Tržišne mogućnosti za upotrebu alternativnih goriva u fabrikama cementa u zemljama EU Procena pokretača i prepreka za povećanje zamene fosilnih goriva

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Tržišne mogućnosti za upotrebu alternativnih goriva u fabrikama cementa u zemljama EU Procena pokretača i prepreka za povećanje zamene fosilnih goriva"

Транскрипт

1 Tržišne mogućnosti za upotrebu alternativnih goriva u fabrikama cementa u zemljama EU Procena pokretača i prepreka za povećanje zamene fosilnih goriva u tri članice EU: Grčkoj, Poljskoj i Nemačkoj Maj godine 1

2 Sadržaj Rezime za rukovodstvo 3 Uvod 4 Studije slučaja 8 Grčka 9 Poljska 15 Nemačka 21 Zaključci 27 Aneksi 33 Aneks A: Reference 34 Aneks B: Lista skraćenica 36 Aneks C: Informacije 37 2

3 Kratak pregled Situacija: Evropska Komisija (EK) ima za cilj da istakne tehnički izvodljive opcije i poboljša potencijal rada na procesu od otpada do energije u EU. Jedna od opcija jeste koprocesuiranje otpada u industriji cementa. EK planira da izda Saopštenje o ovoj opciji u drugoj polovini godine. Zašto ova studija: CEMBUREAU uviđa da ne razumeju svi koristi od koprocesuiranja. Zato se koprocesuiranje ne uzima uvek kao održiva opcija u kreiranju politike i može se desiti da ne bude adekvatno obuhvaćena u Saopštenju EK o otpadu do energije. Ova studija je izvedena da bi se bolje razumelo koprocesuiranje otpada u fabrikama cementa kao opcija od otpada do energije. Namera nije bila da se daju preporuke vlastima i drugim interesnim grupama. Pristup: Da bi se uzele u obzir razlike između zemalja članica EU, sprovedene su tri studije slučaja kao pokazatelj različitih nivoa zrelosti kada se radi o upravljanju otpadom i obimom koprocesuiranja. Studije slučaja su urađene za Grčku, Poljsku i Nemačku. Fokus je na sledeća tri elementa: (a) ukupan potencijal, (b) koristi i (c) prepreke i pokretači koprocesuiranja otpada u fabrikama cementa. Ključni nalazi > Ova studija je pokazala da se koprocesuiranje u kružnim pećima za cement široko primenjuje u celoj EU ali i da je potencijal za dalji razvoj još uvek veliki. > Ima više nego dovoljno odgovarajućeg otpada za koprocesuiranje. Razvijena infrastruktura skupljanja, razdvajanja i obrade otpada obavezna je da poveća unos alternativnih goriva u industriju cementa. > Tri studije slučaja za Grčku, Poljsku i Nemačku pokazale su da postoje velike razlike između zemalja članica što se tiče statusa i perspektive koprocesuiranja. > Nacionalne vlasti imaju ključnu ulogu u stvaranju pravih uslova za koprocesuiranje. Iako postoje odgovarajuće regulative EK za upravljanje otpadom, nivo njihovog poštovanja značajno varira u raznim zemljama. U Nemačkoj i Poljskoj ispunjena je većina uslova a obim zamene se stalno povećava. U slučaju Grčke, obrada je ograničena zbog političkih pitanja o upravljanju otpadom kao i manjoj spremnosti da vlast i javnost plate napredniju obradu otpada. > Povećan obim koprocesuiranja u zemljama članicama može doprineti i prevazilaženju izazova kao što su klimatske promene, upravljanje otpadom i trošenje fosilnih goriva koristeći principe cirkularne ekonomije. > Nema tehničkih ograničenja u fabrikama cementa za povećanje udela alternativnih goriva sa 36% na 95% širom EU. Ako se ovo postigne, mogu se uštedeti troškovi za dodatna postrojenja za proces od otpada do energije i do 15,6 milijardi evra i izbeći emisije 41 miliona tona CO 2 godišnje. > Uz zamenu fosilnog goriva, i do 5% primarnih sirovina u klinkeru može biti zamenjeno mineralnim pepelom koji se nalazi u gorivu dobijenom od otpada što štedi sirovine i sprečava odlaganje 1,4 miliona tone mineralnog pepela na deponije. > Povećanje korišćenja alternativnog goriva zahteva investicije u industriju cementa. Ovi troškovi se mogu pokriti naknadom za odlaganje otpada. Međutim, spremnost i sposobnost da se plati napredna obrada otpada varira od zemlje do zemlje i većinom, zavisi od ekonomske situacije. > Distorzija tržišta otežava dalji unos alternativnih goriva u određene zemlje članice kao što su uključivanje/isključivanje cene ugljenika za različite opcije dobijanja energije i razmatranje subvencija za biomasu u proizvodnji energije. 3

4 Uvod Evropska Komisija ima za cilj isticanje tehnički izvodljivih opcija i poboljšanje potencijala obrade otpada za dobijanje energije u EU. > Paket energetske unije (1) 1, donet 2015, ovlašćuje Evropsku Komisiju da usvoji Saopštenje o od otpada do energije (ODE) 2 tokom godine sa ciljem da: Istraži sinergiju između politike energetske efikasnosti, politike efikasnosti izvora i cirkularne ekonomije. > Da bi podržala Saopštenje, EK je izvela studiju sa sledećim ciljevima: (a) da analizira sadašnju upotrebu toka otpada u EU-28; (b) da proceni dostupne ODE tehnologije i moguće inovacije za unapređenje ODE radnih operacija. Ova studija analizira mogućnosti koprocesuiranja otpada u pećima za spaljivanje u cementarama kao opciju za ODE. > Koprocesuiranje otpada u pećima za spaljivanje u cementarama doprinosi rešenju tri glavna problema sa kojima se EU trenutno suočava: Ublažiti klimatske promene Alternativna goriva su jedan od glavnih podsticaja za smanjenje CO 2 u industriji cementa. Prema IEA (2), upotreba alternativnih goriva smanjuje emisiju CO 2 za 0,75 gigatona u celom svetu što doprinosi redukciji emisije gasova staklene bašte do godine; Unapređeno upravljanje otpadom Koprocesuiranje otpada može smanjiti njegovu količinu na deponijama i efikasno iskoristiti energetski sadržaj otpada što se uklapa u hijerarhiju upravljanja otpadom u EU; Postići cirkularnu ekonomiju Minerali iz otpada se nalaze u proizvodu fabrika cementa i ne moraju se odlagati na deponije što je često slučaj kada se otpad spaljuje. Štaviše, zamena sirovih mineralnih materijala predstavlja efikasnu opciju. > CEMBUREAU uviđa da ne razumeju svi koristi od koprocesuiranja. Stoga, koprocesuiranje se ne uzima uvek kao održiva opcija u kreiranju politike i može se desiti da ne bude adekvatno obuhvaćena u Saopštenju EK o od otpada do energije. > Ova studija ima za cilj da poveća razumevanje dajući činjenice kao dokaze o preprekama i pokretačima koprocesuiranja otpada u fabrikama cementa. 1 Lista referenci se može naći u Aneksu A 2 Aneks B sadrži listu svih upotrebljenih skraćenica 4

5 Dobijanje energije i spaljivanje se koriste tek kada druge opcije obrade otpada, na višoj lestvici u hijerarhiji otpada, nisu moguće ili dostupne ali su, uvek, bolje rešenje od deponija. > Saopštenje o ODE se, pre svega, bavi iskorišćavanjem otpada čiji se nastanak ne može sprečiti, upotrebiti ili reciklirati (ili gde nema dovoljno kapaciteta) na najbolji način : Tri glavne ODE opcije u EU jesu koprocesuiranje otpada u rotacionim pećima u cementarama, spaljivanje sa proizvodnjom energije (R1) i spaljivanje bez proizvodnje energije (odlaganje; D10); Da bi se unapredilo dobijanje energije i materijala i u koprocesuiranju i u spaljivanju otpada, moraće se otkloniti prepreke kao što su društvene, ekonomske, tehničke, ekološke, infrastrukturne i političke. Najveći prioritet Najmanji prioritet Hijerarhija upravljanja otpadom u EU PREVENCIJA 1 Smanjiti na minimum količinu otpada PONOVNA UPOTREBA 2 Ponovo iskoristiti sav otpad u potpunosti RECIKLAŽA 3 Sačuvati sirovine i energiju kroz reciklažu DOBIJANJE 4 Energija se može dobiti iz sagorljivog otpada ODLAGANJE 5 Kada se iscrpe sva druga sredstva ili načini upotrebe, odložiti otpad na deponiju Koprocesuiranje otpada u rotacionim pećima za cement jeste jedna od opcija dobijanja energije. Pomaže industriji cementa da smanji potrošnju fosilnog goriva i smanji uticaj na okolinu. > Koprocesuiranje podrazumeva istovremeno dobijanje energije i reciklažu mineralnih izvora ukoliko se koriste alternativna goriva umesto primarnih fosilnih u rotacionim pećima za cement odnosno klinker: Tradicionalni izvori energije u pravljenju klinkera jesu fosilna goriva kao ugalj, lignit, naftni koks, nafta. U koprocesuiranju otpada, oni su zamenjeni fosilnim gorivima od otpada i biomasom otpada a zajedno se nazivaju alternativna goriva. > Zbog visokih temperatura i dugotrajnog procesa, uništavanje goriva od otpada veoma je efikasno i kompletno. > Razlika u odnosu na spaljivanje jeste u tome što minerali u gorivu od otpada postaju deo proizvoda (klinker): Neorganske komponente goriva od otpada ( pepeo ) raspadaju se i postaju sastavni deo klinkera kao minerali, menjajući primarne sirovine što je ujedno i reciklaža ovog dela otpada; Povrh svega, mnoga postrojenja koriste specifičan mineralni otpad kao zamenu za primarne sirovine; Oko 5% materijala koji se koriste za proizvodnju krajnjeg proizvoda (klinkera) može se zameniti na ovaj način (3). 5

6 Industrija cementa je koprocesuirala skoro 10 miliona tona otpada godine. Ipak, većina obnovljene energije u EU potiče iz peći za spaljivanje. > Po izveštaju Eurostata, od godine, 29% otpada napravljenog u EU odloženo je na deponije (osim otpada glavnih minerala) a od 13% je dobijena energija. (4) > Veliki deo dobijene energije potiče iz posebnih peći za spaljivanje dok je ostatak dobijen koprocesuiranjem u rotacionim pećima u cementarama. > Evropska industrija cementa je odgovorna za 9% celokupne dobijene (obnovljene) energije u EU godine. (3,4) > Industrija cementa EU ukupno je koprocesuirala više od 9,7 miliona tona otpada godine što je bilo dovoljno da se zameni 36% potrošnje fosilnih goriva. (3) > Primeri iz Nemačke, Poljske i drugih zemalja EU pokazuju da je dalje povećanje ovog tempa zamene, možda i do 95%, tehnološki i ekonomski izvodljivo. Ponovna upotreba i reciklaža (51%) Odlaganje na deponije (29%) Spaljivanje/obnova energije (R1) (13%) Spaljivanje/odlaganje (D10) (5%) Zasipanje (0%) Obrada otpada u EU-28, goldine (osim glavnog mineralnog otpada) Obnovljena energija u EU-28, godine Posebno spaljivanje Koprocesuiranje u rotacionim pećima za cement Cilj studije je da pruži činjenične dokaze za koprocesuiranje otpada u fabrikama cementa i protiv koprocesuiranja Izvedene su tri studije slučaja da bi se skupili dokazi za odgovor na sledeća tri suštinska pitanja: Koje su prepreke za veći nivo zamene fosilnih goriva i ko su zainteresovane strane koje utiču na to? Koji su to povoljni uslovi za povećanu upotrebu alternativnih goriva u sektoru? Zašto je koprocesuiranje dobra opcija za upravljanje otpadom i kako može da doprinese ambicijama politike klime i cirkularne ekonomije u EU? Nalazi ove studije namenjeni su, pre svega, da daju opcije za ODE studiji Evropske Komisije. Ovo bi trebalo da osigura pravo razumevanje koprocesuiranja otpada u rotacionim pećima za cement i biće dobro razmotreno u Saopštenju. 6

7 U ovoj studiji slučaja može se naći pet vrsta prepreka za povećanu upotrebu alternativnih goriva u proizvodnji cementa. Očekivane prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Na šta utiče? - Dostupnost odgovarajućeg otpada Infrastrukturna - Troškovi logistike - Upravljanje deponijom (implementacija zabrane deponija, troškovi održavanja deponija) - Postrojenja za predtretman otpada moraju da obezbede konsistenciju dobijenih goriva - Stav vlasti i javnosti prema koprocesuiranju - Peći (D10) i postrojenja ODE (R1) nisu regulisane u EU ETS Politička/društvena - Doprinos u Tarifama i druge privilegije za energiju dobijenu od biomase Ekonomska Tehnička Zaštita okoline - Globalne investicije: zamena fosilnih goriva zahteva velike investicije CAPEX-a u neophodna postrojenja; proračun dobijanja alternativnih goriva iz otpada mora dati dodatnu vrednost - Spremnost društva da plati: visoki troškovi održavanja deponija mogu stimulisati alternativne metode upravljanja otpadom; međutim, društvo mora biti ekonomski sposobno i voljno da plati - Industrija cementa mora biti tehnički spremna da poveća upotrebu goriva dobijenog iz otpada - Nivoi emisije N 2 O - Percepcija javnosti o nekontrolisanim emisijama iz upotrebe alternativnih goriva Podelili smo koristi od povećane upotrebe alternativnih goriva na četiri aspekta. Metodologija je objašnjena ispod. > Koristi u smislu gore pomenutih aspekata prikazane su u studiji slučaja na nivou EU za sadašnji, očekivani i najviši nivo zamene fosilnog goriva. Aspekt Očekivane koristi od korišćenja alternativnih goriva Metodologija koristi i proračuna 7

8 Ušteda fosilnih goriva Korist od upravljanja otpadom Smanjenje emisije CO 2 Izbegnuti kapaciteti za spaljivanje i investicije - Prikazano u tonama ušteđenog fosilnog goriva sa ugljem kao zamenom (niža grejna vrednost 26 GJ/t) - Prikazano u tonama prerađenog otpada - Prema Protokolu za CO 2 iz cementa (5), ušteda gasova staklene bašte Upotrebom alternativnih goriva i sirovina izračunata je kao razlika između bruto (uključujući AG) i neto (bez AG) upotrebu. Emisije biomase nisu formalno istražene i o njima se izveštava odvojeno. Prosečan intenzitet ugljenika u fosilnim gorivima, korišćen u ovoj studiji, izveden je iz gornjeg teksta i iznosi 93,5 kgco 2 /GJ - Ukupna ušteda CO 2 (u milionima tona) računa se koristeći intenzitet ugljenika u fosilnim gorivima i ukupnu dobit od goriva iz otpada (pretpostavljajući da nemaju ugljenik); nisu uračunate izbegnute emisije metana iz deponija - Prikazano u smislu broja izbegnutih ukupnih investicija i investicija u prosečna postrojenja za ODE - Pretpostavlja se da postrojenja za ODE sagore 150 kilotona otpada godišnje - Raspon investicija je procenjen između 0,55 i 1 milion EUR/kilotona godišnjeg kapaciteta, prosečni troškovi su procenjeni na 0,78 miliona EUR/kilotona godišnjeg kapaciteta 8

9 Studije slučaja Izabrane su tri studije slučaja na osnovu stepena kompletnosti u smislu upravljanja otpadom i upotrebe goriva od otpada. Grčka Poljska Nemačka Progresivno tržište upravljanja otpadom sa rastućim potencijalom za veću upotrebu alternativnih goriva Trižte upravljanja otpadom koje se brzo razvija, sa nivoom zamene goriva iznad prosečnog Veoma razvijeno tržište upravljanja otpadom sa veoma visokim prosekom zamene goriva Započinje Razvija se Sazreva Zrelost sistema upravljanja otpadom 9

10 Studija slučaja 1: Grčka 1. Industrija cementa Grčka industrija cementa ima veoma visok stepen proizvodnje po glavi stanovnika i veliki deo klinkera proizvedenog u Grčkoj izvozi se van EU. Nivo proizvodnje se opet povećava od godine uprkos stalnom padu BDP-a. > Grčka cementara Titan jeste najveći proizvođač u lokalnoj industriji cementa i sedište ove kompanije je u Grčkoj. Ima tri fabrike u Grčkoj i vodi fabrike u Egiptu, Severnoj Americi, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. > LafargeHolcim (2 fabrike) i Italcementi (1 fabrika) jesu su ostali proizvođači cementa u Grčkoj. > Najveći deo grčkog cementa i klinkera se izvozi (68% godine). Šalje se većinom u Severnu Afriku. (1) Kao rezultat, Grčka ima veoma veliku proizvodnju po glavi stanovnika (504 kg/glava stanovnika godine) (2,3) Posle višegodišnjeg pada u proizvodnji, ova industrija se dobro oporavlja od godine uprkos stalnom smanjenju BDP-a Grčke. Proizvodnja klinkera godine Grčka proizvodnja cementa sa izvezenim klinkerom i BDP Miliona tona kg/glava stanovnika hiljade EUR Miliona tona Grčka Poljska Nemačka EU27 Ukupna proizvodnja klinkera * uključujući cement i izvezeni klinker Proizvodnja klinkera po glavi stanovnika BDP po glavi stanovnika (hiljade EUR) Proizvodnja cementa Izvoz klinkera i cementa 2. Upotreba goriva od otpada Sadašnji nivo zamene u Grčkoj veoma je nizak. Međutim, ako bude dostupan odgovarajući materijal i unapredi se proces dobijanja dozvole, ovaj sektor je spreman da približi nivo zamene proseku u EU. > Od godine, nivo upotrebe goriva od otpada u Grčkoj je bio veoma nizak, u proseku između 6 i 7% (u poređenju sa prosekom u EU od 36%) (4) zbog: ograničene dostupnosti odgovarajućeg materijala; nesigurnog i dugog procesa dobijanja dozvole za koprocesuiranje > Međutim, otklonjena je prepreka za investicije i povećanu upotrebu alternativnih goriva od otpada, bar za jedan deo grčke industrije cementa: Na osnovu razgovora sa ekspertom grčke industrije cementa, jedna fabrika već postiže preko 20% zamene ovaj sektor bi trebalo da bude spreman za povećanje nivoa zamene do 30% u kratkom vremenskom periodu, ako se ostale prepreke ublaže Nivo zamene alternativnog goriva godine Nivo zamene godine Nivo zamene u jednoj od grčkih fabrika Planirana moguća zamena u industriji 10 Grčka Prosek u EU Poljska Nemačka

11 3. Politika upravljanja otpadom Vlast planira da značajno poveća nivo recikliranja i smanji odlaganje na deponije. Opcije za dobijanje energije imaju sekundarnu ulogu u upravljanju otpadom u Grčkoj. > Godine 2015, Grčka je predstavila svoj novi Nacionalni plan za upravljanje otpadom čiji je cilj: Smanjenje otpada koji se napravi po glavi stanovnika, priprema više od 50% čvrstog komunalnog otpada (ČKO) za ponovnu upotrebu i ograničenje odlaganje na deponije na maksimalnih 30% ukupnog otpada. > Dobijanje energije smatralo se dopunskom opcijom pošto se iscrpe druge opcije: Proizvodnja goriva od otpada (GO) i goriva od čvrstog otpada (GČO) nije se smatrala pogodnom opcijom obrade otpada jer se taj materijal treba reciklirati po planu; Smatra se da upotreba goriva od otpada ima veliki uticaj na okolinu; Ne pravi se razlika između koprocesuiranja u rotacionim pećima za cement i drugih načina za dobijanje energije. (8) > Implementacija Nacionalnog plana suočava se sa brojnim preprekama: Ekonomske Grčka, trenutno u ekonomskoj krizi, imaće problema u primeni naprednijih metoda obrade otpada od odlaganja na deponije (kao dobijanje energije ili reciklaža) jer su takve primene skupe. Sa druge strane, koprocesuiranje bi moglo pomoći u olakšavanju ovog tereta; Administrativne odgovornost nacionalnog i regionalnog upravljanja otpadom deli se na razna ministarstva što stvara poteškoće za samu implementaciju ovog plana; Logističke i infrastrukturne Grčki geografski položaj sa mnogo ostrva otežava efikasno skupljanje i obradu otpada; Stav lokalnih zainteresovanih strana lokalno stanovništvo, često, ima stav nije u mom dvorištu što komplikuje pravljenje novih higijenskih deponija. U kombinaciji sa nedovoljnim kapacitetima deponija, rezultat je nelegalno odlaganje otpada. 11

12 4. Upravljanje otpadom Grčka je napredovala poslednjih 10 godina, promovišući više recikliranja i smanjujući broj nelegalnih deponija. Međutim, njeno upravljanje otpadom je još uvek nerazvijeno i većina otpada se, i dalje, odlaže na deponije ili se ne čuva ispravno. > Od godine, 86% ukupnog otpada* odloženo je na deponije (prosek u EU je 29%) a oko 13% je reciklirano (prosek u EU je 51%) (2) > Grčka pravi visoku količinu otpada po glavi stanovnika (6,5 tona godišnje) a deo sagorljivog otpada je ispod proseka Udeo sagorljivog otpada u ukupnom otpadu (2012) Ukupan otpad po glavi stanovnika Sagorljiv (veoma i slabo) otpad po glavi stanovnika > Trenutno nema postrojenja za ODE u Grčkoj > Kapaciteti higijenskih deponija u zemlji su nedovoljni > Porezi za deponije su niski u poređenju sa prosekom u EU (40 EUR/t; sa sadašnjom naknadom za doneseni otpad u rasponu od 10 do 48,5 EUR/t) ali su prilično visoki u odnosu na jugoistočnu Evropu (5 6 EUR/t) (5) > Većina nelegalnih deponija je zatvorena i očišćena; međutim, preostale deponije su i dalje opasnost za zdravlje i okolinu > Od decembra godine, 39 nelegalnih deponija je još uvek radilo a 206 dodatnih je čekalo čišćenje - (SE je kaznio Grčku sa 10 miliona EUR zbog povrede direktive EU o otpadu iste godine) * ukupan otpad bez velikih mineralnih otpada Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU ODE kapacitet kao deo sagorljivog otpada (2012)* Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU * bez fabrika za opasan otpad, kapacitet je baziran na količini obrađenog otpada Prosečan porez za deponije od februara 2015 (EUR/t) Maksimalna naknada za doneti otpad (uključujući porez za deponije) Prosečan porez za deponije Minimalna naknada za doneti otpad Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU 12

13 5. Upravljanje otpadom i potencijal smanjenja CO 2 Grčka industrija cementa mogla bi da izbegne emisiju 720 kilotona CO 2 godišnje pri nivou zamene od 30% što je ekvivalent oko 293 kilotone uglja. Koristi od obrade otpada Godine 2012, obrađeno je procenjenih 90 kilotona otpada u Grčkoj (nivo zamene od 7%). Kada bi industrija bila spremna da to podigne na 30% prosečnog nivoa zamene, ova cifra bi se popela na 389 kilotona godišnje što je 5,7% ukupnog sagorljivog otpada u Grčkoj. Smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva od otpada smanjila je emisiju procenjenih 168 kilotona CO godine. Na nivou zamene od 30%, ušteda se povećava za 236%, na 720 kilotone CO 2 godišnje. Proizvodnja energije i okvirna ušteda uglja Industrija cementa je proizvela 1,8 PJ (petadžula) energije godine, što je jednako 68 kilotona uglja. Ova cifra ide do 7,7 PJ energije i 293 kilotone uglja pri nivou zamene od 30%. Sadašnjom upotrebom alternativnog goriva izbegava se gradnja jednog prosečnog ODE postrojenja a sa zamenom od 30% izbeglo bi se investiranje u gradnju tri ODE postrojenja (ili >400 miliona EUR). Izbegnute emisije CO 2 Ugalj ušteđen u koprocesuiranju kilotone CO 2 kilotone Nivo zamene Nivo zamene Zamena 13

14 6. Identifikovane prepreke u Grčkoj Glavne prepreke povećanom nivou zamene u Grčkoj jesu infrastrukturne i političke. Uprkos ovoj činjenici, industrija cementa planira povećanje upotrebe goriva od otpada. Prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Uticaj - Slaba dostupnost odgovarajućeg otpada, nedovoljno postrojenja za predtretman - Proizvedeno gorivo od otpada nije dobrog kvaliteta Infrastrukturna i trenutno je na deponiji - Visoka cena odlaganja na deponije (86%), relativno nizak porez za deponije (49 EUR/t), bez zabrane za deponije Visoka Politička/društvena Ekonomska Tehnička Zaštita okoline (posledice) Visoka Srednj a Niska Srednj a - Loši rezultati EU ciljeva upravljanja otpadom (upravljanje deponijama) - Proizvodnja energije iz otpada nije podržana u nacionalnim planovima - Proces izdavanja dozvola je veoma dug - Loša ekonomska situacija ne dozvoljava skup proces obrade otpada - Odobrene su investicije u cilju povećanja dela alternativnih goriva - Industrija je tehnički spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva - Veći intenzitet fosilnih goriva u proizvodnji cementa 14

15 7. Identifikovane mogućnosti u Grčkoj Pouzdan sistem skupljanja i obrade otpada sa standardizovanim procesom izdavanja dozvola povećaće poštovanje politike EU i učiniti industriju cementa konkurentnijom. Pokretač Šta je potrebno? Koje su mogućnosti? > Većina grčkih fabrika cementa jeste tehnički spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva dobijenih od otpada > Pouzdan sistem skupljanja i obrade otpada u kom se većina otpada reciklira ili priprema za upotrebu u pećima u cementarama > Proces dobijanja dozvole za upotrebu goriva od otpada koji ne predstavlja neprikladan teret za industriju cementa > Informisanje javnosti o tehničkim pojedinostima obrade i razlika u odnosu na spaljivanje 1. Bolje poštovanje EU pravila o otpadu i klimi > Manje otpada na legalnim i nelegalnim deponijama > Manje kazne za povredu EU politike o otpadu > Smanjenje uticaja proizvodnje cementa na okolinu 2. Konkurentnija industrija cementa > Udeo alternativnih goriva se povećava > Grčke fabrike će imati manje neto troškove za ugljenik (bliže referentnoj vrednosti) u EU ETS > Troškovi proizvodnje će se smanjiti jer alternativna goriva smanjuju troškove u odnosu na fosilna goriva 15

16 Studija slučaja 2: Poljska 1. Industrija cementa u Poljskoj Poljska industrija cementa ima nivo proizvodnje malo iznad proseka po glavi stanovnika. Cement se koristi uglavnom u zemlji. U prošloj dekadi se desio nagli razvoj građevine i infrastrukture. > Većina proizvođača u poljskoj industriji cementa jesu multinacionalni: HeidelbergCement, LafargeHolcim, CEMEX, CRH, Buzzi Unicem i Miebach Group. > Poljska ima 11 fabrika portland cementa: > 10 fabrika je kompletirano; > jedna je završni mlin. > Većina cementa se potroši u zemlji. > Proizvodnja klinkera je bila najveća godine sa preko 13,6 miliona tona (proizvodnja cementa je bila blizu 19 miliona tona). (1) Proizvodnja klinkera godine Proizvodnja cementa i BDP u Poljskoj milioni tona kg/glava stanovnika hiljade EUR milioni tona Grčka Poljska Nemačka EU27 Ukupna proizvodnja klinkera * uključujući cement i izvezeni klinker Proizvodnja klinkera po glavi stanovnika BDP po glavi stanovnika (hiljade EUR) Proizvodnja klinkera (milioni tona) 2. Industrija cementa u Poljskoj Nivo zamene goriva porastao je brzo. Pre 10 godina je bio oko 15%. Do godine, neka postrojenja očekuju da postignu nivo zamene od 80%. > Nivo zamene goriva u Poljskoj bio je iznad EU proseka godine: 45% (u poređenju sa EU prosekom od 36%). Grčka > Procenjuje se da će od godine nivo zamene porasti na 50 55%. (1,2) > Poljska vlast podstiče koprocesuiranje otpada a i društvo ga pozitivno ocenjuje Prosek u EU Industrija cementa je najveći potrošač obrađenog otpada kao goriva (1,2 miliona Poljska tona godišnje) Između 70% i 80% AG potiče od ČKO a Nemačka ostatak od iskorišćenih guma i taloga iz kanalizacije Potrošnja goriva od otpada može se povećati između 1,7 i 2 miliona tona godišnje u narednim godinama Dve fabrike cementa već imaju nivo zamene od preko 80% Nivo zamene alternativnog goriva godine Nivo zamene u godini Procenjeni nivo zamene (2015) 16

17 3. Politika upravljanja otpadom u Poljskoj Poljska planira da drastično poveća kapacitet obrade otpada i nivo recikliranja. Glavnu ulogu u planu ima dobijanje (obnavljanje) energije. > Poljska koristi Nacionalni plan upravljanja otpadom (KPGO 2014) u formulisanju politike čiji je cilj: > Povećanje broja postrojenja za MBO (Mehaničko-biološku obradu) kao pomoć recikliranju i obradi otpada; > Dostići termalnu konverziju od > 25% mešanog komunalnog otpada u postrojenjima za ODE do godine; > Smanjiti odlaganje na deponije ČKO na manje od 10% do godine; > Veliko investiranje u narednim godinama, uključujući izgradnju i modernizaciju blizu 100 postrojenja za pravljenje đubriva i fermentaciju, 28 novih postrojenja za MBO (sa kapacitetom od 1,2 miliona tona), 27 postrojenja za razvrstavanje (kapaciteta od 1,8 miliiona tona) i 6 postrojenja za ODE (4,5,6). > U Nacionalnom planu za upravljanje otpadom, gorivo od otpada i čvrstog otpada smatra se proizvodom reciklaže i MBO-a > Proizvodnja goriva od otpada i čvrstog otpada u postrojenjima MBO za posebnu upotrebu u industriji cementa, ODE ili toplanama smatra se ključnim proizvodom; > Kvalitet goriva od otpada mora da se poboljša za upotrebu u industriji cementa. Ovoj industriji treba gorivo visokog kvaliteta što je, za sada, ispunjeno samo delimično; > Danas je industrija cementa glavni potrošač goriva od otpada iako se uključuju i postrojenja za ODE, a u narednim godinama se očekuje da će potrošiti blizu 2 miliona tona ovog goriva; > Standardi skupljanja običnog otpada i razvrstavanje otpada, koje nadgledaju opštine, smatraju se glavnim izazovima za visok nivo reciklaže. (7) > Glavno pitanje je da li rast i investicije u proizvodnju goriva od otpada mogu zadovoljiti potražnju, posebno sa dodatnim kapacitetima ODE i toplanama koje koriste ovo gorivo, 17

18 4. Upravljanje otpadom EU kritički prati razvoj upravljanja otpadom u Poljskoj. Većina otpada se odlaže na deponije. Poljska pokušava da balansira troškove i ciljeve vezane za otpad. > Od godine, 30% ukupnog otpada* odloženo je na deponije (prosek u EU je 29%) a oko 54% je reciklirano (prosek u EU je 51%) > Poljska pravi jednu od najmanjih količina ČKO po glavi stanovnika (297 kg godišnje) a većinu goriva od otpada dobija reciklažom ČKO > Trenutno se 6 postrojenja za ODE priprema za rad; kapacitet postrojenja ODE bio je samo 40 kilotona/a > Ima dovoljno kapaciteta u higijenskim deponijama u zemlji > Od godine zabranjeno je odlaganje posebno skupljenog sagorljivog otpada na deponije > Porez na deponije je nizak i iznosi 26,6 EUR/t (slično proseku u EU); sadašnja naknada za doneseni otpad iznosi oko 50 EUR/t i ide najviše do 93 EUR/t (8) > godine, SE je tražio od Evropskog suda pravde da Poljskoj uvede kaznu od EUR/dan jer nije na vreme završila promenu Direktive o otpadu > Vlast pokušava da balansira troškove povećane reciklaže i unapređene obrade otpada. Planirano je da prosečan porez na otpad po glavi stanovnika ne bude veći od 18 PLN/mesec (oko 4 EUR/mesec) * ukupan otpad bez velikih mineralnih otpada Udeo sagorljivog otpada u ukupnom otpadu (2012) Ukupan otpad po glavi stanovnika Sagorljiv (veoma i slabo) otpad po glavi stanovnika Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU ODE kapacitet kao deo sagorljivog otpada (2012)* Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU * bez fabrika za opasan otpad, kapacitet je baziran na količini obrađenog otpada Prosečan porez za deponije od februara 2015 (EUR/t) Maksimalna naknada za doneti otpad (uključujući porez za deponije) Prosečan porez za deponije Minimalna naknada za doneti otpad Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU 18

19 5. Upravljanje otpadom i potencijal za smanjenje CO 2 Poljska industrija cementa izbeći će emisiju 1,8 miliona tona CO 2 godišnje sa nivoom zamene od 60% i uštedeti 0,7 miliona tona uglja. Koristi od prerade otpada Godine ,1 milion tona otpada obrađeno je u Poljskoj (nivo zamene od 46%). Najveći deo je bilo gorivo od otpada. Industrija cementa će postići nivo zamene od > 60% do godine sa očekivanim povećanjem od 1,6 miliona tona godišnje. Na ovom nivou, industrija će apsorbovati oko 1/3 ukupnog očekivanog kapaciteta obrade goriva od otpada u Poljskoj. Smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva od otpada smanjila je emisiju 1,8 miliona tona CO godine. Sa nivoom zamene od 60% ušteda se povećava za 35%, na 2,5 miliona tona CO 2 godišnje. Proizvodnja energije i okvirna ušteda uglja Poljska industrija cementa zamenila je preko 700 kilotona uglja godine. Ova cifra će se povećati na 999 kilotona do godine kada nivo zamene bude preko 60%. Industrija cementa je proizvela 1,2 miliona tona goriva od otpada godine što je ekvivalent 600 miliona EUR i 1,2 milijarde EUR troška u postrojenjima za ODE. Do godine, dodatnih 500 kilotona goriva od otpada štedi dodatni trošak od 275 miliona EUR i 500 miliona EUR u postrojenjima za ODE. Izbegnute emisije CO 2 Ušteđen ugalj u koprocesuiranju otpada milioni tona kilotone Nivo zamene Nivo zamene 19

20 6. Identifikovane prepreke u Poljskoj Ograničeno razdvajanje, praznine u infrastrukturi predtretmanu i velike investicije jesu neke od glavnih prepreka za obimnije koprocesuiranje otpada pri proizvodnji cementa u Poljskoj. Prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Uticaj - Proizvedeno GO nije uvek odgovarajućeg kvaliteta zbog ograničenog razdvajanja i nedostatka postrojenja za obradu Infrastrukturna - Samo delimična zabrana deponija, niski troškovi održavanja deponija (50 EUR/t) - Potreban je visok nivo kapitalnih investicija da bi se ispunili ciljevi EU - Opšta volja da se ispune ciljevi EU u upravljanju otpadom Politička/društvena - Spora implementacija kao rezultat potrebnih velikih investicija - Obrada u proizvodnji klinkera smatra se delom prakse upravljanja otpadom - Nizak BDP po glavi stanovnika ograničava razvoj upravljanja otpadom Ekonomska - Eksplicitna odluka vlasti o trošku za otpad po glavi stanovnika Tehnička Srednja Niska Srednja Niska - Industrija je spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva i treba joj alternativno gorivo velikog volumena i dobrog kvaliteta da bi povratila investicije Zaštita okoline (posledice) Niska - Visok udeo deponija sa tendencijom ka smanjivanju - Preduzeti potrebni koraci ka približavanju klimatskim i kao i ostalim ciljevima EU vezanim za otpad i emisiju 20

21 7. Identifikovane mogućnosti u Poljskoj Unapređenja sistema razdvajanja i obrade otpada pomoći će da se postigne poštovanje politike EU i poveća upotreba AG u industriji cementa. Pokretač Šta je potrebno? Koje su mogućnosti? > Kapaciteti obrade otpada rastu i u mehaničkom/mehaničkobiološkom i u ODE smislu > Većina poljskih fabrika cementa jeste tehnički spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva od otpada > Industrija cementa nudi spremnu i jeftinu alternativu u obradi otpada u postrojenjima za ODE > Poboljšano skupljanje (razdvajanje) i obrada otpada > Investiranje u skupljanje i kapaciteti za dodatnu mehaničku i mehaničko-biološku obradu otpada > Odgovarajuće izjednačavanje kapaciteta ODE i AG u fabrikama cementa da bi se smanjio rizik od nepotrebnih investicija 1. Veće poštovanje EU pravila o otpadu i klimi > Manje odlaganja otpada na deponije kako je predviđeno u Politici Poljske o otpadu > Manje kazne za prekoračenje politike EU o otpadu > Smanjenje uticaja proizvodnje cementa na okolinu 2. Održivija industrija cementa > Povećanom upotrebom alternativnih goriva u cementu smanjuje se količina pepela koji se odlaže na deponije > Poljske fabrike će smanjiti troškove obrade i ugljenika 3. Manji teret za društvo > Upotreba više alternativnih goriva u proizvodnji cementa smanjuje potrebu za investicijama u postrojenja za ODE 21

22 Studija slučaja 3: Nemačka 1. Industrija cementa u Nemačkoj Industrija cementa u Nemačkoj proizvodi za domaće tržište, energetski je veoma efikasna i automatizovana i ima visok nivo upotrebe alternativnih goriva i alternativnih sirovina. > Nemačka je godine imala 22 firme koje su proizvodile cement. Tržište se sastoji od mešavine globalnih proizvođača (HeidelbergCement, LafargeHolcim, Buzzi Unicem, CRH, CEMEX) i većeg broja malih i srednjih proizvođača (kao Seibel und Söhne, Miebach, Märker, Spenner, Rohrdorfer itd.). > Godine 2014, proizvedeno je 32,1 milion tona cementa i 23,9 miliona tona klinkera a 20% je izvezeno. > Godine radilo je 55 postrojenja: Proizvodnja klinkera godine Proizvodnja cementa u Nemačkoj i BDP milioni tona kg/glava stanovnika hiljade EUR milioni tona Grčka Poljska Nemačka EU27 Ukupna proizvodnja klinkera * uključujući cement i izvezeni klinker Proizvodnja klinkera po glavi stanovnika BDP po glavi stanovnika (hiljade EUR) Proizvodnja klinkera (milioni tona) Izvoz klinkera 2. Industrija cementa u Nemačkoj Od godine, industrija cementa u Nemačkoj povećala je upotrebu alternativnih goriva do nivoa koji prelazi upotrebu konvencionalnih goriva a povećana je i zaštita životne sredine. > Sadašnji nivo zamene alternativnim gorivima od otpada u Nemačkoj veoma je visok i dostiže 62% godine s potencijalom da dostigne 80% do godine: Tokom godina, bilo je mnogo investicija u dozvole, instalacije i tehnologiju (smanjenje emisije i monitoring). > I vlast i javnost vide koprocesuiranje otpada na neutralan i ponekad, kritički način Federalna vlast je zahvalna za smanjenje emisije gasova staklene bašte kao rezultat svega urađenog; Društvo je voljno da plati obradu otpada i održiva rešenja. > Industrija otpada sa unapređenim postrojenjima za obradu, može snabdevati alternativna goriva visokog standarda. > Većina AG potiče od obrade komercijalnog, industrijskog ili razvrstanog otpada (ambalaža itd.). Grčka Prosek u EU Poljska Nemačka Nivo zamene alternativnim gorivom godine Nivo zamene u godini Procenjeni nivo zamene do godine 22

23 3. Politika upravljanja otpadom u Nemačkoj Nemačka je bila jedna od prvih zemalja EU koja je primenila direktivu o odlaganju na deponije, ima zakone o otpadu koji dobro funkcionišu i pridržava se većine direktiva EU o otpadu. > Godine 2005, Nemačka je ukinula odlaganje ČKO na deponije. > Odlaganje neobrađenog biorazgradivog materijala komunalnog čvrstog otpada koji sadrži organske materije na deponije prestalo je 1. juna godine. > Danas se ČKO uglavnom obrađuje u postrojenjima za MBO i razvrstavanje dajući sirovinu postrojenjima za ODE za dobijanje energije ili drugim postrojenjima u kojima se dobija energija (industrija cementa) ili su proizvedeni materijali reciklirani. > U suprotnom, ČKO se ubacuje u peći za spaljivanje da bi se uništio. > Primenjivanje politike u Nemačkoj dovelo je sektor otpada do visokog nivoa reciklaže, prestanka odlaganja ČKO na deponije i mnogo opcija za dobijanje (obnavljanje) energije ili spaljivanje. Ali > Skoro 57% komunalnog otpada i 58% otpada iz proizvodnje se reciklira. > Ostatak se spaljuje ili koristi za dobijanje energije (kao prilikom koprocesuiranja). > Već postoji višak kapaciteta za ODE i spaljivanje što je dovelo do uvoza otpada za oba procesa. > Peći za spaljivanje i postrojenja za ODE isključeni su iz EU-ETS-a za razliku od fabrika cementa što se posmatra kao budući nedostatak za industriju cementa zbog očekivane nestašice prava na emisiju. > Biomasom do energije i biomasom do grejanja jeste ono što je privilegovano u Zakonu o obnavljanju energije (EEG) i Zakonu o grejanju (EEWärmeG) što će doneti štetu industriji cementa zbog korišćenja alternativnih goriva od biomase otpada (talog iz kanalizacije, drvni otpad itd.). 23

24 4. Upravljanje otpadom u Nemačkoj Nivo recikliranja u Nemačkoj je među najvišim u Evropi. Spaljivanje i kapaciteti ODE pokrivaju domaće potrebe. > Od godine zabranjeno je odlaganje komunalnog čvrstog otpada na deponije; razdvajanje (reciklaža ambalaže) je uspešno > Nemačka pravi umerenu do veliku količinu ČKO po glavi stanovnika (454 kg godišnje, godine) i većinu nerazvrstanog ČKO šalje u jednu od 60 peći za spaljivanje > Od godine, 10% ukupnog otpada* odloženo je na deponije (EU prosek je 29%) i oko 51% je reciklirano > godine, 36 postrojenja za ODE bilo je operativno i radilo je na obrađeno gorivo od otpada sa kapacitetom od 6,3 miliona tona/a > Nemačka ima dovoljno kapaciteta u postrojenjima za ODE za mehaničku obradu otpada što je dovelo do velikog uvoza otpada za reciklažu ili dobijanje energije tokom ekonomskog pada posle godine > Industrija cementa dobija alternativna goriva direktno iz proizvodnje (obrada otpada) ili obrade otpada iz posebnih tokova > Nemačka je jedna od zemalja koje najviše recikliraju u EU > Na deponije se odlaže samo obrađen (termički ili biološki) otpad koji se ne može iskoristiti Udeo sagorljivog otpada u ukupnom otpadu (2012) Ukupan otpad po glavi stanovnika Sagorljiv (veoma i slabo) otpad po glavi stanovnika Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU ODE kapacitet kao deo sagorljivog otpada (2012)* Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU * bez fabrika za opasan otpad, kapacitet je baziran na količini obrađenog otpada Prosečan porez za deponije od februara 2015 (EUR/t) Maksimalna naknada za doneti otpad (uključujući porez za deponije) Prosečan porez za deponije Minimalna naknada za doneti otpad * ukupan otpad bez velikih mineralnih otpada Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU 24

25 5. Upravljanje otpadom i potencijal za smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva u industriji cementa dovela je do značajnih smanjenja emisije CO 2 a još veća upotreba može doneti i veće smanjenje i veliku uštedu u investicijama u ODE. Koristi od obrade otpada Godine 2012, u Nemačkoj je obrađeno 3,2 miliona tona AG (nivo zamene je bio 61%). Ako se nivo zamene u industriji cementa poveća na 80%, obim godišnjeg koprocesuiranja otpada za AG može porasti do oko 4 miliona tona što je jednako oko 60% sadašnjeg ODE kapaciteta Nemačke. Smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva od otpada odvela je do smanjenja emisije CO 2 za 5,4 miliona tona godine. Sa nivoom zamene od 80%, može se postići ušteda još 1,6 miliona tona emisije CO 2 godišnje (pretpostavljajući da je mešavina ista). Proizvodnja energije i okvirne uštede uglja Godine 2012, nemačka industrija je zamenila 57,7 PJ gorivima od otpada što je ekvivalent 2,2 miliona tona uglja. Industrija cementa je obradila 3,2 miliona tona AG godine što je jednako 1,7 3 milijarde EUR troška postrojenja za ODE. Ako se upotreba AG poveća na 80%, ova cifra se povećava na 2,2 i 4 milijarde EUR. Izbegnute emisije CO 2 Ušteđeni ugalj u koprocesuiranju milioni tona milioni tona Nivo zamene zamena zamena zamena 25

26 6. Identifikovane prepreke u Nemačkoj Oskudno zakonodavstvo van EU BAT, konkurencija postrojenja za ODE i konkurencija biomase otpada Prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Uticaj Infrastrukturna - Visoko razvijeno tržište otpada sa regionalnim hiper kapacitetom - Konkurencija sa postrojenjima za ODE - Troškovi logistike upravljanja otpadom Politička/društvena Niska Srednja - Federalna vlast razmišlja pozitivno o zajedničkoj obradi - Regionalne vlasti i javnost su neutralni ili čak, kritički gledaju na obradu Ekonomska Tehnička Zaštita okoline (posledice) Niska Niska Srednja - Visok BDP po glavi stanovnika - Opšta volja da se snose troškovi unapređenog upravljanja otpadom - Očekivani nedostatak ETS sertifikata od EU u industriji cementa od godine - Većina fabrika je spremna da postigne visoke nivoe zamene a potrebne su i dodatne investicije u dobijanje goriva i smanjenje emisije - Konkurencija u gorivima dobijenim od otpada baziranog na biomasi može voditi ka sporijem smanjenju emisije gasova staklene bašte - Dodatne mere smanjenja, pored zakonskih u EU, uvedene (N 2 O) od strane lokalnih vlasti 26

27 7. Identifikovane mogućnosti u Nemačkoj Politički fokus na otpad, velike investicije i pouzdano sakupljanje kao i na sisteme obrade, doveo je Nemačku na sadašnju poziciju lidera u upravljanju otpadom. Pokretač Šta je potrebno? Koje su mogućnosti? > Dobro razvijena i pouzdana industrija obrade otpada > Dugoročno iskustvo upotrebe AG > Ekonomski podsticaji da se koristi AG > Potreba da se smanji emisija gasova staklene bašte u okviru EU ETS > Poboljšanje tehnologije obrade otpada u cilju proizvodnje boljeg goriva od otpada lošijeg kvaliteta > Izjednačavanje kapaciteta ODE i industrije cementa da bi se izbegao hiper kapacitet > Postizanje konkurencije na istom nivou između industrije cementa i ODE i peći za spaljivanje kada se radi o emisiji gasova staklene bašte iz goriva od otpada > Postizanje konkurencije na istom nivou između industrije cementa i privilegovanih projekata kada je reč o biomasi otpada 1. Poboljšanje predtretmana otpada i povećanje kapaciteta donosi više radnih mesta u industriji otpada 2. Izjednačavanje obrade i ODE kapaciteta smanjuje ukupne troškove i teret investicija u društvu 3. Povećana upotreba biomase otpada u zajedničkoj obradi > Dalje smanjenje emisije gasova staklene bašte na industrijskom nivou > Smanjenje ukupnih troškova u cilju postizanja redukcije gasova staklene bašte na nacionalnom nivou 27

28 Zaključci Ova studija istražuje kako i zašto bi koprocesuiranje otpada bilo podržano u Saopštenju o ODE. Izvedene su tri studije slučaja da bi se prikupili dokazi za odgovor na sledeća tri suštinska pitanja: Koje su prepreke za veći nivo zamene fosilnih goriva i ko su zainteresovane strane koje utiču na to? Koji su to povoljni uslovi za povećanu upotrebu alternativnih goriva u sektoru? Zašto je koprocesuiranje dobra opcija za upravljanje otpadom i kako može da doprinese ambicijama politike klime i cirkularne ekonomije u EU? 27 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

29 EK definiše sveobuhvatne principe upravljanja otpadom i različite opcije dobijanja energije. Nivo implementacije zavisi od nacionalnih i lokalnih vlasti i razlikuje se po zemljama. Uticaj na upotrebu alternativnih goriva Interesne grupe Evropska Komisija Nacionalna vlast Uticaj - Daje direktive EU o upravljanju otpadom i trgovini emisijama - Podržava nacionalne vlasti obezbeđujući razne instrumente kao BAT/BREF - Implementira nacionalne direktive o upravljanju otpadom i njegovoj obradi, kontroli zagađenosti, obezbeđuje poštovanje EU direktiva, obezbeđuje tarife za zelenu energiju baziranu na biomasi - Zajedno sa opštinama, određuje cenu otpada (zabrane za deponije, poreze ili naknade za donošenje otpada) Lokalna vlast - Daje dozvole za upotrebu alternativnih goriva - Često je direktno odgovorna za implementaciju nacionalnih direktiva Industrija cementa - Mora biti tehnološki spremna a zamena fosilnih goriva mora doneti ekonomsku korist Industrija - Obezbeđuje dostupnost i trajnost odgovarajućeg otpada koji upravljanja je prošao predtretman što je suštinski važno za obradu otpadom Spaljivanje otpada i energetske firme Javnost - Konkurentni su za dostupne protoke otpada sa obradom - Javnost se može suprotstaviti ili podržati ove opcije dobijanja energije - Često se spaljivanje i obrada mešaju što vodi do zaključaka na osnovu pogrešnih informacija 28 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

30 U sve tri studije slučaja otklonjene su tehničke prepreke za upotrebu otpada u fabrikama cementa. Sa druge strane, usporena je povećana upotreba alternativnih goriva najviše zbog infrastrukturnih i političkih prepreka. Uočene prepreke u studijama slučaja Vrsta prepreke Grčka Poljska Nemačka Infrastrukturna - Loša dostupnost odgovarajućeg otpada - Visok procenat odlaganja na deponije (86%), relativno nizak porez na deponije (49 EUR/t), nema zabrane za deponije - Ograničeno razvrstavanje i nedostatak kapaciteta za obradu - Samo delimična zabrana za deponije, niski troškovi deponija - Potreban visok nivo investicija - Visoko razvijeno tržište otpada sa regionalnim hiper kapacitetom - Konkurencija postrojenjima za ODE - Troškovi logistike upravljanja otpadom Politička/društvena - Dug proces dobijanja dozvole - Dobijanje energije na ovaj način nema podršku u nacionalnim planovima - Stav lokalnih vlasti je nije u mom dvorištu - Opšta volja da se ispune ciljevi EU u upravljanju otpadom - Spora implementacija kao rezultat potrebnih velikih investicija - Federalna vlast je podržala obradu - Lokalna vlast i javnost imaju neutralan ili kritički stav Ekonomska Tehnička Zaštita okoline - Loša ekonomska situacija ne dozvoljava ekspanzivne načine obrade otpada - Preko 20% zamene goriva u jednoj fabrici cementa - Investirano je u povećanje udela alternativnih goriva - Loš rad na ciljevima EU u upravljanju otpadom (upravljanje deponijama) - Veći intenzitet ugljenika u proizvodnji cementa - Nizak BDP po glavi stanovnika - Obrada otpada je maksimalna (4 EUR/glavi stanovnika/mesečno) - Industrija je spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva i treba joj alternativno gorivo velikog volumena i dobrog kvaliteta da bi povratila investicije - Odlaganje na deponije veliko ali se smanjuje - Preduzeti potrebni koraci da se približe klimatskim ciljevima EU - Viši BDP po glavi stanovnika - Volja da se snose troškovi naprednog upravljanja otpadom - Očekivani nedostatak sertifikata EU ETS od godine - Potrebne su investicije u tehnički ostvarivu obradu goriva i smanjenje emisije - Konkurencija u biomasi otpada, smanjen potencijal redukcije gasova staklene bašte - Poštovanje regulativa EU (na pr. niža ograničenja N 2O) Početak Razvoj Sazrevanje Zrelost sistema za upravljanje otpadom ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

31 Ispunjavanje sledećih uslova omogućilo bi veći unos goriva od otpada u industriju cementa i povećanu zamenu fosilnih goriva: > Infrastrukturni Razvijena industrija predtretmana otpada koja može obezbediti pouzdan i dosledan dotok otpada industriji cementa. Ključna je bliska saradnja industrije cementa i predtretmana da bi se obezbedila doslednost isporučenog otpada; > Ekonomski Celovita realizacija EU hijerarhije otpada koja destimuliše odlaganje otpada na deponije i favorizuje naprednije metode obrade otpada. Što se tiče društva, mora postojati volja da se plati odgovarajuća upotreba otpada. Uz to, treba svima dati istu šansu baveći se distorzijama tržišta kao što su uključenje/isključenje cene ugljenika za različite opcije dobijanja energije i razmatranje ponovnih subvencija za biomasu u dobijanju energije; > Tehnički Dugoročno posvećivanje industrije cementa koprocesuiranju otpada; > Politički/društveni Dobro razumevanje tehničkih detalja koprocesuiranja otpada među zakonodavcima sa dugoročnom vizijom upravljanja otpadom u zemlji. Javnost treba pravilno informisati o razlikama između dobijanja enerije u pećima za spaljivanje i fabrikama cementa. 29 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

32 Na EU nivou, upotreba alternativnih goriva je značajno doprinela klimatskim ciljevima EU i smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. > Glavna fosilna goriva koje koristi industrija cementa jesu ugalj i naftni koks sa prosečnim intenzitetom ugljenika od 93,5 kgco 2 /GJ. > Smanjenje CO 2 se može postići korišćenjem fosilnih goriva od otpada ili njegove biomase što je definisano kao neutralno kada je u pitanju ugljenik. > Sa nivoom zamene od 36% godine, kombinovana upotreba biomase i fosilnih goriva otpada pomogla je da se izbegne emisija oko 16,5 miliona tona CO 2, uštedela 177 PJ primarne energije što je jednako 607 miliona tona uglja. > Pri nivou od 95% zamene, ako se održi ista proporcija biomase i fosilnih goriva otpada, može se izbeći emisija 41 miliona tona CO 2 godišnje. Alternativna goriva isporučuju 439 PJ energije što štedi 16,7 miliona tona uglja. > Dalje smanjenje se diskutabilno postiže izbegavanjem odlaganja na deponije (emisije metana). Ovaj otpad bi bio spaljen sa dobijanjem manje energije u poređenju sa proizvodnjom klinkera. Izbegnute emisije CO 2 Ugalj ušteđen u koprocesuiranju milioni tona milioni tona Nivo zamene Nivo zamene U smislu izbegnutih investicija, potrebno je 65 postrojenja za ODE prosečne veličine za obradu sadašnje količine otpada koji se obrađuje u postrojenjima za ODE za šta su potrebne investicije od 5,4 do 9,8 milijardi EUR. > Cifre sa desne strane pokazuju da je godine, oko 20% otpada (530 miliona tona) u EU bilo potencijalno spaljivo. Sa tim obimom, industrija cementa je koprocesuirala 9,8 miliona tona (1,8%). > Procenjeno je da: Oko 90 miliona tona otpada ima, potencijalno, visoku kalorijsku (toplotnu) vrednost, 9 puta veći zapremina od korišćenja alternativnih goriva u koprocesuiranju u industriji cementa godine; Za drugu, potencijalno, zapaljivu zapreminu otpada od 440 miliona tona će trebati unapređena obrada (razvrstavanje, sušenje) da bi se napravilo alternativno gorivo za koprocesuiranje; > Koprocesuiranje u industriji cementa godine je značila: obezbeđivanje kapaciteta obrade od 65 postrojenja za ODE sa prosečnim kapacitetom od 150 kilotona godišnje; u sagrađenim postrojenjima za ODE, kapacitet koprocesuiranja je bio 5,4 i 9,8 milijardi EUR; > Dostizanje EU nivoa zamene od 95% bi značilo: Ušteda za gradnju 105 dodatnih postrojenja za ODE; Izbegnuti dodatni troškovi u nova postrojenja za ODE koja bi iznosila 8,6 15,6 milijardi EUR. Potencijal za koprocesuiranje EU 28 otpad u godini Ukupno miliona tona spaljivi otpad: 530 miliona tona mineralni otpad: miliona tona ostali otpad: 730 miliona tona koprocesuiranje u cementu: 9,8 miliona tona nespaljivi otpad: 190 miliona tona 30 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

33 Savremena proizvodnja cementa u skladu je sa principima cirkularne ekonomije. Ovaj sektor koristi otpad iz ostalih industrija da bi zamenio sirovine koje upotrebljava za proizvodnju klinkera. > Krečnjak je glavni materijal za pravljenje klinkera. Međutim, proces kalcinacije, neophodan u industriji cementa, ima dosta CO 2 i energije. kgco 2/kg klinker > Simultana zamena prirodnih sirovina i smanjenje emisije CO 2 jesu mogući u zamenama za klinker. > Otpad i nusproizvodi iz drugih industrija (na pr. šljaka iz topioničkih peći, pepeo) mogu se koristiti da se poveća proizvodni odnos cementa i klinkera (odnos 1:1 znači da nema zamene). > Običan portland cement (nemešan) imaće oko 5% gipsa a odnos cementa i klinkera 1,05:1 dok će portland cement sa dodatkom pucolana (do 30% pepela) imati oko 1,54:1 a cement sa dodatkom zgure čiji je procenat 60% ima odnos cementa i klinkera od 2,86:1. Ove vrte cementa ne mogu se koristiti naizmenično jer je njihova upotreba ograničena namenom. (6,7) Običan portland cement Cement sa dodatkom pucolana Cement sa dodatkom zgure Intenzitet ugljenika klinkera Odnos cementa i klinkera > U mnogim evropskim zemljama, povećana upotreba cementa sa nižim sadržajem klinkera ograničena je dostupnošću hidrauličnih materijala i pucolana. (8) Cilj evropske industrije cementa jeste da dostigne najveći mogući nivo zamene. Pojedinačna postrojenja pokazuju da bi se 60% zamene moglo srednjoročno postići širom Evrope. > Godine 2012, u EU 28, industrija cementa je potrošila 9,8 miliona tona alternativnih goriva što je ekvivalent prosečnom nivou zamene od 36%. > Tehnički, prosečna fabrika cementa u Evropi bi mogla da dostigne 60% zamene sa investicijama i adaptacijama. > Mnoge pojedinačne fabrike su već dostigle nivo zamene od više od 60%. > Koristeći godinu kao osnovu, industrija cementa bi upotrebila 18 miliona tona AG ako bi prosek bio 60% zamene. > Ovaj kapacitet koprocesuiranja otpada rezultira izbegnutim investicijama od 8,6 do 15,6 milijardi EUR ako bi se koristila postrojenja za ODE da se pokrije praznina između 36% i 60% nivoa zamene u proizvodnji cementa. > Koristeći godinu kao osnovu, kada se postigne 60% zamene može se izbeći 10,2 miliona tona CO 2 godišnje. Srednjoročni cilj Nivoi zamene AG u većim zemljama EU godine ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

34 Rezime glavnih nalaza studije > Ova studija je izvedena da bi se bolje razumelo koprocesuiranje u fabrikama cementa kao opcija pretvaranja otpada u energiju. Namera nije bila da se daju preporuke vlastima i drugim interesnim grupama. > Tri studije za Grčku, Poljsku i Nemačku pokazale su da postoje velike razlike između zemalja članica kada su u pitanju status i perspektiva koprocesuiranja. Ovo navodi na zaključak da je potreban fokusiran pristup zemalja članica u cilju ubrzanja obrade otpada. Pored toga, potrebno je više studija slučaja da bi se podrobno ispitao najbolji način za napredovanje. > Ova studija je pokazala da se koprocesuiranje u rotacionim pećima za cement široko primenjuje u celoj EU ali i da je potencijal za dalji razvoj još uvek veliki. > Nema tehničkih ograničenja u fabrikama cementa za povećanje udela alternativnih goriva sa 36% na 95% širom EU. Ako se ovo postigne, može uštedeti troškove za dodatna postrojenja od otpada do energije i do 15,6 milijardi eura i izbeći emisije 41 miliona tona CO 2 godišnje. > Ima više nego dovoljno odgovarajućeg otpada za obradu. Razvijena infrastruktura skupljanja, razdvajanja i obrade otpada obavezna je kako bi se povećao unos alternativnih goriva u industriju cementa. > Iako postoje odgovarajuće regulative EK za upravljanje otpadom, nivo njihovog poštovanja značajno varira u raznim zemljama. Nacionalne vlasti imaju ključnu ulogu u stvaranju pravih uslova za obradu. > Povećanje korišćenja alternativnog goriva zahteva investicije u industriju cementa. Ovi troškovi se mogu pokriti naknadom za odlaganje otpada. Međutim, spremnost da se plati napredna obrada otpada varira od zemlje do zemlje i većinom, zavisi od ekonomske situacije. > Distorzija tržišta otežava dalji unos alternativnih goriva u određene zemlje članice kao što su uključivanje/isključivanje cene ugljenika za različite opcije dobijanja energije i razmatranje subvencija za biomasu u proizvodnji energije. Obrada otpada može doprineti rešavanju tri velika problema sa kojima se EU suočava Klimatske promene Izbegnute emisije CO 2 u EU na godišnjem nivou 41 milion tona CO 2 Upravljanje otpadom Maksimalna količina sagorljivog otpada koja se može obraditi Broj postrojenja za spaljivanje potrebnih za obradu ove količine otpada 25,8 miliona tona godišnje Oko 100 Cirkularna ekonomija Skupljanje mineralnog otpada koji bi inače bio odložen na deponiju Udeo netaknutog materijala za proizvodnju klinkera 1,4 miliona tona Do 5% 32 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

35 Saradnici Autori: Jeroen de Beer (Ecofys), Jan Cihlar (Ecofys), Igor Hensing (Innova Benelux) Recenzenti: Frans Erens (Innova Benelux), Vagner Maringolo (Cembureau), Claude Lorea (Cembureau) Posebna zahvalnost saradnicima: Alexandros Katsiamboulas (Titan Cement), Dr. Martin Oerter (Verein Deutscher Zementwerke e.v.), Božena šroda (Polish Cement Association), Grégoire Thonier (Deloitte France). O Ecofys: Ecofys je vodeći konsultant u obnavljanju energije, efikasnosti energije i ugljenika, sistema i tržišta energije i politike energije i klime. Za nas, znanje i inovacije su ključni faktori u pretvaranju današnjih ideja u održivu stvarnost sutrašnjice. Podržavamo javne i korporativne organizacije koje žele da se prilagode promenama i brzo prepoznaju nove mogućnosti. Zajedno sa našim klijentima, proveravamo da li su preduzeti relevantni koraci a poslovni projekti realizovani na praktičan i održiv način. Ako delujemo sada, globalni energetski sistem godine može biti održiv, siguran, može se priuštiti i biti baziran na izvorima obnovljive energije. Za više informacija, posetite nas na 33 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

36 Reference Uvod (1) Evropska Komisija, Invitation to tender JRC/SVQ/2015/: Towards a better exploitation of the technical potential of Waste-to-Energy under the Energy Union, jul (2) International Energy Agency, Energy Technology Perspectives 2015: Mobilising Innovation to Accelerate Climate Action godine, dostupno na: (3) Cement Sustainability Initiative, Getting the numbers right database, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: database. (4) Baza podataka EUROSTAT-a, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: (5) Cement Sustainability Initiative, CO2 Accounting and Reporting Standard for the Cement Industry:Cement CO 2 Protocol, 2005, dostupno na: Studija slučaja Grčka (1) Hellenic Cement Industry Association, Statistics, pristupljeno u maju godine, dostupno na: (2) Cement Sustainability Initiative, Getting the numbers right database, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: database. (3) Baza podataka EUROSTAT-a, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: (4) Intervju sa Alexandrosom Katsiampoulasom, Titan Cement, mart (5) CEWEP, Landfill taxes and bans, februar 2015, dostupno na: _landfill_inctaxesbans.pdf. Studija slučaja Poljska (1) SPC, podaci o proizvodnji, (2) (2) SPC, Intervju sa Boženom Šrodom, mart (3) (3) SPC, 20 lat co-processingu paliw alternatywnych w cementowniach w Polsce, Tadeusz Radzięciak, Krakow, oktobar (4) (4) Switzerland Global Enterprise, Market Report Waste Management in Poland, Swiss Business Hub, APAX Consulting Group, (5) (5) Polish Government, Aktualizacja Krajowego planu gospodarki odpadami 2014, (6) (6) Clifford Chance Poland, Briefing: Municipal waste incineration plants, (7) (7) Arcadis, The functioning of waste markets in the EU, second workshop, case 6: Comingled waste collection in Poland, Mike van Acoleyen, 16. novembra (8) (8) CEWEP, Landfill taxes and bans, februar dostupno na: _landfill_inctaxesbans.pdf. 34

37 Studija slučaja Nemačka (1) VDZ, Zementindustrie im Überblick, 2015, dostupno na: (2) (2) Intervju sa Dr. Martin Oerter, VDZ, mart (3) (3) VDZ, Umweltdaten der deutschen Zementindustrie 2014, septembar 2015, dostupno na: (4) (4) Strategie Planung Umweltrecht. S Perspektiven der Verwertung von Ersatzbrennstoffen in Zementwerken, Renato Sarc, Roland Pomberger and Karl E. Lorber, (5) (5) Energie aus Abfall, Band 10, S Ersatzbrennstoff-Kraftwerke in Deutschland und Österreich, Stephanie Thiel, Zaključci (1) Technische Büro Hauer Umweltwirtschaft GmbH, Grundlagen zur Phase 3 Thermische Abfallbehandlungsanlage in Tirol, Studie im Auftrag Amt der Tiroler Landesregierung, (2) European Investment Bank, Cardiff WtE Plant, (3) Landesregierung Mecklenburg Vorpommern, EBS Werk Stavenhagen (4) COWI, New CHP Waste to Energy line in Stavanger, Norveška, energy/documents/forus%20ii%202015%20uk_maj% pdf, 2015 (5) U. S. Energy Information Administration, Updated Capital Cost Estimates for Electricity Generation Plants, novembar (6) Javier Merle, CEMEX and EU ETS, n.d., dostupno na: Merle_CEMEX.pdf. (7) S.P. Deolalkar, Designing green cement plants, 1 st edition, Butterworth Heinemann, (8) CEMBUREAU, Cements for a low-carbon Europe, godina, dostupno na: 35

38 Lista skraćenica AG Alternativna goriva GHG Gasovi staklene bašte BAT Najbolja dostupna tehnika MBO BREF Referentni dokument o najboljoj dostupnoj tehnici ČKO BDP Bruto domaći proizvod MWe CAPEX Kapitalni troškovi Mehaničko-biološka obrada Čvrsti komunalni otpad Električni megavat CO 2 Ugljen-dioksid MWth Termo megavat EK ETS Evropska Komisija Sistem trgovine emisijama NO x Azotsuboksid EU Evropska Unija PPC Portland cement sa dodatkom pucolana FIT Doprinos u tarifama ODE Od otpada do energije GO GČO Goriva od otpada Goriva od čvrstog otpada 36

39 Informacije Emisije CO 2 iz proizvodnje klinkera i spaljivanja otpada potpadaju pod različite propise. Emisije CO 2 iz proizvodnje klinkera, uključujući i one iz koprocesuiranja alternativnih goriva potpadaju pod EU ETS. Emisije CO 2 iz spaljivanja otpada su izuzete iz EU ETS i potpadaju pod Effort Sharing Decision and other directives. Proizvodnja cementa Kao glavni emiter CO 2, industrija cementa potpada pod EU ETS koji želi da napravi tržište za trgovinu dozvolama za emisiju CO 2 jer one imaju cenu. Postoje dva glavna izvora CO 2 u proizvodnji cementa neizbežne emisije (60% ukupne emisije) iz hemijskih reakcija (uglavnom kalcinacija) i emisije iz sagorevanja otpada (40%) (6; Zaključci). Trenutno, ovaj sektor je na listi propuštanja ugljenika i dobija dozvole za emisiju od besplatnih do presedana. Propuštanje ugljenika služi da zaštiti industriju od strane konkurencije koja nema regulativu o emisiji ugljenika. Spaljivanje otpada Što se tiče emisije CO 2, spaljivanje otpada ne potpada pod EU ETS. Zato, suprotno od sektora cementa, peći za spaljivanje ne moraju da predaju dozvole za emisiju CO 2 iz otpada. 37

40 Troškovi od otpada do energije Skorašnji podaci iz različitih zemalja pokazuju troškove obrade za srednje postrojenje za ODE ( kilotona godišnje) u opsegu od 1 miliona EUR i 0,55 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade. > Poljska (Izvor: Clifford Chance (ref. Poland (6)) Bazirano na investicijama u 5 postrojenja Između 94 i 220 kilotona godišnje Prosečan bruto trošak je između 354 i 797 miliona PLN: 3,57 miliona PLN po kilotoni kapaciteta obrade 0,85 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade > Nemačka (Izvor: Landesreg. Mecklenb. Vorpom. (3)) EBS Werk Stavenhagen 95 kilotona kapaciteta obrade godišnje 4,25 MWe 52 miliona EUR investicija 0,55 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade > Norveška (Izvor: COWI (4)) Stavanger 4,3 MWe/16 MWth ODE postrojenje (2012) 65 kilotona godišnje kapaciteta obrade ČKO 60 miliona EUR kapitalnih troškova 0,92 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade Ujedinjeno Kraljevstvo (Izvor: Evropska Investiciona Banka (2)) Postrojenje za ODE u Kardifu 350 kilotona godišnje kapaciteta obrade 30 MWe proizvodnje Investicija: 270 miliona EUR 0,77 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade > Austria (Izvor: Technische Büro Hauer (1)) > USA (Izvor: U.S. EIA (5)) Procenjeni troškovi za veliko postrojenje za spaljivanje od 720 kilotona godišnje sa 50 megavati dobijene energije su USD/kilovati Ovo stavlja procene SAD u propusni opseg troškova za postrojenja za ODE u EU (oko 0,57 miliona dolara po kilotoni) 38

41 Tokovi spaljivog otpada u EU Analiza spaljivog otpada u EU-28 pokazuje da je 11,1% lako spaljivog otpada u EU-28 obrađeno u godini. Da bi se procenio potencijal dostupnih količina alternativnih goriva od otpada, koristila se statistika Eurostata. Podaci Eurostata podeljeni su na različite kategorije zasnovane na vrsti, poreklu i masi. Nisu skupljani podaci vezani za kvalitet otpada u smislu vrednosti neto sadržaja, vlažnosti ili sadržaju pepela. Za korišćenje podataka Eurostaa u svetlu potencijala alternativnih goriva za industriju cementa, utvrđena su dve grupe agregatnih količina, lako i slabo spaljiv otpad. Sve je bazirano na podacima iz Izračunati brojevi pokazuju potencijal u kilotonama. Većina ovoga zahteva obradu i unapređenje pre nego što se upotrebe u pećima za spaljivanje. Stvarne količine koje bi mogle završiti u industriji cementa na ovaj način biće manje zbog gubitaka u obradi (otklanjanje vlage, hlora, metala itd.). Naša procena potencijala jeste veoma generalizovana. Nisu uračunati gubici u obradi otpada kao ni nepogodan otpad koji je isto tako deo indeksa Evropskog kataloga za otpad. > Lako spaljiv (88,6 miliona tona godine): Iskorišćeni rastvori, upotrebljena ulja, gumeni otpad, plastični otpad, tekstilni otpad i drvni otpad. > Slabo spaljiv (530 miliona tona godine) Lako spaljiv + sledeće: Hemijski otpad, mulj otpadnih voda, mulj i tečni otpad od obrade otpada, medicinski i biološki otpad, životinjski i otpad mešane hrane, biljni otpad, otpad iz domaćinstava i sličan otpad, mešani i nediferencirani materijali i običan mulj. Fosilna i goriva od biomase otpada korišćena godine Obrada u cementu kilotona Relativni % zajedničke obrade Ukupan otpad (EU kilotona 0,4% 28) Otpad koji nije kilotona 1,3% mineralnog porekla Lako sagorljiv kilotona 11,1% Slabo sagorljiv kilotona 1,8% Podaci GNR iz godine Podaci Eurostata iz godine 39

42 Kanaalweg 15-G 3526 KL Utrecht The Netherlands Rue d Arlon Brussels Belgium 40

ZAKON O EFIKASNOM KORIŠĆENJU ENERGIJE - Predlog -

ZAKON O EFIKASNOM KORIŠĆENJU ENERGIJE - Predlog - Crna Gora Ministarstvo ekonomije ENERGETSKA EFIKASNOST U TRANSPORTU Autor: Aleksa Ćulafić Dani energetske efikasnosti - Tivat, 5. mart 2019. godine Institucionalni okvir; Sadržaj: Razvoj održivog korišćenja

Више

IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trg

IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trg IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trgovine (foto: Halfpoint/iStock by Getty Images) IMF

Више

sc on ntb and tbt

sc on ntb and tbt BOSNIA AND HERZEGOVINA MINISTRY OF FOREIGN TRADE AND ECONOMIC RELATIONS Perspektive održivih energetskih rješenja za bosanskohercegovačke gradove ERMINA SALKIČEVIĆ DIZDAREVIĆ, ZAMJENICA MINISTRA VANJSKE

Више

Environ- mental objectives 2050

Environ- mental objectives 2050 Заједничка радионица за израду сета економских инструмената за имплементацију Плана управљања чврстим комуналним отпадом и представљање 3 студије случаја из ЕУ Београд 23. јануар 2019. Naturvårdsverket

Више

Slide 1

Slide 1 Najbolji primeri iz prakse Smanjenje uticaja na životnu sredinu Ukupni efekti preduzetih mera na godišnjem nivou: Smanjenje troškova: 113.000 Smanjenje pređenog puta: 66.000 milja Smanjenje emisije CO

Више

МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ На основу члана 123. тачка 3. Устава Републике Србије, а у вези са Законoм о енергетици ( Службени гласник РС, број 84/04), Влада доноси УРЕДБУ О МЕРАМА ПОДСТИЦАЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ КОРИШЋЕЊЕМ

Више

IPPC zahtev[1] [Compatibility Mode]

IPPC zahtev[1] [Compatibility Mode] ПРИМЕНА IPPC ДИРЕКТИВЕ У СРБИЈИ ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ИНТЕГРИСАНЕ ДОЗВОЛЕ qзакон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (Сл. Гласник РС, број 135/2004) Уређује услове и поступак издавања

Више

Naslov

Naslov Veća zastupljenost toplotnih pumpi u oblasti daljinskog grejanja Zašto, gde, kako i kada? Izvor: Hot&Cool br.1/2015; Autor: Kim Søgaard Clausen, Grøn Energi, Danska asocijacija za daljinsko grejanje Prevod:

Више

PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,

PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06, PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 6206, 4711, 9312, 9913, 12514 i 9515), u članu 35. stav 1.

Више

Privreda

Privreda Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, BDP u prvom polugodištu 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ima pozitivnu stopu rasta od 3,4% (Q1 = 3,1% i Q2 = 3,6%).

Више

У СУСРЕТ НОВОЈ УРБАНОЈ АГЕНДИ Београд, 09 новембар 2015

У СУСРЕТ НОВОЈ УРБАНОЈ АГЕНДИ Београд, 09 новембар 2015 У СУСРЕТ НОВОЈ УРБАНОЈ АГЕНДИ Београд, 09 новембар 2015 КОНФЕРЕНЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА О СТАНОВАЊУ И ОДРЖИВОМ УРБАНОМ РАЗВОЈУ (ХАБИТАТ III) Хабитат III је Конференција Уједињених нација о становању и одрживом

Више

Energetski akcioni plan Varvarin

Energetski akcioni plan Varvarin NACRT PLAN ENERGETSKOG RAZVOJA OPŠTINE VARVARIN OD 2015. DO 2025. GODINE Prioritet 1. Unapredjenje upravljanje energetskim sektorom Strateški cilj1: Uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta u javnom

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation POSLOVANJE INA GRUPE U GODINI GLAVNA SKUPŠTINA Zagreb, 12. lipnja 2019. godine Vanjsko okruženje: Trend viših cijena nafte i plina, pogoršane rafinerijske marže Cijena nafte Brent (USD/bbl) Cijena plina

Више

INA Group Strategic challenges facing INA and the 2010 FTE optimization program

INA Group  Strategic challenges facing INA and the 2010 FTE optimization program INA Grupa Rezultati i poslovanje u prvom tromjesečju 2012. Zagreb, travanj 2012. 1 Unatoč izazovnom vanjskom okruženju, INA Grupa ostvarila je snažne, stabilne rezultate u prvom tromjesečju 2012. u usporedbi

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation dr Branislava Lepotić Kovačević, dipl.prav. PRAVNI ASPEKTI INVESTICIJA U KORIŠĆENJE BIOMASE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA U REPUBLICI SRBIJI Korišćenje obnovljivih izvora energije Izvori prava za podsticaje

Више

Slide 1

Slide 1 BILANS DRVNE BIOMASE Opis metodologije i uputstva za korišćenje Excel aplikacije sa prikazom rezultata bilansiranja na primeru izabrane lokalne samouprave za 217.godinu Prof. dr Branko Glavonjić Univerzitet

Више

Na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o energetici ( "Službeni glasnik RS", broj 145/14), Ministar rudarstva i energetike donosi Pravilnik o energetskoj

Na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o energetici ( Službeni glasnik RS, broj 145/14), Ministar rudarstva i energetike donosi Pravilnik o energetskoj Na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o energetici ( "Službeni glasnik RS", broj 145/14), Ministar rudarstva i energetike donosi Pravilnik o energetskoj dozvoli Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku

Више

UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRADSKOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM

UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRADSKOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM Univerzitet u Kragujevcu Mašinski fakultet Kragujevac University of Kragujevac Faculty of Mechanical Engineering Kragujevac IMPROVING MUNICIPAL SYSTEM FOR SOLID WASTE MANAGEMENT USING GIS-TEHNIQUES AND

Више

Slide 1

Slide 1 MEĐUNARODNO SAVJETOVANJE I RADIONICA IZAZOVI STRATEGIJE ZAŠTITE OKOLIŠA I ODRŽIVOG RAZVOJA 29. 9. 2005. Izborom tehnologije zbrinjavanja otpada do zaštite okoliša i novih vrijednosti Dr. sc. Slaven Dobrović

Више

UŠTEDA U POTROŠNJI GORIVA I EL.ENERGIJE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA SAVING IN EXPENDITURE OF FUEL AND ELECTRIC ENERGY IN DISTRICT HEATING SYSTEM

UŠTEDA U POTROŠNJI  GORIVA I EL.ENERGIJE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA  SAVING IN EXPENDITURE OF FUEL AND ELECTRIC ENERGY IN DISTRICT HEATING SYSTEM UŠTEDA U POTROŠNJI GORIVA I EL. ENERGIJE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA SAVING IN EXPENDITURE OF FUEL AND ELECTRIC ENERGY IN DISTRICT HEATING SYSTEMS Autor: Dragan Šoškić, dipl.maš.ing, JP Toplifikacija,Lazarevac,

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation KОРПОРАТИВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА 2018. ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ВЕРТИКАЛНО ИНТЕГРИСАНИХ ЕНЕРГЕТСКИХ СИСТЕМА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ Структура акционарског капитала Око 3 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА уложено је у развој НИС-а од 2009.

Више

ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE OPŠTINA LAKTAŠI

ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE OPŠTINA LAKTAŠI ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE OPŠTINA LAKTAŠI Izdavač: Agencija za razvoj preduzeća Eda, Banja Luka eda@edabl.org Za izdavača: Zdravko Miovčić Autor: prof. dr Stevo Pucar Dizajn i kompjuterska priprema: Nenad

Више

Slide 1

Slide 1 Dvadeset četvrto predavanje 1 CILJEVI PREDAVANJA Pojačan efekat staklene bašte H 2 O i CO 2 kao apsorberi radijacije sa Zemlje radijaciono forsiranje Posledice globalnog zagrevanja Izvori i potrošnja gasova

Више

MV Merchandise visibility sistem

MV Merchandise visibility sistem MV Merchandise visibility sistem Pomoć maloprodajnim lancima u smanjenju troškova usled nedostatka robe u prodajnom prostoru, smanjenju troškova i vremena za popis robe i povećanje prodaje Maloprodaje

Више

AKTUALNI EU NATJEČAJI

AKTUALNI EU NATJEČAJI AKTUALNI EU NATJEČAJI 29.07.2019. Sav sadržaj objavljen u om dokumentu je zaštićen autorskim pravom i/ili relevantnim zakonima o zaštiti žiga. Sadržaj Sadržaj... 2 1. OBZOR 2020... 3 2. NOVO! EIC Accelerator

Више

Saradnja kao osnov za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva Međuljudski odnosi zasnovani na solidarnosti uvijek otvaraju mogućnosti za dostizanj

Saradnja kao osnov za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva Međuljudski odnosi zasnovani na solidarnosti uvijek otvaraju mogućnosti za dostizanj Saradnja kao osnov za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva Međuljudski odnosi zasnovani na solidarnosti uvijek otvaraju mogućnosti za dostizanje određenih razvojnih ciljeva. Samo one zajednice,

Више

Slide 1

Slide 1 PANEL 6: ORGANSKA I INTEGRALNO KONTROLISANA POLJOPRIVREDA: NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI SRBIJE Tema izlaganja: Organska poljoprivreda potencijal Srbije? Nenad Novaković, direktor OCS-a 10/22/2013 1 Poljoprivreda

Више

Microsoft PowerPoint - 03_Prezentacija 1_Lea_ [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 03_Prezentacija 1_Lea_ [Compatibility Mode] Efikasnost i efektivnost državnih pomoći Lea J. Lekočević SAM GIZ ekspert za državne pomoći Podgorica, 30. oktobar 2013. godine Page 1 Opšti nalazi Evropa 2010 strategija EZ za rast u ovoj deceniji jedinstveno

Више

ANALIZA POTENCIJALA DRVNIH OSTATAKA U BIH, SA POSEBNIM FOKUSOM NA OPŠTINE SREBRENICA, BRATUNAC I MILIĆI АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛА ДРВНИХ ОСТАТАКА У БИХ, СA

ANALIZA POTENCIJALA DRVNIH OSTATAKA U BIH, SA POSEBNIM FOKUSOM NA OPŠTINE SREBRENICA, BRATUNAC I MILIĆI АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛА ДРВНИХ ОСТАТАКА У БИХ, СA ANALIZA POTENCIJALA DRVNIH OSTATAKA U BIH, SA POSEBNIM FOKUSOM NA OPŠTINE SREBRENICA, BRATUNAC I MILIĆI АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛА ДРВНИХ ОСТАТАКА У БИХ, СA ПОСЕБНИМ ФОКУСОМ НА ОПШТИНЕ СРЕБРЕНИЦА, БРАТУНАЦ И

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Matrica šansi-pretnji Matrica šansi-pretnji Matrica šansi-pretnji se bavi dijagnozom situacije u kojoj se preduzeće nalazi, kao i njenom projekcijom u budućnosti (dijagnoza + prognoza). Situaciona analiza,

Више

FINANCIJSKI REZULTATI ZA PRVIH DEVET MJESECI Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija Avenija Većeslava Holjevca 10

FINANCIJSKI REZULTATI ZA PRVIH DEVET MJESECI Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija Avenija Većeslava Holjevca 10 FINANCIJSKI REZULTATI ZA PRVIH DEVET MJESECI 2015. Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija, Zagreb Služba za odnose s javnošću E-mail: PR@ina.hr Press centar na www.ina.hr

Више

D12_5 MNE_Dio 04 - Procjena EE Investicija F1

D12_5 MNE_Dio 04 - Procjena EE Investicija F1 Ministarstvo ekonomije / Sektor za energetsku efikasnost Obuka o upravljanju energijom i energetskoj efikasnosti Procjena EE Investicija (pojednostavljena verzija) Pripremljeno pod okriljem projekta Tehnička

Више

FINANCIJSKI REZULTATI ZA GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija Avenija Većeslava Holjevca 10, Zagreb Služ

FINANCIJSKI REZULTATI ZA GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija Avenija Većeslava Holjevca 10, Zagreb Služ FINANCIJSKI REZULTATI ZA 2016. GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija, Zagreb Služba za odnose s javnošću E-mail: PR@ina.hr Press centar na www.ina.hr 1 INA u 2016.

Више

FINANCIJSKI REZULTATI ZA GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Korporativne komunikacije Avenija Većeslava Holjevca 10, Zagreb Služba za od

FINANCIJSKI REZULTATI ZA GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Korporativne komunikacije Avenija Većeslava Holjevca 10, Zagreb Služba za od FINANCIJSKI REZULTATI ZA 2018. GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Korporativne komunikacije, Zagreb Služba za odnose s javnošću E-mail: PR@ina.hr Press centar na www.ina.hr INA: rast neto prihoda

Више

PowerPoint prezentacija

PowerPoint prezentacija Gospodarenje građevnim otpadom Zagreb, 29. svibnja 2019. PRAVNI OKVIR Zakon o održivom gospodarenju otpadom (NN 94/13, 73/17, 14/19) Pravilnik o građevnom otpadu i otpadu koji sadrži azbest (NN 69/16)

Више

PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni

PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR 2017. Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetnim lokacijama za investiranje, partnerskom i transparentnom

Више

PowerPoint-presentation

PowerPoint-presentation U podacima je sve! Koji su podaci potrebni za Referentni inventar emisija? Obećanje Sporazuma gradonačelnika pretvara se u praktična djela osmišljavanjem Akcijskog plana energetski i klimatski održivog

Више

Uvod u proceduru sprovođenja energijskog audita

Uvod u proceduru sprovođenja energijskog audita Primeri dobre prakse EE u industrijskim preduzećima rešenje za decentralizovano snabdevanje toplotnom energijom u pogonima procesne industrije prof. dr Goran Jankes Mreža za energetsku efikasnost u industriji

Више

Microsoft PowerPoint - MNE EBRD RES Montengro workshop~Task 6~v2a.ppt

Microsoft PowerPoint - MNE EBRD RES Montengro workshop~Task 6~v2a.ppt Program podrške direktnom finansiranju projekata održive energije za Zapadni Balkan: Jačanje institucionalnih kapaciteta Obnovljivi izvori energije u Crnoj Gori Pristup mreži i naknade Duncan Wilson ECONOMIC

Више

Microsoft Word - MUS ispitna pitanja 2015.doc

Microsoft Word - MUS ispitna pitanja 2015.doc Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet u Subotici Dr. Agneš Slavić, docent Nemanja Berber, asistent Školska 2014/15 godina MENADŽMENT URBANOM SREDINOM Prvi deo: ispitna pitanja 1. PREDMET IZUČAVANJA

Више

The Contemporary Systems Development Project Landscape

The Contemporary Systems Development Project Landscape Budući projektni ciklusi u Evropi Horizon Europe, nakon Horizon 2020 Program za period 2021-2027 Oko 100 milijardi ulaganja u istraživanja i inovativne programe Glavne osobine: Jačanje nauke i tehnologije

Више

EMU factsheet FS2_HR.indd

EMU factsheet FS2_HR.indd DOVRŠETAK EUROPSKE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE Doprinos Komisije Programu čelnika #FutureofEurope #EURoadSibiu GOSPODARSKA I SOCIJALNA KONVERGENCIJA U EU-U: KLJUČNE ČINJENICE Slika 1.: Euro je valuta Europske

Више

Registri i procena emisije zagađujićih materija

Registri i procena emisije zagađujićih materija Registri i procena emisije zagađujićih materija Dr Davor Antanasijević Decembar 2018. Izvori zagađenja Intenzivan industrijski razvoj = povećane emisije zagađujućih materija u sve delove životne sredine

Више

Microsoft PowerPoint - Deveti cas - Lokalni odrzivi razvoj

Microsoft PowerPoint - Deveti cas - Lokalni odrzivi razvoj Lokalni održivi razvoj Lokalna održivost Programi i politike lokalnog održivog razvoja u Srbiji Analize slučaja Grupni rad: Kad bih ja bio gradonačelnik Film: Lokalni održivi razvoj OSLO, Norveška ОДРЖИВИ

Више

OFFICIAL USE kratki opis projekta GrCF Daljinsko grijanje Banja Luka Država: Bosna i Hercegovina Identifikacioni broj projekta: Poslovni sektor:

OFFICIAL USE kratki opis projekta GrCF Daljinsko grijanje Banja Luka Država: Bosna i Hercegovina Identifikacioni broj projekta: Poslovni sektor: kratki opis projekta GrCF Daljinsko grijanje Banja Luka Država: Bosna i Hercegovina Identifikacioni broj projekta: 49407 Poslovni sektor: Vrsta projekta: Kategorija zaštite okoline: Komunalna i okolinska

Више

ПРИЛОГ: Табеле

ПРИЛОГ: Табеле САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2012. ГОДИНИ /број 3/12 од 18.04.2012. године/ Београд, април 2012.

Више

U proračunu Europske unije za Hrvatsku je ukupno namijenjeno 3,568 milijardi Eura za prve dvije godine članstva

U proračunu Europske unije za Hrvatsku je ukupno namijenjeno 3,568 milijardi Eura za prve dvije godine članstva CARINE 2020 Općenito o programu: Program je pokrenut s ciljem podrške u suradnji između nadležnih tijela za carinske postupke u Europskoj uniji kako bi se maksimizirala njihova učinkovitost. Programom

Више

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 САДРЖАЈ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА А. ОПШТЕ СМЕРНИЦЕ... 4 1. РЕЗИМЕ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА... 5 2. ОПШТИ ПОДАЦИ... 5 2.1. Информације о подносиоцу захтева... 5 2.2. Информације

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ Комисија за јавну набавку Број: /2018 Ириг, године Тел.022/ , 400

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ Комисија за јавну набавку Број: /2018 Ириг, године Тел.022/ , 400 РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ Комисија за јавну набавку Број:01-404-12/2018 Ириг, 23.04.2018.године Тел.022/400-609, 400-600 Фах:022/462-035 На основу члана 63. Закона о јавним

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Ljubo Maćić EKONOMSKI ASPEKTI ENERGETSKE TRANZICIJE 1 S A D R Ž A J Niskougljenična tranzicija, EU energetski i klimatski ciljevi i scenariji za JIE, EnZ i Srbiju EU praksa; primer: Poljska Da li se trgovina

Више

Na osnovu člana 55 stav 3 Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni list CG", broj 64/11), Ministarstvo održivog razvoja i turizma donijelo je

Na osnovu člana 55 stav 3 Zakona o upravljanju otpadom (Službeni list CG, broj 64/11), Ministarstvo održivog razvoja i turizma donijelo je 204. Na osnovu člana 55 stav 3 Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni list CG", broj 64/11), Ministarstvo održivog razvoja i turizma donijelo je P R A V I L N I K O NAČINU PAKOVANJA I ODSTRANJIVANJA OTPADA

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation USAID Energy Investment Activity Sigurnost snabdijevanja prirodnim gasom u BiH moguće interkonekcije Konferencija Dani primjene prirodnog gasa Fahrudin Kulić Sarajevo, 14. novembar 2018. g. Sadržaj 1.

Више

Microsoft Word - REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE_Ispit.doc

Microsoft Word - REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE_Ispit.doc UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI SOFIJA ADŽIĆ REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE ISPITNA PITANJA Školska 2012/2013 godina Verzija 2.0 Subotica, septembar 2012. REGIONALNA EKONOMIJA

Више

Slide 1

Slide 1 MINISTARSTVO FINANSIJA UPRAVA ZA NEKRETNINE INSPIRE PRVA NACIONALNA RADIONICA Božidar Pavidevid Odsijek za razvoj IS Bečići, Budva 06. decembar, 2012 INSPIRE i NIGP Proizvođači prostornih podataka Državne

Више

Microsoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode] PROBLEMI ODRŽIVOSTI JAVNOG SISTEMA PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA U SRBIJI Rakonjac-Antić Tatjana Lisov Milimir Rajić Vesna X MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM Tržište osiguranja u poslednjoj dekadi i perspektive

Више

INDIKATIVNI GODIŠNJI PLAN OBJAVE NATJEČAJA ZA PODUZETNIKE U GODINI IZ OPERATIVNOG PROGRAMA KONKURENTNOST I KOHEZIJA 1. POVEĆANJE RAZVOJA NOVIH P

INDIKATIVNI GODIŠNJI PLAN OBJAVE NATJEČAJA ZA PODUZETNIKE U GODINI IZ OPERATIVNOG PROGRAMA KONKURENTNOST I KOHEZIJA 1. POVEĆANJE RAZVOJA NOVIH P INDIKATIVNI GODIŠNJI PLAN OBJAVE NATJEČAJA ZA PODUZETNIKE U 2018. GODINI IZ OPERATIVNOG PROGRAMA KONKURENTNOST I KOHEZIJA 1. POVEĆANJE RAZVOJA NOVIH PROIZVODA I USLUGA KOJI PROIZLAZE IZ AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA

Више

OSNOVNI PODACI Goodyear FUELMAX GEN-2 Goodyear FUELMAX GEN-2 je nova serija teretnih pneumatika za upravljačku i pogonsku osovinu namenjenih voznim pa

OSNOVNI PODACI Goodyear FUELMAX GEN-2 Goodyear FUELMAX GEN-2 je nova serija teretnih pneumatika za upravljačku i pogonsku osovinu namenjenih voznim pa OSNOVNI PODACI Goodyear FUELMAX GEN- Goodyear FUELMAX GEN- je nova serija teretnih pneumatika za upravljačku i pogonsku osovinu namenjenih voznim parkovima koji obavljaju regionalni transport i prevoz

Више

Microsoft PowerPoint - Inoviraj_Dan prozora_2016.ppt [Način kompatibilnosti]

Microsoft PowerPoint - Inoviraj_Dan prozora_2016.ppt [Način kompatibilnosti] Projekti i sredstva iz EU fondova (unaprjeđenje proizvodnje i energetski učinkoviti i održivi proizvodi) Zagreb, Hotel Antunović,23.03.2016. Međunarodna konferencija DAN PROZORA 2016 Strateški i programski

Више

introducing POWERPOINT 2010

introducing POWERPOINT 2010 АСЕТ МЕНАЏМЕНТ др Душан Н. Лукић АСЕТ МЕНАЏМЕНТ Природни монопол Асет менаџмент Примена Вода не познаје границе. Природни монопол Највећи од свих монополских профита је миран живот. 1.1. Одлике природног

Више

Unos PretragaStampanihMed

Unos PretragaStampanihMed Pravda, 15.12.2010 Strana: 6 Autor: PRENETO KORUPCIJA NAJVEĆA KOD JAVNIH NABAVKI VENSAN DEŽER, ŠEF DELEGACIJE EVROPSKE UNIJE U SRBIJI BEOGRAD Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji je oko četiri milijarde

Више

Републичко такмичење

Републичко такмичење 1 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОСНОВА ЕКОНОМИЈЕ БЕОГРАД, МАРТ 2015. Питања саставио: доцент др Ђорђе Митровић, Универзитет у Београду, Економски факултет 1. Монетаристи су Питања 1 поен а. сматрали да је незапосленост

Више

Microsoft PowerPoint - SEP-2013-CAS02

Microsoft PowerPoint - SEP-2013-CAS02 STRATEGIJE E ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE STRATEGIJE ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE Elektronsko poslovanje ne predstavlja samo dodatak tradicionalnom, već ono predstavlja revoluciju u poslovanju. Ono omogućava

Више

Prilog 3 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivače zemljišta

Prilog 3 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivače zemljišta Прилог 3 КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА ОПЛЕМЕЊИВАЧЕ ЗЕМЉИШТА Критеријуми за доделу Еко знака за оплемењиваче земљишта имају за циљ: 1) употребу обновљивих материјала и/или рециклажу органских материја

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА ДО 2025. ГОДИНЕ Март 2018 Стратешки циљеви до 2025. Очувати показатеље производње и раста ресурсне базе Развој прераде кроз модернизацију и максимално увећање профитабилности пословања

Више

ASHRAE Region-At-Large Conference March , 2010

ASHRAE Region-At-Large Conference March , 2010 2. Međunarodni stručni skup iz oblasti klimatizacije, grejanja i hlađenja, 22-23. sep. 2016. Budva, Crna Gora Sprega solarnog sistema sa toplotnim pumpama snage grejanja oko 1 MW - više od 30 godina u

Више

cgo-cce-zaposljavanje

cgo-cce-zaposljavanje POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNA POLITIKA U EU Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, a sprovodi ga Centar za građansko obrazovanje (CGO) u saradnji sa fondacijom Friedrich Ebert i NVO Natura. Dva temelja

Више

FINANCIJSKI REZULTATI ZA GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Korporativne komunikacije Avenija Većeslava Holjevca 10, Zagreb Služba za od

FINANCIJSKI REZULTATI ZA GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Korporativne komunikacije Avenija Većeslava Holjevca 10, Zagreb Služba za od FINANCIJSKI REZULTATI ZA 2017. GODINU Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Korporativne komunikacije, Zagreb Služba za odnose s javnošću E-mail: PR@ina.hr Press centar na www.ina.hr 1 INA: snažan operativni

Више

EBRD Kolašin 13 okt 2010

EBRD Kolašin 13 okt 2010 EBRD Finansijski program za sektor održive energije za Zapadni Balkan i aktivnosti u Crnoj Gori Miroslav Maly Tim za energetsku efikasnost i klimatske promjene Milos Grkinic Podgorica RO Seminar na temu

Више

ПРИЛОГ: Табеле

ПРИЛОГ: Табеле САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2011. ГОДИНИ /Саопштење бр. 08/11 од 23.09.2011. године/ Београд,

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки

Више

"Službeni glasnik RS", br. 3/2009 Na osnovu člana 53. stav 4. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), Ministar životne

Službeni glasnik RS, br. 3/2009 Na osnovu člana 53. stav 4. Zakona o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS, broj 135/04), Ministar životne "Službeni glasnik RS", br. 3/2009 Na osnovu člana 53. stav 4. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), Ministar životne sredine i prostornog planiranja donosi P R A V I L

Више

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар Београд, март 2019.

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар Београд, март 2019. ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар 219. Београд, март 219. С А Д Р Ж А Ј Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 5 Инфлациона очекивања

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Prečišćavanje otpadnih gasova Pregled SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH GASOVA SISTEMI ZA UKLANJANJE ČESTICA SISTEMI ZA UKLANJANJE GASOVITIH POLUTANATA 10 Emisija u svetu (Mt/god) CO VOCs SOx NOx ČESTICE

Више

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem, ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje Pregled osnovnih indikatora privrednog kretanja u regionu AP Vojvodine za period I-IV

Више

1

1 1 SVIJEST O ENERGIJI BIOMASE U BOSNI I HERCEGOVINI, SA POSEBNIM FOKUSOM NA REGIJU SREBRENICE СВИЈЕСТ О ЕНЕРГИЈИ БИОМАСЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, СA ПОСЕБНИМ ФОКУСОМ НА РЕГИЈУ СРЕБРЕНИЦЕ Izdavanje studije

Више

Ekonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi

Ekonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi Ispitna pitanja EKONOMIJA REGIONA SVETA 1. Transnacionalni ekonomski poredak 1.2.1 i 1.2.2 2. Institucije transnacionalnog ekonomskog poretka 1.2.3 3. Mehanizmi transnacionalnog poretka i globalizacija

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation GRANIČNE TEME MIKROEKONOMIJE Dr JOVAN ĐURAŠKOVIĆ Moralni hazard 2 Moralni hazard predstavlja sklonost ka nepoštenom ponašanju osobe nad kojom ne postoji savršen nadzor Bolji nadzor, veće nadnice i odložena

Више

Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGIS

Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGIS Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGISTRACIJU PREDUZEĆA NA KOSOVU U PERIODU: APRIL JUN 2017.

Више

U proračunu Europske unije za Hrvatsku je ukupno namijenjeno 3,568 milijardi Eura za prve dvije godine članstva

U proračunu Europske unije za Hrvatsku je ukupno namijenjeno 3,568 milijardi Eura za prve dvije godine članstva Copernicus Općenito o programu: Program Copernicus, koji je u prijašnjem programskom razdoblju bio poznat pod nazivom GMES (Globalni nadzor za zaštitu okoliša i sigurnost), europski je program namijenjen

Више

ZAKON O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I OSNOVNE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom ureďuje se energetska efikasnost u finalnoj potrošnji, donošenje planova za una

ZAKON O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I OSNOVNE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom ureďuje se energetska efikasnost u finalnoj potrošnji, donošenje planova za una ZAKON O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I OSNOVNE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom ureďuje se energetska efikasnost u finalnoj potrošnji, donošenje planova za unapreďivanje energetske efikasnosti i njihovo sprovoďenje,

Више

Microsoft Word - Izvjestaj sa medjunarodnog finansijskog trzista

Microsoft Word - Izvjestaj sa medjunarodnog finansijskog trzista Sektor za finansijske i bankarske operacije -Odjeljenje za upravljanje međunarodnim rezervama- Nedeljni izvještaj sa međunarodnog finansijskog tržišta (02. novembar 2015. 06. novembar 2015.) Podgorica,

Више

Transmissions in Vehicles

Transmissions in Vehicles 530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR IPROD: IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA Inovacioni menadžment - Uvod - Niš, jul 2015. Uvod 1. Značaj inovacije 2. Inovaciona

Више

Poštovani, Zadovoljstvo mi je što vam mogu predstaviti informativnu publikaciju Federalnog ministarstva prostornog uređenja pod nazivom Energetska uči

Poštovani, Zadovoljstvo mi je što vam mogu predstaviti informativnu publikaciju Federalnog ministarstva prostornog uređenja pod nazivom Energetska uči Poštovani, Zadovoljstvo mi je što vam mogu predstaviti informativnu publikaciju Federalnog ministarstva prostornog uređenja pod nazivom Energetska učinkovitost u Sarajevskoj županiji, koja predstavlja

Више

Izveštaj o inflacionim ocekivanjima novembar Finalno lekt.

Izveštaj o inflacionim ocekivanjima novembar Finalno lekt. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Новембар 2018. Београд, децембар 2018. САДРЖАЈ Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора...

Више

Katalog propisa 2019

Katalog propisa 2019 462. Na osnovu člana 44 stav 10 Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni list CG", br. 64/11 i 39/16), Ministarstvo održivog razvoja i turizma donijelo je PRAVILNIK O METODOLOGIJI ZA UTVRĐIVANJE SASTAVA

Више

Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini

Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u 2013.godini Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT Podgorica, 2014.godina UVOD Zavod za statistiku Crne Gore MONSTAT je u cilju harmonizacije sa međunarodnim standardima

Више

Microsoft Word - ZAHTJEV ZA SME KREDIT - NOVI

Microsoft Word - ZAHTJEV ZA SME KREDIT - NOVI ZAHTJEV ZA SME KREDIT PODACI O KREDITNOM ZAHTJEVU Vrsta kredita Iznos kredita u Rok otplate u godinama Grace period u mjesecima Namjena kredita/opis: Ukoliko se zahtjev odnosi na dugoročne kredite potrebno

Више

Microsoft PowerPoint - 4 Ðukic Podgorica 2012 [Read-Only] [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 4 Ðukic Podgorica 2012 [Read-Only] [Compatibility Mode] Radionica o transpoziciji i implementaciji Direktive o vodi za piće (DWD 98/83/EC) i Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda (UWWTD 91/271/EEC) u Crnoj Gori, 26. novembar 2012. Transpozicija

Више

JAVNI DUG 06

JAVNI DUG 06 JAVNI DUG 06 Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti 55 iz 2014. godine definisana su pitanja javnog duga. Shodno ovom Zakonu, javni dug obuhvata dug centralnog nivoa države (državni dug) i lokalnog

Више

Medicinski prekidački izvor napajanja PSMA06 UPUTSTVO ZA UPOTREBU v 1.1 Tehnički podaci Model: PSMA06 Ulaz: V ~ 50/60 Hz ma Izlaz: 6 V

Medicinski prekidački izvor napajanja PSMA06 UPUTSTVO ZA UPOTREBU v 1.1 Tehnički podaci Model: PSMA06 Ulaz: V ~ 50/60 Hz ma Izlaz: 6 V Medicinski prekidački izvor napajanja PSMA06 UPUTSTVO ZA UPOTREBU v 1.1 Tehnički podaci Model: PSMA06 Ulaz: 100-240 V ~ 50/60 Hz 100-50 ma Izlaz: 6 V 600 ma Radna temperatura/vlažnost: +10 C do +40 C /

Више

Microsoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode] Ekonometrija 1-D Analiza vremenskih serija Predavač: Zorica Mladenović, zorima@eunet.rs, http://avs.ekof.bg.ac.rs kabinet: 414 1 Struktura predmeta Izučavaju se dve oblasti: Analiza vremenskih serija Analiza

Више

Slide 1

Slide 1 Crna Gora Ministarstvo ekonomije PREGLED OBAVEZA SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI Autor: Božidar Pavlović Radionica: Upravljanje energijom u javnom sektoru - Podgorica - 10.12.2018.

Више

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај Београд, јун 2019.

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај Београд, јун 2019. ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај 219. Београд, јун 219. Садржај: Уводна напомена... 2 Резиме... 3 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 4 Инфлациона очекивања привреде...

Више

Секретаријат за заштиту животне средине града Београда – Прилагођавање климатским променама, Програма заштите животне средине и могућу утицај на урбан

Секретаријат за заштиту животне средине града Београда – Прилагођавање климатским променама, Програма заштите животне средине и могућу утицај на урбан Град Београд Прилагођавање климатским променама - Програм заштите животне средине и могућу утицај на урбани развој Београда Др Сњежана Глумац Секретаријат за заштиту животне средине Београд 09.11.2015.

Више

Pravilnik informacioni sistem_za objavu u SL

Pravilnik informacioni sistem_za objavu u SL Na osnovu člana 41 stav 3 i člana 42 stav 4 Zakona o energetskoj efikasnosti ( Službeni list CG, broj 29/10), Ministarstvo ekonomije donijelo je Pravilnik o informacionom sistemu potrošnje energije i načinu

Више

P1 PCM2

P1 PCM2 Europska unija Zajedno do fondova EU Stručno znanstveni skup PERSPEKTIVE RAZVOJA ŽUPANJSKE (HR) I ORAŠKE (BIH) POSAVINE Financijska sredstva Ministarstva i EU fondova raspoloživa Slavoniji i ovom kraju

Више

ThoriumSoftware d.o.o. Izvrsni inženjeri koriste izvrstan alat! Mobile: +385 (0) Kontakt: Dario Ilija Rendulić

ThoriumSoftware d.o.o. Izvrsni inženjeri koriste izvrstan alat! Mobile: +385 (0) Kontakt: Dario Ilija Rendulić JAVNO SAVJETOVANJE O NACRTU PRAVILNIKA O IZRADI ANALIZE TROŠKOVA I KORISTI 1 13 SADRŽAJ: I. OPĆE ODREDBE... 4 Članak 1.... 4 Članak 2.... 4 Značenje pojedinih izraza... 4 Članak 3.... 4 II. ANALIZA TROŠKOVA

Више

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Univerzitet u Travniku Fakultet za menadžment i poslovnu ekonomiju EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Makroekonomske performanse privrede reprezentiraju četiri osnovna pokazatelja: stopa privrednog rasta, stopa inflacije,

Више

Microsoft PowerPoint EMAS - osnove, registracija, dodatni zahtevi, D.Petrovic

Microsoft PowerPoint EMAS - osnove, registracija, dodatni zahtevi, D.Petrovic This project is funded Projekat finansira Evropska Unija EMAS III - OSNOVNI KONCEPTI - RAZLIKE EMS/EMAS - KORACI DO REGISTRACIJE - DODATNI ZAHTEVI ZA TREĆE ZEMLJE PRIVREDNA KOMORA SRBIJE 11.12.2014 EMS

Више

prilog uz dopis FIN VB

prilog uz dopis FIN VB УПУТСТВО ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ О ПРИПРЕМИ И ФИНАНСИРАЊУ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 1. ИДЕНТИФИКАЦИЈА И ФОРМИРАЊЕ ЛИСТЕ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ПРОЈЕКАТА Одељење за управљање

Више