Ukoliko se početne promene razviju u karcinom, lečenje je dugotrajno, radikalno, a prognoza bolesti neizvesna. Preventivnim merama i kontinuiranom edukacijom ova se slika značajno može promeniti. Zbog toga što redovni pregledi tako značajno mogu uticati na ishod i prognozu bolesti. U Srbiji se sprovodi Nacionalni skrining na karcinom grlića i podrazumeva ginekološki pregled i uzimanje PAPA brisa ženama uzrasta od 25 do 64 god. jednom u 3 godine. Redovnim ginekološkim pregledima mogu se blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti Pored PAPA brisa, lekar se može opredeliti za dopunske analize koje mogu ukazati na početne promene cerviksa-hpv tipizaciju-uzimanje brisa na viruse ili kolposkopiju tj. mikroskopski pregled grlića. S obzirom na to da je hronična infekcija posebnim tipovima HPV virusa najčešći uzrok ove bolesti, vakcinacija (imunizacija) se sprovodi u mnogim zemljama, kao vid primarne prevencije. No, ova vakcina ne štiti od svih tipova HPV virusa koji mogu izazvati malignu bolest, već samo od najčešćih. Zato je važno istaći da imunizacija nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem ginekoloških pregleda. Apelujemo na sve pripadnice lepšeg pola, da makar jednom u 3 godine izdvoje dan za svoje zdravlje!